Boj na Kosovu (malo drukčije)
0001 Podrasle su rumene ružice
0002 U bijelu dvoru Lazarevu.
0003 Ono n’jesu rumene ružice,
0004 Neg četiri ćeri Lazareve.
0005 Udava ih Lazar za gospodu,
0006 Za gospodu i gospodičiće:
0007 Maru dava Vuku Brankoviću,
0008 A Jerinu Đuru Crničiću,
0009 Vukosavu Kobilić-Milošu,
0010 A Milicu caru Bajazitu.
0011 Kad izišlo petnaest danaka,
0012 Sve su majci došle u pohode
0013 I dovele sobom gospodare,
0014 Ali nije Milica gospođa,
0015 Jer joj ne da care Bajazite.
0016 Kad su bile pred gospođom majkom,
0017 Stale hvalit svoje gospodare,
0018 Ali reče Mare Vrankovića:
0019 „Nije majka rodila junaka,
0020 Što je moga Vrankovića Vuka,
0021 On je Vuče plemić od plemića
0022 I desnicom svojom rukom junak.“
0023 Tada reče gospođa Jerina:
0024 „Nije majka rodila junaka,
0025 Što je majka Đura Crničića,
0026 Moj je Đure od dv’je banovine,
0027 Ban od Zete i od Gore Crne.“
0028 Ali reče Vukosava mlada:
0029 „Ne hval’te se, obe sestre moje!
0030 Junaci vam n’jesu gospodari.
0031 Nije majka rodila junaka
0032 Nad Miloša, moga gospodara:
0033 On pos’jeca u oklopu konja
0034 I ras’jeca konja i junaka.“
0035 Muči mlada gospođa Jerina,
0036 Al ne hoće Mare Vrankovića,
0037 Neg se noge na lagahne skače,
0038 Pa udari sestru Vukosavu
0039 Uza lišce zamlatnicom ljutom.
0040 Na rukam joj zlaćeni prsteni,
0041 S njima joj je lišce nagrđela,
0042 Niz obraz je crna krv polila.
0043 „Koga hvališ, boljela te glava!
0044 Da li hvališ Kobilić-Miloša?
0045 Ono nije plemić od plemića,
0046 Nego rđa od rđakovića,
0047 U gori ga porodi vlahinja,
0048 Od kobile ml’jekom zadoji ga,
0049 Za to ti ga zovu Kobilićem.“
0050 Cvili gorko Vukosava mlada.
0051 U to se je objed primaknuo,
0052 Oko sv’jetle sopre posjedoše,
0053 Posjedoše zeeti Lazarevi,
0054 Među njima i kneže Lazare.
0055 Kod svakoga svoja ljubi stala,
0056 Služi njemu vin preko sopre,
0057 Kod Miloša ne ima nikoga,
0058 Sam je Miloš sobom govorio:
0059 „Bože mili, na svemu ti hvala!
0060 Vukosavi cmiljela majka.
0061 Da li sam joj Miloš omrznuo,
0062 Gdje mi ne će služit vino hladno?“
0063 Pa se skoči na noge lagahne
0064 I otide b’jele u komore.
0065 Tu iznađe Vukosavu mladu.
0066 Gdje joj b’jelo nagrđeno lišce,
0067 Niz lišce je crna krv oblila,
0068 A ukraj nje mila majka svoja.
0069 Kad je vidi Kobilić-Miloše,
0070 Iz tanahna grla pokliknuo:
0071 „O punice, da od Boga nađeš!
0072 Zašto si je tako nagrđela
0073 I b’jelo joj lišce izranila?
0074 Što te nije str’jela udarila!“
0075 Govori mu Vukosava mlada:
0076 „O Milošu, dragi gospodare!
0077 Nemoj kleti milu majku moju,
0078 Mene majka nije udarila,
0079 Ni bijelo lišce ogrdila,
0080 Nego Mare Vuka Vrankovića,
0081 Kad smo bili pred gospođom majkom,
0082 Pohvalile svoje gospodare,
0083 A ja tebe hvaliti stanula,
0084 Da nad tebe ne ima junaka.
0085 Da pres’jecaš u oklopu konje,
0086 I pres’jecaš mlađahne junake.
0087 Skoči Mare Vuka Vrankovića,
0088 Udari me ljutom zamlatnicom,
0089 I ovako meni govorila:
0090 „ „Koga hvališ, boljela te glava!
