Božje domaćinstvo / Poslanstvo vesnikā u Dubini

←←

Božje domaćinstvo Pisac: Jakob Lorber

→→

Izvornik »Die Haushaltung Gottes« (1852) pod naslovom »Božje domaćinstvo« preveo Ilija P. Petrović.

Poslanstvo vesnikā u Dubini

Poslanstvo

358

1 Pošto smo se u svemu sedam dana zadržavali na Visini kod dece Božje i tu podrobno od dela do dela i od reči do reči saposmatrali i slušali prvo zasnivanje crkve na zemlji kroz Jehovino vidljivo prisustvo, i time nam je potpuno objašnjeno šest dana stvaranja, koje je u Bibliji označio Mojsije, kojima ne treba razumeti ništa drugo do upravo zasnivanje prve crkve na zemlji – to ćemo na kratko opet napustiti Visinu te uputiti se za Hanoh kako bismo tu videli i čuli šta se tamo dešavalo i koje promene su se desile za nedelju dana.

2 Pa pođimo naniže. – Šta se tu događa, šta ima?

3 Gle, upravo Kizehel, Setlahem i još jedan brat, koji neka se zove Joram, polaze u dvor Lamehov.

4 Šta li nameravaju, šta li će učiniti i šta li će se sve pred njihovim očima jezovito i gnusno pokazati? Pa tako čujte i gledajte.

5 Sedmorica vesnika od svog brzog dolaska u Hanoh dadoše se već nekoliko puta do Lameha. Beše im sve pokazano i nisu nedostajale ni umilno doterane sobarice koje se motahu oko njih u raznim bujnim položajima i s privlačnim govorom i pokretima, i zbilja već četvoricu uhvatiše u mrežu, zbog čega na dan raspre i poslah anđela Avelja do njih i zato ova četvorica ovaj put ni nisu prisutna. No, jedino k samom Lamehu im još ne otvoriše vrata.

6 Ovog puta su pak ova trojica čvrsto odlučila da prodru u Lamehovu odaju pošto-poto. – Zato upravo ulaze u dvor.

7 Šta li hoće kod Lameha, koji neće da ih propusti, nego samo da ih svojim novim vrbovanim sobaricama i naložnicama obmane i uhvati u mrežu?

8 Vi znate šta je učinio s imenom Jehovinim. Gle, o tome se, dakle, radi. Svojeručno ima da iskopa rupu i da očisti ploču na opisani način.

9 Šta pak sve budu videli u toj prilici, moćićete i vi da gledate prilično jasno uz njih.

10 Kako dospeše do prvih stepenica, nađoše ih s obe strane popunjene najlepšim i najbujnije dražesnim ženama u potpuno golom stanju. Žene kukahu jadnim glasom i moljahu trojicu vesnika za spasenje – jer inače sledećeg časa moraju da umru stašnom smrću zato što im prethodnog dana nije uspelo da ih kao najgore neprijatelje Lamehove uhvate pa da ih predaju njegovoj žarkoj osveti.

11 No ovo je samo lukavstvo Lamehovo. Ta trojica smesta prepoznaše takvo lukavstvo, i Kizehel reče golim ženama: "Čujte, pakosna gujska žgadio! – Neće vas Lameh svirepo satrti, nego oštra šiba Jehovina će vam učiniti tako.

12 Gnoj i čirevi će vas žive živcate izjesti napolju pred gradom u lokvama, močvarama i baruštinama! Jehovina svemoćna volja da bude, amin!"

13 Za tren tih oko šezdeset žena, koje stajahu gole, zahvati užasno žareća guba i one besneći i urličući otrčaše kroz ulice grada napolje do navedenih lokvi, močvara i baruština i baciše se tu naglo u njih.

14 Zatim se smesta na njihovim telesima pojaviše čirevi i gnoj, i meso pri još živim čulima zagnojeno i veoma smrdeći poče se odvajati od kostiju.

15 Tako prve stepenice biše očišćene. Kako pak dospeše do drugih, tu poče još strašnija kuknjava – jer i te stepenice behu popunjene golim ženama koje su lični panduri Lamehovi oštrim šibama zbilja razderali.

16 Kako krvareće žene ugledaše trojicu moćnih, počeše još silnije da viču da ih ova trojica spasu iz ruku ličnih pandura Lamehovih.

17 I Kizehel zapovedi pandurima govoreći: "Prestanite da vitlate vašim šibama i odvedite junakinje Lamehove napolje do lokvi, močvara i baruština. Tamo će naići na svoje drugarice u poroku i podeliće s njima svoju platu.

18 A vaša ruka neka nikada više ne takne šibu inače ćete umreti jednako ovim junakinjama poroka. – Jehovina volja da bude sada kao i večno, amin!"

19 I smesta panduri baciše šibe, svezaše ovim razderanim ženama ruke za leđa i odvukoše ih napolje do lokvi, močvara i baruština. Tu tek žene počeše strašno da zavijaju kada ugledaše sudbinu svojih drugarica.

20 Panduri im odvezaše ruke pa ih ostaviše. Žene se pak od očajanja baciše u močvare i propadoše tu jednako drugima.

21 Kada panduri opet dospeše u dvor, tada im ova trojica dadoše do znanja da se obrate Jehovi i da nikada više ne stupe na dvor, nego da se upute sa svojim ženama za Farak gde ih čeka drugo određenje.

22 Tih sto pandura smesta napustiše dvor i ova trojica se dadoše do trećih stepenica.

359

1 Kada pak trojica sasvim dospeše do trećih stepenica, tada se počeše čuditi velikom lukavstvu Lamehovom – jer na takvo nešto nisu bili spremni.

2 A ni Ja Sam im ništa nisam rekao u njihovoj duši zato da bi u takvoj izuzetnoj situaciji tim više utvrdili svoju silu mudrosti datu im od Mene. Kako, prema tome, Lameh zakrči ove treće stepenice?

3 Na svakoj stepenici su položena dečica i između dece postaveljene nage matere sa zaparanim grudima i očajno raščupanom kosom. Deca su bila vezana užima za prečage i matere s gvozdenim okovima oko struka vezane jakim lancima za stepenice.

4 Kada matere ugledaše trojicu moćnih, tada počeše da kunu i da proklinju sebe i trojicu kako sledi:

5 "Iz kog pakla najgoreg od svih Sotona ste se popeli kada nas zbog vas ovde tako užasno muče da vam se našom užasnom mukom i najvećom žalosnom nevoljom onemogući pristup do bezočnog Lameha!?

6 Vi se zovete Jehovinim vesnicima!? – O užasnih li bogohulnika! – Ako je Jehova kao vi, nije li onda naša gnusoba od Lameha blagi dašak u celoj njegovoj neljudskoj pakosti?

7 Šta su vam učinile nažao one sirote sluškinje koje je Lameh namamio i zaveo sa svojom beskrajnom svirepošću i đavolskim lukavstvom kada ste ih bez milosti oterali napolje u sramne kloake i lokve i da tamo sve one propadnu telom i dušom?

8 O vi bedni vesnici donjeg pakla, kakvog je nekada učio veliki Farak, vi se još usuđujete pri takvim delima, kakvima svi đavoli zajedno nisu sposobni, da se zovete vesnicima Jehovinim!?

9 Lameh je ubio svoju dvojicu braće pa bi prema tome zaslužio dvostruku smrt.

10 Jehova pak reče Lamehu: Ko bi hteo da ubije Lameha, neka bude osvećen sedamdeset i sedam puta! –

11 One sirote sluškinje zajedno s nama nikada nisu ubile ni muvu; a vi kao tobož vesnici večne ljubavi Jehovine ste ih na najsvirepiji, najbedniji i najsramniji način upropastili i mučiteljski ubili zato što su njih, trostruko nesretne od najsramnije sile Lamehove, za njegove najniže namere panduri za kosu dovukli ovamo u ovu kuću strave, koje ste vi za njihovu svirepost još povrh toga oslobodili i usrećili.

12 O vi bedni, najsvirepiji vesnici Jehovini! Ako nameravate da preobratite gnusobu od Lameha i da ga obratite Jehovi, zašto najpre one nesretne sluškinje niste pokušali da preobratite pre nego što ste ih svirepo pogubili?

13 O gle, vama nije stalo do Jehove, Kojega vesnici hoćete da budete, nego samo do vlasti nad sirotim narodima u dubini svakog kala!

14 Pogledajte nas, bedne i najsramnije zlostavljene zbog vas, kako pod najgroznijim pritiskom Lamehovim moramo da ginemo! Da nećete i nas da grdite lažljivicama pa da nas zato upropastite i ubijete napolju u lokvama i kloakama?

15 Ako vi bednici to hoćete, onda odrešite naše sveze jer bolnija ne može biti nijedna smrt za ljubeće majke i ni jedan pakao ne može više da muči od ovog stanja u kojem se sada nalazimo pred vama!

16 A ako to nećete, onda nas ostavite da ovde propadnemo i pređite preko nas i naše nevine sirote dece nagore u najsramniji, užasni stan Lamehov i učinite od njega još pakosnijeg đavola no što već ionako jeste!

17 Proklet da je dan koji nam je dao ovaj bedni život! Kletva našim roditeljima, i kletva tvorcu, koji nas je stvorio za takvu bedu, i večna kletva vama, koji ste došli da povećate našu bedu!!!

18 Uništite nas ako možete zanavek, ali nas ne mučite više nego što nas već ionako muče!!!"

19 Tu trojica stuknoše i ne znađahu šta da učine – jer beseda prikovanih žena i plač i vrisak dece poče silno da im ide do srca.

360

1 Ova trojica se, istina, početkom samo začudiše Lamehovom lukavstvu, kojim im je tako uspešno zakrčio put preko trećih stepenica.

2 Takvo čuđenje beše plod trenutka u pogledu gnusno uspešnog zakrčenja. No, kako pak čuše i optužbu žena, tada njihova savest posta teža i teža i sve krvavije nepravedna zato što tako svirepo osudiše one sluškinje prvih dvaju stepenica.

3 Pa se zato dadoše napolje do lokvi u duhu obiljem sile koja prebivaše u njima, podigoše sve sluškinje očišćene i ponovo oživljene iz baruština i kloaka, zatim ih dovedoše pred žene koje kukahu, pa tek onda uputiše sledeću besedu ženama koje kukahu kada im za to opet potpuno otvorih njihova srca. Ovaj put besedovaše Setlahem, i njegove reči su glasile ovako:

4 "O vi pakosne žene, evo, pogledajte ovamo, tu su sve vaše drugarice u poroku! Evo, stoje drhteći spasene pred vama. One behu mrtve u lokvama. Ko ih je sada digao iz nepristupačnih močvara, lokvi i baruština i očistio i ozdravio i ponovo oživeo, pa tako odveć spasene doveo ovamo?

5 Vi spasene sluškinje! Besedujte ovim najpakosnijim ženama i recite ko vas je očistio i ko vas je izvukao iz ponora smrti i ponovo vas oživeo!"

6 I sve preko sto šezdeset sluškinja rekoše jednoglasno: "O, onda čujte nas, vi prenesretne namiguše Lamehove i njegovih slugu, kojih on još ima veliko mnoštvo, iako je pre tri dana njegov glavni sluga sa probranom silom, koja se zvaše Horadal isto kao njegov glavni sluga, na Visini od dece Jehovine uništen ili mu je postao neveran!

7 Mi smo već bile sasvim mrtve u kloakama. Samo naše sirote duše hođahu odveć bedno preko močvara, lokvi i baruština. Ali odjednom ugledasmo tri velike svetleće prilike kako se približavaju našem jadnom boravištu i mi prepoznasmo u tim trima svetlim licima da su to ova trojica vesnika Jehovina.

8 I ta tri vesnika ubrzo pozvaše moćnim glasom: "Probudite se za svedočanstvo božanstvenosti našeg poslanstva!" – I smesta naša očišćena telesa ustaše iz ponora i mi se ponovo sjedinismo s njima, zatim nas nevidljiva sila dovede ovamo i sada svedočimo pred vama i svagda ćemo svedočiti da ova tri velika čoveka zaista moraju biti istinski vesnici Jehovini!"

9 I Setlahem reče dalje: "Evo sada, vi najpakosnije žene, i istinska deco zmaja! – Govorite kako vam se čini! – Kako sada stoji s vašom ranijom optužbom? – Recite nam ko dade Lamehu savet da ovo stepenište ovako zakrči? – Zar niste to vi učinile?!

10 Zar niste vi iznajmili decu i neku na silu otrgli sirotim materama za ovu presramnu svrhu? – Zar niste vi ovu decu svojeručno ovde ovako vezale i same sebe na privid pričvrstile lancima za otvorene basamake, i same ste sebi, a da Lameh od vas to ni najmanje nije tražio, požudno zaparale grudi i najvećim delom namazale crvenim sokom?

11 Jehova je na kratko sakrio pred nama da ne vidimo vašu gnusnu priliku. A sada nam ju je pokazao kakva je, i mi vas sada vidimo sasvim i skroz u celom obilju vaše podmuklosti – koju tužbu ćete sada podneti?

12 Maločas ste nas pitale iz kog pakla smo se popeli. – A sada pitam ja vas: Iz kog pakla ste se vi spentrale kada ste pred nama ružile Boga i Lameha?

13 Čija deca ste vi koja kunete istovremeno Jehovu i Sotonu?

14 Šta da se dogodi s vama kada je dom zmajev za vas ipak još suviše dobar? – Recite, presudite same sebi!"

15 I žene počeše da viču: "Prijatelji Onoga Kojega ime naš gnusni jezik neće više nikada oskvrnaviti! Uništite nas, uništite nas sasvim – jer za nas je svako iole bedno bivanje još suviše velika milost!"

16 Setlahem pak na to reče: "Dižite se, uzmite decu i vratite ih nazad. A onda iziđite napolje do kloaka, operite sebe prljavštinom pa se pokajte sve dok ne dođemo kod vas da vam damo pravednu nagradu za dela vaše pakosti.

17 Jer ovako ste previše loše za svaku kaznu i za svaki pakao. Pa tako dižite se i idite! – A vi spašene sluškinje idite u svoje odaje, obucite se, zatim dođite opet i odvedite nas do Lameha, amin."

361

1 Žene smesta napustiše stepenište i s decom požuriše, zavijajući, napolje. A sluškinje odoše u svoje odaje da se obuku, dođoše zatim svečano i skromno obučene do trojice, baciše se pred njih, zamoliše ih da oproste njihovu pređašnju pakost u kojoj su bile više prisiljene nego samonikle, zahvališe im za milost spasenja, pa ih zamoliše za stalan krepeći blagoslov. I trojica ih utešiše, blagosloviše i ukrepiše u Mome imenu. Nakon što tako postupiše reče Setlahem sluškinjama:

2 "Slušajte sada, sluškinje, koje ste već pet dana služile Lamehu, to jest ne Lamehu osobno, već pre njegovim slugama pošto Lameh posle trostrukog gubitka svoje ženskadije više ni sa jednim ženskim bićem nije imao posla pošto mu je postalo prokletstvom u njegovim ustima.

3 Vi ste sada očišćene i oslobođene i primile ste blagoslov Jehovin od nas, njegovih slugu i vesnika. Tako vam je oduzeto detstvo pakla i dodeljeno vam je detstvo neba.

4 A pošto ste sada postale decom neba, ponašajte se svagda shodno tom kako bi vam taj blagoslov ostao stalno udeljen.

5 Poslušnost je prva stepenica u stanu večnog života. Ako prema tome takođe hoćete da dosegnete večni život, onda budite poslušne svakoj reči koju čujete iz naših usta i iz stalno rastuće ljubavi prema Jehovi činite sve što ćemo vam naložiti. Budete li sve to činile vernim srcem iz ljubavi prema Jehovi, tada će se i vaša snaga povećavati da ćete tako postati pravim junakinjama – ne više poroka, već božanski večnog života, i time ćete postati večno blagougodne Bogu.

6 Prvo što sada tražimo od vas jeste da nas odvedete do odaje Lamehove.

7 Zatim pak idite napolje i skupite suvo granje i odnesite do lokvi i stavite tamo na suva mesta. Skupljajte to sve dok ne dođemo do vas.

8 Kada vas napolju one žene koje se mažu i peru kloakom upitaju, ili neko drugi, zašto tako činite, onda ne recite ništa drugo do jedino

9 da smo vam mi, vesnici Jehovini, zapovedili da činite tako, i teško onome koji bi se usudio da digne ruku na vas ili na drva što skupljate.

10 Sada znate za sada sve šta imate činiti, pa nas sada odvedite do odaje Lamehove, amin!"

11 I smesta deo sluškinja ode ispred trojice, deo za njima. Kada dospeše do vrata odaje Lamehove, sluškinje pokazaše da su to vrata do lične odaje Lamehove te rekoše: "To je odaja, a da li se on tu nalazi ili ne, to ne znamo pri zatvorenim vratima. – Jehova s vama i s nama!"

12 I Setlahem pohvali njihovu odanost pa im naloži da idu napolje da skupljaju drva.

13 Kizehel pak dotaknu vrata, koja su odveć čvrsto bila zatvorena, zagrađena, i ona naglo poskočiše, i u dalekoj pozadini odaje seđaše Lameh ljuto besan i razjaren na velikom prestolu okružen hiljadu slugu i pandura naoružanih dugim kopljima.

14 Njegov prvi pozdrav beše: "Sluge, zgrabite ove tri gnusne životinje sa planina! Vežite ih čvrsto da ih onda sopstvenom rukom rastrgnem! Njihova krv neka mi osveti krv mojih žena Ade i Cile, i krv moje najlepše kćeri Naeme! Idite i izvršite moju svemoćnu volju!!!"

15 Kizehel pak smesta dignu ruku i reče gromkim glasom: "Stoj! Dovde i ni za dlaku dalje!!!

16 Onaj sluga koji makne samo ruku ili nogu u trenu će biti mrtav!"

17 Lameh, pak, pošto niko ne htedne da mrdne, skoči sam sa prestola, trgnu jednom sluzi koplje iz ruke i htedne time da probode trojicu! – Koplje pak smesta posta užareno i Lameh ga baci od sebe psujući, zgrabi smesta drugo i opeče njim šaku.

18 Pošto vide da je već gotov, upita trojicu drhteći od jarosti i užarenog besa:

19 "Šta hoćete vi planinske zveri ovde? Govorite da vam platim danak koji tražite! – Govorite – govorite – govorite!!!"

362

1 I Kizehel ponovo dignu ruku i moćnim glasom stade upućivati sledeće reči Lamehu raspaljenom gnevom i besom, naime govoreći:

2 "Lameše, ti ništavni kralju svakog poroka, sve gnusobe i svake najslepije i najcrnje pakosti!

3 Sve vreme našeg boravka ovde, osim slobodnog vazduha i čiste vode, nismo ništa blagovali od svega što Dubina rađa u plodovima i namirnicama – jer mi smo u svemu izobilno opskrbljeni odozgo. Iz tog ti možeš razabrati da mi nismo ovde radi nekog danka.

4 Ali ipak zahtevamo jak danak od tebe. No nikakav danak u stvarima, nego danak u delu zahtevamo od tebe, i prema tome danak tvoje poslušnosti.

5 Gle, ti si kralj, zahtevaš od svakog najstrožu poslušnost na život i najstrašniju smrt, a ipak sam još nikada nisi bio poslušan.

6 Zato ćeš ti sada prvog puta u svome celom životu takođe morati svoju dobrouhranjenu šiju saviti pod težak jaram poslušnosti i učiniti i nositi šta ti mi naložimo u imenu Jehovinom da činiš i da nosiš.

7 Blago tebi ako se u svemu voljno pokoriš. Ukoliko se pak budeš protivio, onda ćeš najžešće osećati oštru šibu Božju toliko dugo sve dok se tvoja kraljevski kruta šija voljno ne pokori i najgipkije ne pogruži pod jaram naše volje u imenu Gospodnjem! – Jel' znaš sada danak?"

8 Tu Lameh od jarosnog besa skoči u visinu i nasrnu najbesnije prema Kizehelu kao da hoće da ga raskida. Kizehel pak hitro zgrabi Lameha za dugu kosu, podignu ga malo tresući, pa ga upita ozbiljno: "Lameše, ti bedni crve prašine i svake nemoći i potpune slabosti, reci mi sada dokle misliš da nam se protiviš?

9 Ti, kojeg silom Božjom u nama možemo da oduvamo najmanjim dahom usta, ti hoćeš da se rogušiš pred svemoćnom voljom Božjom? –

10 Reci mi šta ćeš učiniti ako te opet oslobodim? Jer ti mi nećeš dotaći nogama zemlju dok se ovde u vazduhu viseći jasno ne izjasniš šta nameravaš činiti ukoliko te opet oslobodim.

11 Koliko ti tvoje sluge vrede pred nama, sada možeš da vidiš. Zato govori!"

12 I Lameh zaškrguta pa reče konačno: "Onda mi barem dajte tri dana da razmislim da mogu da se priberem – jer vidim sada da protiv neprijatelja kao što ste vi nemam oružja. Zato hoću da razmislim i da se priberem kako mogu da vas slušam.

13 Zato spusti me opet na zemlju pa mi reci šta da činim." – I Kizehel spusti Lameha opet na tle i oslobodi ga.

14 Čim Lameh bi slobodan, smesta otrča do svog prestola, sede tu u svoj kraljevski položaj pa upita s velikom ozbiljnošću: "Šta prema tome veliki kralj i gospodar neba i zemlje treba da učini?"

15 I Kizehel reče na to odveć glupo pitanje: "Kao prvo neka taj veliki kralj i gospodar neba i zemlje odmah siđe sa svoga prestola ako na gvozdenom prestolu neće da izgori do pepela."

16 Tu presto odmah posta sve vrući, i Lameh smesta skoči s njega i prvi put opsova presto.

17 I Kizehel reče dalje: "I zatim će se veliki kralj koji je svrgnut s prestola smesta s nama dati napolje do lokvi, močvara i baruština. Njegova telesna garda će slediti za njim. Kada tamo dospe s nama, onda će već dobiti sledeću zapovest šta će sve imati da čini.

18 I tako sledi za nama u imenu Jehovinom, Jehove, velikog svemoćnog Boga, amin."

363

1 Lameh pak reče Kizehelu: "Zašto mi nalažeš da smesta sledim zajedno s mojim slugama? Zar nisam pre toga dogovorio trodnevno vreme razmišljanja? – Gde je ono?

2 Zašto nećeš da mi ga priznaš? Odgovaraj!"

3 I Kizehel odgovori na to: "Zato što tako glasi volja Božja. – Mi ne činimo ništa iz sebe samih, nego šta činimo, činimo iz volje Božje, Kojega ime si ti najgnusnije oskvrnavio i obeščastio!

4 Zbog toga nikako ne možeš da dobiješ vreme razmišljanja – jer Bog ti je dao već veoma dugo vreme razmišljanja i preokreta. A ti si ga koristio za najveća sramna i gnusna dela. Zato ti se sada više neće dozvoliti vreme razmišljanja za koje bi da smisliš još više zla no što si do sada smislio.

5 Zato se smesta prilagodi da slediš za nama i Božju dugotrpeljivost više ne iskušavaj nikakvom tvrdoglavošću kao što si do sada činio, inače bi se moglo desiti da na tebi počnemo da upotrebljavamo silu.

6 Šta si ikada postigao protiv Jehove svojom tvrdoglavošću?

7 Koliko vremena ima otkad te je napustio Meduhed sa mnogim hiljadama? I Tatahar koji ga je gonio pogibe sa celom svojom vojskom?

8 Koliko vremena ima da te je čak i hrabri Sihin sa svojom malom ali odveć hrabro lukavom družinom ostavio na cedilu?

9 Koliko vremena ima od gubitka tvoje ženskadije?

10 Šta si postigao protiv Horeda, kome si varljivo dao svoju kćer?

11 Pre nekoliko dana hteo si da zapališ celu zemlju. Pitaj sam sebe kako ti je uspeo poduhvat.

12 Šta se dogodilo s Horadalom koga si poslao s mnogim oružjem da uništi decu Božju? Šta si time dobio?

13 Šta ti je koristila sva tvoja svirepost? – Jesi li tako postao bogatiji i moćniji?

14 Razmisli šta si sve već preduzeo protiv Boga i kakve plodove ti je to rodilo!

15 Ja ti kažem: Nikakve druge osim takvih kojima si sve dublje pao u najteže ropstvo Sotone, iz kojeg ćeš se beskrajno teško opet dići.

16 Pao si u zamku da veruješ da si Bog, Svemoćni. O ti nerazumniče, zašto nikada nisi pokušao da stvoriš čoveka, ili barem opet da oživiš one koje si ubio kako bi se uverio koliko je nerazumno i bedno tvoje božanstvo.

17 Zato se sada ne opiri da slediš za nama – jer mi smo zadnji Jehovin zrak milosti tebi.

18 Ukoliko ga voljno primiš u sebe, još možeš izbeći sudu Božjem. A inače će ti ovaj zadnji zrak milosti postati neumoljivim sudijom za večnu smrt. – Dakle, sledi za nama!"

19 I Lameh od gneva reče skoro sasvim skrušen: "I šta da činim napolju kod lokvi?"

20 I Kizehel reče: "Božju moć ćeš da spoznaš i takođe da spoznaš da Bog sa bićima tvoje vrste ne zna za šalu – jer Bog je ozbiljan Bog, a ne Bog koji čovečanstvo hoće da posmatra kao igračku Svoje moći."

