Bošnjak
0001 Sehratlije dobre konje hrane,
0002 nadaju se ljetu i seferu,
0003 ljeto prođe al’ sefera ne bi,
0004 svi su Turci konje prodavali,
0005 ali neće Sehratlija Mujo,
0006 nego hrani bijesna đogata,
0007 od trećaka do sedam godinah
0008 i dobra je konja odgojio,
0009 al’ i blaga dosta poharčio,
0010 sedam ćesah svojih gotovijeh,
0011 a sedam se zadužio duga,
0012 založio kuće i baštine.
0013 Ma da vidiš velike nevolje:
0014 nestade mu pare ni dinara,
0015 nejma zašto kupit ni sijena.
0016 Kad se junak na nevolji nađe,
0017 on staricu majku dozivaše:
0018 "Dodaj meni uzdu sa đogata,
0019 ja ću izvest đoga u čaršiju,
0020 te prodati dobra konja moga,
0021 ne bi li mi bog i sreća dala
0022 da b’ se teška odužio duga,
0023 znam da glavno ufatiti neću."
0024 Uze turčin đoga debeloga,
0025 išćera ga Mujo u čaršiju,
0026 ispod njega živij oganj skače,
0027 među sobom Turci besiđahu:
0028 "Dobra konja, a boljeg junaka!"
0029 Al’ besjede hodže i hadžije,
0030 ljto su Muju blago uzajmili:
0031 "Zaludu je i konj i junaštvo,
0032 dužan nam je sedam ćesah blaga,
0033 dao nam je kuću i baštinu,
0034 da ih nikad otkupiti neće."
0035 A to čuo silan Sehratlija,
0036 zao junak bješe od ukora,
0037 te je njemu ljuto žao bilo,
0038 malo lakše nego mrtva glava,
0039 neveselo konja natrag vrati,
0040 a kad dođe u bijele dvore,
0041 starica mu besjedila majka:
0042 "Što je, sine, ako boga znadeš?
0043 Što si tako neveselo ljuto?
0044 Al’ ti nije po volji đogine,
0045 al’ ti konju mušterije nejma?"
0046 Sve joj pravo po istini kaže,
0047 ma ga stara majka razgovara:
0048 "Neboj mi se, moje milo d’jete!
0049 Bog će nama pomoć’ akobogda."
0050 U riječi koju besjeđahu,
0051 al’ eto ti carev kapidžija,
0052 nosi Muju careva fermana.
0053 Ferman uči silan Sehratlija,
0054 ferman uči, a suze proliva,
0055 pitala ga ostarjela majka:
0056 "Što je, sinko, ognjem izgorjela,
0057 te je tako žalostivo ljuto?
0058 Je li sine knjiga od mejdana?"
0059 "Nije, majko, knjiga od mejdana,
0060 kamo sreće od mejdana da je,
0061 neg’ je ferman od čestitog cara,
0062 brž’ me care u Carigrad zove.
0063 A boga mi, moja stara majko,
0064 đogu su mi ploče odlećele,
0065 pa ga zašto potkovati nejmam,
0066 a nekmoli hašluk do Stambola."
0067 To kad čula Mustafina majka,
0068 imađeše dukat o grocu,
0069 otkide ga pa ga Muju dava:
0070 "Na ti, sine, te potkuj đogata
0071 i eto ti hašluk do Stambola!"
0072 Još ga majka divno blagosilja:
0073 "Ajde zbogom, moje čedo drago!
0074 Na putu ti dobra sreća bila."
0075 Ode Mujo bijelu Stambolu.
0076 A da vidiš silna Sehratlije,
0077 kako Mujo dobro dukat štedi,
0078 na dan paru vina i duhana,
0079 o tom, brate, do Stambola dođe,
0080 a kad dođe na Stambol-kapiju,
0081 na šedrvan vodicu studenu,
0082 tu nahodi lijepu đevojku,
0083 vodu toči a suze proljeva,
0084 no nju pita silni Sehratlija:
0085 "Što je tebi, lijepa đevojko,
0086 te ti tako suze prolijevaš?"
0087 Srdito mu besjedi đevojka:
0088 "Prođi me se, neznan Sehratlija!
0089 Ako plačem jest mi i nevolja,
0090 bog ubio car-Otmanovića,
0091 te je care igru zametnuo,
0092 pa đevojke meće na košiju,
0093 mi ostale za babom sirotne,
0094 u zo čas se rodile lijepe,
0095 dvije nas je dosle postavio
0096 na košiju, na junačku igru,
0097 ko uteče na konjicu brzu,
0098 pak uteče crni Arapine,
0099 crni Arap iz Arabistana,
0100 na njegovoj suroj bedeviji,
0101 blago nosi, a đevojke vodi,
0102 pa im ljubi na sramotu lice.