0091 Što ti hvališ Kobilić-Miloša?
0092 Nije Miloš plemić od plemića,
0093 Nego rđa od rđakovića,
0094 U gori ga rodila vlahinja,
0095 Od kobile ml’jekom zadojila,
0096 Za to ti ga zovu Kobilićem.“ “
0097 Kad je Miloš čuo Vukosavu,
0098 Plane Miloš kako oganj živi,
0099 U njemu je srce potreptalo,
0100 Vukosavu za ruku hvatio,
0101 Pa je vodi za svijetlu sopru
0102 Pred koljena Vuka Vrankovića.
0103 Ovako je njemu govorio:
0104 „Prijatelju, Vrankoviću Vuče!
0105 Karaj Maru, dragu ljubi tvoju,
0106 Da ne bije Vukosavu moju,
0107 Viš, kako joj ogrdilo lišce!“
0108 Muči Vuče, ne govori ništa.
0109 Kad je bilo priko sv’jetle sopre,
0110 Starac Lazar čašom natočio,
0111 Pa je drži ruci u bijeloj
0112 I ovako Lazar govorio:
0113 „Da napijem Vuku Vrankoviću,
0114 Žo će biti Đuru Crničiću,
0115 Da napijem Miloš-Kobiliću,
0116 Žo će biti Vuku Vrankoviću,
0117 Al ja znadem, što ću učiniti.
0118 Ja gospodar i u dvoru momu,
0119 Ja ću napit Miloš-Kobiliću:
0120 Zdrav Milošu, vjero i nevjero!
0121 Prva vjero, potonja nevjero,
0122 Koji si me izdat namislio
0123 Kako Juda svoga stvoritelja.“
0124 A kad ga je Miloš razumio,
0125 Čašu mu je iz ruka primio,
0126 A niz obraz suzam oborio,
0127 Ovako je tastu govorio:
0128 „Taste mili, to istina nije,
0129 O nevjeri ja tebi ne radim,
0130 Nevjera ti sjedi uz koljeno,
0131 Kojino će vojsku ti izdati.
0132 A ja tebi tvrdu vjeru davam:
0133 Pr’je neg b’jela zabijeli zora,
0134 Da ću poći u Kosovo bojno,
0135 Moliti ću careve delije,
0136 Da me pušte caru pod šatore,
0137 Nožem ću ga u srce udriti
0138 I poigrat mojom bedevijom
0139 Po prsima cara čestitoga.“
0140 Tada reče Vuku Vrankoviću:
0141 „Prijatelju, Vrankoviću Vuče!