21 Ove jako energično izrečene reči pokrenuše konačno Lameha da ide, i on pođe sa svojim oružnicima za trojicom.

22 Kada pak ljudi na ulicama videše kako ona trojica idu pred Lamehom, to pomisliše da ih je Lameh savladao i da ih sada izvodi na smrt.

23 Zato vikahu: "Teško nama, teško nama! Lameh se vinuo nad moćnima planina! Danas padnu oni, a sutra će nas njegova sekira ubiti!"

24 Kizehel pak reče jakim glasom ovima što kukahu: "Sledite za nama i gledajte šta će se desiti – tek tada oplakujte nas pa vas!

25 Onaj koji bi nas doveo do pada, taj bi i Boga doveo do pada. A ukoliko bi Bog bio zarobljen, onda više ne bi bilo nikakve zemlje pod vašim nogama – jer zemlja je Božja kao što je nebo. A zemlja još jeste, dakle i Bog još jeste – i mi iz Njega.

26 Zato sledite svi za nama kako biste videli veliku nerazumnost vašeg praznog straha!"

27 I veliko mnoštvo naroda pođe za njima napolje do lokvi.

364

1 Kako dospeše do lokvi, močvara i baruština i kako Lameh ugleda svoje sluškinje te vide kako se jedne mažu blatom, trljaju i peru, a druge još behu upošljene dovlačenjem drva, tada nasrnu do Kizehela i upita ga najogorčenijim glasom:

2 "Reci ti meni, velikom kralju ravnice Hanoh, ti dugonoga planinska zveri, koju gnusobu hoćeš da izvršiš ovde na meni i na mom celom domu?"

3 I Kizehel odgovori čvrstim glasom: "Čuj ti, živi dome Sotonin, ti najgadniji pojme celog pakla, ti živo dupe đavola, čija sva dela znamo. Sam postupak će ti dati odgovor. Tako ćuti i više ne pitaj ni za šta. A kada te ja upitam, onda govori ustima čoveka, a ne čeljustima zmaja! Da bude!"

4 Na taj odgovor Lameh ućuta i ne reče ništa više jer mu se učini uputnije da ćuti nego da govori pošto se ova trojica nipošto ne dadoše uplašiti njegovim glasom, i njegovim oružjem takođe se ništa nije dalo postići.

5 Pošto pak Kizehel primeti kako stoji sa Lamehovom hrabrošću, tada se odmah obrati sluškinjama koje donesoše drva te im reče:

6 "Čujte, očišćene sluškinje, ispunile ste našu reč pošto ste donele valjanu količinu suvog drveta za kratko vreme. Ako hoćete potpuno da budete slobodne, onda što brže nabavite i vatre!"

7 I sluškinje otrčaše i odmah se vratiše sa gorućim bakljama zgotovljenih od smole i zemljane smole.

8 Kako sluškinje behu spremne s vatrom, tada se Kizehel obrati ženama koje se marljivo mazahu nečistotom te im reče:

9 "Čujte sada! Vaše telo je sada, kao i duša, sposobna za pakao, jer telo sada pomoću ove smrdljive kloake izgleda kao vaša duša. Prema tome dižite se iz ovih kloaka i popnite se na ove gomile drva kako bi bes plamena okončao vaš bedni život i da na plamtećoj lomači nađete svoju već odavno zasluženu platu. Da bude!"

10 Tu žene počeše da zapomažu, da mole i preklinju te vikahu: "Vi moćni poslanici jedinog istinog, velikog Boga, propišite nam kajanje kakvo god hoćete, i mi ćemo ga se držati odano kroz ceo naš život kao što smo izvršili vašu volju u ovim kloakama!Jedino ovo malo ionako bednog života ostavite nam kako ne bismo večno propali.

11 A ako hoćete ili ako morate da nas ubijete, nemojte to učiniti na ovaj najbolniji način.

12 Za to vas molimo za smilovanje radi vašeg živog, svemoćnog, velikog Boga!"

13 I Kizehel im reče: "Čujte, ovde ne zavisi od nas jer mi vam ne možemo ni suditi ni izbaviti vas pošto nismo ništa drugo do izvršioci božanske volje.

14 Ali bacite se radije pred Boga i predstavite Njemu vašu nevolju i zamolite jedino Njega za izbavljenje, i budite sigurne da ćemo onda učiniti onako kako nam On pokaže kroz naša srca."

15 I žene počeše da viču k Bogu da ih izbavi strašne predstojeće muke.

16 Ali gromovni glas se prolomi kao gnevno užaren do ušiju svih, koji je glasio ovako: "Tek nakon ognja da vam bude izbavljenje!"

17 I Kizehel reče ženama već skoro polumrtvim od straha: "Sada ste čule sopstvenim ušima šta ovde treba da se čini s vama – pa zato više ne oklevajte i uspnite se na drva u imenu svemoćnog Boga, Koji je sada jedino vaš sudija!"

18 I žene se polako podigoše sa tla i zavijajući stadoše da se penju na naslagana drva.

19 Čim se sve nađoše na naslaganim drvima, tada Kizehel zapovedi sluškinjama da ih zapale bakljama.

20 Drhtećim rukama i odvraćajućim licima sluškinje učiniše tako.

21 Brzo vatra zahvati gomile. Žene vikahu još pola izgorele propinjući se besne od bolova u sredini svetlih plamenova sve dok smrt sve ne okonča.

22 Tu Lameh kao pomahnita i upita Kizehela sav besan: "Šta ste vi i šta je vaš Bog sada dobio time što su žene ovako bedno pogubljene?"

23 I Kizehel mu uzvrati: "Rečeno ti je da ne govoriš sve dok ti se neko ne obrati.

24 A ti se ne držiš naše volje, zato ni nećeš dobiti drugi odgovor do jedino odgovor dela."

25 I odmah Kizehel povika jakim glasom: "Vi žene očišćene kroz oganj! Dignite se opet iz pepela vašeg ranije grešnog tela i svedočite Lamehu šta imate da poručite!"

26 I smesta žene kao preobražene ustaše iz pepela i slavljahu i hvaljahu Boga i svedočahu da su ova trojica zaista vesnici večnoga Boga, a i posvedočiše i izjaviše koliko je mala bila muka prema ovome šta sada osećaju u ovom sasvim novom životu.

27 Tu Lameh stade da unilazi u sebe i da razmišlja o takvom nečuvenom čudu.

365

1 Tek posle tog čudesnog dela Kizehel se obrati Lamehu i upita ga: "Lameše, koji umišljaš ne samo da si velik kralj nego i blazniš da si bog! Ti si već mnoge hiljade pogubio i to na najsvirepiji način, reci nam da li si usled svog božanstva samo jednog ponovo vratio u život?

2 Jer mi znamo itekako dobro da si zažalio poneko delo.

3 Poželeo si da ponovo oživiš svoju braću, koju si ubio, kao i još poneke druge da ti je bilo moguće u vreme kada sebe još nisi umišljao bogom.

4 Zato nam reci zašto takvo sada nisi učinio pošto si veoma čvrsto verovao da si neki svemoćan bog?

5 Nisi li hteo ili nisi mogao ili si možda takvo držao ispod svog božanskog dostojanstva?"

6 I Lameh uzvrati sav važan i gord: "Ja sam to uvek držao ispod svog dostojanstva. Zato takvo nešto ni nisam hteo da učinim!"

7 I Kizehel ga opet upita: "Onda mi priznaj kakva dela držiš dostojna Božanstvu?"

8 I Lameh smesta upita Kizehela: "Zar sam dužan da ti odgovorim na svako pitanje?"

9 I Kezehel mu uzvrati: "Da, to sada moraš da činiš, inače bi mogao da te udari oštar udarac šibom odozgo. Zato samo vredno odgovaraj ono što si upitan!"

10 I Lameh prepozna u prestrogom licu Kizehelovom da s njim nema šale pa zato odmah odgovori na gornje pitanje na sledeći način:

11 "Pošto prema tome već moram odgovoriti, to ti kažem da jedino stvaranje svetova i ponovo uništavanje istih držim dostojno bogu.

12 Sve drugo nije ništa osim puko hvatanje muva i može se smatrati delom manjih, uslužnih duhova.

13 Isto tako su i osveta i sud dostojni bogu. Smilovanje, ljubav, strpljenje, pošteda i slično mogu se smatrati samo osobinama običnih stvorenja."

14 I Kizehel ga opet upita, naime govoreći: "Dobro, neka ti je privremeno tako, samo moraš mi uz to još i dokazati da si ti zaista svemoćan bog.

15 Jer ne proizilazi, ako nećeš, da ni ne možeš. Za svemoć ništa nije nemoguće.

16 Ti bi prema tome opet mogao da oživiš mrtve, samo ako bi hteo?

17 A zato ti sada i kažem da baš sada to moraš učiniti da nam dokažeš svoje božanstvo – jer iz uništavanja i ubijanja još ne prepoznajemo tvoje božanstvo zato što su to u stanju i divlje, krvoločne šumske zveri.

18 Gle, tu stoje sluškinje, žene i tvoje sluge. Ubij nekog pa ga odmah opet oživi, i možeš biti siguran da ćemo te i mi priznati jedinim istinim bogom neba i zemlje i da ćemo te najponiznije obožavati.

19 Ali ne razmišljaj predugo, nego pokaži nam odmah šta si sve kadar kao bog."

20 Tu Lameh stuknu silno i ne znađaše šta mu je sada činiti ili barem šta da govori.

21 I Kizehel mu na to reče sasvim ozbiljno: "Čuj Lameše! Ako nam smesta ne dokažeš svoje božanstvo kao što sam tražio od tebe, onda ću te prisiliti s gorućim bakljama preko tvojih leđa da ti svojim sopstvenim kraljevskim rukama opet iskopaš onu tebi itekako poznatu kamenu ploču na kojoj si napisao ime Jehovino, zatim si je namazao izmetom, ime si prokleo pa si je bacio u rupu punu izmeta i zatrpao je opet izmetom – da je očistiš pa tek onda kao strogi pokajnik celog tvog života istu ploču najuzvišenije da obožavaš i imenu da se moliš."

22 Tu Lameh skoro puče od besa – jer on itekako znađaše kako stoji s njegovom svemoću i šta može.

23 Zato i već vide unapred šta će morati da učini, pa prizna konačno sav besan da je njegova božanstvenost samo kraljevski počasni naziv, a nikakva stvarnost.

24 I Kizehel uzvrati: "Ako je tako, zašto si prema tome onako oskvrnavio ime jedinog istinog Boga? – Govori, ili odmah ideš na delo koje maločas rekoh."

25 Tu bes skoro proždre Lameha te on osta nem.

366 (2.180)

1 Kratko vreme Kizehel sačeka šta će Lameh činiti, to jest šta će na to reći; no tu čekanja beše čisto uzalud. Sva trojica , naravno, znađaše to unapred, no trebalo je, ipak, njega radi dati vreme za razmišljanje, da on, potom, ako ga ponovo treba napasti, ne bi rekao: "Zašto mi niste dali da se valjano priberem i spremim?".

2 Pošto uprkos čekanju ove trojice Lameh ne napravi nikakav pokret kao da hoće da se opravda, već se sve više izgubi u svakakve najgnusnije misli osvete te poče sasvim da razmišlja kako da upropasti trojicu vesnika zajedno sa ostalom četvoricom, za koje takođe znađaše od strane žena – to mu se Kizehel opet obrati te reče:

3 "Lameše! Ti pakosni slugo Sotone, ućutao si zato što te moja reč uhvatila u trostruku mrežu i sada ispunjavaš svoje srce mislima osvete tako da je celo tvoje biće najgnusnija kletva prema nama i prema tome i prema Bogu.

4 Reci mi kakvo si ti to biće? – Uverio si se u svoju nemoć prema nama. Pokazali smo ti nesavladljivu silu Božju u nama. Ti uviđaš da protiv nas večno nikada nećeš postići ništa u ovoj tvojoj prilici – a ipak se tvrdokorno opireš duhu večne ljubavi Božje u nama.

5 Reci, reci, kakvo si ti to biće? – Pogledaj sluškinje koje si postavio na prvo i drugo stepenište kako bi nas sprečile da dođemo do tebe! Gle, bile su mrtve jer naša sila volje iz Boga ih naglo otera napolje do ovih lokvi, gde sve bedno poginuše. A sada sve one opet žive.

6 I svoje žene si sopstvenim očima video kako izgoreše sve do pepela, i video si zatim kako ponovo ustaju iz pepela sa preobraženim telima.

7 Zar ti to nije najjači dokaz za naše božansko poslanje u najvećoj meri?

8 Reci, reci šta hoćeš da postigneš i šta možeš protiv nas sa svojim prkosom i zatim sa tvojim mislima osvete?

9 Ti bedni, nemoćni crve u prašini najveće ništavnosti! Ti hoćeš da se opireš Bogu, a mi bismo mogli da te oduvamo najmanjim dahom svojih usta, samo ukoliko bismo hteli.

10 O ti gnusobo pakla!!! Sa Bogom hoćeš da se boriš dok tvoj život svakog trenutka zavisi jedino od Njegovog smilovanja!

11 Kako ćeš da napadneš Boga, Njega! Koji u trenu tvog napada može da te uništi i osudi u pakao svog večnog gnevnog ognja!

12 Stupi u borbu s nama, ti bedni crve blata i najsmrdljivije prašine, pa ćeš se brzo uveriti šta ćeš postići protiv nas!

13 Razgori se najodvratnijom, najsmrtnijom, razjarenom osvetom prema meni, ti bedno dupe đavola, i uništi me, hladeći svoju veliku osvetu, ako možeš, i uveri se još više u svoju najveću nemoć i slepoću!

14 Vidiš kako je potpuno ništavna sva tvoja moć samo protiv daha mojih usta. Reci, zašto hoćeš da nam pružaš tvrdokorni prkos umesto pogođene poslušnosti, kojom jedino opet možeš dospeti do milosti Božje i mogao bi nam postati, istina, pokajan ali inače odveć dragi brat?

15 Govori, govori, zapovedam ti u ime Onog Koji nas je iz prevelikog smilovanja sa svetih Visina poslao dole k tebi u ovu tvoju kletvom opterećenu blatnjavu Dubinu kako bismo te za Njega pridobili!"

16 I Lameh, silno nadut, konačno odgovori: "Šta si govorio, ja ne razumem, a ni neću da razumem – jer tako se ne govori s kraljem koji je, kao ti, govorio s Bogom i takođe od Njega ima reč da će sedamdeset i sedam puta biti osvećen onaj koji digne ruku na njega.

17 Ja se neću osvetiti tebi, a pogotovo ne Bogu – jer itekako dobro znam svoju nemoć.

18 A ti si već napastvovao na mene, kralja Lameha. Zato gledaj kako ćeš izići na kraj sa svojim Bogom.

19 Božji poredak i mudrost doseže dalje od tvojih očiju. A ako jesam kakav jesam i ako činim kako činim, sigurno ne van Boga, nego kao ti u Bogu, zašto me prema tome praviš gnusobom kojoj nema ravne?

20 Ako sam ja kralj Dubine i ako si ti poslat meni, onda razgovaraj s kraljem kao poslanik kako dostoji, a ne kao da ćeš da mi sudiš.

21 Moju moć možeš ovako slomiti, ali moju volju na taj način večnno nikad! – Razumi, ti gordi zlikovče prema meni, kralju ove nesretne proklete zemlje!"

367

1 I Kizehel odgovori Lamehu na ovu njegovu kraljevsku besedu govoreći: "Čuj Lameše, imaš pravo što ti kao kralj zahtevaš takvo od mene i nas svih. Samo mi reci šta prema tome mi kao istinski vesnici najvišeg i najsvetijeg Boga treba da zahtevamo od tebe pošto smo ti dovoljno dokazali delima i rečima da zaista jesmo što kažemo da jesmo?

2 Kako se sa tvoje kraljevske strane slaže prvi poziv s izrazom "planinske zveri" s našim božanskim poslanstvom? – Kako prvo zakrčenje stepeništa pred nama i uopšte svako ponašanje s tvoje strane prema nama, nakon što si već dugo itekako spoznao kako stoji s nama? – Razjasni nam to kraljevski!

3 Ukoliko možeš to opravdati, onda ću povući svaku svoju reč, i sve što ti učinih nažao, popraviću obilno; u to budi siguran.

4 Teško pak tebi ako to ne možeš! Jer ti si se pozvao na Boga, na Boga, kažem ti! Koga si rečju i delom kleo i kao najveći svetogrdnik si se stavio u poredak Njegove večne, nedodirljive svetosti kako bi nas, koji smo stavljeni u poredak Njegove svetosti, u svome pakosnom srcu iz nekog prividnog razloga mogao da osudiš!

5 Zato se priberi valjano u tom tvom poretku, inače – kako rekoh, teško tebi!

6 Kažem ti, za to ćeš primiti prvi udarac božanske šibe! Dakle govori, amin!"

7 I Lameh stupi sasvim osorno pod Kizehelovo lice i poče mu upućivati sledeće reči, naime govoreći: "Da ne misliš da će se Lameh saviti pred tvojom izrečenom pretnjom!? Neće!

8 Zato kralj Lameh za svoje reči tebi ni neće dati nikakvo opravdanje – jer se Lameh ne boji smrti, a prema tome ni Boga, a pogotovo ne tebe makar bio opremljen hiljadostruko većom moću nego što kao poslanik Jehovin ionako jesi!

9 Ako hoćeš da me biješ vatrenim šibama, samo to čini do smrti. Život mi možeš uzeti, ali moju volju i um mi nećeš sve dokle živim! To ti se kunem svojom kraljevskom čašću!

10 Ako ćeš da me mučiš najvećim mukama vremenski i večno, time ćeš jedino hraniti moj gnev, ali nikako ga nećeš oslabiti, i moja volja će ostati kakva je sada, čvrsta i zemaljskim teretima čak nesalomljiva – i ti ćeš se uveriti da se volja Božja da slomiti, ali volja Lamehova neće!

11 Provuci mi užarene zmije kroz telo i baci me u užareno belo gvožđe, i tako ću tebe i tvoga boga samo tim više proklinjati! – A ako hoćeš da me slomiš, onda me uništi – jer ako me više nema, onda će i doći kraj nesalomljivosti moje volje!

12 Konačno moram još da ti primetim da Lameh raspolaže još drugim silama koje još nije držao vrednima, kao vi vaše, da upotrebi. A ukoliko mu priđete suviše blizu, to je vrlo raspoložen da vam pokaže kako stoji s njegovim božanstvom!

13 Zato vam savetujem da najduže za tri dana napustite ovaj moj kraljevski grad, inače ćete se gadno provesti.

14 Istina da si ti već nada mnom izgovorio "teško tebi". Ja kao kralj iz obzira takvo još nisam učinio pošto sam prvo mislio u sebi: U moje zakone niste upućeni i prema tome još ne podležete nikakvoj kazni osim zastrašivanja. – A drugo mislio sam takođe: Pa i oni su zajedno sa mnom i mojim narodom deca Adamova, i usto još neotesana i neprosvećena u ovom mom gradu; zato ću ih i štedeti što duže. –

15 A pošto sada vidim da ste tvrdoglavo uporni da mene, kralja, učinite robom vašeg ćefa, to sada i ja vičem oštro na vas "teško vama" ako se, kao što rekoh, za tri dana ne pokupite na svagda iz mog kraljevskog grada!

16 Pa prema tome udaljite se odavde – jer od sada od Lameha nećete dobiti nikakvo pitanje ni odgovor i u slučaju vaše neposlušnosti znaće da upotrebi pravo sredstvo da zlikovce kao vas kazni najosetnije.

17 Razumite valjano i udaljite se!"

18 I Kizehel reče na to: "Dobro, neka bude kako kažeš. – Čujte žene i sluškinje a i vi oružnici i sav narod: napustite sa nama ovo mesto, Lameh jedino ostaje i tokom tri dana neka ovde kuša šibu Božju.

19 Možda ćemo mu posle tog vremena biti dobrodošliji nego danas. Da bude!"

20 I odmah svi napustiše mesto i radosno se sa trojicom vratiše u grad. Jedino Lameh osta bolno prikovan te ne mogaše napustiti mesto. I trojica zapovediše da se niko iz grada nipošto ne približi onom mestu tokom tri dana.

368

1 A za ta tri dana ova trojica posetiše četvoricu ostale braće koji u jednom konaku ležahu bolesni pošto ih je duh Aveljev malo kaznio zato što dopustiše da ih zanesu sluškinje Lamehove.

2 Ova trojica znađahu valjano da ću onu četvoricu malo kazniti, ali preko koga – to još ne znađahu.

3 Pošto se Kizehel u toj stvari obrati Meni, to mu i otvorih unutarnji vid te on vide duha Aveljevog, pokloni se pred njim te ga upita: "Brate iz nebesa, koliko dugo još moraš ovako da držiš ovu četvoricu sirote braće?"

4 I Avelj uzvrati Kizehelu: "Sve dokle predstava tela ne nestane iz njihovih srca.

5 Pogledaj ovamo, tu su njihova srca otvorena! Vidiš li kako još gomila masnih, golih ženskinja prebiva u odajama koje jedino treba da su posvećene ljubavi prema Bogu i kako se duh braće naslađuje gledajući ih, rije u njihovim telesima.

6 Gle, to mora napolje! Pre moja šiba neće mirovati.

7 Zato ih možeš i prilično ozbiljno opomenuti a i pokazati im kako stoji s njima, ali o mome imenu moraš ćutati."

8 I Kizehel na to upita duha Aveljevog: "Čuj mili brate iz nebesa! – Čemu se nadaš za Lameha? – Verujem da se iz temelja nikada neće obratiti. Ukoliko se pak obrati, neće li to pre biti prividno obraćenje a ni najmanje pravo i sasvim potpuno iznutra istinsko?"

9 I Avelj reče Kizehelu: "Dragi brate! Ne brini se o ishodu ove stvari, nego postupaj najstrpljivije po volji Božjoj, koja ti je odveć poznata. Tako će se na kraju sve okrenuti pravoj meti i nepogrešno će je i doseći.

10 A tebi je pre svega potrebno strpljenje; ako ga imaš u pravoj meri, onda ćeš sve lako činiti i očekivati.

11 Ne gledaj zato kako se Lameh osvrće i obrće, nego pazi uvek najtačnije na tok božanske volje u sebi i postupaj, kao do sada, strogo po njoj; tako ideš ionako najpravijim i prema tome i najkraćim, najljubaznijim i najispravnijim putem.

12 Da li će se okoreli Lameh danas ili sutra, ili tek za godinu dana ili više godina obratiti, to neka ti je svejedno – jer takvo Gospod svagda zadržava za sebe – jer Njegovi putevi su neistraživi i Njegova rešenja nedokučiva.

13 A mi činimo pravo u svemu ako jedino izvršavamo Njegovu volju i ako Njega, najljubaznijeg, presvetog Oca, ljubimo iznad svega.

14 Zato budi bez brige za krajno dejstvo svog poslanstva Lamehu. Tvori volju Božju, a sve drugo stavi u svemoćne ruke Onog Koji ti za tu službu stalno pokazuje Svoju najsvetiju volju, tako će sve doći svom pravom kraju.

15 Pogledaj mene! Misliš da me brine kada će ova tvoja braća ozdraviti? O, nipošto! Jer moja ljubav prema njima je isuviše uverena da je beskrajno najmudriji, sveti Otac izabrao lek koji deluje.

16 Moje je pri tome da taj lek najodanije prenesem te da ga strogo dodelim potrebnjaku. Sve drugo leži u Očevoj ruci.

17 Strpljenje je prema tome naše glavno; koji je ima u svome srcu, taj će gledati krune svojih dela; dok nestrpljivi neretko u trenu više uništava no što je ranije deset godina gradio.

18 Kada mati vidi da njena deca vole nešto što je korisno, uzvišeno i lepo, ali pri tome je nestrpljiva i zlovoljna zato što deca trenutačno ne shvataju šta ih raduje i čega Plemenitog čezne u srcu – reci mi kako će s vremenom izgledati s unutarnjim obrazovanjem dece? – Kako s njihovim duhom?

19 Deca će postati zlovoljna u srcu i počeće krišom da preziru svoju nestrpljivu mater i gledaće je uvek kao kamen spoticanja koga će u svome srcu izbegavati koliko god mogu.

20 Gle, kada je dakle jednoj materi pri obrazovanju srca svoje dece pre svega potrebno strpljenje, bez kojeg će samo vaspitati robove i sluge umesto ljubazne i plemenite ljude – koliko tek više svetog strpljenja iz Oca mora da nam bude svojsteno da kao od Njega postavljene putovođe onima koje treba da vodimo ne zaprečimo put, nego da ih vodimo do večno živog odredišta.

21 Zato i ti, dragi moj brate, imaj sve strpljenje u ovoj tvojoj važnoj službi i ne budi sličan nerazumnoj materi koja radije gleda kako joj deca razbijaju kamenje, nego da se zanimaju onim što vredi njihovom srcu – tako svoj rad nećeš videti nekrunisanim.