0103 Sjutra mene meće na košiju,
0104 a kakav je crni Arapine,
0105 od jada ga ni gledat ne mogu,
0106 a nekmoli s jadom ga ljubiti,
0107 još je Arap iz tuđega carstva,
0108 u cara se nać’ junak ne more
0109 da uteče crnom Arapinu,
0110 nego neđe tam’ u Bosni kažu
0111 silenoga Sehratliju Muju
0112 i u njega vilena đogata,
0113 za nj’ je care ferman opravio,
0114 pa ga ne bi, da ga bog ubije"!
0115 U cara će sjutra trka biti,
0116 i men’ jadnu meću na košiju,
0117 a dako bi utek’o Arapu."
0118 Ma joj Mujo ’vako besjedio:
0119 "Evo, borme, Muje i đogata!"
0120 Kad to vid’la lijepa đevojka,
0121 iz rukah je vodu ostavila,
0122 celiva ga u skut i u ruku,
0123 dobru đogu grivu i kopito,
0124 boga moli, ovako govori:
0125 "E dabogda i svi božji sveci,
0126 da utečeš crnom Arapinu,
0127 i da meni suđen budeš, Mujo!
0128 Nego, Mujo,a ko znaš za boga,
0129 nemoj ići carevu saraju,
0130 nego ajde u pjanu mehanu,
0131 pijde vina, a pazi đogina,
0132 uput nađi jednog kaurina,
0133 dukat podaj, žaliti ga nemoj,
0134 nek ti đoga do jacije voda,
0135 jer je konjic trudan i umoran,
0136 položi mu zobi i sijena,
0137 i uždi mu četiri svijeće,
0138 pazi konja ako znaš za boga,
0139 e dabogda te mi budeš suđen!"
0140 Al’ đevojci Mujo besjedio:
0141 "Ja ti nejmam pare ni dinara,
0142 niti zašto kupit i sijena,
0143 a nekmoli dukat za vodanje!"
0144 Al’ da vidiš sreće u junaka,
0145 cura đerdan sa gr'oca skida
0146 u kome je pet stotin’ cekinah:
0147 "Eto tebi hašluk, Sehratlija!
0148 Pazi konja i ne štedi vina,
0149 a kad svane ja ću tebi doći,
0150 te ću za sve harčeve platiti."
0151 Kad se Mujo dobavi cekinah,
0152 odgna konja pred pjanu mehanu,
0153 s konja spade, kaurina nađe,
0154 te mu daje dva dukata žuta
0155 da mu đoga do ponoći voda,
0156 od ponoći zopcu i sijeno,
0157 još oko njeg’ uždio svijeće,
0158 a on krha vino izobila.
0159 Istom svanu, eto ti đevojke,
0160 Muju nosi dvanaest cekinah:
0161 "Maj ti, Mujo, te svoj harač plati,
0162 ja bih s tobom i još besjedila,
0163 ali uput idem na košiju."
0164 Jako, brate, izišla đevojka,
0165 stade jeka kroz Stambol sokaka,
0166 dok eto ti crna Arapina
0167 na njegovoj šajci bedeviji.
0168 Kako Arap dođe pred mehanu,
0169 on osjede svoju bedeviju,
0170 pa ne traži ko će mu je vodat,
0171 neg’ joj baci dizgin na jabuku,
0172 sama mu se po Stambolu voda.
0173 Arap ide u pjanu mehanu,
0174 pa govori krčmarici mladoj:
0175 "Dajder mi se vina napojiti,
0176 i sada ti ništa platit neću!
0177 Idem časom caru na mejdana,
0178 pa kad dođem platiću ti vino."
0179 A kad ču to Sehratlija Mujo,
0180 pa se skoči na đogata svoga,
0181 oćera ga carevu saraju,
0182 careve ga ugledale straže,
0183 svome caru na muštuluk trču:
0184 "Muštuluk nam, naš čestiti care!
0185 Eto Muje i vodi đogata,
0186 koji ć’ uteć’ crnom Arapinu."
0187 Svi rekoše: "Hoće akobogda!"
0188 Koliko je caru milo bilo,
0189 daje njima nebrojice blago,
0190 na rukam’ ga pred cara iznose.
0191 Smjerno Mujo caru selam dava,
0192 pa ga ljubi u skut i u ruku,
0193 i serdžadu na čem care klanja,
0194 a ljepše ga care dočekuje:
0195 "Dobro doš’o, moja prava slguo!
0196 Jesi li se, sine, umorio?"
0197 U riječi koju besjeđahu,
0198 al’ eto ti crnog Arapina
0199 na njegovoj tankoj bedeviji.
0200 Koliko je Arap osilio,
0201 kopjem caru u prozor udara,
0202 na pendžeru srču polomio
0203 i ovako caru govorio:
0204 "Na mejdan mi, ol’ mi nu daj blago!