0142 Izađi mi rosnu na livadu,
0143 Da junaštvo naše ogledamo;
0144 Neka gleda taste sa prozora,
0145 A i naše vjenčane ljubovce.“
0146 Kad to čuje Vrankoviću Vuče,
0147 Iza sopre na noge skočio.
0148 Otidoše kuli niz skaline,
0149 Na dobre se konje uzmetnuše.
0150 Pod Vukom je dobar dorat bio,
0151 Pod Milošem siva bedevija,
0152 Koja mu se u kolače svija.
0153 Udare ih rosne niz livade,
0154 A kakva je siva bedevija,
0155 Nosi glavu spored gospodarom,
0156 Po tri koplja u visinu skače.
0157 Dokle svoje ustavili konje,
0158 Položili bojna koplja svoja,
0159 A govori Kobilić-Miloše:
0160 „Udri prvi, da ti krivo nije.“
0161 Govori mu Vrankoviću Vuče:
0162 „Tvoj je megdan, tvoje je pozvanje.“
0163 Kada ga je Miloš razumio,
0164 Bojno svoje koplje ispuštio,
0165 A pod Vukom dorin od megdana,
0166 Koji znade od boja zanate,
0167 Položi se travi po zelenoj,
0168 Na četiri noge pokleknuo.
0169 Po njemu se Vuče položio,
0170 Preko njega koplje prelećelo,
0171 U crnu se zemlju zakopalo,
0172 Vrankoviću uzimlje ga Vuče,
0173 Prelomi ga na dvoje na troje.
0174 Jošter misli Vrankoviću Vuče,
0175 Da će Vuče predobit Miloša,
0176 Tad uzimlje bojno koplje svoje,
0177 Na Miloša koplje omjerio.
0178 Pod Milošem siva bedevija,
0179 Ušim striže, grivom uzmahuje,
0180 A na Vuka oči izvaljuje.
0181 Kad je bojno koplje izlećelo
0182 Iz desnice Vrankovića Vuka,
0183 Da ko vidi sive bedevije,
0184 Kako znade od boja zanate,
0185 Trbusima o zemlju udrila,
0186 Položi se travi po zelenoj,
0187 A on Miloiš njojzi po seldacu.
0188 Nad njega je koplje nadlećelo,
0189 Dočeka ga Miloš-Kobiliću,
0190 U desnicu usprima ga ruku.
0191 Izlomi ga na dvoje, na troje,
0192 Pa ga baci u zelene trave.
0193 Pa udare konje niz livade.
0194 Da ko vidi sive bedevije,
0195 Gdje obigra konja Vrankovića!
0196 Gole svoje povadili ćorde,
0197 Nagonili konja na drugoga,
0198 Al obl’jeće siva bedevija
0199 Po tri puta Vukova dorina.
0200 Miloš Vuka sabljom udario,
0201 Ne udri ga sabljom sječimice,
0202 Neg ga udre sabljom litimice;
0203 Kako ga je lako udario,
0204 Izvali ga konju iz sedlaca,
0205 Svalio se travu na zelenu.
0206 Skoči Miloš, pa mu veže ruke,
0207 I ovako njemu govorio:
0208 „Mogu li te pogubit sadara,
0209 Tvoju ljubu u crno zaviti,
0210 Ali ne ću, jer smo prijatelji,
0211 Da se veće ne hvališ ljubovci,
0212 Da si junak bolji od drugoga.“
0213 Sve to gleda taste i punica
0214 I njihove vjenčane ljubovce,
0215 A i puno kruševske gospode,
0216 Tad pođoše dvore u bijele.
0217 Kad u b’jele dvore uljegoše,
0218 Miloš sjede piti vino hladno,
0219 Pa je čaše vina natočio,
0220 Iz sagrije izvadio ćordu,
0221 Na sv’jetlu je sopru položio,
0222 Na nju desnu ruku prekrižio,
0223 A više nje vino prolijeva.
0224 Zove tasta od Kruševca kneza:
0225 „Vidi, taste, od Kruševca kneže!
0226 Tvrda vjera, taste, dobro moje!
0227 Ovako se moja krv prolila,
0228 Kada bi te ja izdao kneže!
0229 Ja ću poći u Kosovo bojno,
0230 U svijetla cara pod šatore.“
0231 To izreče, grozne suze lije,
0232 Pa se noge na junačke skače,
0233 Pa iznađe svoga pobratima,
0234 Po imenu Toplicu Milana:
0235 „Pobratime, Toplica Milane!
0236 Ajde sa mnom u Kosovo bojno
0237 Uhoditi vojsku Muratovu,
0238 Je l’ velika sila u Turaka?“
0239 Kad to čuje Toplica Milane,
0240 Skočio se na noge junačke,
0241 Svoje dobre otpremiše konje,
0242 Pa pođoše obadva zajedno.
0243 Zdravo došli u Kosovo bojno
0244 Blizu vojske cara čestitoga,
0245 Ima Miloš turačko od’jelo,
0246 Pa Milošu Milan govorio:
0247 „Ja ću obuć tursko odijelo,
0248 Ja umijem turski i arapski,
0249 Ja ću s Turcim turski govoriti,
0250 Uhodit ću svu silu carevu,
0251 Koliko je u polju Turaka,
0252 Može li se s njima bojak biti.“
0253 Ali mu je Miloš govorio:
0254 „Čini, Milan, štogod ti je drago,
0255 Gledaj, brate, ne izgubit glave.
0256 Ako Bog da, da se zdravo vratiš,
0257 Ja ću poći caru do šatora,
0258 Javit ću se caru pod šatoru.“
0259 Tad se Milan uresi lijepo
0260 U lijepe stambolske haljine,
0261 Kako da je careva katana,
0262 I otide u vojske careve,
0263 S njima zbori turski i arapski,
0264 Svu ordiju tursku uhodio.
0265 Otud se je zdravo povrnuo,
0266 Ali ga je Miloš dočekao,
0267 Sve mu Milan po istini kaže:
0268 „O Miloše, moj po Bogu brate!