22 Primi blagoslov moga srca u imenu našeg svetog Oca, amin."

23 Tu Avelj opet posta nevidljiv Kizehelu, i on ove reči zakopa duboko u svome srcu i podeli ih i sa svojom braćom, jedino ne otkud zapravo dođoše.

24 I svi se tome veoma obradovaše i dadoše Meni čast iz temelja svoga srca, i ubrzo zatim bude bolje i sa četvoricom – jer kako iz Kizehelovih usta čuše ponešto i te reči, očistiše ubrzo svoje srce od tela te ozdraviše tako opet u Mojoj milosti i smilovanju, ustaše i napustiše s ostalima loš konak.

Lamehovo pokajanje

369

1 Kada dođe predodređeni treći dan, tada Kizehel pozva nama već poznate sluškinje i žene te im reče: "Čujte, sluškinje i žene koje ste nanovo ustale! – Došao je predodređeni treći dan; zato ćemo izići do mesta gde se nalazi Lameh.

2 Zato idite do zamka Lamehovog, recite to svim njegovim slugama a i recite im da mesto oružja ponesu lopate i motike. A vi se obucite svečano i svaka od vas neka ponese namirnice koliko može lako poneti. Tako idite i izvršite tačno ovaj vaš zadatak!"

3 I žene otidoše na zadatak likujući i slaveći i hvaleći Boga, a i zamoliše Ga da jogunastom Lamehu bude milostiv i da privoli njegovo srce za Njegovu svetu volju.

4 Posle malo vremena vratiše se sve sluškinje i žene i obavestiše sada sedmoricu da se sve nalazi po poretku kakvom oni žele.

5 I Kizehel reče na to: "Da, tako je dobro, o sluškinje i žene! Kada biste znale koliko ste nas obradovele tim što ste se molile Bogu za sirotog Lameha, zaista, vas bi oganj radosti naših srca zahvatio i drugi put razložio, i to grđe i mnogo jače od ognja svih drva zemlje.

6 A zbog toga da je našem svetom Ocu na nebu sva naša ljubav, čast i obožavanje! Ostanite u toj molbi, i mi ćemo još danas doživeti čudesne stvari na Lamehu. A sada idimo napolje do njega, amin."

7 I odmah se digoše sa svog slobodnog konaka, koji beše široka, senovita smokva, i iziđoše napolje do lokvi gde se Lameh od gladi i žeđi poput crva propinjaše i vijaše.

8 Kako svi zajedno sa sluškinjama, ženama i slugama dospeše do Lameha, tada smesta Lameh dignu svoje ruke i reče drhtećim glasom Kizehelu:

9 "Moćni poslaniče Onog Kojega ime moj jezik večno više neće biti vredan da izgovori! – Ne boj se više moje volje jer nju si već zauvek slomio! Pruži mi pak nešta za ukrepljenje – jer gle, strašno sam gladan i žedan!"

10 I Kizehel reče sluškinjama i ženama: "Donesite ovamo jela i pića i dajte Lamehu koliko hoće!"

11 I žene učiniše. Lameh se pak udari u grudi i reče:

12 "O božanskog smilovanja! – Zar je veliki grešnik Lameh još vredan da uzme jela i pića iz ruku onih koje si Ti spasao i očistio?"

13 I Kizehel reče: "Da – brate Lameše! Jer Očeva dobrota je veća i doseže dalje no što sva nebesa dosežu. Zato jedi i pij po svojoj potrebi!"

14 Tu Lameh zaplače jer pregleda množinu svojih gnusnih dela, pa zatim reče: "O vi veliki moćni poslanici večnoga smilovanja! Meni se nikada ne može oprostiti – jer i suviše jezovito velika je množina mojih gadosti!

15 Sada vidim u svoje srce, i ono je ispunjeno samim zmijama i svakakvom vrstom otrovne gadije – i oko mene stoji nepregledno ljudstvo, pružaju očajno ruke, proklinju me i viču krvavim ustima Bogu za osvetom na mene.

16 Da, silno sam gladan i žedan; ali sada više ništa ne mogu uzeti – jer ovaj pogled me čini suviše gadnim pred vama, i još beskrajno više pred Onim Kojega ste moćni vesnici.

17 Zato dajte mi da umrem od gladi pošto sam toliko mnogima dao da baš ovako umru od gladi.

18 Dajte da umrem od gladi, dajte da uginem od žeđi i dajte da očajavam od bola – jer nisam ništa bolje zaslužio.

19 Ja sam ružio Boga i vas, težio sam za vašim životom ako bi mi samo bilo moguće da vas uništim.

20 O, zato pustite me da u ovom mom beskrajnom bolu kajanja očajno propadnem – jer ništa bolje nisam zaslužio!"

21 Posle pak malog zastoja viknu glasno nevidljivom ljudstvu: "O vi nesretni preko mene! Zovite, zovite silno večnog sudiju za osvetom na mene sve dok ne dođe – strašna, strašna osveta!

22 Jer ni jedna neće biti prevelika za mene! Zaslužio sam najveću, jest, beskrajno najveću osvetu!!!"

23 Tu se skljoka i plakaše silno. – I svi okolo takođe behu dirnuti velikim kajanjem Lamehovim i plakahu s njim.

24 Kizehel pak stupi do Lameha, taknu ga te reče: "Brate Lameše, uspravi se i pogledaj ovamo u našu sredinu da bi ti postalo jasno kako se večna ljubav Božja sveti onim grešnicima koji u svome srcu ovako pokajnički kao ti prepoznaju veličinu njihove krivice pred Bogom i pred ljudima pa se ponize pod svako stvorenje."

25 I Lameh se smesta drhteći dignu sa tla i ugleda jednako ostalima u sredini sedmorice vesnika svetao oblak.

26 Ugledav to skoro ukočen, pribra se tek posle malo vremena i upita Kizehela koji ga posmatraše odveć bratski ljubazno: "O ti moćni vesniče Svemoćnog! – Šta je to, šta ovo znači?"

27 I glas reče iz svetlog oblaka: "Lameše, dugo si nogama gazio Moj poredak – a pošto si se kajajući ponizio preda Mnom i svojom braćom, uzeo sam sva tvoja nedela od tebe i oprostio sam ti svu tvoju krivicu.

28 Zato se sada digni sasvim, popravi daljom ljubavlju prema Meni i svojoj braći što si u svom odmetništvu skrivo.

29 A sada jedi i pij – jer Ja, tvoj Bog, Tvorac i Gospod, blagoslovio sam za tebe jelo i piće.

30 Moji vesnici pak će ti sve obznaniti kako i šta ubuduće imaš da činiš.

31 Ja sam Onaj Koji ti to kaže, Onaj koji ti je govorio kada si ubio svoju braću."

32 Tu oblak nesta, i Lameh se oslobodi svojih stega.

33 Kako se njegove noge oslobodiše, dade se odmah do Kizehela te mu reče: "Moćni vesniče Božji, Koji je sada tako blago govorio iz oblaka i otpustio mi je Moju veliku krivicu, oprosti mi i ti moju krivicu prema tebi i svojoj braći, i budi uveren da od sada više neću biti kralj, nego samo tvoj donji sluga; ti pak budi kralj u imenu Najsvetijeg."

34 I Kizehel mu uzvrati: "Brate Lameše, gle, ti si slab! Ukrepi se hranom i pićem; tek zatim ćemo porazgovarati o daljem i činiti kako traži božanska volja."

35 I Lameh na to smesta blagova jelo i piće.

370

1 Kada se Lameh sasvim najeo, ustade te reče Kizehelu: "Moćni vesniče svemoćnog, velikog Boga! – Gle, najeo sam se blagoslovljenim jelom; moje celo biće je sada uzbuđeno za veliku zahvalnost prema Onome Koji mi je blagoslovio hranu i otpustio mi moju beskrajno veliku krivicu prema Njemu i prema vama, i prema celom narodu, i celoj zemlji.

2 Ali ja nemam reči kojima bih izrazio zahvalnost koja je za mene, istina, velika, ali za Boga i Njegovo smilovanje sigurno samo ništavna.

3 Zato me uči dostojne reči kojima bih mogao izraziti šta sada osećam u sebi i šta ću sigurno svagda još moćnije osećati u sebi.

4 O najdraži prijatelju Najvišeg, pogledaj me u blatu mojih nedela i odobri mi moju želju!"

5 I Kizehel reče na to Lamehu: "O brate Lameše, ti se brineš o nečemu što pred Bogom samo malo vredi. Veruj mi, Gospod, sveti, preljubazni Otac, ne gleda na reči, nego jedino samo na srce.

6 Zahvalnost koju u sebi osećaš kao veliki plamen koji hoće da izjede srce, čuj! ta zahvalnost je Ocu najugodnija. Pri njoj ostani svagda i večno, tako će On tvoju žrtvu zahvalnosti sigurno i svagda večno prihvatiti blagovoleći.

7 Gle, kada čovek prima veliku milost od Oca, smesta zahvaljuje kao veliki dužnik u svome srcu žešćim i sve žešćim požarom ljubavi u svome srcu i ostaje u toj najčistijoj i potpuno istinskoj zahvalnosti toliko dugo sve dok se nje ne rastereti ustima, a što samo po sebi nije ništa do prividno udovoljenje za primljeno dobročinstvo.

8 Tada mu po takvom zahvaljenju-rasterećenju, obavezno izgledajućem, bude mnogo lakše i mirnije u srcu, no pitanje je tu: zar se srce posle takvog rasterećenja ne lišava vatrene ljubavi, hladi se i prema tome ubuduće biva manje zahvalno za primljenu milost, koje se rečima usta unekoliko rasteretilo trajno trebajuće zahvalnosti?

9 O sigurno, dragi novi brate Lameše. – Gle, ja, kao i ti, rodili smo decu i prema tome smo postali njihovim ocima kao što su nam ona postala decom.

10 Ja sam pak na svojoj deci uvek saznavao da su upravo ona deca koja su mi skoro za svaku reč zahvaljivala ustima najmanje ostala zahvalna u srcu. Ona pak deca koja skoro na svaki dar ćutahu behu takva da bi za mene pošla u vatru da sam tražio od njih.

11 Istina, nikad ili retko kad čuh reči zahvalnosti iz njihovih usta, ali tim češće primetih suze zahvalnosti, radosti i hvale u njihovim očima; i – brate Lameše! zaista – beše mi takva tiha suza u oku mog deteta više no sve predivne reče drugog umilnog deteta, jest više no sav svet beše mi takva suza.

12 Jer umilno dete se rastereti svoje zahvalnosti prema meni; drugo koje zahvali ćuteći, pak, zadrža večnu zahvalnost u srcu.

13 Zato i kod Boga, Koji jedino gleda na srce, trajna zahvalnost u srcu važi sigurno beskrajno više nego izgovorena i prema tome prolazna, koje se srce, pritisnuto zahvalnošću, rečima rasteretilo.

14 Zahvaljuj prema tome i ti neprestano u srcu ovako kao sada, tako će tvoja zahvalnost prema Bogu biti prava i Njemu će neprestano biti ugodno tvoje srce ispunjeno neprestano jednako moćnom zahvalnošću.

15 Na takvo prema tome neprestano obrati pažnju radi velike utehe u sebi, tako ćeš svetome Ocu neprestano biti prijatan i On će ti za takvu zahvalnost pružiti pre hiljadu milosti nego za zahvalnost ustima jednu.

16 Pošto takvo sada znaš i sasvim si se obratio Gospodu, onda sada možeš odrediti šta dalje valja činiti; jer gle, zato smo sada tu da ti budemo u pomoći u svakom dobru sa svim našim silama. Pa tako daj nam do znanja neku svoju želju, amin."

17 I Lameh sasvim skoči od radosti te reče Kizehelu s velikim uzbuđenjem: "O prijatelji Božji, svemoćnog Tvorca neba i zemlje! – O posvećeni brate s Visina, koje su kao trajan stan Svemoćnog, za prvo uzmi ove moje suze kao znak moje unutarnje, večno trajne zahvalnosti za tvoje divno, premudro učenje, koje si mi upravo dao – jer ne samo da je istinito u svakoj rečici nego je sveto! – Jest, postoji samo jedna zahvalnost i samo jedna hvala u obilju istine, i ta je večna. Kod nje hoću od sada zanavek da ostanem.

18 A što se tiče moje želje, imam samo jednu; jest, samo jedno me još pritiska, i to je kamena ploča koju sam tako gnusno oskvrnavio. Dajte mi da je svojeručno vratim na videlo dana i da je ovde očistim i odveć visoko obožavam ukoliko sam uopšte još dostojan takvog dela."

19 I Kizehel reče na to Lamehu: Gle, tu već radi toga stoje tvoje sluge sa oruđem za kopanje.

20 Dovoljno je da si to učinio živo u svome srcu; ostalo će već učiniti oni; pa tako daj da se latimo tog važnog dela, amin."

371

1 Kako Lameh ču takvo od Kizehela, baci se na kolena te reče s podignutim rukama: "O Bože, o Bože, kolika li mora da je tvoja ljubav kada jednom grešniku možeš da budeš toliko milostiv i milosrdan.

2 Ovo predstojeće delo, kojeg se sada osećam nedostojnim u celom svom biću da ga izvršim svojeručno, oduzeo si mi i zapovedio si drugim rukama da izvrše mesto mene i time si mene, prenedostojnog, previše udostojio.

3 O Bože, o Bože, koliko si dobar kada najizopačenijeg grešnika u njegovoj najvećoj mogućoj niskosti gnusnih dela posmatraš kao da skoro nikada nije grešio pred Tobom.

4 O vi najsretniji prijatelji moga celog bića i moga zaista sirotog naroda, čije siromaštvo mi tek sada, nažalost, biva jasno u svoj korenskoj dubini, čiji sam razlog jedino ja, kakav osećaj mora da plamti u vašim srcima kada mislite i sigurno i prejasno razgledate da Bog – svemoćni Bog – najviša ljubav, jeste vaš Otac!

5 O vi velika i moćna deco svemoćnog Boga, recite mi, ako vam je moguće, recite šta osećate onda, ili stalno, kada vam vaše srce kaže: Bog je moj Otac?

6 O beskrajnog jaza između mene i vas! – Vi – rođeni iz večne svetlosti Božje i na večno oživljeni kroz Njegovu beskrajnu ljubav, jest, kroz Njegovu beskrajnu Očinsku ljubav! – – ja, dete blatnjavog nakota zemlje, sin zmije kao što beše otac Kajin.

7 O prijatelji, sada tek sasvim uviđam zašto se zmije tako rado sunčaju – sigurno im topla svetlost sunca prija isto kao što meni sada prija da budem pred vama, decom večne svetlosti u Bogu, vašem presvetom Ocu.

8 Jest, jest, i deca zemlje raduju se u lepim zracima sunca; tako se sada i veliki grešnik Lameh raduje vašoj svetoj, večnoj svetlosti, koja vas živo okružuje iz srca Onog Kojega ime – sveto, sveto, sveto – ovde, gde sada klečim i plačem, tako sramno oskvrnavih.

9 O deco večnoga Boga, ovde, ovde gde klečim, tu sam sve svoje zločine krunisao najvećim zločinom; tu sam zakopao najsvetije ime na kamenoj ploči!"

10 Tada Lameh silno zaplače, Kizehel pak stupi smesta do njega, uhvati ga pod mišku, dignu ga te mu reče: "Dragi brate! – Brate Lameše! Gle, ja i svi mi nazivamo te sada bratom. Kako možeš sada da govoriš o velikom jazu?

11 Reci mi, dragi brate Lameše, osećaš li veliku i premoćnu ljubav prema Bogu u svome srcu?"

12 I Lameh odgovori sav dirnut: "O prijatelju iz svetle Visine! – Da moje srce i celo moje biće nije prožeto takvom ljubavlju, koje moje srce naravno u najvećem stepenu nije vredno, otkud bih mogao da slutim šta vi kao istinska deca Božja morate da osećate ako premišljate da je Bog vaš Otac."

13 I Kizehel, užareno radostan, zgrabi ruku Lamehovu te reče veoma glasno: "O brate, našem svetom Ocu neka je večno sva hvala, sva slava, sva čast, sva moja ljubav i sve uznošenje zato što mi je dodelio veliku radost da opet nađem dragog brata koji bejaše izgubljen!

14 Brate Lameše, raduj se vrlo sa mnom – jer veruj mi, mi smo deca jednog te istog Oca na nebu i više nema takvog jaza među nama i tobom kao što veliš, nego, kako rekoh, mi smo deca jednog te istog Oca.

15 Jer da nije tako, ne bismo ti došli i Bog nikada ne bi govorio s tobom.

16 A pošto smo ti došli da te spasemo od propasti, tebe i sav tvoj narod, onda je jasno kao dan da ste ti i tvoj narod naša braća od večnosti i od svih vremena.

17 A zato se raduj – jer bio si izgubljen, a sada si opet nađen.

18 A ionako je oduvek bila veća radost onome što izgubiš pa opet nađeš nego onome što si uvek imao.

19 Sada se radujemo tebi sto puta više nego svima onima na Visini koji oduvek hođahu pred našim očima.

20 A ploču si već iskopao i svojim suzama ljubavi i kajanja očistio, i prema tome si nečistoću u koju si metnuo ploču pretvorio u samo zlato i skupoceno drago kamenje.

21 Pa daj da radnici ovde otvore mesto, i ti ćeš se uveriti u šta je tvoje pokajničko ljubeće srce pretvorilo nečistoću."

22 I Lameh reče na to slugama: "Pošto je presveta volja velikog Boga, dođite ovamo i otvorite ovo mesto!" – I smesta pristupiše sluge i počeše da kopaju zemlju.

23 A koliko se samo začudiše svi okolo zajedno sa Lamehom kada po otvaranju tla naiđoše na samo zlato i drago kamenje koje beše neprocenjivo dragoceno.

24 I kada tek posle sat vremena kopanja dospeše do ploče i nađoše je kao presvetli alem-kamen sa svetlećim znacima Jehovinim – tada se svi baciše na zemlju i obožavahu najsvetije ime.

25 I Lameh se udaraše o grudi i vikaše: "O Bože, budi meni milostiv i milosrdan!"

372

1 Kada prema tome iskopaše ploču i svi prisutni prineše najdublje obožavanje i slavljenje imenu napisanom na njoj, tada Kizehel uze ploču u ruke, pritisnu je o grudi, pa reče kao govoreći ploči:

2 "O ime, sveto ime, prva reč iz usta Božjih, koja bejaše pre no što van Boga beše biće misleće, samo sebe svesno! Jest – največnija reč, prauzrok svih bića i stvari koje ispunjavaju svu beskonačnost, kako me blago i nežno obasjavaš!

3 Jednostavni su, istina, potezi tvog crteža, ali nemaju početka ni kraja.

4 Jest, tako je i pravilan crtež – jer ni Bog nema početka ni kraja.

5 On jeste i večno će biti beskonačan Bog. Tako je ovaj crtež za nas pravilna slika najsvetijeg imena i zato u pogledu na Onoga Koga prikazuje neka bude uvek u najvećem obožavanju i slavljenju."

6 Tu se Kizehel obrati Lamehu te mu reče sasvim dirnut: "Lameše, pogledaj ovo sveto blago! Od sada da uložiš sav trud da ga posmatraš kao sveti natpis, zastavu tvoga srca, tvoje zemlje i sveg tvog naroda.

7 Jednu kuću da sagradiš na ovom mestu; ona neka ima prozora pet, zatim sedam, pa deset i tri ulazna vrata: jednu s večeri, jednu s podneva i jednu s ponoći.

8 A deo prema jutru da ima u tri reda navedeni broj prozora; od njih gore neka budu onih pet, u sredini sedam i dole deset; a kuća neka ima sasvim okrugao oblik i neka bude visoka dvanaest čovečijih visina; i njen prečnik da bude kolika je njena visina.

9 Zidove iznutra da presvučeš zlatom i raznim dragim kamenjem. Krov da bude polovina kugle i iznutra i spolja da bude presvučena glačanim zlatom. Nad kupolom, pak, neka se nalaze još tri kugle, svaka tri čovečije visine jedna nad drugom takođe od zlata.

10 U sredini te kuće, koja ne sme imati spratove, da podigneš žrtvenik od samih rubina i dijamanata. Tek na tom žrtveniku da se namesti ova ploča uspravno stojeći.

11 Kada pak sve to načiniš po mom propisu, onda da mesto oko te kuće očistiš nadaleko. Ni jedna kuća da se izgradi u blizini te svete kuće – jer ta kuća neka se drži svetom.

12 Zlatna vrata ove kuće neka budu otvorena na Sabate celog dana, a radnim danima da budu zatvorena.

13 U tu kuću niko da ne uđe pokrivene glave, i ni jedna žena koja nije zastrtog lica.

14 Ko dakle stupi čistog srca u kuću i dâ čast Bogu, taj će u kući biti veoma ukrepljen.

15 A svetogrdnika prema toj najčistijoj kući će u njoj na mestu uvek snaći njegov neminovni, iznenadni sud. Zato i mesto neka bude ograđeno zidom visokim tri čovečije visine, kroz koji da vodi samo jedna kapija od bronze.

16 Spoljni zid kuće pak da bude premazan u istoj visini četiri čovečije visine ovako: dole crvenom bojom, u sredini zelenom i gore belom.

17 Pogledom na te tri boje neka se svako koji se približava kući podseti da se on Bogu jedino najpre može približiti preko ljubavi svoga srca. Kada se tako približio Bogu, onda će mu postati udeo poverenje i vernost srca, koja je živa nagrada čiste ljubavi. A onome kome to postane delom, tome će i treća gornja boja postati delom, koja označava živost vere, koja je svetlost duha, koja potiče od živog plamena ljubavi prema Bogu.

18 Sada, dragi brate Lameše, znaš sve šta treba činiti. Jedino još pri gradnji imaš obratiti pažnju da niko ne bude prisiljen, nego koji bude činio s ljubavlju, taj neka i bude primljen na gradnju – jer samo građevinski radnici koji ljube će naći blagoslov svog posla, a prisiljeni – smrt. Zato na to itekako moraš obratiti pažnju.

19 A zbog toga još danas da budu izaslati vesnici na sve strane kako bi se već sutra započelo ovo delo.

20 A tokom noći će sve ove močvare, lokve i baruštine postati suvom zemljom – jer takva je volja Božja.

21 Pa tako, dragi brate Lameše, daj da pozovemo vesnike pa da ih pošaljemo na sve strane, amin."

373

1 Kako Lameh ču ovo kazivanje od strane Kizehela, veoma se obradova i slavljaše i hvaljaše Moje ime i zahvali Mi za tako veliku milost kojom se on nađe udostojen da Mome imenu sme sagraditi takvu kuću.

2 Nakon što Mi završi molitvu iz pokajničkog obilja svoga srca, obrati se smesta svojim slugama i slugama na dvoru te im reče:

3 "Vi ste svi ovde jednako meni videli veliko čudo i u tom pogledu ste čuli reči o predstojećoj svetoj gradnji iz usta velikog vesnika svemoćnoga Boga, šta treba odmah činiti.

4 Idite dakle u imenu velikog vesnika i u imenu najvišeg Boga na sve strane i pozovite za sutrašnji dan sve dobrovoljce iz ljubavi prema Bogu na uzvišeni početak ovog dela.

5 Ali recite i svima šta se dogodilo s Lamehom kako se pred njim niko više ne bi plašio i zato da svakome opet bude odrešen jezik kako bi govorio po svojoj ćudi a i obznanio svoju volju.

6 Recite takođe još svima da je od Lameha, svirepog, od hijene s ljudskom maskom, postalo jagnje koje se kaje za svaku kap krvi i za svaku suzu koju je ikada prouzrokovao podanicima bilo kakvim tlačenjem.

7 I objavite svima glasno da će se Lameh – zato što mu je svemilostivi Bog, Koga je propovedao otac Farak, prѐzreo njegovu veliku krivicu – truditi najmarljivije kroz ceo svoj život i učiniće svojim glavnim staranjem da svaku nepravdu koja se ikako može ublažiti opet popravi i da će ubuduće sve smatrati svojom braćom i sestrama.

8 Zato niko da se više ne plaši Lameha. Pošto sada sve znate, idite da obznanite ne moju, nego volju svemoćnog, velikog Boga! Da bude!"

9 Sluge pak oklevaše i napraviše se kao da im nije baš do toga da odmah učine što im je Lameh naložio i zapovedio.

10 Pošto to Lameh vide, rastuži se i njegova tuga ubrzo pređe u jaku revnost. S tom revnošću reče oklevajućim slugama:

11 "Čujte vi trome sluge moga dvora: Sve dokle vas je Lameh prisiljavao gvozdenim šibama, mogli ste da slušate na najmanji mig.

12 Sada pak kada vas moli kao brat, nemate sluha za njegov glas.

13 Ali vi niste meni neposlušni, nego Bogu svemoćnom; zato gledajte kako će vas On pogledati za vašu neposlušnost.

14 Ja vam nisam zapovedio, nego samo sam vam obznanio volju Božju; zato činite kako hoćete, ali gledajte da vas ne snađe neki sud."

15 Zatim se Lameh obrati Kizehelu te reče: "O ti dragi poslaniče Gospodnji, reci mi, svome sirotom sluzi, jesam li postupio nepravedno što sam tvoju volju iz Boga obznanio ovoj braći kako bi je izvršili.

