Boško Ivković
Boško Ivković, rođena 1910. godine u Šarbanovcu u familiji Ivkovci a prizetio se u familiju Vračkići. U toj familiji živeo je neki deda Stamenko, nadaleko čuven po bajanju i poznat kao Stamenko Vračkić. Stamenko je Bošku kazao basmu ali mu je istovremeno i poklonio krst kojim se baje. Bilo je to „negde pred rat”, Stamenko je tada imao 80 godina.
Od stra’
Kad onaj koj se uplaši a dođe kod mene ja mu najpre ugasim ugljevlje. Ako ugljen padne na dno u panicu, tad je za bajanje. Bajem mu s nož, krst i makazi, pa onuj vodu gde ugasim ugljevlje. U vodu turim bosiljak a s nož, krst i makazi mu bajem na glavu, pa na grudi, pa na koleno pa na zemlju pred noge.
Bajanu vodu bolesnik ponese pa po malko pije ujutro i uvečer a malko sipe u korito te se s još vodu običnu banja.
Praznikom sredom, petkom i nedeljom ne bajem.[1]
- Od stra’ Poša’ Boško uz put niz put
Izvor
uredi- Magijska šaputanja; basme i bajalice sokobanjskog kraja, Narodna biblioteka "Stevan Sremac", Sokobanja, 1997., str. 62.
Reference
uredi- ↑ Boško nije prihvatio fotografisanje. krst kojim baje ljubomorno čuva, na moju izričitu molbu dozvolio je da uradim skicu u prirodnoj veličini. Autor.