0269 Velika je sila od Turaka,
0270 Sve su polje Turci pritisnuli,
0271 Nije dobra, niti mu se nadaj.
0272 Da imamo u ramenu krila
0273 Kako sivi soko iz planine,
0274 Ne bi krila glavu iznosila,
0275 Ni carevu vojsku nadlećela.“
0276 Za to Miloš ništa i ne haje,
0277 Neg ovako njemu govorio:
0278 „O Milane, moj po Bogu brate!
0279 Tastu sam se tvrdo oklinjao
0280 Preko sablje desnom rukom mojom,
0281 Hladn’jem sam je vinom pol’jevao,
0282 Da b’ se tako moja krv prolila,
0283 Da ću poći caru pod šatore.“
0284 Pa se Miloš na kobilu baca,
0285 Udari je Kosovo niz polje,
0286 Okole ga careve delije,
0287 Laže dobro Kobilić-Miloše:
0288 „Puštite me, careve delije!
0289 Pod šatore care čestitoga,
0290 Evo vama tvrdu vjeru davam,
0291 Izdat hoću vojsku Lazarevu.“
0292 Vjeruju mu careve delije,
0293 Puštiše ga caru do šatora.
0294 Kadar Miloš prid šatore dođe,
0295 On okrači sive bedevije,
0296 Evo ti ga k caru pod šatore.
0297 A kad ga je Murat ugledao,
0298 Pruži care desnu nogu svoju,
0299 Da ga Miloš ljubi u pašmagu.
0300 Kad to vidi Kobilić-Milošu,
0301 U Miloša srce od plemića,
0302 Jer je Miloš roda gospodskoga,
0303 A viteška srca junačkoga.
0304 U njemu je srce poigralo,
0305 Potegnuo noža jatagana,
0306 Murat-cara u srce udrio,
0307 Pa pobježe k svojoj bedeviji.
0308 Meće joj se Miloš na ramena,
0309 Stade bježat niz Kosovo bojno,
0310 Odmaknu se od šatora largo,
0311 Spomenu se, žalosna mu majka!
0312 Što se svome tastu zahvalio,
0313 Da ć’ kobilom poigrat po caru,
0314 Po prsima kopitim pogazit,
0315 Povrati se, žalosna mu majka!
0316 Pa poigra sivom bedevijom
0317 Kopitima cara po prsima.
0318 Stade bježat caru od šatora,
0319 Ali su ga ugledali Turci,
0320 Da poginu turski car-Murate,
0321 Za njime se potoč otisnuo,
0322 Sa svijeh ga strana okoliše.
0323 Hitro leti siva bedevija,
0324 Miloš bije okovanom ćordom,
0325 Tu padaju Turci na smetove,
0326 Kako da je posječeno borje;
0327 Kud kobilom Miloš prohodio,
0328 Za njim potoč krvi tecijaše.
0329 Zle nesreće Miloš-Kobilića,
0330 Da zavika baba Urisava
0331 Iz planine, iz gore zelene,
0332 I dozivlje careve delije:
0333 „Zlo vam jutro, careve delije!