16 I Kizehel uzvrati na to Lamehu govoreći: "O brate Lameše, svaka reč beše prava i savršena, no sluge su slabe i gladnog tela. Zato neka prvo blaguju, pa će već činiti šta je pravo." – I Lameh se pokloni pred Kizehelom pa ga opet upita govoreći:

17 "O veliki prijatelju! – Onda me posavetuj šta da činim sada, jer ovde nema ničeg čime bi se ovi gladni nasitili.

18 Da li da ih uputim dvoru kako bi se tamo iz ostava nasitili najboljim plodovima, ili da li da sluškinje donesu ovamo jelo i piće?

19 O prijatelju! Samo reci, i učiniću sve kako ti se dopada."

20 I Kizehel reče na to Lamehu: "Čuj brate! Ovde nije potrebno ni jedno ni drugo, jer gle, sluškinje i žene imaju još poneki ostatak u svojim korpama. Daj da to blagoslovimo, i budi siguran, biće za sve dovoljno." – I Lameh se baci pred Kizehela i zamoli ga za blagoslov.

21 I Kizehel reče odmah ženama i sluškinjama: "Postavite vaše ostatke u korpama ovamo!" – I čim žene i sluškinje učiniše tako, Kizehel sa svojom braćom pogleda naviše k nebu te blagoslovi ostatke u korpama.

22 Kako se korpe iznenada napuniše, tada Kizehel pozva sluge te im reče: "Pa evo, vi trome i lenje sluge, dođite ovamo i nasitite se da biste ispunili kako vam je Lameh zapovedio, amin!"

23 I sluge odmah zahvatiše korpe i sadržinu. Kako se nasitiše, tek tada i oni punije počeše da Me priznavaju pa tako i da Me slave i hvale.

24 Po njihovom slavljenju i hvaljenju ustaše hitro i ispuniše volju Lamehovu i pogodiše veliki broj radnika za dolazeći dan.

374

1 Pošto pak vesnici iziđoše na sve strane da najme radnike, a već beše oko petog časa popodne po sadašnjem računanju, tada se Kizehel obrati Lamehu te mu reče:

2 "Lameše, gle, ovde na ovom mestu u zemlji leže mnoge hiljade tona najčistijeg zlata. Taj metal je najplemenitiji od svih metala na zemlji. Ali ovako kako je pomešano s peskom, ne može se upotrebiti ni za šta.

3 Zato majstor za metale najpre treba da očisti ovo zlato, kroz valjanu vatru. Pa kada se slije u teške poluge, onda će se na širokom nakovnju udarcima čekića lako izbiti u velike limene ploče – to tako da će jedan grumen veličine pesnice ovog metala lako dati limenu ploču na kojoj bi sto ljudi imali dovoljno mesta da stanu.

4 Zato je potrebno da se odmah nađe valjani majstor za metale.

5 Ako imaš takvog, onda neka dođe, i mi ćemo mu dati uputstvo kako da obradi taj metal."

6 I Lameh, odveć obradovan takvom objavom, odmah uzvrati Kizehelu: "Čuj, veliki prijatelju! – Evo odmah rešenja.

7 Moj sin, Tubalkajin, koji se sa svojom sestrom Naemom na neko vreme kao bračno povezao, jeste glavni majstor za metale i razume umetnost da zemlji izmami takav metal kroz vatru i zatim silom njegovih teških čekića, kao što vidiš na svom ovom oruđu za kopanje, koje je sve on izradio. Nije li on pravi čovek za taj posao zajedno sa svojim pomoćnicima? – Ako ga pozovem, odmah će doći.

8 Ako vam je ovaj moj sin po volji, onda mi obznanite vašu volju i ja ću učiniti sve da nigde ama ni najmanje ne postupim protiv vaše volje."

9 I Kizehel reče na to Lamehu: "Jest, Tubalkajin je pravi čovek; zato daj da dođe. No pre nego što bude čistio ovaj metal sa svojim pomoćnicima, moraće on sam da se očisti.

10 Jer u njegovom sastavu ima još znatno više nečistog peska nego u sastavu ovog plemenitog, ali samo još sirovog metala.

11 A kao što se ovaj metal čisti kroz vatru i so, tako će i Tubalkajin najpre morati proći kroz našu vatru i so pre nego što potpuno bude u stanju da čisti ovaj plemeniti metal.

12 A ako pošalješ vesnika po njega, onda mu reci da pred Tubalkajinom ćuti o svemu šta se ovde zbilo. – Pa tako možeš takvo učiniti, amin."

13 Lameh pak, pošto više ne primeti ni jedno muško biće, upita nešta zbunjeno Kizehela: "Veliki prijatelju! – Sve je dobro ako mi dozvoliš da odem u grad; tamo će se odmah naći vesnik kome ću dodeliti taj posao; ali ovde se osim ženskih bića i osim nas više ne nalazi niko muškog roda kome se može dodeliti nešta tako važno.

14 Zato mi i u tom slučaju daj savet kojeg sam smesta voljan ispuniti."

15 I Kizehel reče Lamehu: "Gle, brate Lameše, i žene imaju noge. – Ali izaberi troje od njih – jer jedna ne bi priličila kao vesnik sinu kralja."

16 I Lameh smesta pozva troje najglagoljivijih, predstavi ih Kizehelu i upita ga da li ove mogu da posluže.

17 Kizehel potvrdi; i smesta posla ove tri žena do Tubalkajina. Pošto žene otidoše, tada Kizehel reče Lamehu:

18 "Brate Lameše, ako si gladan i žedan, onda pošalji žene i sluškinje sa praznim korpama u svoje ostave da donesu ovamo jela i pića."

19 I Lameh uzvrati: "Jest, veliki, dragi prijatelji, ako sam dostojan milosti da vam se svidi da blagujete sa mnom bednim grešnikom, onda ću u tom pogledu odmah učiniti što ste mi predložili.

20 A ako sam još sigurno potpuno nedostojan toga, onda ću radije postiti toliko dugo sve dok me vi ne nađete dostojnijim takve milosti nego upravo sada."

21 I Kizehel uzvrati Lamehu: "Brate, gle, još nisu prošla tri dana od kada je Jehova na Visinama vidljivo telesno u potpunom ljudskom obliku hodio među nama i jeo i pio s nama, a ipak smo mi neizrecivo manji prema Njemu nego što si ti sada prema nama.

22 A ako je Jehova jeo s nama, zašto da mi, tvoja braća kao svi potomci još živog oca Adama, ne blagujemo s tobom? – Zato samo daj da se donese jela i pića, i ti nećeš sam jesti iz korpi, nego i mi zajedno sa ženama i sluškinjama ćemo lepo učestvovati u tome."

23 Tu Lameh skoro mahnito od radosti skoči u visinu i slavljaše i hvaljaše Boga za ovu za njega sada neizrecivo veliku milost i posla odmah žene i sluškinje da donesu najbolje iz njegovih ostava.

24 I žene smesta otrčaše likujući do grada da donesu jela i pića.

375

1 Posle kraćeg zadržavanja vratiše se žene i sluškinje s napunjenim korpama i postaviše ih pred sedmoricu vesnika.

2 Učinivši to, pokloniše se pred njima pa opet odstupiše s punim strahopoštovanjem. Sedmorica odmah blagosloviše jelo u korpama, pa Kizehel reče Lamehu:

3 "Brate Lameše! Gle, evo jela, i sada su blagoslovljena! Dođi ovamo s moje desne strane, nama osmorici će biti dovoljna jedna korpa. A sve ostale prepustićemo ženama i sluškinjama jer one već više dana nisu ništa blagovale i do sada su održane samo čudesno božanskom milošću i smilovanjem. Jedino božanskom milošću i smilovanjem opremljeni smo i mi bezbedno mogli kročiti u ovu dubinu.

4 A sada treba i one opet da jedu i piju i da se ukrepe na prirodan način čoveka kako bi opet postale podobne za čoveka.

5 Jer to je ženino određenje da bude čoveku što je čovek Bogu svemoćnom tvorcu. – Ako je žena to čoveku, onda je jedno s njim kao što je čovek, pravednik inače, jedno s Bogom, dakle u duhu potpuno jedno biće.

6 A ove žene i sluškinje su se suviše ukaljale i nipošto nisu mogle da služe čoveku. Zato su i očišćene kako bi opet postale podobne za čoveka.

7 A da bi to opet mogle da postanu, potrebno je da se njihova tela opet hrane plodovima zemlje kako bi njihovo plodonosno tle postalo sposobno da primi čovekovo seme – pa tako neka opet počnu da jedu, amin."

8 Pošto je Kizehel to veoma glasno izgovorio, tako čuše i žene i sluškinje i u sebi se veoma obradovaše rečima iz usta Kizehelovih koji se ticahu njih. Vidljivo se pak pokloniše do zemlje i rekoše:

9 "O vi muškarci koje je posvetio Bog iz svetih Visina, takve milosti više nismo nikako dostojne jer mi smo dobrovoljno odbacile same sebe.

10 A što smo preko vas očišćene, nemamo nikakav zaslužni udeo, nego samo vi. Kako ćemo prema tome postati vredne takve milosti pred vama i pred svemoćnim Bogom?"

11 I Kizehel pozva sebi Setlahema govoreći: "Brate! Započni svoje delo i uputi ispravnu utehu sirotim bićima, čije je srce sada ispunjeno radosnom poniznošću." – I Setlahem se smesta dignu i ode do žena i devojaka, podignu svoje ruke preko njih pa im reče:

12 "Čujte žene i sluškinje! – Čišćenje izvršeno na vama nije se ticalo vaših tela, nego samo vašeg duha. Prema tome su vaša tela još potpuno ista kakva behu pre čišćenja vašeg duha.

13 Jer sve što se dogodilo s vama beše samo dobar privid, pojava za duh, a ne za telo.

14 Jer kada ste nam zaprečile stepenište do Lameha, tada božanska sila u nama dozvoli da vas prebacimo u vaš odveć nečisti duh. Prema tome u duhu je jedan deo od vas otišao do lokvi, najpodobnijem elementu vašeg unutarnjeg života, i bacio se u njih i tamo je po prividu kao propao, i posle kratkog vremena je opet vraćen u neoštećena tela usled svog kajanja i svoje poslušnosti.

15 A jedan deo od vas je takođe po prividu kao izgoreo. Drva su sluškinje skupljale samo zanesene u duhu i svi gledaoci su tokom vatrenog čišćenja zajedno s Lamehom prebačeni u duha u sebi, i prema tome nisu mogli da vide ništa drugo osim što se događalo duhovno.

16 Vi ste, istina, bile tu i telesno; ali vaša tela, pošto su bila ozleđena vašom nerazumnošću, pomazana su uljem, koje je vaše rane odmah iscelilo, i ležala su utonuta u dubok san ovde okolo na mekanoj travi.

17 I tek, kako rekoh, posle nužnog čišćenja duha opet ste probuđene zajedno s duhom pa zatim opet postavljene pred telesne oči ljudi.

18 A da imate još svoja ranija telesa, to možete da vidite što ona još imaju ožiljke koje im je nanela vaša nerazumnost.

19 Zato se vi još možete potpuno povezati s čovekom i biti sposobne da primite njegovo seme onako kao ranije pre čudesnog čišćenja vašeg duha.

20 Zato više ne pitajte da li ste vredne milosti, nego jedite i pijte s nama da biste opet ojačale. A ovo što se sada dogodilo s vama, ubuduće se više neće desiti sa ženom – jer ovo je samo sada bilo potrebno radi Lameha. – Ubuduće će doći sud na one koje budu živele kao što ste vi živele.

21 A onima trima koje su poslate Tubalkajinu za sada ne govorite ništa. Prema tome jedite i pijte u ime velikog Boga, amin!"

22 I žene zbog toga počeše da slave i hvale Boga, pa sedoše uz korpe s hranom; i Setlahem posle ove utehe ženama takođe se opet vrati do svog društva te tu jeđaše i pijaše.

376 (2.190)

1 Kako se svi dovoljno nasitiše, ustadoše, zahvališe Meni na daru, pa Setlahem reče ženama i sluškinjama:

2 "Žene i sluškinje! – Skupite ostatke i stavite ih zajedno u jednu korpu kako bi žene koje će se ubrzo vratiti našle i njihov dobar deo da jedu.

3 Korpe pak uzmite u ruke i idite s njima do grada. Sredite u Lamehovoj kući sve i počistite sve odaje kako bi bile čiste da prime novog kralja, koji je sada postao dragi brat prema nama. Zato idite i učinite naloženo vama, amin."

4 I odmah žene i sluškinje prionuše rukom na naloženo delo i slavlahu i hvaljahu pri tome Mene zato što se nađoše dostojne da ih Moji vesnici uposle.

5 Kada se žene i sluškinje dadoše do grada, gle, već i dođoše one druge tri i za njima grubi Tubalkajin sa priličnim ljudstvom rudara opremljenih raznim nužnim oruđem za rudarstvo.

6 Kada sasvim stupiše do Lameha, tada Setlahem najpre preuze žene, odvede ih do korpe i naloži im da se potkrepe i osveže jelom i pićem. Kako žene to čuše, tada iz njihovih lica zasija skoro nadzemaljska radost.

7 Glasno počeše da Me slave i hvale pa zatim rekoše Setlahemu:

8 "O veliki vesniče Onoga Koga naši jezici nikada neće biti vredni da izgovore! Zar smo mi još vredne te milosti da jedemo ovu hranu koju ste sigurno vi blagoslovili, i da li smo uopšte još sposobne da je jedemo?"

9 I Setlahem uzvrati trima ženama: "Kada vam ja kažem, zašto još pitate? – Zato ne pitajte više, nego budite vedro raspoložene i jedite i pijte s punom radošću svoga srca.

10 A kada se potkrepite, onda hvalite Gospoda Boga, uzmite korpu i idite u grad i učinite u Lamehovoj kući kako već čine vaše drugarice, amin."

11 S tom odlukom se te tri žene sasvim zadovoljiše i dadoše se do korpe te jeđahu i pijahu. Pošto velikom radošću u svome srcu zahvališe Bogu, digoše se i požuriše do grada u kuću Lamehovu.

12 Istovremeno, pak, dokle naime Setlahem sredi s trima ženama, počeše i malo oštri pregovori Kizehela i Lameha s Tubalkajinom, koji behu ovakvi:

13 Čim se Tubalkajin sa svojim ljudstvom zaustavi pred Lamehom i pred vesnicima, dignu odmah jedan težak čekić s ramena i udari njim tako silno na zemlju da se ona zatrese u krugu od sto hvati, pa zatim upita odveć grubim glasom:

14 "Oče Lameše! Šta hoćeš od mena da učinim? – Da li možda ove planinske dripce da spljoštim? Ili trebaš novo oružje?

15 Ili možda vrhove planina malo da skrešem do Dubine? – Govori šta hoćeš da učinim?"

16 Lameh pak pogleda Tubalkajina veoma značajno te mu reče pokazujući na Kizehela: "Ne ja, nego ovaj ovde će ti reći šta imaš činiti.

17 I ne razmeći se previše svojim teškim čekićem, inače bi mogao da ti postane pretežak."

18 Tu se Tubalkajin odmah obrati Kizehelu te ga upita: "Dakle, ako si me pozvao, zašto se ne javljaš? – Jel' se toliko plašiš mene ili ne razumeš moj jezik? Govori ako uopšte umeš da govoriš!

19 Žene su govorile o nekom pronađenom plemenitom metalu. Reci šta ima u vezi toga!"

20 Kizehel se uspravi i reče Tubalkajinu gotovo ga pitajući: "Reci mi najpre zbog čega si maločas sa svojim čekićem udario tako silno na zemlju i zašto si nas nadenuo planinskim dripcima? Tek tada ću ti obznaniti svoju volju. – Govori, amin!"

21 I Tubalkajin odmah izobliči lice na hiljadu jarosnih bora i reče kao iz ognjišta pršteći besnom vatrom: "Šta kažeš, ti bedno stvorenje!? – Ti ptico grabljivico lepih žena iz grada moga oca!

22 Da li odmah da ti spljoštim tvoju lobanju ili tek posle malo vremena!?

23 Pazi molim, ova gotovanska gadija sa stenovitih litica hoće još i čast od nas!

24 Stvarno šteta za moj čekić da razbije tako glupavu glavu."

25 Tu se on obrati svom ljudstvu i reče: "Vratite se opet sa mnom – jer za takve dripce nije naša rudarska umetnost.

26 A da bi ti, tupavče, znao zašto te nazivam dripcem, to ti kažem: zato što jesi! – A i to je tvoja velika sreća – jer da si malo manje glup nego što jesi po prirodi, ili kako barem izgledaš, onda bi umesto odgovora okusio ovaj čekić, pa bi mogao da kažeš kako ti je prijao. – Razumeš li takvo!?"

27 Na to Tubalkajin opet dignu svoj čekić na rame i htede da ide.

28 No Kizehel dignu svoju ruku uvis i zagrme: "Tubalkajine! Ja ti kažem, ti ostaješ, amin!"

377

1 Kako Tubalkajin ču takve čvrste reči od Kizehela, poboja se malo početkom – jer na prvi pogled nije očekivao toliko hrabrosti u stranca. Zato malo zastade sa svojim povratkom, opet se ohrabri pa reče malo podozrivo:

2 "Da nećeš sa svojom medveđom rikom da izmeniš moju volju i da me učiniš tebi poslušnim slugom?

3 Mogu samo da ti se smejem, ti jadniče s planina! Da smatram da je vredno, onda bih ti zato dao da okusiš čvrstoću naših maljeva. Ali pošto moćni lav ne lovi muve, što sam stvarno već češće posmatrao kod moje dve životinje koje sam žive uhvatio, to ni ja neću da se bavim s takvom gadijom! – Razumeš, dripče, i čini sada šta hoćeš; a ja idem."

4 Tu Tubalkajin opet htede da pođe, ali uzalud – jer Kizehelova reč i volja iz Mene ukoči noge rudarskog majstora tako da taj ne bi u stanju ni malo da ih pomeri.

5 Kako Tubalkajin to primeti, pozva sebi svoga oca Lameha i reče mu krišom i prilično smeten: "Čuj, šta je sa mnom kada ne mogu da pomerim ni jednu nogu? – Daj pomozi, inače ću bedno da izgledam pred ovim sirovim planinskim glupacima još povrh toga."

6 I Lameh reče na to Tubalkajinu: "Zar ti nisam predhodno rekao: Čuvaj se da ti čekić ne postane pretežak. – Gle, tvoj otac je tačno prorekao. Zato gledaj kako ćeš se snaći s ovim poslanicima velikog Boga.

7 Sada ti ne smem više reći, ali to možeš da znaš da se ne valja svađati s onima kojima su stihije poslušne na mig.

8 Sada znate dovoljno i ti za sebe skoro previše. Zato gledaj kako ćeš se izjednačiti s onim kome si pokazao težinu svog čekića."

9 Tu Tubalkajin silno stuknu te razmišljaše tamo vamo šta da čini.

10 Konačno pak pomisli: "Da se sa ovim, znači, vesnicima Božjim može postići nešta na silu, onda bi to sigurno primenio moj otac Lameh, prema kome sam ja bio samo nežno jagnje i još jesam.

11 A on sada govori tako da je otud jasno da ni on ništa ne može protiv njih.

12 O oče Lameše! Sada te tek razumem – ti si sam pobeđen!

13 Da, s tog stanovišta biće da mi je moj čekić malo pretežak, i zato će ovde valjda biti uputnije i bolje da se poslužim politikom i međutim da se povinujem dok ne dune drugi vetar.

14 Znači tako ću i uraditi, pa pošto-poto!"

15 Tu se on obrati Kizehelu i uputi mu sledeće reči: "Čoveče sa planina! Zar s tobom ne može da se rekne reč koja bi ti bila ugodnija da pomirimo moju i tvoju volju?"

16 I Kizehel mu uzvrati: "O, ne samo jedna, nego cela gomila, ali ne iz razloga iz kog hoćeš da govoriš sa mnom! – Kod mene je sve puna ozbiljnost i puna istina; iz Božjeg večnog poretka proističu moje reči i moji postupci.

17 Ako dakle sa mnom hoćeš da govoriš korisno, onda moraš da govoriš s potpunom, unutarnjom ozbiljnošću, a ne zbog politike, inače je svaka tvoja reč uzalud.

18 Ljude poput tebe možeš obmanuti svojom politikom, ali ljudima kao što smo mi takvo što je strano – jer oni vide posredstvom milosti Božje u srca i znaju sve do atoma šta se u njemu zbiva. Zato je i nemoguće obmanuti ih putem svetovne politike.

19 Razumeš li takvo? – Ja ti kažem razumi i premisli tačno – jer nećeš ovo mesto napustiti sve dok ne isteraš svu politiku iz svoga srca! – Obrati pažnju na to i razumi valjano, amin."

378

1 Kada po ovim rečima Kizehelovim Tubalkajin primeti da se putem politike baš ništa ne može postići, to sav začuđen u sebi poče da razmišlja i reče u sebi ovako:

2 "Ova stvar izgleda biva sve ozbiljnija. Šta činiti? Noge su mi ukočene, da pobegnem prema tome ne ide nikako.

3 Pretvarati se, politika ovde je na najgorem mestu – jer gde te sitno proziru kao kap vode voleo bih da poznajem onog koji bi u takvim okolnostima stigao dalje s bednom politikom.

4 To je sve tačno; ali šta meni, sada nevoljniku, preostaje?

5 To je sasvim drugo pitanje. Da neću ovu čudnu planinsku momčad da zamolim za oproštaj zbog mog nešta grubog ponašanja prema njima?

6 Ja, kraljev sin, majstor s metalima, od koga jedino sada zavisi sva dobrobit i nevolja celog naroda i države?

7 Ne, ne, to bi ipak bilo malo previše i oteralo bi ovu stvar predaleko.

8 Moćan kraljevski sin da moli? – Nije nego!

9 Ali šta da radim? – Najpre reče da sve uzmem s punom ozbiljnošću, onda mogu s njim da govorim koliko hoću. Ali konačno i reče da ovo mesto neću da napustim sve dok zadnja mrvica politike ne nestane iz mene. – Evo, našao sam već! – Meni je potpuno ozbiljno da napustim ovo mesto i da se vratim svom rudarskom i metalskom zanimanju.

10 Iza toga sigurno nije skrivena politika? – Prema tome mogu ga na najlakši način uzeti za reč. A ukoliko me ni onda ne pusti, onda ga na mestu mogu okriviti za laž i optužiti ga za hulnika svoga Boga pošto je javno o sebi izjavio da je kod njega sve puna ozbiljnost i puna istina u svakoj njegovoj reči i njegovom postupku iz večnog poretka Božjeg.

11 O – evo, setio sam se! Budem li opet na slobodnoj nozi, onda može za mnom poslati šest hiljada žena, a Tubalkajin neće mrdnuti iz svojih velikih radionica."

12 Tu mu Kizehel upadnu u misli te mu reče: "Tubalkajine! – Reci mi šta držiš gorim: politiku ljudi ili lukavstvo zmija?"

13 Tu Tubalkajin stukni silno i ne znađaše šta da odgovori na ovo pitanje, pa prema tome ćutaše odveć smeten.

14 Kizehel pak govoraše dalje i reče: "Pošto si video da sa mnom i svom ovom mojom braćom ne možeš ništa postići putem politike, to si se bacio u zagrljaj prepredenog lukavstva zmija.

15 Da ti je sigurno ozbiljno stalo da ti se pokrenu noge, u to nema sumnje; ali ukoliko hoćeš da me uhvatiš ovom svojom jedino sebičnom istinom, tu se silno varaš – jer kada već zlobom prvog stepena ništa ne možeš postići protiv mene, šta li će ti tek koristiti drugi niži stepen?

16 Zar misliš da ću postati hulnik Boga ako ne pokrenem tvoje noge lukavstva tvog radi?

17 O nipošto – jer ja znam Boga i ne činim ništa osim samo što me Njegov sveti duh primorava da činim po mojoj volji koja je sasvim predana jedino Njemu.

18 Zato ja usled tvog prepredenog lukavstva još ne postajem bogohulnikom. Ali zato jesi ti pošto hoćeš da obmaneš ne mene, nego jedino Duha Božjeg, ukoliko bi ti samo bilo moguće.

19 Ja ti kažem: Da ti nisi paganin i sluga zmaja, skupo bi te stajala ta namera.

20 Ti pak ne poznaješ jedino istinog Boga, zato ti se takva misao i može prѐzreti ukoliko je ozbiljno zažališ.

21 A ukoliko hoćeš da se izbaviš, obrati se jedino istinom večnom Bogu, Koga ti je još tvoja mati objavljivala iz usta Farakova, a ne meni – jer nisam ti ja ukočio noge, nego Božja milost.

22 Ja sam samo čovek kao ti, ali čovek po volji Božjoj i priznajem svoju potpunu ništavnost pred Njim.

23 Budi ti isto tako i čini što ja činim. Prepoznaj svoju veliku nerazumnost, prepoznaj svoju krivicu, prepoznaj Boga, tako ćeš biti slobodan.

24 Razumi takvo i čini po tom, amin."

379

1 Po tim rečima Kizehelovim Tubalkajin silno stuknu – jer da je Kizehel mogao da zaviri u njega, to mu više ne bi strano, ali da je Kizehel tačno mogao znati za svaku pojedinu misao koja se pojavi u njegovoj duši, to za našeg Tubalkajina beše ipak malo previše te sada ne znađaše kako da se snađe.