0205 Dajder, care, blago i đevojku,
0206 uz đevojku četiri robinje!"
0207 To je caru ljuto žao bilo,
0208 Arapa bi davno izgubio,
0209 al’ je care svoju riječ dao:
0210 ko uteče na konjicu brzu -
0211 zlato nosi, a vodi đevojke,
0212 pak se carska riječ ne poriče,
0213 neg’ ovako Muju besjedio:
0214 "Moreš li se pouzdati, slugo,
0215 u tvojega đoga od mejdana
0216 da utečeš crnom Arapinu,
0217 čestita ću tebe učiniti?"
0218 "Mogu, reče, care, akobogda!"
0219 Care Muju hair-dovu dava:
0220 "Hajde zbogom, moja prava slugo!
0221 Dušmani ti pod nogama bili,
0222 k’o đogatu čavli i potkove!"
0223 Svi rekoše lali i veziri:
0224 "Inšala će naš uteći Mujo
0225 i odnijet mejdan Arapinu!"
0226 Otidoše u polje Stambolsko
0227 u kome je tri sahata hoda,
0228 a kad sila konjska izvrvjela,
0229 sama hata ima pet hiljadah,
0230 tri hiljade, brate, bedevije,
0231 a paripim’ ni broja se ne zna.
0232 Među sobom Turci besjediše:
0233 "Pogl’aj, brate, mahnita Bošnjaka,
0234 kud on vodi klempasta đogata?
0235 Kad poteče konjska sila sada,
0236 svega će ga pločam’ raznijeti!"
0237 Drugi vele: "Neka ide, brate,
0238 i tako će ploče polijetat,
0239 neka ploče za njim’ kupi straga,
0240 more konja kovat za godinu
0241 da ne stroši pare ni dinara."
0242 A to sluša Sehratlija Mujo,
0243 boga moli, a ništa ne zbori.
0244 Kad rekoše, onda potekoše,
0245 ponajpotlje Mujo pušta đoga,
0246 da ne reku da je prijevara,
0247 da ne bude među vojskom kavga.
0248 Dva sahata zajedno trčaše,
0249 a kad bilo u trećem sahatu,
0250 istište se pusta bedevija,
0251 za njom Mujo natište đogata,
0252 đe je stiž, onđe je i prođe.
0253 Al’ da vidiš puste bedevije,
0254 koliko je učna za mejdana,
0255 glavu vrgla na sapi đogatu,
0256 po sahata zajedno trčaše,
0257 ni uzmiče ni primiče, pusta.
0258 Kad se Muju dodijalo bilo,
0259 ondaj đoga udri bakračlijom,
0260 te ostavi suru bedeviju,
0261 al’ vrag uči crna Arapina,
0262 te Arapin iza glasa viče:
0263 "Sehratlija, bog da te ubije!
0264 Ti već vidiš da si utekao,
0265 ne sakati dobra konja tvoga,
0266 koga bržeg u dva carstva nejma.
0267 Eto t’ đogu ploča polećele
0268 pa mu lije krvca iz kopitah."
0269 Žao Muju dobra konja svoga,
0270 sjaha s konja, noge mu podiže, -
0271 ni klinac mu nije poletio,
0272 al’ daleko Arap odmaknuo,
0273 još je dalje hača bedevijče,
0274 kuburlija ne bi doturila,
0275 a nejma mu nego po godine
0276 za nj’ Arapu Stambolije daju,
0277 karagrošah pet stotinah odma’,
0278 crni Arap ne da od hiljade.
0279 Kad se Muju dade pogledati,
0280 ter je carev čador ugledao,
0281 đe ga gleda sam čestiti care
0282 i njegovi lali i veziri,
0283 i ostala sva gospoda carska,
0284 to se Muju jadno učinilo,
0285 pa poteže trostruku kandžiju,
0286 on udara s obje strane đoga,
0287 baš od kuka do stražnjega čuklja.
0288 Koliko ga lahko udario,
0289 tri krvava ostajahu traga:
0290 "Ha đogate, crn ti obraz bio!
0291 Kamo moje sedam ćesah blaga,
0292 kamo li mi, bolan, sedam duga,
0293 to l’ me nikad odužiti nećeš?"
0294 Kad se đogo sleže po zemljici,
0295 bakračlije crnu zemlju stružu.
0296 Ko gledaše svak se kunijaše:
0297 "Ta bogme su krila u đogina!"
0298 Brže stiže crna Arapina,
0299 đe ga stiže, tu g’ i ostavio.
0300 Opet Arap iza glasa viče:
0301 "Pod tobom se sedlo razlomilo,
0302 pukli su ti ibrišim-kolani!"