0334 Prije ćete pogubiti glave,
0335 Nego ćete dobiti Miloša.
0336 Pod njime je siva bedevija,
0337 Koja mu je hoda vilinskoga.
0338 Nego, Turci, (jadna vaša majka!)
0339 Vaše britke ćorde raspašite,
0340 Iz sagrije pa ih povadite,
0341 Po zelenoj travi položite,
0342 A oštrulje nebu okrenite.
0343 Da bi vama dobro srećom bilo,
0344 Kadar prođe vita bedevija
0345 Da bi svoje noge podrezala,
0346 Pod Milošem na travu padnula,
0347 Tad skočite, pa ga okolite,
0348 Na britke ga sablje raznesite.“
0349 Kad to čuli u Kosovu Turci,
0350 Što to baba Urisava viče
0351 Iz planine, iz gore zelene,
0352 Brzo britke raspasali ćorde,
0353 Iz sagrije ćorde povadiše,
0354 Sve oštrulje k nebu okrenuše,
0355 Kudar prođe Kobilić-Miloše.
0356 Leti dobro siva bedevija,
0357 Dok četiri noge podrezala,
0358 Pod Milošem na travu padnula.
0359 Kad to vide u Kosovu Turci,
0360 Sa sv’jeh strana njega okoliše,
0361 Al se Miloš njima ne predaje,
0362 Nego turske osijeca glave.
0363 Velika je sila u Turaka,
0364 Grdijeh mu napraviše rana,
0365 Pa mu l’jevu osjekoše ruku.
0366 Viknu Miloš tanko glasovito:
0367 „Gdje si, taste, od Kruševa kneže!
0368 Evo sam ti u nevolji teškoj,
0369 Turci će me raznijet na sablje.“
0370 Čuje starac gori u zelenoj,
0371 Čuje jadan, al ne razumije,
0372 Neg nevjeru pita pokraj sebe,
0373 Po imenu Vrankovića Vuka:
0374 „O moj zete, Vrankoviću Vuče!
0375 Štono viče vojsci u carevoj,
0376 Da ’no nije grlo Miloševo?“
0377 Laže Vuče, da od Boga nađe:
0378 „O moj taste, milo dobro moje!
0379 Nije ono grlo Miloševo
0380 Tursko vižle vojsci u carevoj.“
0381 Al Miloša Turci obl’jećaše,
0382 Pa mu desnu nogu osjekoše.
0383 Viknu Miloš tanko glasovito:
0384 „Gdje si, taste, od Kruševa kneže!
0385 Gdje si, taste, okamenio se!
0386 Evo sam ti jadan poginuo.“
0387 Čuje Lazar u gori zelenoj,
0388 Dobro čuje, al ne razumije,
0389 Pa nevjeru pita pokraj sebe,
0390 Nesretnoga Vrankovića Vuka:
0391 „O moj zete, Vrankoviću Vuče!
0392 Što je vika vojsci u carevoj,
0393 Da ’no nije grlo Miloševo?“
0394 Laže Vuče, da od Boga nađe:
0395 „Nije ono grlo Miloševo,
0396 Tursko vižle u vojsci carevoj.“
0397 Na Miloša navališe Turci
0398 I l’jevu mu nogu osjekoše,
0399 Viče Miloš sve što više može:
0400 „Gdje si, taste, Boga za miloga!
0401 Turci će me razn’jeti na sablje.“
0402 Čuje starac, dobro razumije,
0403 Da je ono grlo Miloševo,
0404 Pa govori Vuku Vrankoviću:
0405 „Ja ću poći, zete, dobro moje!