2 Tako on mozgaše neko vreme pred sobom kao nem. Posle nekog vremena tek se opet obrati Kizehelu te mu uputi sledeće reči, naime govoreći:

3 "Čuj, ti – prema tome veliki i moćni vesniče Boga Farakovog nama stanovnicima Dubine, meni je ovaj moj položaj veoma neprijatan. Učini da ponovo budem slobodan, pa ću otvoreno govoriti s tobom – jer gle, ovo sputanje mi je silno neugodno i u tom stanju nisam kadar da govorim slobodnu reč s tobom.

4 Ako sa svojom umetnošću treba da ti koristim, onda moram da budem slobodan, inače si me ovako ili onako uzalud zvao ovamo.

5 Ako sam se poneo prema tebi nešta grubo, onda ti i razlog iz uzroka sigurno neće biti nepoznat iz kojeg možeš znati šta mislim u sebi.

6 Gle, sigurno nije mala stvar kada izgubiš svoju iole lepu a i dragu ženu? – Ti sigurno znaš bolje od mene.

7 No sve ću zaboraviti ako me opet oslobodiš i da mogu s tobom da govorim otvoreno."

8 Tu Kizehel ode do Tubalkajina, zgrabi njegovu ruku te mu reče:

9 "Tubalkajine, u ime Božje, jedino istinog svemoćnog velikog Boga, kažem ti: Budi slobodan i hodi i postupaj pravo; da bude!"

10 Smesta Tubalkajin bude slobodan i mogaše ići kao pre, i Kizehel reče zatim njemu: "Gle, sada si slobodan, šta ćeš sada činiti?"

11 I Tubalkajin uzvrati: "Onda čuj: Prvo da bude da ti mesto mene slaviš i hvališ svemoćnog Boga zato što je tebi i meni bio tako milostiv i oslobodio me je tvojom rečju. A zatim mi konačno poveri do čega ti je stalo kako bih mogao činiti zašta si me zvao. Pa kada ti poslužim na tvoje zadovoljstvo, onda radniku nećeš ni uskratiti malu nagradu.

12 Gle, to je sve što sada hoću činiti i šta tražim.

13 No time ništa nisam hteo da ti naznačim – jer si ti moćan i mudar.

14 Odmeri prema tome ove moje reči pa zapovedi po svojoj mudrosti, i ja ću ti služiti u tom."

15 I Kizehel upita Tubalkajina dalje te mu reče: "I u čemu da se sastoji tvoja mala nagrada? – Reci nama svima – jer gle, takvo znamo itekako da svaki radnik zaslužuje svoju nagradu. – Zato izloži preciznije.

16 I Tubalkajin mu reče: "Šta da govorim puno. Ti čitaš ionako u mome srcu šta mu nedostaje. – Ja sam sam od dana gubitka moje slatke žene Naeme.

17 Ne zahtevam Naemu jer je ona za mene izgubljena. Ali drugu ženu mi dodeli, i nagradio si me na najveće zadovoljstvo moga srca."

18 I Kizehel reče na to Tubalkajinu: "Dobro, biće ti po tvojoj želji i to još danas u kući tvoga oca.

19 A kada budeš imao tu nagradu, hoćeš li onda već biti sasvim zadovoljan?"

20 Tu Tubalkajin stuknu, neko vreme, pribra se konačno te reče: "O – imalo bi još nešta – ali to nije za nas stanovnike Dubine."

21 I Kizehel reče na to: "Da, uradi dobro svoju stvar. Zaista, ako svoj posao uradiš iz ljubavi prema Bogu, onda ćeš stupiti i na Visine i videti i razgovarati s praocem Adamom i pramaterom Evom i videćeš sve praoce, jedinog prvosveštenika Henoha i ukrepićeš se u kuhinji Puriste.

22 No, ovde do naših nogu leži sirova ruda, posmatraj. Ovo da mi topiš, zatim da iskuješ u lim kako bismo time pokrili hram Jehovin.

23 Gle, to je sve šta tražim od tebe. Zato daj se na posao, amin."

380

1 Tu Tubalkajin pade na svoje lice pred Kizehelom i poče slaviti Boga ovako: "Veliki, svemoćni, meni još nepoznati Bože! – Moje srce mrda silno ispunjeno vrelom zahvalnošću i hvalom. Ma hteo bih da Te slavim i hvalim preko svake mere celog mog života. Ali ja sam kao potpuno slep i gluv – jer ja ne znam gde si Ti i osim reči šaputanja moje ucveljene i plašljive matere nikada nisam ništa čuo o Tebi.

2 Zato budi meni sirotom i slabom pred Tobom i Tvome narodu milostiv i daj da te pred sobom i u sebi prepoznam, gledam i čujem onako kako jesi i gde jesi za čoveka zemlje.

3 Daj da Te čujem, gledam i prepoznam kako bih Te dolikujući slavio, hvalio, obožavao i uznosio. Gle, ja dašta vidim Tvoja dela i posmatram ih s velikim zadovoljstvom, a ne retko opet s velikim strahom. Tvoja moćna deca stoje preda mnom. Tako vidim dašta dela, ali veliki Umetnik mi je stran, i vidim bezbrojna stvorenja. A gde si Ti, o Tvorče, kako bih ti prineo moju hvalu?

4 Svoju moćnu decu si poslao dole k nama u Dubinu kao spasonosne vesnike. Jest, oni su lično ovde, govore o Tebi, svedoče o Tebi i postupaju u Tvome najsvetijem imenu. A gde si Ti, o najsvetiji Oče takve dece?

5 Tebe, tebe hteo bih bliže da znam! Siđi, siđi i k nama sirotim grešnicima! Mada smo proizišli iz Kajina, oca greha i suda, ipak je i on proizišao iz Tvoga sina Adama.

6 Bio on i nedostojan Tvog smilovanja pošto si Ti suviše svet, a šta mi možemo zato što smo postali njegovi potomci.

7 Zato budi nam milostiv i milosrdan i ostavi nam samo jedan zrak milosti, ali iz Tebe, savršeno jedino iz Tebe pošalji nam kako bismo mogli savršeno u nama saznati kakav jesi i gde jesi – da bismo jedino Tebe mogli slaviti i hvalliti.

8 Budemo li Te onda slavili i hvalili i kao grešnici, o Gospode, nećeš nas zbog toga odbaciti zato što smo iz greha u greh rođeni.

9 Gle, noć je noć, i sva njena bezbrojna svetila su užasno slaba prema samo jednom jedinom najslabijem zraku iz sunca.

10 Kao Otac ove Tvoje dece koja sada kao zvezde obasjavaju našu crnu noć pošalji nam samo jedan najslabiji zrak iz Tebe i naša grešna noć će se sigurno pretvoriti u svetao dan.

11 Jest, naša noć jeste i ostaje noć uprkos ovih divnih zvezda. Ali samo jedan zrak iz Tebe, i naša noć prestaje biti noć i mi ćemo na danu Tvoje velike slave hvaliti i slaviti Tebe i sva naša kolena i srca, koja su kruta od noći, najdublje će se saviti pred Tvojim najsvetijim imenom.

12 Gle, ja Tubalkajin, sin noći leži ovde pred Tobom u prašini svoje ništavnosti! Grešnik Te preklinje za milost i smilovanje, hoće da Te slavi i hvali, ali ne poznaje Tebe. Zato daj da Te on upozna!"

13 Po tim rečima on ućuta i plakaše u prašinu zemlje.

14 Kizehel se pak sagnu do zemlje, dignu Tubalkajina pa mu reče: "Tubalkajine! Znači i ti si nam postao brat!"

15 Tada Kizehel usmeri svoje oči naviše i reče kako sledi:

16 "O Oče! Slavim i hvalim Tebe u ovom novom bratu! Jedino ti sam jesi izvršio delo i podario si nam i u Tubalkajinu novog divnog brata. Nisi ga Ti uzalud već od večnosti izabrao kako bi čistio zlato zemlje i da ga čini savitljivim i gipkim.

17 Jer Ti si predvideo da nam kroz njega postane nov divan brat koji plemeniti metal zemlje u vatri ne samo treba da učini da ga gledamo umilno i vitko nego pre svega će da budi metal u srcima ljudi u velikoj vatrenoj revnosti svoje ljubavi prema Tebi da ga učini gipkim, savitljivim, pa zatim da se gleda umilno.

18 Zato Tebi sva slava, sva hvala i sva naša ljubav!

19 O Oče, gle, ovaj novi brat je, pak, još slep i ne može da Te vidi! Zato ako hoćeš da izvoliš najmilostivije da uslišiš njegovu molbu.

20 Ako bi bila Tvoja sveta volja, hoćeš li ovu moju molbu uslišiti i podariti mu zrak Tvoje milosti u njegovo srce, koje je obraćeno Tebi puno užarene ljubavi i čežnje prema Tebi, sveti Oče.

21 O usliši nas, usliši nas! Tvoje sveto ime da se sveti i Tvoja volja da bude svagda i večno, amin."

22 Ove Kizehelove reči Tubalkajinu kao i Lamehu sasvim slomiše srce, tako da obojica stadoše glasno plakati. Posle pak malo vremena spusti se pred ovo društvo svetao oblak, i Lameh i Tubalkajin ne znađaše šta će otud biti, zato se i počeše silno plašiti.

23 No obrzo iz oblaka progovori očinski glas: "Tubalkajine, gle, Onaj Koga ne poznaješ sada je pred tobom, Otac ljudi i svemoćni Tvorac svih stvari.

24 Čuj, pogledao sam tvoje srce i našao sam ga očišćenim. Zato i da se probudiš za večno iz svoje noći. Jednog duha iz Mene ću položiti u tvoje srce, taj će te voditi u svu mudrost.

25 Budući da su pak Moji vesnici još ovde, slušaj njih – jer oni će tog duha u tebi probuditi. Proslavi Moje ime, i Ja ću tebi i svem narodu biti milostiv – jer Ja sam svet, svet, svet večno i beskrajno, amin."

26 Zatim oblak nestade, i svi padoše na svoja lica, i dadoše Bogu čast u svoj poniznosti i skrušenju svoga srca.

381

1 Nakon što tako slavljahu i hvaljahu Boga oko sat vremena, dignu se konačno Kizehel po unutrašnjoj zapovesti te reče ostalima:

2 "U imenu jedinog svemoćnog Boga kažem vam: Ustanite zajedno sa mnom – jer tako je sveta volja Onog Koji je bio pred nama i koji je govorio reči života, milosti i smilovanja."

3 I svi ustaše na poziv Kizehelov. Pošto se pak svi ukrepljeni i odveć utešeni digoše sa tla, tada se i Kizehel smesta obrati Tubalkajinu te mu reče:

4 "Brate Tubalkajine, čuj, pošto je Gospodnja volja možeš pozvati svoje radnike i pokazati im posao, i neka odmah počnu i neka rade celu noć.

5 Onako kako su topili rudu planina posredstvom kamene soli i jake vatre, neka tope i ovu rudu. Pa kada budu imali grumene čistog metala u velikoj količini, tek onda neka prestanu da tope.

6 A pogodna velika količina neka bude sedamnaest stotina grumena. Tako odredi stvar, amin."

7 I Tubalkajin smesta pozva veliko ljudstvo svojih radnika, pokaza im sirovu rudu, pa ih poduči kako da se late da istu tope i oblikuju u okrugle grumene.

8 Čim radnici takvo sasvim shvatiše, tada ga upita njegov glavni poslovođa:

9 "Gospodine i plemeniti gospodaru, sve je dobro i valjano pokazano. Jedino dozvoli da te pitam i ne srdi se na mene ako ti postavim pitanje i s poniznim poštovanjem kažem: Imamo radnika u dovoljnom broju i rude ima u velikom obilju, ali otkud da uzmemo drva i so? – jer bez nje ne možemo da topimo.

10 Da li da donesemo ovamo naša drva i da koristimo našu so ili sve to ima da uzmemo iz grada?"

11 I Tubalkajin reče poslovođi: "Čuj, ako sam preuzeo posao, onda sam ga preuzeo celog, uz to pripada i drva i so.

12 A ja ti kažem: Ne samo drva i so, nego i sledovanje podmirujem. A isto tako i platu.

13 Zato donesite sve ovamo šta je potrebno za rad i gledajte da počnemo najkasnije za sat vremena. Odnosno, čim se sunce spusti ispod planina, već mora da deluje vatra.

14 Iskopajte barem sto jama dubokih tri pedlja za loženje rude i neka za to pristupe svih dve hiljade radnika. Tako će s novim blagoslovom jedinog istinog svemoćnog Boga delo dobro napredovati.

15 Zato daj da sto radnika odmah kopaju jame; dvesta neka donesu drva; dvesta so; sto da donesu hranu; dvesta neka kopaju sirovu rudu, i dvesta neka rudu peku i tope. Pa kada se jedna jama napuni, onda neka se hladi trideset maha ruke. Zatim uzmi grumen iz jame i odmah počni s novim loženjem.

16 Ako prema tome marljivo radite cele noći, onda ćemo do ujutru ovog metala imati u sasvim dovoljnim količinama.

17 Zatim ćemo sutra doneti ovamo teške čekiće s nožnom polugom, i pre nego što zađe sunce ima grumene da isteramo u ljupke ploče.

18 Sada znaš sve, idi i postupi, neka bude!"

19 Smesta se poslovođa dade na posao i Kizehel zatim reče Tubalkajinu: "Brate! Dobro si sve odredio; zato neka ti je blagoslovljeno delo! – Zaista ti kažem, sutra ćeš gledati čuda – jer tvoji radnici će proizvesti toliko metala da ćeš se ježiti gledajući ga.

20 Ali nećemo sada više o tome – jer je sada sve sređeno.

21 Ti, brate Lameše, uzmi ploču i idi na čelu, a mi ćemo slediti za tobom u tvoju kuću. Tamo ćemo ovu svetinju čuvati do dovršenja hrama. Bićemo svi tvoji gosti a ti naš brat i domaćin.

22 Za tvojom trpezom ćemo jesti i u tvome domu slaviti presveto ime najljubaznijeg Oca svih ljudi.

23 Ti, brate Tubalkajine, da ideš pored mene i još danas u kući svoga oca da primiš pogođenu nagradu – jer ti znaš da u domu tvoga oca ima velik broj žena i sluškinja. Gle, one su sada sve očišćene i tebi će iz velikog broja pripasti prava. Tako dajmo se tamo, amin."

24 Smesta Lameh s najvećim strahopoštovanjem i ljubavlju zgrabi svetinju i pođe napred, i Tubalkajin uz Kizehela i ostali vesnici za njim.

25 Kako se približiše gradu, pođe im u susret veliko mnoštvo naroda, i vikahu: "Slava Bogu na visini zato što je Lameha učinio pravim kraljem!" – I tako narod uzvikivaše još dugo u noć.

26 A Lameh bi ganut tako da plakaše glasno.

382

1 Kako stupiše u rezidenciju Lamehovu, pođoše im u susret sve žene i sluškinje, padoše pred njima na kolena i slavljahu zastrtim licima ime napisano na kamenoj ploči koju Lameh nošaše.

2 Kizehel pak reče Setlahemu: "Brate, pogledaj žene! – Po svojoj reči u sebi postupi s njima!"

3 I Setlahem odmah naloži ženama i sluškinjama da ustanu pa im reče dalje:

4 "Idite i spremite dobar obed, dajte da se danas zakolje jagnje i da se valjano spremi za novog kralja i utovljeno tele da se spremi za novog mladoženju i njegovu nevestu.

5 Isto tako se postarajte za hleb i za plemenite plodove, i neka ne nedostaju dobra i čista pića.

6 Tako idite do ostavara i spremite sve to najukrasnije, amin."

7 I žene i sluškinje požuriše i postaraše se za sve naloženo.

8 Kada pak zatim celo društvo stupi u veliku kraljevsku dvoranu, tada Lameh stade i reče Kizehelu: "Veliki, moćni prijatelju i sasvim istinski i pravedni poslaniče svemoćnog velikog Boga, gle, sada se ježim sasvim i skroz pri pogledu mog ranijeg gnusnog vladarskog prestola i ponovo se pojavljuju sve moje gnusobe u mojoj duši kao što se teški olujni oblaci pojavljuju u sparnoj noći iz velikih voda.

9 Ne bi li ti bilo ugodno da izbegnemo ovu dvoranu i uzmemo drugu veliku odaju koja bi mi se činila prijatnijom od ove, gde sam prosto davao da budem obožavan kao jedan bog.

10 I baš s ovog prestola, kojeg su podigle krvave suze sirotog naroda, još sam uz to davao najsvirepije tajne i javne zapovesti.

11 O prijatelju, ako bi zato tebi bilo ugodno, onda bih te molio svom svojom snagom, kako rekoh, da uzmemo drugu odaju."

12 Kizehel pak uzvrati Lamehu te reče: "Brate! – Baš ovo je najpodesnija odaja ovog tvog celog dvora.

13 Ako hoćeš sasvim da ozdraviš u svome srcu i svome duhu, onda moraš svoje srce i sasvim da očistiš od stare pogani. To, pak, možeš privesti u delo samo tako što će se tvoj duh sve više raspaliti i svojim ognjem izjesti svu pogan u tvome srcu.

14 A da li duh zgodnije može da se dovede do raspaljenja osim baš pritiskom sa svih strana, što se postiže probuđenim teretom tvojih počinjenih zverstava?

15 A ti sada u ovoj odaji primećuješ taj tegoban pritisak, a i to je baš ono što vrlo čežnjivo treba da želiš. Zla sećanja te pritiskaju, i to je dobro – jer baš taj pritisak će te osloboditi.

16 Gle, šta da učiniš? – Možeš li promeniti šta se desilo? Možeš li se ikada osloboditi svojih dela? – Ja ti kažem, dragi brate, takvo ti je večno nemoguće sve dokle bežiš od sećanja tvog osećanja na njih.

17 Samo jedno može da oslobodi tvoje srce pa tako i tvoga duha, i to jedno jeste istina.

18 Nju moraš tražiti u svemu, tako će njen oganj izjesti pogan u tebi, pa ćeš hoditi slobodnim duhom. Slobodnog duha ćeš tek sasvim spoznati šta je zapravo greh i kako je Gospodu veoma lako da ti otpusti sve tvoje grehe, bio im broj veći od trave na zemlji i peska u moru.

19 Tako ćemo ostati u ovoj odaji i ovu ploču međutim postaviti na praznično ukrašeni presto radi znaka Kome ubuduće zapravo treba da pripada vladarsko prestolje.

20 I prema tome odnesi ploču do prestolja i postavi je tamo. Tamo da ostane do dovršenja hrama, amin."

21 I Lameh se zadovolji i učini smesta što mu Kizehel naloži, i zatim slavljaše i hvaljaše sveto ime na ploči.

383

1 Lameh pak nađe veliko osećanje ugodnosti obožavajući sveto ime, tako da ne htede ustati – jer što više sve dublje i dublje obuzimaše ime tim više bejaše obuziman u srcu i duhu, i stoga ne uzmognu rastaviti se od mesta gde ga ljubav prema Bogu tako silno stade vezivati.

2 Kizehel mu pak ostavi uzvišeno zadovoljstvo njegovog duha kako bi se sve više učvrstio u moćnoj živoj ljubavi prema Bogu.

3 A pošto Tubalkajin vide takvo, začudi se svome ocu Lamehu i reče Kizehelu:

4 "Čuj, veliki moćni prijatelju i brate po tvojoj reči, zaista, da mi je neko rekao: sutra će iz zemlje iznići drvo koje će svojim granama do večeri doseći nebeski svod, onda bih takvo što pre držao mogućim od ovakvog iznenadnog preobraćaja moga oca.

5 Jedva da je proteklo osam dana od kada se Lameh zakleo da će uništiti nebo i svu zemlju, a sada leži skrušen u prašini pred Onim što je tako jezivo gorko prokleo.

6 Zaista, to je najveće čudo koje zemlja ima da pokaže zajedno sa svojim postanjem sa svim što je u njoj, na njoj i preko nje.

7 Jest, kažem ti moćni prijatelju i brate, da si svojom silom premestio gore, ne bi me time toliko silno uverio u svoje čisto božansko poslanje do upravo ovim nečuvenim čudom.

8 Jest, sada tek verujem sasvim da vas je čisto Bog poslao ovamo – jer ona čuda napolju su me sigurno ščepala, ali uverila me nisu toliko – jer suviše brzo su usledila jedna za drugom tako da nisam znao kuda da se okrenem, nego jedino sam bio primoran kao potpuno pobeđen i morao sam se povinovati gonjen svojom nemoći i prinudnim ubeđenjem.

9 Sada se pak budi moja slobodna volja pa tako nisam više prinuđeni pristalica svega onog što ste nas već učili i sigurno ćete još i dalje učiti, nego sada hoću slobodno iz sebe samog što hoćete iz najsvetije volje svemoćnog Boga.

10 Zato dajte sada i meni da odem do prestola i da tamo učinim onako kako sada čini moj otac Lameh, što podiže dušu. Vaša volja u Bogu da bude."

11 I Kizehel uzvrati Tubalkajinu: "Brate! Takvo je valjano i pravo od tebe. Idi tamo i ukrepi se za dolazeće iskušenje – jer onoga kome otac pomogne čudom, tog zatim proverava jače nego onog koji se Njemu obratio samo rečju.

12 Ja ti kažem: sve najpre mora proći kroz oganj da bi se približilo Bogu u srcu i u duhu. Ti si istina obraćen i Lameh je takođe, i to na čudesan način, ali u tom stanju obraćanja vi ste još nalik rudi koja se nalazi sirova u zemlji i u neku ruku treba je posmatrati njezinom nečistoćom. Da bi ruda postala čvrsta i korisna, mora proći kroz vatru.

13 Gle, tako ćete i ti i Lameh još morati proći kroz vatru i njom se sasvim istopiti pre nego što dosegnete istinsku čvrstoću u veri, ljubavi i odanosti prema Bogu.

14 Zato ti valja takođe otići tamo da se jednako tvome ocu ukrepiš za svaku moguću dolazeću i sigurno očekujuću proveru odozgo."

15 Ove reči poplašiše Tubalkajina toliko mnogo da se stade tresti i na posletku jedva izusti mucajući pitanje:

16 "O prijatelju! – – zar – ćemo – ja – i – otac Lameh – morati – da – gorimo – u – vatri?"

17 I Kizehel uzvrati: "O kako nerazumno pomišljaš!

18 Ni jedna iskra neće dotaći vaše telo; ali oganj vaše ljubavi prema Bogu najpre će vas morati izjesti u svim vašim zemaljskim sklonostima koje još prianjaju skriveno u vama. Tek tada, kako rekoh, možete se približiti Bogu, i sav vaš greh će se uzeti od vas, onako kako je uzet od mene pošto i ja bejah grešnik pred Bogom.

19 I ja sam se obratio čudom pa sam zatim morao izdržati jak oganj, i sada još izdržavam. Tako ćete i vi proći. Zato samo idi raspoloženo do svog oca i čini isto kako on sada čini. Tako ćeš naći mnogo ukrepljujuće milosti pa ćeš tako provere koje dolaze lako i s vedrim raspoloženjem izdržati, amin."

384

1 I Tubalkajin smesta s radosnim raspoloženjem ode do svoga Oca Lameha, baci se tamo na lice, premišljaše sve svoje ranije delanje, činjenje, pa potom u obilju kajanja svoga srca zamoli sada spoznatog jedino istinskog Boga da oprosti sve one postupke koje je počinio protiv itekako osetnih opomena svoga srca.

2 Dobrih sat vremena trajaše preuznošenje najsvetijeg imena kada se konačno vrlo okrepljeni Lameh opet dignu i pred prestolom uzviknu: "Izborio sam se, izvojevao sam veliku pobedu!

3 O čujte, narodi svi! Gospod, beskrajno svemoćni Tvorac neba i zemlje, večno veliki Bog, o Koga smo se svi najužasnije ogrešili, pogledao nas je i zbog naše velike slepoće poništio je pravedan sud koji bi nas sve na večno progutao u smrt.

4 Zato hoću da likujem celog mog života zato što je Gospod tako milostiv i pun najvećeg strpljenja, dugotrpeljivosti, ljubavi i smilovanja.

5 Silno velika je bila moja zloba i ja sam s njom hteo prodreti u nebesa života – ali iz moje zlobe je Gospod prepoznao moju bedu i smilovao mi se.

6 Zato neka je jedino Njemu večno sada i dalje sva moja hvala.

7 O Gospode, hoću dalje da Te slavim s hiljadu jezika zato što si tako milostiv, blag i milosrdan.

8 O, moj bedni prestole! – Moje sedište moći zakona za zverstva, moja najvernija srazmero! – Šta si bio! – I – šta si sada! – S tebe prokleh ono što sada nosiš.

9 O Gospode! – Kolika li mora da je Tvoja dobrota? Kolika li Tvoja ljubav? Kada trpiš i podnosiš da gledaš kako Tvoje sveto ime nosi ista stolica – stolica koja beše nosilac tolikih, jest, bezbrojnih zverstava!

