Božji dar
| Božji dar Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1860. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Božji dar
Ta zar se jedan nad'o od ljudi?
Jednog je kletva stizala, zar?...
Mnoge su teret nosile grudi,
Kletva je, srce, božiji dar.
Ne očajavaj, strpljivo samo
Suđenju svome stupaj u kob!
Budućnost?... Mi je ne gledamo.
Možda spasenja donosi... grob.
Vîš kako potok, raskidan, žuri
Kroz hladnu goru, kamen i dol;
Smeje se gromu, prkosi buri,
Pa gorom mirno pronosi bol.
Često nad njime orlovi sami
Okreću tiho lagani let,
Pa tamo gore u višnjoj tami
Preziru davno prezreni — svet...
Ne očajavaj, strpljivo samo
Suđenju svome stupaj u kob!
Ta i ja i ti — mi jedno znamo;
Da nam spasenja donosi... grob...
|