0406 I udarit na vojsku carevu,
0407 Evo tebi silna vojska moja,
0408 Sve po izbor najboljih junaka,
0409 Sve konjika da i oklopnika
0410 Za pedeset hiljada junaka.
0411 Kad se počme krvca prol’jevati,
0412 Po Kosovu priganjat se Turci,
0413 Ti, moj zete, udri izazada,
0414 Udarite lasni na umorne,
0415 Pa s’jecite Turke iznenada.“
0416 Tijem pođe knez-care Lazare,
0417 A Miloša pogubiše Turci.
0418 Kad se dvije vojske sastanule,
0419 Sastaše se, pa se udariše,
0420 Donekle ih Srblji priganjaše,
0421 Al velika sila od Turaka,
0422 Ko će turskoj sili odoljeti,
0423 Ko l’ nebeske zv’jezde prebrojiti,
0424 Pa je Turska sila odoljela.
0425 Sve to gleda Vrankoviću Vuče
0426 Iz planine, iz gore zelene,
0427 Svome tastu pomoći ne dade.
0428 Svi su oni jadni poginuli
0429 Po izdaji Vrankovića Vuka,
0430 Božija ga pogubila ruka.
0431 Glas otide u Kruševac ravni,
0432 Netom zora zab’jeljela b’jela,
0433 Polećela danica krvava
0434 Od istoka preko vedra neba,
0435 A za njome dvije pristojnice.
0436 Nije ono zvijezda danica,
0437 Ni za njome dvije pristojnice,
0438 Neg je ono Milica carica,
0439 A za njome dvije ćeri svoje.
0440 Jest Jerina Đura Crničića,
0441 Vukosava Miloš-Kobilića,
0442 Idu jadne u Kosovo bojno.
0443 Jedna nosi u kond’jeru vina,
0444 Druga nosi u imbriku vode,
0445 Treća nosi hljeba bijeloga.
0446 Kad su došle u Kosovo bojno,
0447 Gaze jadne krvi od junaka,
0448 Prevrćaju mrtve telesine,
0449 Namjera ih nanijela bila
0450 Na jednoga ranjena junaka,
0451 Obrću ga s desne na lijevu.
0452 To je bio sluga Golubane,
0453 Poznala ga Milica gospođa,
0454 Golubanu slugi govorila:
0455 „Golubane, jadna slugo moja!
0456 A znadeš li štogod za Lazara.
0457 Gospodara i tvoga i moga,
0458 I za jadna Đura Crničića,
0459 I jadnoga Kobilić-Miloša?“
0460 Progovara sluga Golubane:
0461 „O Milice, moja gospođice!
0462 Umij mene vodom iz imbrika,
0463 Založi me hljebom bijelijem,
0464 A zalij me vinom crljenijem,
0465 Pričesti me, moja gospođice!
0466 Po zakonu kako rišćanina.
0467 U životu ako li ostanem,
0468 Kazat ću ti štogod za Lazara.“
0469 Kad to čuje Milica gospođa,
0470 Umije ga vodom iz imbrika,
0471 Založi ga hljebom bijelijem,
0472 A zalije vinom crljenijem.
0473 Govori joj sluga Golubane:
0474 „O Milice, moja gospođice!
0475 Ajde tako uz Kosovo bojno,
0476 Dokle dođeš do crkve Petrove,
0477 Puna j’ crkva ranjenih junaka.
0478 Malo dalje, moja gospođice!
0479 Nać ćeš greblje u crnoj zemljici.
0480 Tu j’ ukopan turski car-Murate,
0481 A kod njega drugo grebje ima,
0482 Tu zakopan care je Lazare,
0483 Oba cara jedan kon drugoga,
0484 Podno noga Kobilić-Miloše,
0485 Pokraj njega Crničiću Đure,
0486 Malo dalje Toplica Milane.
0487 To su jadne sve vojvode srpske.“
0488 To izusti sluga Golubane,
0489 To izusti, a dušu ispusti.
0490 Požali ga Milica gospođa,
0491 I niz obraz grozne suze l’jeva.
0492 Otidoše uz Kosovo bojno
0493 Malo dalje od crkve Petrove.
0494 Tu junačka greblja razgledale,
0495 Groznijem ih suzam pol’jevale,
0496 Crnu zemlju ustim celivale,
0497 Svakomu je pismo nakon glave,
0498 Sve se znade, gdje koji ležaše.
0499 Tu se jadne jada napunile
0500 I otišle u crkvu Petrovu,
0501 Tu je jauk ranjen’jeh junaka.
0502 Kad vidjela Milica gospođa
0503 Punu crkvu jadn’jeh ranjenijeh,
0504 Umiva ih studenom vodicom,
0505 A zalaga hljebom bijelijem
0506 I zal’jeva vinom crljenijem.
0507 Govore joj jadni ranjenici:
0508 „A ču li nas, Milica gospođa!
0509 Nemoj čekat u Kosovu bojnu,
0510 Da ti zađe u Kosovu sunce,
0511 Jer će izać iz gore zvjerenje
0512 Da ’no jede mrtve telesine,
0513 Da ne biste i vi poginule,
0514 Da vas ne bi razdrpili vuci,
0515 Lisičine, vrane i međedi,
0516 I orlovi od gore zelene,
0517 Nego b’ježte u Kruševac ravni!“
0518 Kad to čula Milica gospođa,
0519 Zaran bježi iz Kosova bojna,
0520 Cvileći mi u Kruševac dođu,
0521 B’jele dvore crn’jem zagrnule,
0522 A one se u crno zavile.