10 O, zato hvali, duše moj, Gospoda zato što je On tako neizrecivo dobar večno!

11 Gospode, ljubazno pravedni! Šta da činim kako se negda pred Tobom ne bih pojavio toliko grdnim?

12 O, daj objavi mi milostivo preko Tvojih slugu; ali samo ukoliko je Tvoja volja. Po mojoj volji neka se od sada ništa više ne događa – jer ja sam spoznao nemoć moje volje i svu njenu zlobu; zato se sada nje gadim.

13 Zato sada više nemam volje. Zato neka svagda bude samo Tvoja svemoćna i najsvetija volja!"

14 Po tim rečima Kizehel brzo krenu do Lameha, zagrli ga te mu reče:

15 "Brate! Dragi brate! – Kada bi znao koliko se srdačno radujemo svi mi tobom, zaista, težak bi ti postao život!

16 Ali u to budi sasvim siguran: Ako ostaneš uporan kako si počeo, onda će granice čisto nestati između Visine i Dubine koje su dugo postojale. Može se i zbiti da će se najsvetijem Ocu dopasti da i vama pošalje prvosveštenika Henoha, koga je On sam postavio, kako bi vas učio da hodite putem ljubavi.

17 Brate! Kažem ti, u imenu Onog Koji nas je sve pozvao tebi, kada se hram dovrši, onda ćeš ti i tvoj sin Tubalkajin među nama stupiti na svete Visine, gde ćeš tek sa svim izobiljem spoznati istinski život za tebe i sav tvoj narod i sasvim ga prisvojiti. Zato ustraj u tome da Gospodnja volja ostane jedino tvoja, pa si prema tome i na tvoje pitanje saznao Gospodnju volju preko mene, Koji ti ovim odgovara:

18 "Tako postupaj, i Ja ću te posvetiti na Visini Moje dece!"

19 Na to obaveštenje Lameh bi van sebe od radosti zajedno sa Tubalkajinom koji se upravo podiže. Dugo ne mogaše govoriti – jer ovo suviše uzvišeno obrečenje skoro mu ukoči jezik.

20 Posle tek nekog vremena opet se pribra, pa reče: "O prijatelju, o brate! – Šta si rekao? – Noge jednog najvećeg grešnika takođe će jednom smeti stupiti na posvećene Visine? Moje od zverstava skoro oslepele oči još jednom da gledaju veliko veličanstvo dece svemoćnoga Boga?

21 I s mojim rukama s kojih kaplje krv moje braće i mog sirotog naroda da smem da dirnem rub haljine onih koji su rođeni iz Boga? – – Ne, ne! – Nikako, brate!

22 Takve milosti se Lameh večno nikada ne može udostojiti samo u najmanjem delu. – Zato, o prijatelji i braćo, dodelite mi drugi odgovor – jer zaista, odveć zaista, taj odgovor nije za grešnika – kao što sam ja."

23 I Kizehel na to uzvrati Lamehu: "O brate! – Gle, i ja sam bio velik i prost grešnik pred Bogom u mojoj nasleđenoj svetlosnoj sferi sigurno ništa manje nego ti u tvojoj nasleđenoj velikoj slepoći.

24 Čim sam pak priznao svoju veliku krivicu pred Njim, preljubaznim Ocem, nakon što me je Svojom beskrajnom milošću i smilovanjem predusreo, tada me najsvetiji Otac uhvati Svojim najmoćnijim rukama, uspravi crva u prašini pred Njim, oprosti mu sasvim njegovu veliku krivicu i ispuni ga zato silom večnog života.

25 Gle, brate! Tako preljubazni Otac postupa s grešnikom koji Mu se pokajnički obraća.

26 Zato ostani kod tog odgovora i budi pun najveće utehe – jer neće se promeniti ni crtica na tome. Šta Gospod kaže, to večno ostaje onako kako On kaže.

27 Njemu neka je zato sva čast, sva hvala i sva naša ljubav večno – jer jedino On je dostojan uzeti od nas svu hvalu, svu slavu, sve obožavanje i svu ljubav, i Njegova večna volja da bude večno, amin."

385

1 Ne treba ovde bliže spomenuti u kakvo blaženstvo su ova dvojica prebačena preko zadnjih reči Kizehelovih – jer se lako može prepoznati iz prethodnog. Zato ćemo se odmah okrenuti jednoj drugoj pojavi. Ta se pojava ovde neće mnogo razlikovati od Pontija Pilata u takozvanom Simbolu vere, međutim to ovde ne smeta – jer i ona pripada poretku stvari. Kakva li prema tome beše ta pojava? Samo strpljenja, doći će još dosta rano.

2 Vi znate šta je ranije Kizehel najavio Tubalkajinu, naime, pojedina iskušenja i provere i čisteći i učvršćujući oganj. Gle, to je šta se ovde najpre pojavljuje.

3 Veoma dobro znate kakav je ranije bio Lameh i čiji odani sluga. Sve dokle neprijatelj života još primećuje da ne preti stvarna opasnost njegovom plenu koji mu se čini odveć sigurnim, dotle ga mnogo ni ne brinu sva preobraćanja.

4 A kada vidi i vrlo dobro počinje da opaža da preti opasnost da mu umakne plen, onda i smesta počinje silno da mrda i da se bori za svoju umišljenu svojinu.

5 I upravo to beše i ovde slučaj kao što je u sadašnje vreme kod veoma mnogo ljudi slučaj koji su dopustili da ih on, veliki neprijatelj života, u bilo šta uplete.

6 Takvi ljudi su često kao sama vrlina, jedino što još obično imaju jednu slabu stranu. Međutim, ne znaju da je ta slaba strana zapravo jedna toliko jaka strana, da ona, kada se samo malko takne, odmah savladava sve dobre strane i najlakše ih pobeđuje i povlači za sobom.

7 Ako se nekome ovo čini preterano, taj neka samo jednom takne takvu slabu stranu kod jednog junaka vrline, pa će veoma brzo naći i neoborivo saznati koliko je jaka takva slaba strana.

8 Ja ću navesti i jedan primer kako bih ovu važnu stvar više obasjao. Uzmimo čoveka koji je sebe u svemu mogućem već savladao. Ali jednu slabu stranu ipak ima, no na nju uopšte ne obraća pažnju zbog njene neznatnosti – jer ona se sastoji samo u tome da ponekad rado posećuje nekoga, a i prilično se raduje kada ga neko posećuje. Ova stvar se čini najbezazlenijom uopšte.

9 Ali ako ćemo bolje da rasvetlimo ovu slabu stranu, onda ona nije ništa drugo do čvrsto uže Sotone.

10 Taj tačno posmatra, kada je jednom povezan s nekim, kada se duhu čoveka približava nešto posebno korenito spasonosno.

11 Ukoliko je to slučaj, onda povuče za to uže. Slaba strana postaje jakom i naš junak vrline ide sa svim svojim ostalim obiljem vrline onamo kuda ga vuče slaba strana i na taj način svagda proputa dobru priliku u kojoj sam ga Ja mogao posetiti bliže radi njegovog posvećenja. Takva slaba strana čoveku ostaje često do groba, što je dašta prilično tužno.

12 Tako je i naš Lameh imao još gomilu takvih slabih strana koje mu pri njegovom obraćanju nisu bile vredne da na njih obrati pažnju.

13 Pošto je pak njegova ljubav prema Meni odjednom postala silna, tako je u ognju te ljubavi i rđava užad patila tako što ih je oganj progoreo nadvoje, pa neprijatelj života onda više ništa nije imao čime je svoj sigurno umišljen plen mogao da drži i vuče. Šta je tu trebalo učiniti?

14 Ništa osim lukavstva i pri neuspehu istog primeniti silu.

15 I tako se dogodi – kada se Kizehel sa ovom dvojicom približi ostaloj šestorici – tada odjednom Naeme upade kao očajna kroz vrata, zapomagaše neko vreme rukama i vikaše, nakon što se malo pribra, glasom očajne:

16 "Oče Lameše! – Ti si izdat i izgubljen! – – Ja sam na Visini sve čula koju zamku su ti postavili!

17 Zato sam požurila, ne mareći za svoj život, dok su me gonili lavovi, tigrovi i stanovnici planina, da ti još na vreme prenesem bezočan plan.

18 Ali – zakasnila sam! Jer, kako vidim, već si plen strašnih gorskih čarobnjaka!

19 Zar nisi u svojoj mudrosti uvideo da je sa planina uvek dolazila sva nevolja na nas; a ipak si dao da te ovaj put tako užasno zavedu i da te odvuku u strašnu zamku tvoje propasti!"

20 Tu se okrenu, pogleda Tubalkajina i silno kriknu: "Tubalkajine, brate moj, mužu moj!! – – I ti žrva najsramnije izdaje!! – Da – i ti! – Sada je sve izgubljeno!!

21 Ubijte me, ubijte me – da ne moram s vama da budem svedok vaše strašne propasti!!"

22 Tu se promeni i Lamehov lik, a Tubalkajin stisnu pesnice od probuđene srdnje i povika konačno gromovitim glasom: "Takvi Jehovini vesnici ste vi!? – O vi izmetino pakla! – Da, da – na planine ste hteli da nas odvedete zato što vam se čini da vašom đavolkom naukom ovde ne možete sasvim da nas savladate! – Ne, nećete!

23 Hvala tebi, moja vredna ženo, na ovoj vesti! Tubalkajin će znati da se suprotstavi takvoj podlosti!"

24 Lameh pak reče Tubalkajinu: "Sine, pre nego što postupimo, hoćemo da saslušamo i drugu stranu. Zato se smiri – jer ko zna da to nije možda iskušenje?

25 Pa tako pitam vas, vesnici, kažite mi kako stoje stvari? Otkrijte mi ovu zagonetku, ili ću odstupiti i biću šta sam bio, i u ognju nepokolebljiv kralj kako ne biste sramno odneli pobedu nada mnom i mojim jakim narodom.

26 Dakle govorite, ili moja kletva da pogodi svako vlakno vašeg bića, amin."

386 (2.200)

1 Kizehel, pak, koji beše dobro obavešten u čemu će se sastojati ovo prvo iskušenje, pogleda čvrsto Lameha i Tubalkajina, pa konačno reče obojici:

2 "Verujete li da stvar stoji ovako kako vam je objavila ova Naeme?"

3 I Lameh mu odmah upadnu nešta žestoko u reč: "Misliš li da ne poznajem svoju kćer? Kakvu korist bi imala da me laže? – Ona je moja divna kći i kao takva mi je uvek govorila istinu. Šta prema tome znači tvoje pitanje?"

4 I Kizehel reče na to Lamehu kao i Tubalkajinu: "Dobro, ako je držite pravom Naemom, onda ostanite pri svom ubeđenju.

5 Ali planine će se onda opet zatvoriti i niko od vas više neće videti istinsku Naemu. Gradnja hrama će izostati i onu presvetu ploču tamo ću odmah lično izneti iz ove vaše kuće i poneti na Visinu.

6 Verujte ili nama ili ovoj Naemi! Kako pak verujete, tako će vam i biti. Sada su vam podjednako otvorena vrata života i smrti. Ostanemo li kod vas, ostaje i život kod vas. Ostane li pak ova Naeme kod vas, onda je večna smrt vaš neizostavan udeo.

7 Pa tako izaberite između ove dve krajnosti koje rekoh. Vaša volja, amin!"

8 Tu Lameh zgrabi Tubalkajina za ruku, odvede ga malo ustranu te mu reče: "Čuj, dragi sine! – Stvarno, ova Naeme mi je nešta čudna – jer do sada nije pogledala ni mene ni tebe, nego od kada je banula kroz vrata i bacila se na lice, još leži cvileći na zemlji.

9 Ja velim pre nego što zbog nje sasvim prekinemo dobre odnose sa sedmoricom moćnih prijatelja, biće veoma nužno iz valjanog razloga da malo bolje ispitamo ovu neobičnu Naemu.

10 A za to neće biti ništa bolje do da joj zapovedim da odmah ustane i uzme onu veoma značajnu ploču sa prestola i prema tome opet meni i njoj ustupi vladarsku stolicu. Ako to učini, onda ćemo verovati njenim rečima. A ako to ne može da izvede, onda znamo da ova Naeme nije ništa drugo osim utvare da nas iskuša, pa ćemo se onda i svojski rastati s njom."

11 I Tubalkajin pristade na taj predlog te reče: "Oče, to zovem mudrim planom. Hajdemo tamo po tvojoj volji i po tvom mudrom savetu."

12 I obojica pođeše opet do Naeme. Kada dođoše do nje, sagnu se Lameh do zemlje do Naeme, taknu je svojim prstima i reče joj:

13 "Naemo, ako si zaista moja kći, onda se digni sa poda i pokaži mi tvoje lice. Onda idi do prestola i donesi mi svetleću ploču; predaj mi je, i tako slomi svu moć gorskih čarobnjaka.

14 Ja sam zatim opet stari, moćni nesavladivi kralj a ti moja desna ruka.

15 Jer u ovoj i na ovoj tajnovitoj ploči sakrivena je sva moć gorskih čarobnjaka.

16 Ako si ti zaista moja kći Naeme, onda ćeš to učiniti, ukoliko jedino od toga zavisi moje spasenje."

17 Tu Naeme poče da se previja i da se ponaša veoma jadno, učini žalosno, napravi tako kao da od same slabosti ne može ustati.

18 Lameh se pak rasrdi na takvo ponašanje te reče: "Naemo! – Ti znaš Lameha! – Zašto oklevaš da učiniš moju volju?

19 Ako si slaba i nemoćna, onda govori – jer ja sam ti otac i imam još toliko da ti dam nužnu snagu – jer onaj koji je još u stanju da se tako silno vije i previja i da jadikuje kao ti, taj sigurno ima još toliko snage da može obznaniti šta mu nedostaje i zašto odmah ne može ili neće da izvrši nešta tako lako.

20 Zato ustani, ili moja strašna kletva će te pogoditi!"

21 Tu se Naeme podignu; i kada obojica videše njeno lice, prestašiše se silno – jer s Naemom nemaše nikakve sličnosti.

22 Ipak joj pak Lameh reče: "Iz tvoga lica te ne prepoznajem; idi pak do prestola, učini zapoveđeno i ja ću te iz tvoje volje prepoznati."

23 Tu Naeme poče da se trese, uruši se ubrzo i postade nevidljiva. – Tu Kizehel upita Lameha: "Nu, brate Lameše, kako ti se sviđa ova Naeme?"

24 I Lameh i Tubalkajin se baciše pred Kizehela i oplakaše svoju slepoću – jer sada tek potpuno spoznaše kako stvari stoje s ovom Naemom i otkud ona zapravo bi.

387

1 Kizehel se pak odmah sagnu do zemlje, podignu Lameha i Tubalkajina, pa im reče: "Braćo, zašto se bacate pred nas? Zar smo mi više od vas? – Ili zar nismo braća međusobno?

2 O gle, takvo da više ne činimo ubuduće – jer jedino Bogu pripada sva hvala, sva čast, sva naša poniznost i sva naša ljubav.

3 A ako ćemo da budemo istinska deca jednog te istog Oca, onda uzajamno moramo da se poštujemo jednako, da ne zahtevamo klanjanje od svoje braće; nego sve što ćemo ukazati uzajamno, da bude jedino u tome da se iz ljubavi prema Bogu ljubimo kao istinska braća.

4 Što je preko toga, i ispod toga, to podjednako nije u poretku Božjem i prema tome je greh.

5 A to možete da vidite otud ako bi postojao čovek kome bi svi drugi ljudi, mada nije ni za dlaku više od njih, ukazivali duboko poštovanje.

6 Kakav će uskoro biti sled s takvim poštovanim čovekom od tolikog opšteg poštovanja prema njemu?

7 Gle, on će ubrzo početi sebe da drži višim i boljim od onih koji mu ukazuju takvo poštovanje – postaće gord, ubrzo osilan i konačno čak vlastoljubiv. S poštovanjem svoje znatne okoline više neće biti zadovoljan, nego će s tom njemu nerazumno odanom gomilom prodreti u druge krajeve i tamo će zateknute druge ljude, pa će ih preko svojih njemu odanih bezumnika nasilno prisiliti da se pred njim klanjaju, i zlostavljaće i čak ubiti one koji se pred njim ne budu klanjali.

8 Jest, takav će terati dotle da će mu odana braća i ona koja ga poštuju čak od svega što steknu svojim rukama morati plaćati znatan deo kao danak svog nerazumnog poštovanja.

9 Tako će nastati kraljevi i svetski vlastodršci sa svom svirepošću i pritiskaće do smrti svoju braću, koja su bila dovoljno nerazumna da ih početkom zbog možda neke istaknute obdarenosti drže višim nego što bi bilo po božanskom poretku.

10 Prema tome, tako treba Bogu da damo šta je Njegovo, a čoveku-bratu šta dostoji njemu.

11 Čast, uzvišeno poštovanje, poniznost, slava, hvala, zahvalnost, ljubav i obožavanje pripada od nas jedino samo Bogu. A mi uzajamno jesmo braća i zato jedni druge ne treba da ljubimo ni više ni manje no što svako ljubi samog sebe – jer to je poluga vage koja sve sređuje i sve izjednačava da se jedni prema drugima odnosimo kao što se svako odnosi prema sebi.

12 Gde god se odstupa s te prave crte, tu se i savija božanski večni poredak, a i lako se lomi, tako što čovek čoveku pruža što je jedino Bogu dužan.

13 A gde se takvo bude događalo, tu će se i metnuti seme iz kojeg će izrasti sve zlo preko cele zemlje.

14 Jer zaista vam kažem: Nijedan greh kao taj neće se kazniti već na zemlji tako krvavo, kao što je pod vašom vlašću već često bio slučaj.

15 Zato, dragi brate! – zato hoćemo da uvedemo sasvim drugo kraljevstvo. U tom kraljevstvu će kralj biti upravitelj i učitelj braće, a nikako gospodar i zapovednik.

16 Takav kralj će biti po poretku Božjem i neće mu biti potrebna svetovna moć; nego moć i sila božanske ljubavi, mudrosti i poretka će prebivati u njegovom duhu, i iz tog duha će lako i dovoljno silno biti u stanju da vodi svoju braću ka svakom dobrom i istinitom.

17 Na takvo obratite valjano pažnju i zato ne bacajte se pred nas kao ni pred kim poput vas i nas – tako ćete biti blagoslov narodu. A ni ne dopuštajte da se ko klanja pred vama, tako ćete blagosiljati narode.

18 A sada se dajmo u trpezariju – jer obed je već sasvim spreman.

19 Ali ne razmišljajte o iskušenju, već budite vedro raspoloženi – jer pobednik treba da se raduje pobedi, a ne da tuguje.

20 Pa tako hajde da idemo, amin."

388

1 I svi se dadoše u trpezariju. Kada stupiše u nju, nađoše sve praznično ukrašeno – devet okruglih stolova, ukrašenih lepim pletenjem, behu postavljeni s valjanim, ukrašenim, dobro napunjenim korpama s jelom.

2 U sredini ovih devet stolova, pak, nalazila su se još dva stola nešta duguljastog oblika. Na njima je bilo postavljeno pečenje na umiljat dobar tamo uobičajen način.

3 I gosti sedoše za stolove, zahvališe Bogu, hvaljahu Boga, pa jeđahu i pijahu raspoloženo. Pošto po potrebi blagovaše plodove, tada se Kizehel dignu, obrati se Kubalkajinu te reče:

4 "Nu, brate Tubalkajine, sada je pogođeni red na tebi da od ovih zgodnih i ljupko doteranih sluškinja i žena sebi izabereš nevestu i ženu na tvoje zadovoljstvo, pod pretpostavkom ako nisi odlučio drugačije.

5 Jer gle, svadbeni ručak je spreman: jagnje za tvoga oca Lameha, tele za tebe i tvoju nevestu."

6 Ovaj govor se veoma svide Tubalkajinu te on zato reče: "Tek sada uviđam sasvim da je ono iskušenje bila savršeno prazna varka – jer Naeme, prava Naeme, sigurno živi boljim životom nego takvim koji bi bio sušta suprotnost Bogu, Koga se već ovde krišom toliko držala.

7 Jest – ukoliko bi ona kojim slučajem bila takva suprotnost Bogu, onda njena noga sigurno nikada ne bi dosegla Visinu, stan dece Božje, a ni ne bi je taknuo jedan Hored; a sve to se dogodilo. Otkud bi bilo moguće da je naša ranija utvara blagočestiva Naeme?

8 Zato sam sada sav vedar i radostan pa ću zato bez daljeg premišljanja poslušati tvoj savet.

9 Jer sada vidim da vi niste izdajnici prema nama, nego istinski prijatelji i moćni vesnici Božji. Zato ću i zbog vas svagda slaviti i hvaliti Boga što je tako milostiv i milosrdan. Tako neka bude vaša volja iz Boga za moju probitačnost."

10 Tu Tubalkajin ustade i dade se do sluškinja, sve ih dobro razgleda i nađe jednu među njima koja mu se svidi; izabra je i odvede je pred Kizehela; kako se pak s njom približi Kizehelu, tada se izabranica iznenada zaustavi i ne htede ići dalje.

11 I Tubalkajin je upita i reče: "Budući da si dopustila da te izaberem, šta je sada da nećeš sa mnom sasvim do poslanika svemoćnog Boga kako bi nas blagoslovio?"

12 Izabranica pak na to uzvrati sasvim naprasito: "Čemu da nam koristi njegov blagoslov? Zar nisu mnoge hiljade žena od svih vremena začinjale i rađale bez takvog blagoslova? Zašto baš sada da mi budemo izuzetak?

13 A ako hoćeš da te blagoslove večnim robom Jehovinim, onda ćeš to sam; a ja ću ostati slobodna i pokazaću ti da i bez takvog glupog blagoslova mogu da rađam decu."

14 Tu se Tubalkajin začudi takvoj drskosti, ostavi izabranicu i dade se sam do Kizehela. Taj pak znađaše dobro šta će mu Tubalkajin izneti, pa zato smesta reče njemu:

15 "Brate Tubalkajine, gle, učinio si loš izbor; to ja znam iz temelja. Ja ti pak kažem: Biraj s Bogom, onda više nećeš naići na takvu koja se već veoma dugo nalazi preko broja pravednih.

16 Gle, s ovom tvojom izabranicom stoji kao s ranije varljivom Naemom. Zato idi, pljuni joj u lice i izaberi odmah drugu!" – I Tubalkajin smesta učini takvo.

17 Rđava odabrana smesta nesta, a nova odabrana odmah pođe slaveći i hvaleći Boga za Tubalkajinom do Kizehela.

18 Taj ih blagoslovi u imenu Jehovinom, i Tubalkajin postade vedro raspoložen, slavljaše i hvaljaše sa svojom novom lepom ženom Boga i pozva konačno sve da uzmu učešća u njegovom svadbenom obedu.

19 I svi se dadoše do ona dva stola postavljena za nevestu, blagosloviše trpezu, pa jeđahu i pijahu s novim parom.

20 Tako Tubalkajin blagosloveno dobi pogođenu nagradu.

389

1 Kako pak svi još ovako radosno razgovarahu međusobno o vođstvima Božjim i vesnici ispričaše ponešto šta se zbilo odveć ljubazno čudesno na Visinama i kako Gospod hođaše među njima i kako ih podučavaše o večnom životu duha i kako ljubav u srcu čoveka prema Bogu po sebi jedino čini večni život, gle, tada odjednom na ulicama velikog grada Hanoh nasta silan metež. Ubrzo se čuše glasovi koji glasiše: "Kletva Lamehu, kletva svim njegovim pristalicama!

2 Smrt i propast celom njegovom domu – zato što je dao da bude zaveden na sraman način i sve nas je izdao planinskim zverima.

3 Zato neka umre pre nas! Već jurišaju vojske ogromnih boraca sa svih strana sa planina. Dolaze da nas satru! – Da, da, sve da nas istrebe dolaze strašno!

4 Ali zato ćeš ti, bedni Lameše, pre da platiš pod našim rukama zato što si nas tako sramno predao u ruke ubica!

5 Neće ti više pomoći tvoji planinski čuvari. Mora da budeš uništen zajedno s tvojim pristalicama i zajedno s tvojom novom stražom!"

6 Za takvim pohvalnim proglasom metež posta još jači i velika gomila buntovnika sa tojagama i drugim oružjem poče da prodire u dvor Lamehov. Ubrzo se čulo jako mnogostruko kasanje, grđenje i psovanje i udaranje preko stepeništa dvora. Sve bliže i bliže prodiraše takav metež i galama koja donosi smrt.

7 Lameh i Tubalkajin uplašiše se toliko da skoro izgubiše svest. Takođe i žene i sluškinje zajedno s novom Tubalkajinovom ženom uplašiše se toliko silno da počeše da viču i da se tresu! – Kizehel pak reče jakim glasom Lamehu:

8 "Brate Lameše! Šta ti je kada tako stojiš i klonuo si kao neko kome je već stavljen nož o gušu?

9 O nerazumni čoveče! Zar nisi saznao koliko ti je vredela sva tvoja moć protiv mene? Zar nisu stotine pod našim pogledom ukočeni bacili oružje od sebe, povinovali se našim rečima?