0303 Vidi Mujo da je prijevara,
0304 pak Arapa ništa ne obada,
0305 neg’ uteče na dugu mejdanu,
0306 selam dade, a ž đogina spade,
0307 a skoči se lijepa đevojka
0308 te Turčinu konja prifatila,
0309 pa ga voda, po grivi ga ljubi,
0310 te mu ljubi grivu i kopito.
0311 U to doba Arap na kobili
0312 pa dofati vezenu šišanu
0313 te šišanom dobro zapalio,
0314 ubi, brate, đoga Sehratlijna,
0315 đogo ciknu, a pade u travu.
0316 A to gleda Sehratlija Mujo,
0317 mlogo mu je konja žao bilo,
0318 nije lakše nego mrtva glava.
0319 Misli Mujo što će od života,
0320 a u tuđu zemlju zapanuo,
0321 pak on nejma svoga emšerije
0322 koji bi mu bio u nevolji,
0323 pa mu naum na junake stare,
0324 na Bošnjake stare vitezove:
0325 "Ta bolje je poginut junački,
0326 neg’ sramtono živjet na svijetu!"
0327 Pa dokopa brešku po kaišu,
0328 svoju brešu od obraza pali
0329 te Arapa svojski pogodio -
0330 u povije među oči dvije.
0331 Puklo mu je čelo na četvero,
0332 ni živa ga zemlja ne ščekala.
0333 Al’ se Mujo prepanuo ljuto,
0334 što učini pre’ dovletom samim:
0335 "Sad će mene care izgubiti!"
0336 Al’ to caru mlogo milo bilo
0337 đe uteče i ubi Arapa,
0338 pa mu metnu hodže i kadije,
0339 neka sude silnu Sehratliji,
0340 al’ mu dobro bjehu osudili:
0341 dadoše mu lijepu đevojku,
0342 už đevojku tri tovara blaga,
0343 a uz blago četiri robinje,
0344 nek ga služe u odžaku svome,
0345 i daše mu suru bedeviju,
0346 i nameta hače bedevijče,
0347 sad ga care preda se doziva:
0348 "Šta ćeš, Mujo, da te car dariva?"
0349 Ali Mujo caru govorio:
0350 "Sultan care, ogrijano sunce!
0351 Imao sam sedam ćesah balga,
0352 a sedam sam zadužio duga,
0353 založio kuće i baštine,
0354 ne zovu me silni Sehratlija,
0355 neg’ me zovu dužni Mujo-baša:
0356 "Nikad nam se odužiti neće?"
0357 Sve sam, care, za đoga sharčio,
0358 a sada sam đoga izgubio.
0359 Nego, care, tako ti Kurana,
0360 oduži me, ne tražim ti drugo?"
0361 Na tomu se care nasmijao:
0362 "Evo t’, Mujo, sedam ćesah blaga,
0363 maj ti, sinko, te s’ oduži duga,
0364 a evo ti sedam gotovijeh
0365 za junaštvo što si učinio,
0366 još ti evo na Bosni vezirstvo
0367 bez promjene za tvoga života,
0368 i evo ti i vojske i hazne."
0369 Ode Mujo u Bosnu ponosnu,
0370 zdravo dođe dvoru bijelome,
0371 i u dvoru zdravo majku nađe,
0372 pa ga majka grli i celiva:
0373 "Dobro doš’o, moje čedo drago!
0374 Jesi li se, sine, umorio?
0375 Jesi li mi zdravo putovao?"
0376 "Zdravo sam ti, moja mila majko!
0377 Al’ sam, majko, izgubio đoga."
0378 Junački mu majka besjedila.
0379 "Zdravo, sine, tvoja glava bila,
0380 ti ćeš konja boljeg dobaviti?"
0381 "Al’ sam, majko, na Bosni vezirom."
0382 A kad njega majka razumjela,
0383 poče svoga sina zaklinjati:
0384 "Prokleta ti moja hrana bila,
0385 ako nećeš svakom sudit pravo,
0386 siromahu i siromašici,
0387 znaš li, sinko, mi kako smo bili?"
0388 Zove Mujo hodže i hadžije
0389 te im vraća sedam ćesah blaga:
0390 "Naj to vama, hodže i hadžije!
0391 Vi veljaste nikad platit neću,
0392 i zvaste me dužni Sehratlija,
0393 ni konja mi potkovat nešćaste,
0394 a sad Mujo - na Bosni vezire,
0395 a nijesam dužni Serhatlija!"
0396 Oni mu se, brate, pokloniše,
0397 pokloniše do zemljice crne.
0398 Mujo pođe vezirovat Bosni,
0399 i odkad je Bosna nastanula,
0400 nije taki vezir postanuo,
0401 svak mu boga za zdravje moljaše,
0402 sirotinji ponajbolji bješe,
0403 i sada ga ona blagosilja,
0404 ka Kulina negdašnjega bana.