10 Ako si božansku silu tako saznao na nama, kako da se sada toliko prestrašiš od ovog meteža?

11 Zato se omužaj i budi vedro raspoložen. Daj buntovnicima da se prvo primaknu, pa kada tebe zbilja s nama savladaju, onda se tek prestraši. A sve dokle takvo uopšte nije slučaj, toliko budi i miran i uzdaj se u Boga živo – jer Njegova moć je veća od sile svih slepih buntovnika zemlje. Tako omužajte se svi, amin!"

12 Po toj besedi Lameh zajedno s ostalima poče opet slobodnije da gleda oko sebe pa konačno reče:

13 "O prijatelji! – Ne ljutite se na mene što sam u vašem prisustvu mogao tako da se prepadnem. Ovakva iznenadna buka već sama po sebi ima nešto strašno i sigurno još strašnije kada je praćena takvim pretnjama. Zato nama slaboj deci Dubine treba oprostiti kada nas spopadne velik strah u takvoj prilici. Ali sada Lameha ništa više da plaši, čak ni sama smrt.

14 Jer od sada hoću kroz ceo svoj još preostali život da budem borac protiv nje i svagda hoću da se borim za proslavljenje božanskog imena!"

15 I Kizehel mu uzvrati: "Brate, tek ovakav mi se sasvim sviđaš – jer ovako si savršen brat prema meni. Ali gle, pobunjenici dolaze. Spremi se i pođi sam protiv njih, i ti da im svima budeš silan pobednik.

16 Jer oni sada pred tobom da se rasprše kao prašina i pleva; pa tako digne se, amin."

390

1 Jedva da je Kizehel Lamehu skrenuo pažnju da pazi na buntovnike, kada navale kroz vrata, kada evo njih već, sasvim razjarene.

2 Kako Lameh vide takva besna, razjarena lica i ču njihovo strašno zavijanje, tada se ponovo zaprepasti toliko silno tako da se skoro bez svesti sruši na zemlju, i još tokom svog padanja jedva uzviknu: "Teško meni! Gotov sam!"

3 Samo Tubalkajin ovog puta osta stamen, postavi se stameno nasuprot prodirućoj gomili i gurnu je snažno više puta nazad.

4 Pošto pak gomila nije davala da se savlada, to ih Tubalkajin upita sasvim gromovno ozbiljno te reče: "Šta vi hoćete od nas? Zašto nasrćete tako na nas?"

5 Gomila pak povika: "Ništa osim vas i vaš prokleti sramni život!"

6 Po takvom ispoljenju Tubalkajin dignu svoje ruke kao i srce naviše Bogu te reče: "O svemoćni, pravedni, sveti Bože, Oče i Tvorče svih stvari! Daj mi sada pravu snagu i silu da bih bio u stanju da ove remitelje mira opet odbijem nazad u pravedan poredak!"

7 Na takav silan uzvik smesta Kizehel stupi pored Tubalkajina i reče mu: "Tubalkajine, brate moj! – Čuj, preljubazni, sveti Otac čuo je tvoje preklinjanje i uslišio je tvoju molbu. Zato budi spokojan i hrabar – jer brzo ćeš u nama i u tebi saznati silu Božju.

8 Sada pođi na rđave pobunjenike i udari ih svojom rečju po glavi, amin!"

9 Tubalkajin je pak dobro primetio kako sila iz Boga dođe na njega. Tako se uspravi i reče jakim glasom buntovnicima:

10 "Čujte, vi pobunjenici na sveta prava Božja! – Protiv koga ste se pozvali da se borite? – Protiv Boga je usmereno vaše zlo srce; protiv Njega ste pošli tojagama, kopljima i motkama!

11 O vi siroti borci! – Da li ste ikada saznali moć najvišeg, najmoćnijeg Boga!?

12 Vi vičete: "Ne, šta mi imamo s njom!? Hoćemo samo vas i vaš život!" – Ja vam pak kažem: Sada imate posla sa silom i moću Božjom, zato premislite dobro pre nego što sasvim dignete svoje smrtno oruđe protiv nas i na nas.

13 Jer zaista, zaista kažem vama svima u imenu svemoćnoga Boga: Ako se odmah ne vratite, tada ćete proći kao neko koji bi pao u levak jedne gore koja besno jako gori. Prašina i pepeo da postane onaj koji se prvi usudi da digne svoju tojagu na nas.

14 Sada znate protiv Koga ste pošli u boj i koja vas sudbina čega. Činite sada šta hoćete! Imate slobodnu volju. Po delu pak će vam se tačno odmeriti vaša cena borbe!

15 Tek sada na te reči pobunjenici počeše da besne i da psuju, tako da takva buka Lameha opet probudi.

16 Kako pak opet dođe sebi, tada se tek rasrdi na pobunjenike i povika glasno: "Moćna braćo i prijatelji! – Uništite ih, ove besnove na Boga!!!"

17 Kizehel pak reče sasvim opušteno Lamehu: "Brate! Ne žesti se zalud – jer Bog nije kao čovek da će smesta uništiti svoja dela; nego večni zakon Njegovog večnog poretka glasi: Večno održanje svih stvorenih stvari! –

18 Ovi su pak sada od Tubalkajina primili zakon, i takav se posvetio odozgo. Onaj od njih koji prestupi, taj će odmah i naći svoj sud. Zato možeš biti miran, amin."

19 Jedan buntovnik pak zamahnu svojom tojagom na Kizehela; no trenutno ga zahvati vatra i proždre ga naoči svih do pepela. Na to svi ostali stuknuše, i jedan za drugim poče sasvim skromno da se povlači.

20 Poneki još psovaše, drugi ih pak opomenuše na pokajanje. I tako ova pobuna dođe kraju i mir opet nastupi mesto nje.

391

1 Kada se metež slegnu i mir i red ga zameni, tada Lameh i Tubalkajin padoše na pod i slavljahu i hvaljahu Boga što najmilostivije dodeli takvu silu čoveku, i zamoliše Ga da ih takvom Svojom svetom silom nikada ne napusti, nego da ostane kod njih kroz ceo njihov život i da takvom milošću blagoslovi i njihove potomke i da je milostivo održi dalje i dalje u njima.

2 Po toj hvali, zahvalivanju i po takvoj molbi dade se Kizehel do ove dvojice još na podu ležećih, uspravi ih, pa im reče:

3 "Prijatelji, braćo! Sveti, preljubazni Otac veoma se raduje vama. U to možete biti sasvim sigurni – jer vi ste sada dali tri jaka ispita vaše odanosti kojoj ste pristupili.

4 No, verujte nama, sve dokle mi ljudi nosimo ovo smrtno telo sa sobom, toliko dugo i nosimo sa sobom svoja iskušenja neprestano obnavljajuća, i nismo sigurni tako da možemo kazati: Sada je kraj iskušenjima. –

5 Jest, što se više približavamo savršenstvu, tim više neprestano opažamo da naše telo, svet i ambicija našeg telesnog srca neprestano poturaju novo kamenje pod noge duhu, koji hoće živo da se probudi, ne bi li opet pao nazad u svoj prvotni smrtni san.

6 Međutim, da li zbog toga treba da postanemo bojažljivi i malodušni?

7 O nikako, dragi moji prijatelji i braćo! Upravo u tome jeste velika milosrdna ljubav svetog, predobrog Oca na nebesima – jer takvim proverama najpre bivamo buđeni u svome duhu, zatim bivamo održavani budnima do pravog vremena kada će našem duhu svanuti novi večni dan, u kome ga nikakav san i prema tome ni nikakvo iskušenje više neće opterećivati.

8 To sretno stanje će negda sigurno uslediti po otpadanju tela, može pak već i pri telesnom životu postati pravednim udelom čoveku koji se u svemu isključivo jedino upravljao božanskom voljom.

9 A kako da se dogodi takvo? – Na najjednostavniji način na svetu: Sav svet ne ceniti, poštovati ni za šta, Boga pak jedino iznad svega. Ništa ne ljubiti što je god sveta, nego Boga jedino iznad svega. Iz te svete ljubavi obuhvatiti sve svoje bližnje ljude kao braću i sestre, i ceo teško izgledajući zadatak života je potpuno rešen.

10 A ako bi neko tome hteo prigovoriti i kazati: "da, to je lakše rečeno nego potpuno pravo učinjeno", tome kažem ništa do ovo: "Prijatelju! Šta imaš toliko dobrog na svetu kada ga toliko ceniš i ljubiš, i zazireš da ga gaziš svojim nogama koje treba da postanu besmrtne?

11 Gle, ništa osim jadno napunjenje svog želuca i stomaka, bedna pokrivka preko svoje kože, kletvom opterećena služba od strane svoje braće i sestara i konačno posle kratko proteklog doba vremenska i večna prebolna smrt. –

12 Gle, to su sve prednosti koje nam nudi ništavni svet.

13 Recite mi jesu li vredne da čovek na njih samo i pomisli?

14 Ko njega, to jest svet, samo jednom pravo pogleda okom, koliko mu je lako da se smesta okrene, svemu svetu da pokaže leđa, pa s čilim i preradosnim srcem sledi za svetim zovom večnog, svetog, preljubaznog Oca u nebesima i iz nebesa večnog, najblaženijeg života.

15 Ako bi imao san u kome su te prilično sa svih strana poštovali kao naprosto boga i jeo si najslađe poslastice i imao si zatim najlepše i najdražesnije naložnice – pa kada se probudiš, hoćeš li uzdisati za snom?

16 Bezumnik bi tako učinio. Mudar pak zna da samo beše tašt san te zato neće uzdisati.

17 Tako je i sa svetom. Nije ništa do tašt prazan san koji smesta prolazi čim se duh probudio u novom danu. Zato ne držite se više sveta, koji nije ništa. Tako ćete i sva njegova iskušenja pobediti baš onako kao što buđenje za dana lako pobeđuje sva tašta sanjarenja noći.

18 Na to obratite pažnju i postupite po tome. Tako će večni život postati vaš udeo. Sada pak opet budite radosni i vedri, amin."

392

1 Po ovome svi opet biše vedri i živahni. Jedino Lameh još nikako da se pribere i beše pun misli.

2 Budući da Kizehel takvo valjano primeti, to se približi Lamehu te ga upita: "Brate Lameše! Šta sve još prerađuješ u sebi? – Reci mi direktno šta je što te još tako obuzima? – Ne zaziri – jer sada smo braća i moramo biti jedinstveni. Zato reci mi bez skrivanja šta tvoju dušu još tako silno zapošljava. Po tvojoj volji, amin."

3 I Lameh malo vremena razmišljajući i sređujući svoje misli reče konačno: "Moćni prijatelju i brate! Gle, imaš pravo kada me tako pitaš – jer jake misli sumnje motaju se po mojoj duši i ja zbilja ne znam šta s njima da radim.

4 Ti ćeš mi sigurno o tome dati najbolje obaveštenje.

5 I pošto si me već o tome pitao, tako ću ti i smesta obznaniti svoju glavnu brigu. Pa tako čuj – jer ovako glasi suština mojih mislih:

6 Gle, nikako da sebi složim sva naprestana iskušenja. Prema njima imam sledeće misli: Ja sam kroz moj život počinio mnogo previše zlog – ali zašto sam to činio?

7 Zato što drugačije nisam mogao postupati. Moja duša, cela moja priroda beše takva da sam morao tako postupati.

8 Jer za svaki postupak obuze me žestoka žudnja, kojoj se nisam mogao suprotstaviti kao ni žestokoj oluji stihija.

9 A ko je u meni stvorio takve rđave žudnje? Ko ih razuzdane gurnuo u moje grudi? – Jesam li ja to učinio? – Ili jesam li mogao učiniti? – Kada čak ni najmanje znam kakva je to stvar žudnja u meni i otkud dolazi.

10 Usled takve žudnje izvršavao sam sva svoja dela. Zar sam mogao drugačije nego da ih izvršavam? – Zar nisam bio teran najžešće takvom svojom žudnjom? – A u toj žudnji i leži sve iskušenje.

11 A kada je čovek takvom nepobedivom silom u sebi samom kušan i kada svojom sopstvenom slabošću ne ovladava iskušenju, reci mi prema tome ko je pravi krivac kada čovek podlegne moćnom iskušenju?

12 I kada čovek nikako nema sile da odoli iskušenju, čemu je onda iskušenje, šta je njegova krajna svrha?

13 Gle, moćni prijatelju i brate! To su moje misli. Razjasni mi to samo ukratko, i ja celog svog života više neću udostojiti jedne misli tu tačku sumnje."

14 I Kizehel uzvrati Lamehu sledeće: "Brate Lameše! – Za duha skoro da nema ništa lakše da shvati do ovo.

15 Vidi, pretpostavimo da je i tebi moguće da stvoriš čoveka sa slobodnom voljom. Samo treba da hoćeš, i evo, već je tu. Opremio si ga raznim obdarenjima i sposobnostima, pa mu onda kažeš:

16 "Evo, čoveče stvoren iz moje sile! Kažem ti da si slobodan i možeš činiti šta hoćeš!" – Da li će taj čovek stvoren tobom zbilja već biti slobodan? – O neće – jer on još ne zna šta je sloboda.

17 Neće ni početi da postupa usled obdarenosti i sposobnosti u njemu, nego će stajati kao sud napunjen vodom, bilo i najčistijom vodom. Šta li ćeš morati učiniti da slobodno deluje? – Sigurno ćeš mu udahnuti i žudnju za postupanjem.

18 Pošto takvu bude imao u sebi, onda će, istina, sve obuhvatati kako ga žudnja vuče, ali da li će takvo postupanje biti i slobodno i sređeno? – Ti kažeš: "Nipošto."

19 Dobro, a da bi njegovo postupanje postalo slobodno i sređeno, zar neće biti potrebno da mu se pokaže kroz zakone šta treba ili ne treba da čini?

20 Ukoliko pak zakone strogo staviš u njega, onda će postupati kao životinja.

21 Staviš li ih suviše mlitave, to jest bez sankcija, onda neće mariti na njih.

22 Dakle moraćeš da ih sankcionišeš, i čovek će tek tada početi da razlikuje pravilno od pogrešnog ili sređeno od nesređenog.

23 A da bi on onda postao aktivan i slobodan duh, onda će s tvoje strane sigurno morati da mu se prirede i takve prilike u kojima će moći da okuša svoju slobodnu delatnu silu – i gle, takve prilike nisu ništa drugo do iskušenja o kojima si tako oštro mislio.

24 I tako Bog mora da nam dozvoli takva iskušenja, inače bismo bili nalik kamenju ili drveću ili životinjama.

25 Bog pak hoće da budemo slobodni ljudi. Zato nam stalno mora priređivati prilike preko kojih zaista možemo postati slobodni.

26 A iskušenja iz sveta i naše žudnje jesu takve prilike. Zato samo budi miran i ne žalosti se dalje. A u svome duhu ćeš ovu zagonetku tek naći sasvim razrešenom.

27 I tako budi veseo sa svima nama, amin."

393

1 Po toj besedi Kizehelovoj Lameh se, doduše, dosta razvedri, ali ipak jedino kao neko koji je veoma voljan da bude prilično veseo, ali pri tome ipak ne može sakriti da ima veoma tesnu cipelu na nozi koja ga stalno pritiska.

2 Takvo stanje Kizehel opet primeti, približi se Lamehu, pa mu reče: "Čuj, brate Lameše, moram ti reći ti uopšte još nisi slobodan u svojoj duši.

3 Krišom prerađuješ još ponešto i ne dospevaš do kraja. Reci mi gde te još pritiska, i ja ću ti svuda rado pribaviti svetlosti i s milošću Gospodnjom pomoći iz svake nevolje."

4 I Lameh se vrlo ljubazno obrati Kizehelu te reče: "Moćni prijatelju i brate! Ja sada hvalim i slavim Onoga Koji živi večno, Kojega sila nema kraja i Kojega carstvo i svemoćna vlast jesu beskrajni i traju večno dalje i dalje.

5 Jest, ja, Lameh, sada dajem čast, slavim i hvalim Onog prema Kome svi oni koji žive na zemlji i koji su moćni nisu ama baš ništa.

6 Jer On čini kako On hoće, kako sa silama na nebu, tako i sa onima na zemlji; i niko Mu ne može braniti i niko Ga pitati i reći Mu: Šta činiš Ti, Svemoćni?

7 Jer On je sâm Gospodar i može činiti šta hoće. Koga hoće da kažnjava – kažnjava; koga hoće da ponizi – ponižava; koga hoće da iskuša – iskušava.

8 Kome hoće da oprosti greh, tome oprašta bez zamerke. Ako hoće nekog da umori – umori će ga kada hoće i ne mora da kaže: sutra ću te umoriti – nego kada On lično hoće; i niko Mu ne može staviti na račun i niko Mu ne može suditi – jer On je uzvišen preko svih nebesa i preko svih ljudi zemlje.

9 Gle, brate, takvo sve sada znam. Ali sve to mi ipak ne pomaže mnogo – jer sada mogu da mislim kako god hoću, na kraju ipak ne ispada ništa drugo do: Bog je jedino sve u svemu; a svi mi skupa prema Njemu čisto nismo ništa.

10 Jedino što naime možemo i smemo da Ga ljubimo, častimo, slavimo i hvalimo jeste nešta samo u pogledu među nama; ali u pogledu Njegovog svemoćnog, beskrajnog i večnog božanskog bića nije baš ništa. Jer ako svi mi ljudi i životinje zemlje i sve sile nebesa nismo ništa prema Njemu, šta li će prema tome Njemu biti naša ljubav, naša hvala, naša čast koju Mu dajemo i sve naše slavljenje?

11 Dakle u pravom smislu ni ne možemo da Ga hvalimo, da dajemo čast i da slavimo – nego kada činimo takvo, činimo to samo u pogledu svoje sopstvene dobrobiti – jer ko će uzdizati Boga kada je On od večnosti Svevišnji?

12 Ko može preuznositi Boga svojom hvalom, Njega, pred Kim nebesa i zemlje nisu ništa? – Ko može Njega ljubiti, Njega, beskrajnu moć, silu i vlast? – Ko Mu prineti valjanu žrtvu, Njemu, Kome je sve iskonska večna svojina?

13 Dakle takvo sve činimo samo čisto radi nas i u pravom smislu nikako ništa ne možemo činiti radi Boga.

14 Ipak želim sve to da činim samo radi Boga, a ne na taj način prinuđeno samo radi moje dobrobiti.

15 A kako je takvo moguće posmatrano s ovog istinskog stanovišta?

16 Vidim sada dobro da sva ta iskušenja jedino zavise od velike milosti Božje i da Mu jedino možemo večno zahvaljivati zato što se On nas tako opominje, On – beskrajni – večni Bog.

17 A što tišti moju dušu, ožalošćuje moje srce, gle, to je što mu za uzvrat ne možemo ništa učiniti.

18 O brate! – Takvo što ti ne možeš osetiti u dubini i obilju kao ja, veliki dužnik. – Ako si i ti bio dužnik, ipak nisi bio u obimu koliko sam bio ja; i tako ni ne možeš, kako rekoh, da osetiš toliko kao ja šta znači biti dužnikom, a za dug ne moći ponuditi naknadu.

19 Sada znaš sve šta me tišti. Savetuj mi dakle ako možeš ili ako ti je moguće."

20 Takva beseda učini da Kizehel stuknu i on ozbiljno početkom ne umeše da se pribere. Kada pak u tu svrhu Moj duh opet dođe na njega, tada uteši Lameha sledećim rečima:

21 "O brate Lameše! Šta ti sada osećaš, to smo svi već dugo osećali i osećamo sada mnogo življe pošto ti osećaš s nama. Ali pri tome i znamo iz Gospodnjih sopstvenih svetih usta da je Njemu upravo zahvalnost s naše strane najugodnija ako shvatamo našu potpunu ništavnost pred Njim.

22 Kada više ne nalaziš reči u sebi da Mu zahvaljuješ i ni jednu sasvim dostojnu žrtvu za Njega, onda si ti valjani zahvalitelj, slavitelj i obožavalac Boga, svetog Oca.

23 Gle, to je prava poniznost, i ona je seme za večni život u Bogu.

24 Ona je početak čiste ljubavi; ta pak sam večni život.

25 Zato budi odveć radostan i vedar – jer baš u tome jesi upravo sada dobio večnog duha istinskog, večnog života.

26 O Lameše! Brate! Moja radost zbog tebe je postala velika!

27 Ostani tako, tako ćeš živeti večno, večno, večno, amin."

394

1 Kako Lameh ču takvo od Kizehela, bude odveć radostan i vedar, te reče Kizehelu: "Moćni prijatelju i brate! Svemoćnom, večnom Bogu i Tvorcu svih nebeskih sila, ove zemlje i svega što u njoj, na njoj i nad njom živi, diše i misli neka je večno sva moja ljubav, čast i obožavanje zato što je tako milosrdan i tako odveć milostiv što je preko tebe sada zborio meni i pokazao mi pravi put života.

2 Jer tek sada sam sasvim uspostavljen i znam kako stoje stvari.

3 A i zato će se od sada Lameh uspinjati svim silama da na svima još živima popravi šta je sa njima i na njima rđavo počinio.

4 Takvo sve se ja, Lameh, sada zavetujem svima vama najsvetijim, živim imenom Najvišeg!"

5 I Kizehel reče na to Lamehu: "Čuj, brate Lameše, Gospod nije tražio od tebe da Mu se zavetuješ! Pošto si pak dragovoljno Bogu dao zavet svoje odanosti, to si ti time s Njim, najsvetijim Ocem, sklopio čvrst savez ljubavi; On ga je prihvatio; zato će te On i ukrepiti, ali neće ni izostaviti da te proverava u pravoj meri kako bi ti stalno imao dovoljno prilike da neprestano sve više i više učvrstiš svoju odanost koju si Njemu zavetovao.

6 Ostani dakle odan svome savezu. Gospod će ti obeležavati sve puteve kojima ima da ideš u Njegovom najsvetijem imenu.

7 Bilo koje poteškoće da ti se bilo kako ispreče, nemoj gledati na njih, nego svagda postupaj po volji Gospodnjoj; i budi verno siguran da će ti svemoćni, sveti Otac blagosloviti svaki poduhvat u njegovom imenu i učiniće da potpuno uspeš.

8 Gle, ne beše mali zadatak za nas da tebe, dragi brate, spasemo tvoje propasti; međutim, Gospod beše s nama i ti sada stojiš tu, nama divna nagrada za sav naš strah, trud i rad – jer imali smo borbu ne samo s tobom, nego s daleko gorim i moćnijim neprijateljem od tebe; i taj beše veliki, tebi nevidljivi, stari knez laži, sebičnosti, sveg lukavstva i sve varke, najotvoreniji neprijatelj Božji, koji od početka htede biti veći Boga.

9 A pošto ga je Božja moć oborila, to je on sav jarostan i ne razmišlja ni o čemu drugom do kako bilo kako da nanese štetu Bogu.

10 Taj veliki neprijatelj je još veoma moćan i njegovo carstvo je još neizmerno veliko – jer on zna itekako koliko je velika božanska Očinska ljubav i strpljenje, greši zato u svako doba zato što mu je Božansko smilovanje još ostavilo slobodnu volju kao i njegovo carstvo.

11 I gle zato, dragi brate, s tim neprijateljem imali smo najpre posla i morali smo najpre da ovladamo njim pre nego što smo ti uopšte mogli prići da bismo te spasli. Zato smo oko tebe imali da izdržimo veliku i pretešku borbu.

12 Na taj način ćeš i ti, dragi brate, svagda imati da izdržiš tešku borbu. Ali opominji se svagda sasvim svog svetog saveza sa Bogom i ostani njemu svagda sasvim odan, tako ćeš nadvladati svaku opasnost i na posletku ćeš kao silan glasnik s pobedničkom krunom ući u večni, neprolazni, najblaženiji, slobodni život.

13 Sada primi uz to naš blagoslov; Gospodnja ljubav, milost i smilovanje neka je svagda s tobom i svim tvojim narodom.

14 Tako dajte da zahvalimo Bogu, da Ga slavimo i hvalimo, pa da se damo na okrepljujući počinak našeg tela."

15 Zatim se svi dadoše u dvornicu s prestolom, tu slavljahu i hvaljahu najsvetije ime, dadoše se potom na počinak, a sedmorica vesnika ostaše u predsoblju Lamehovom.

Početak gradnje hrama

395

1 Sledećeg dana rano još dugo pre rođaja dadoše se svi u dvornicu s prestolom i dadoše tu Bogu čast.

2 Po svršenom obožavanju najsvetijeg imena, koje potraja do punog izlaska, dadoše se svi opet u trpezariju gde već spremljen obilan doručak dočeka goste.

3 Doručkovaše posle dirljivog hvalospeva.

4 I po prinesenoj hvali za takav dobar doručak reče Kizehel: "Nu, draga braćo, dajte da iziđemo do naših radnika i vidimo šta su sve već ostvarili.

5 A žene i sluškinje neka posle nekog vremena iznesu poneke korpe pune jela za dobro okrepljenje za dolazeće radnike.

6 Potom se svi dadoše napolje. Kako tamo prispeše, koliko se samo začudiše Lameh i Tubalkajin kada, prvo, ugledaše ne samo skoro kao brdo veliku blistajuću gomilu zlatnih grumena nego i mnoštvo čekića raskovnika naveliko na dȅlu i uz to već veliku količinu najlepših odveć jako blistajućih zlatnih limenih ploča. – I, drugo, što od lokvi i baruština nadaleko i naširoko više ne primetiše ni traga.

7 Posle takvog posmatranja obrati se Lameh Kizehelu te ga upita: "O moćni prijatelju i brate! Daj reci mi kako takvo bi moguće? – Jer ljudskim silama takvo se ne može zamisliti.

8 Pristajem za nuždu na metal, ali isušenje lokvi, močvara i baruština koje su se prostirale na mnoge sate na sve strane, čisto mi je neshvatljivo.

9 Daj reci mi kako se takvo dogodilo."

10 I Kizehel odgovori Lamehu te reče: "Lameše, znaš li kako se dogodilo da je danas opet dan?

11 Ti kažeš: "Sasvim mi je takvo strano", a ipak će takvo značiti beskrajno više od isušenja lokvi, a za veće niko neće ni pitati.

12 Zar ne znaš da su kod Boga sve stvari moguće?

13 Gle, na Visini je velika noćna oluja u noći pred Sabat razmrskala skoro do prašine jedno celo kristalno brdo najveće divote.

14 Ujutru su svi veoma provereni žitelji s velikim žaljenjem videli tu veliku visinsku velelepnost kao sasvim uništenu u gomili krša koji se još dimio. Komadi ruševina su ležali razmrskani i najsitnije raspršeni po dalekom planinskom tlu rasuti u groznom neredu.

15 I gle, Gospodu je bila dovoljna najmanja misao, jedva dašak, jedna rečica, i cela uništena i raspršena pećina, sigurno najdivnije najveći, najuzvišeniji i najveličanstveniji dvorac zemlje za tren opet stajaše tu kao da ni najslabiji vetar nikad ni najmanje nije dahnuo na tu pećinu.

16 Gle sada, dragi brate Lameše, kada je Gospodu to jedno tako lako moguće, onda mu ni nešta drugo ni najmanje neće biti nemoguće.

17 Onome Koji je zemlju mogao stvoriti valjda neće biti tako teško da osuši ove močvare, ako samo hoće; takvo je pak hteo; i gle, zato je tako kako je On hteo. Jesi li sada zadovoljan tim rasvetljenjem?"

18 I Lameh uzvrati: "Prijatelju i brate! Potpuno! Ali želim da te pitam samo još nešto, i to jedno jeste i sastoji se u tome, naime:

19 Kako svemoćni Bog Svojim stvorenjima ipak daje da budu aktivni u raznim stvarima, a tačnije uzev ipak Mu ni najmanje nije potrebna njihova služba?"

20 I Kizehel reče na to Lamehu: "Takvo se događa iz beskrajno premudrog razloga kako bi time sav život koji ishodi iz Njega ovako ili onako našao dovoljo i potrebno vežbe svojih sila, bez kojih bi prestao biti život.

21 Delovanje jeste održavanje i stalno ukrepljavanje života. Zato su sve stvari delatne, i zato čovek treba da bude odveć delatan zbog toga što ga je Bog najviše obdario životom.

22 A pošto čovek prvenstveno ima duhovan život, to i treba prvenstveno da ga vežba u ljubavi prema Bogu kako ga ne bi izgubio.

23 Gle, zato nam svemoćni Bog daje da radimo.

24 No gle, tamo već sa svih strana dolaze radnici za gradnju hrama. Zato se sada spremi i dodeli odmah svakome svoj posao.

25 No pre početka radova neka jedu i piju.

26 Pa tako dajmo da počne delo, amin."

396 (2.210)

1 Kako radnici, oko tri hiljade na broju, sasvim prispeše sa ženama na mesto gde se nalazio Lameh sa sedmoricom vesnika iz Visine, tada Lameh dade svima njima da posedaju na zemlju i da uzmu jelo i piće koje sve obilno upravo donesoše žene i sluškinje Lamehove.

2 Zatim pak zamoli Kizehela da ovim gostima blagoslovi jelo i piće – i Kizehel učini tako.

3 Kada se radnici dovoljno nasitiše, a korpe ipak umesto praznije postajahu sve punije, primetiše pojedini takvo i ne mogahu se dovoljno načuditi – jer ne znađahu otkud takvo dolazi.

4 Ali Lameh im reče: "Čudi vas blagoslov iz svete visine? Jest, imate pravo što se tako čudite; ali gledaćete još mnogo šta drugo koje će vas još neizrecivo više čuditi od ovog što sada vidite."

5 Jedan pak otmen čovek iz grada Faraka, koji beše graditelj, dignu se, pokloni se duboko pred kraljem te mu reče:

6 "Moćni, sjajni kralju i gospodaru! Svemoćni Bog Farakov i svih naših otaca podario ti dug život!

7 Ja, jedan tvojih slugu, hoću da te zamolim da me najmilostivije saslušaš; gle, imam nešta vrlo važno na svome srcu."

8 I Lameh, ovom čoveku ljubazno pružajući svoju ruku, reče: "O govori, govori brate i prijatelju i ne plaši se više Lameha – jer hijena je postala smernim jagnjetom. Dakle govori šta ti leži na srcu!"

9 I čovek iz Faraka se ponovo pokloni duboko pred Lamehom pa reče:

10 "Veliki kralju i gospodaru, gle, imao sam noćas san da su mi došla sedmorica velikih ljudi odeveni u odveć svetle haljine.

11 Jedan od njih mi pak pristupi i reče mi: "Mura! Ti si moj čovek. Idi za Hanoh pošto si graditelj, i tamo da izvedeš divnu gradnju.

12 Lameh će Bogu Farakovom podići hram, a ti da izvodiš radove.

13 Kada se ujutru probudiš, već ćeš naći gotov plan na svome stolu. Po tom planu da sagradiš hram.

14 Ali pokaži najpre plan kralju, i on će ga smesta prepoznati kao pravi, pa će te izabrati za graditelja."

15 I dalje mi još reče: "A ja, koji ti to sada u snu oglašavam, dolazim zajedno s ovom šestoricom braće s Visine, i zovem se Kizehel, vesnik Gospodnji deci Dubine."

16 Gle, takvo mi je rečeno, i ovde je čudesni plan, kojeg ja, Mura, zaista čudesno danas rano jutros još dugo pre izlaska nađoh na svome stolu.

17 O kralju i gospodaru, izvoli da ga milostivo pogledaš."

18 Lameh, u najvećem stepenu radosno sasvim začuđen ovom pripovešću, prepozna smesta potpunu tačnost plana, pa zatim reče Muri:

19 "Prijatelju i brate! Ovim mojim stiskom ruke postavljam te onim kojim te je moćni vesnik Gospodnji pozvao u duhu.

20 Ova moja kraljevska ogrlica, koju ti sada predajem, neka te uvek odlikuje kao mog opunomoćenog graditelja."

21 Zatim pak Lameh upita Muru: "Jesi li zapamtio i lik Kizehelov?" I Mura odgovori:

22 "O kralju i gospodaru! Toliko da mi valjda nikada neće nestati iz duše."

23 I Lameh reče na to Muri: "Prijatelju i brate, gledaj tamo onog visokog čoveka koji upravo razgovara s Tubalkajinom; ne liči li na njega?"

24 I Mura sasvim van sebe od radosti reče: "O kralju i gospodaru! ne samo da liči nego – pa taj je lično! Jest, jest, taj je, taj je!!!"

25 I Lameh pozva Kizehela sebi, pa taj smesta stupi do Lameha te upita ga: "Nu, kako ti se sviđa graditelj Mura iz Faraka?"

26 I Lameh od prevelike radosti ne uzmognu govoriti, a Mura se baci pred Kizehela.

27 Kizehel pak reče obojici: "Ustanite, dajte Bogu čast! Ti Lameše jesi sada pravi kralj i ti Mura jesi pravi graditelj.

28 Zato dajte se na delo! Gospodnji blagoslov neka je s vama i delom vaših ruku, amin!"

397

1 A Mura jedva verovaše svojim očima i svojim ušima. Kada se pak po obećanju Kizehelovom opet sasvim uspravi, tada reče Lamehu:

2 "Moj mudri kralju i gospodaru, dozvoli meni, svome sluzi, da govorim samo malo reči – jer u toj stvari moram da imam svetlosti, ili ću pre umreti ili gadno poginuti no da ostanem u toj tami u kojoj ne mogu da vidim mogućnost i način događaja koji se meni tako čudesno otkrio.

3 Ako je tebi, o kralju i gospodaru, poznato nešto o tome, onda mi obznani.

4 Jer inače neću valjano opstati u izvođenju gradnje ako moj duh u toj tami uzalud bude tražio svoju svetlost."

5 I Lameh uzvrati Muri: "Čuj prijatelju i brate, pohvalna je tvoja revnost, to ti mogu reći, ali otkriti tebi puteve Božje – gle, tu si se obratio nesposobnom čoveku – jer takvo mi je isto tako zagonetka kao što je tebi.

6 A ja hoću da se povinujem Gospodnjoj volji. Ako je pravo i živo dobro za mene, onda ću saznati u pravo vreme; a ukoliko nije tako, onda neću dalje mariti o tome.

7 A to sada znam tačno da sve što se događa – događa se po volji Gospodnjoj. I gle, to je međutim i dovoljno.

8 Meni i tebi je Gospod čudesno obznanio Svoju volju. Ispunimo je najpre pa će nas Gospod dalje već upotrebiti kako je Njegova najsvetija volja.

9 Gle, šta god da pogledamo, nije ništa do čisto čudo: sunce na nebu, mesec i sve zvezde; i naša zemlja je puna najneshvatljivijih čuda; ko ih shvata u svojoj vrsti?

10 Hoćeš li zbog toga radije umreti pošto takvo ne shvataš?

11 Gle, takvo je, prema tome, tašto od tebe – zato pusti to i povinuj se po volji Božjoj; sve ostalo će već pridoći ako Gospodu bude ugodno.

12 Ukoliko Mu pak nije ugodno, onda je daleko bolje za nas da takvo ne saznamo no da saznamo protiv volje Gospodnje.

13 Tako dajmo se radije na gradilište, obeležimo sve pravilno po planu, pa rasporedimo posao radnicima. Jel' se slažeš s tim?"

14 I Mura reče na to sasvim skrušen od besede Lamehove:

15 "O kralju i gospodaru, Bog, Svemoćni, dao ti dug život – jer sada tek spoznajem sasvim da si ti od Boga primio istinsku mudrost – jer sasvim si smirio moje žudnje.

16 A zato i hoću svagda kroz ceo moj život da ti budem voljan i uslužan sluga. Bogu za to neka je večno sva čast i sva hvala, amin."

17 Zatim pozva sebi svoje podređene graditelje i naloži im da njemu i svetlom kralju slede na gradilište koje će im kralj pokazati.

18 I smesta istupiše trideset njih iz mnoštva. Lameh se pak malo smete.

19 Jer mesto određeno za hram sada beše zakrčeno samom rudom, jamama, radnicima i čekićima i topilnim vatrama. Tako Lameh ne znađaše šta da čini.

20 Iz tog razloga obrati se opet Kizehelu te upita šta sada valja činiti.

21 Kizehel pak na to reče Lamehu: "Čuj, dragi moj brate Lameše, nije mnogo stalo do mesta zemlje gde da stoji hram, nego do tvoga srca. Ako si u toj tvojoj živoj zemlji na valjanom mestu podigao pravi hram najsvetijem imenu, koga si ranije zatrpao u nečistoću iste te zemlje, onda si već postavio pravu meru.

22 A što se zatim tiče spoljnog zdanja, to ga ti izmeri na najzgodnijem mestu, i Gospodu će biti pravo.

23 A to što sam tebi računao govoreći da hram sagradiš upravo na mestu gde je iskopana ploča, gle, to se odnosilo samo na tvoje srce. U njemu si pak već izveo gradnju, i tako je pravo.

24 Tako možeš na zemlji da meriš gde hoćeš, i biće pravo ako je samo tvoje unutarnje biće pravo."

25 Tu Lameh zahvali Kizehelu na takvoj svetlost i dade se s odveć začuđenim Murom napolje na prelepo, slobodno mesto i tu s Murom majstorski dogovori izvođenje plana.

398

1 Kada sasvim dogovoriše izvođenje plana, tada graditelj Mura sazva svojih trideset podređenih graditelja te im reče:

2 "Pogledajte ovamo na plan! Ovako je raspored temelja, i ovako prizemlja, i ovako nadgratka, i ovako gornjeg dela građevine.

3 Dogovorite se o tome pa rasporedite posao.

4 Pitate me za građevinski kamen. Evo, pogledajte onamo prema brdu. Biće da su jedva sedam hiljada koraka pravog puta. Tamo ćete zateći kamenja u velikoj količini koje je dobro za temelj.

5 Odmah pored nalazi se divan kamenolom. Njega koristite za prizemlje. To je žilav sivi mermer, kojeg pak treba hrapavo stesati u četvrtaste ravnomerne blokove.

6 Za nadgradak i gornji deo pak pogledajte tamo preko onih kamenoloma, pogledajte one bele litice! To je najfiniji, beli mermer. Taj ćemo uzeti za nadgradak i gornji deo.

7 Taj kamen pak na zidnoj strani kako prema unutra, tako prema spolja najpre najfinije mora da se zaseče, zatim uljem da se izbrusi i valjano da se uglača pre nego što se upotrebi za gradnju.

8 Vezivo za temelj i prizemlje neka se sastoji od obične kamene kaše. Za vezivanje nagradka i gornjeg dela pak neka služi vama poznata kamena sluz.

9 A za unutrašnje, metalne zidne komore će se po dobroj srazmeri i pravoj potrebi već postarati Tubalkajin.

10 Što se tiče krova, to pripada tesarima pa zatim radnicima što rade s gvožđem.

11 Sada znate sve. Počnite delo s jedinim istinim Bogom Faraka, mudrog učitelja čovečanstva. Tako ćete delo s Bogom i završiti.

12 Za jelo, piće i pravednu nagradu neka se niko ne brine – jer takvo sve će se svakome dati u pravoj meri.

13 A svaki radnik neka premisli da se ova gradnja izvodi u čast jedinog istinog Boga s naše strane. Tako će naći veliki blagoslov u svom radu.

14 Pa tako idite u imenu jedinog istinog Boga i počnite delo!"

15 Jedan od podređenih graditelja pak upita Muru: "Majstore, plan sadrži i kružno platno; šta je s tim?"

16 I Mura uzvrati pitaču: "Čuj, moj Kurale! – Da li si se nekada starao za haljinu deteta kada je jedva splođeno?

17 Ti kažeš: "Ni u kom slučaju, nego tek kada se rodi na svetu."

18 Tako i ovde dajmo da se dete prvo rodi, pa onda se starajmo za haljinu.

19 Idite sada i počnite delatno posvećeno delo, amin!"

20 Na tu Murinu zapovest svi smesta poput mrava i pčela prionuše delu.

21 Lameh i Mura se pak dadoše do sedmorice vesnika, naime do Kizehela, koji upravo s Tubalkajinom razgovaraše u vezi potrebnih metalskih radova i pokaza mu kako su sve uredili.

22 Kizehel na to reče ovoj dvojici: "Draga braćo, tako je pravo i Bogu blagougodno. On će zato blagosloviti delo, i za sedam dana će sve stajati dovršeno. U to budi sasvim siguran.

23 A sada dajte da opet pođemo kući u grad i da se tamo postaramo da se svi radnici opskrbe potrebnim.

24 Ti Setlaheme upravi žene i sluškinje u svom radu, a ti, brate Lameše, naloži svojim sada prisutnim slugama na svoj način da se svaki opet prihvati svoje službe u svojoj struci i da se stara za dobar poredak u gradu kao i u celoj zemlji.

25 Ja ću ostati kod tebe, a Setlahem će preuzeti staranje o ženama i sluškinjama.

26 Ti Jorame pak idi s četvoricom braće u druge gradove i pokažite im snažno i moćno šta je Bog učinio na bratu Lamehu, i pridobijte ih sve za Boga.

27 Sedmog dana se pak svi vratite ovamo i pozovite sve upravnike Lamehove ovamo za Hanoh kako bi uzeli učešća osvećenju novog hrama u Dubini.

28 I tako da sve bude po volji Gospodnjoj, amin."

Uspeće na očišćeno brdo. Henohov dolazak

399

1 Po takvoj besedi svi se dadoše na svoja mesta i učiniše kako je naloženo. Rado Lameh za tih sedam dana češće htede da iziđe napolje do gradilišta da gleda kako napreduje gradnja, no Kizehel ga odvrati s dobrim razlogom i mesto toga s njim iđaše mnogo po velikom gradu i pokazivaše svim žiteljima da je Lameh sada pravi od Boga pomazani kralj.

2 I žitelji uzvikivahu i likovahu što se jedini istini, svemoćni Bog Farakov toliko smilovao kralju i njima.

3 Šestog dana ga pak Kizehel odvede čak na jedno znatno brdo koje se nalazilo blizu grada.

4 Na to brdo niko nije mogao stupiti zbog velikog mnoštva velikih i odveć otrovnih zmija; zato Lameh upozori i Kizehela pred tim.

5 Kizehel pak uzvrati Lamehu te mu reče: "Dragi brate Lameše! Gle, baš zbog toga te vodim na ovo zmijsko brdo kako bi video veličinu božanske sile u čoveku.

6 Jer kažem ti: svaka životinja zemlje je bolja i bolje vrste od ove pošto je stvorenje pakla; a zato ni ni jedna životinja nije toliko uporna ni opirna ni puna najzlobnijeg skrivenog lukavstva od upravo ove.

7 Ali ipak će sve skupa morati da napuste ovo brdo, pa zatim brzo da beže onamo gde prema zapadu vidiš jednu goruću goru preko čijeg bȉla se upravo u Dubinu obrušava užarena reka.

8 Ta reka neka ih izjede u gomilama od mnogih hiljada i hiljada."

9 Zatim Kizehel zgrabi lesku, obreza je dole i gore, blagoslovi je te udari njom sedam puta o brdo.

10 Na sedmi udarac podiže se veliko siktanje skoro onako kao kada noćna zimska oluja huji kroz bezlisno granje drveća.

11 I vrlo brzo se pojavi bezbrojna gomila prevelikih zmija svih vrsta kako juri s brda i odlazi preko velike peščane pustare gde goraše pomenuta gora.

12 Kako Lameh to vide, bi van sebe od radosti te reče: "Sada neka je Gospodu sva slava i hvala zato što je čoveku dodelio takvu silu.

13 Već dugo mi ovo brdo beše najodvratniji prizor. A pošto stajaše ovako sasvim slobodno, to sam i češće pomišljao ne bi li se moglo očistiti od ove najgadnije gadije.

14 Međutim, niko mu se nije mogao približiti ni na hiljadu koraka a da se ne obre u velikoj opasnosti da ga ove zveri zarobe i prožderu.

15 A sada se i ta moja želja najdivnije ispunila, zato Bogu sva slava i sva hvala.

16 I Kizehel mu reče: "Jest, brate, tako je pravo. Jedino Bogu pripada sva slava, sva čast, sva zahvalnost i sve naše obožavanje i ljubav.

17 Stara gadija je doduše otišla, ali je ostavila sedam puta toliko mladog nakota; i taj mora napolje i mora sasvim da se uništi, amin; u imenu Gospodnjem, amin."

18 Tu Kizehel udari još sedam puta o brdo, i odmah mladi nakot odgmiza preko padina brda u takvim gustim masama da se ne vide tle.

19 Tu se Lameh poboja i zato reče Kizehelu: "O moćni prijatelju i brate! – Reci mi: da li je brdo već sasvim očišćeno?"

20 Kizehel pak uzvrati: "Da, osim onih deset hiljada miliona jaja u starim gnezdima.

21 A kako bi se i oni zatrli, neka se brdo unutra užari, neka ih sve šiblje i rđavo drvlje žarom unutra izjede, neka spolja prema unutra uništi sva ta jaja."

22 Zatim Kizehel opet udari sedam puta o brdo. Ono iznenada poče da se dimi. Šiblje i rđavo drvlje planu vatrom i sva jaja zmija uništi.

23 Tek tada se ova dvojica na jednom slobodnom mestu dadoše nagore prema temenu, i posle malog napora i sasvim na njega slaveći i hvaleći Boga.

400

1 Kada se Lameh sa Kizehelom sada konačno nađe na visini, poče da plače – jer divan pogled dalekog kraja, visoke planine s njihovim belim vrhovima koje se pojaviše preko nižeg predgorja, znatan deo istočnog predela dece Visine, prema podnevu u daljini deo velikog jezera uz čiju obalu beše sagrađen grad Uvrak i konačno još pogled ostalih devet gradova i celog Hanoha kao i novog hrama, koji osim jednog malog dela kružne ograde već beše sasvim završen – to odjednom bi previše za našeg sirotog Lameha, koji još nikada svojom nogom nije stupio na neko brdo.

2 Kada se unekoliko nagleda, to jest za prvi juriš očiju, i opet dođe do daha, tada tek dade malo oduška svome srcu prepunom osećanja blaženstva i oslobodi se rečima dela svog preblaženog tereta na srcu tako što uzviknu prema Kizehelu:

3 "O prijatelju, o brate! – Kakva divota puna najblaženije miline caruje ovde na ovoj visini! – O, ovde je dobro biti! – Ovde, ovde hoću večno da stanujem!

4 O vi siroti gradovi u dubini sada ispod mene, ti moj bedni dvore! – Šta ste sada prema ovoj velikoj, beskrajno divnoj građevini svemoćnog tvorca!?

5 Ništa, ništa sem jadnih mravinjaka puhih mlađi koja bode i grize!

6 O prijatelju, o brate! – Zar će u nebesima Božjim izgledati divnije no ovde? – Ne, ne, nemoguće!

7 Evo, samo pogledaj tamo između jutra i podneva onih pet vrhova! Izgleda baš kao da zemlja ili barem moćan, nju štiteći duh hoće pružiti ruku prema nebu i zavetovati Gospodu večnu vernost.

8 O veliki, svemoćni Bože, kako su samo divna Tvoja dela! Kakvo je uživanje onome koji na njih obraća pažnju u svome srcu!

9 I evo, pogledaj samo jednom prema večeri! Kakva vreva svetlih plamenova se igra tamo oko visokih temena gora koje se puše.

10 A i tamo prema jutru dižu se vrhovi planina koji sežu u nebo, svaki krunisan svetlećim plamenim stubom i oko kojih sevaju hiljadu munja.

11 Kakvo neizrecivo veličanstveno delovanje, metež i radnje sada gleda moje oko svuda gde god uperi pogled.

12 Ah, prijatelju i brate! Pogledaj samo jednom tamo naviše ka svetim visinama koje su odavde postavljene prema ponoći! Šta li je ono tamo na vrtoglavoj visini što toliko svetli kao da tamo izlazi drugo sunce?"

13 Sada tek Kizehel mogaše doći do reči i uzvrati Lamehu na ovo pitanje sledeće:

14 "Dragi brate Lameše! Gle, upravo to je ona čuvena pećina koju ti već spomenuh. Vrlo uskoro treba bliže da je upoznaš.

15 Ali vidi sada, dragi brate Lameše, na isti način kao što nam sada služi ovo brdo i kao što smo ga uspeli, može i treba svaki čovek sam sebe da očisti. Tako će na najlakši način i u sebi doseći svetlo, najviše stanoviše svoga života.

16 A šta mi to učinismo da očistimo i uklonimo zmije na ovom brdu, koje nas sada tako divno krepi na njegovoj visini?

17 Gle, jednim slabim prutom leske isterasmo najpre velike stare zveri napolje u oganj uništenja.

18 Prut je pak naša vera i naše puno poverenje u milost i smilovanje Gospodnje. Sedam puta udarasmo prutem o brdo, i stara i krupna gadija se pokrenu i moraše da ode.

19 Ovih sedam udaraca predstavljaju puno poverenje u milost i smilovanje Gospodnje kroz čvrstu, nepokolebljivu veru u Njega.

20 Ali još ne beše brdo sasvim očišćeno – jer sadržavaše još bezbrojno potomstvo rđavog nakota. Opet udarasmo sedam puta o brdo, i ti vide bezbrojno mnoštvo mlade gadije kako odmileše k brdu. Šta to predstavlja?

21 Gle, kada se čovek oslobodi svojih grubih greha, koji prebivaju u njegovoj materiji, onda odmah mora da ide na svoju dušu, u njoj da ispita sve težnje i žudnje. Kada ih spozna svojom velikom ozbiljnošću, onda opet svojom verom i poverenjem mora da udari o brdo svog života, sasvim da se preda Gospodu, i sav zli nakot težnji i žudnji moraće da napusti dušu.

22 No sada još ima bezbroj jaja nakota u brdu života – to su još svakakve svetske i sebične misli.

23 A kao što se iz jaja izleže mladi nakot pa zatim brzo naraste do krupne gadne gadije, tako se iz misli lako opet rađaju težnje i žudnje, pa iz njih zatim vrlo brzo stvarni postupci. A kako se ova jaja greha satiru u brdu života?

24 Probuđenjem unutarnjeg ognja, koji je ljubav prema Gospodu, kroz veru i kroz živo poverenje u Njega!

25 Kada se to dogodi, onda je brdo već gotovo uspeto. Ovo brdo sada predstavlja tebe samog, i ti sada ovde možeš da daš da ti se sagradi stan i u njemu da razmišljaš o Bogu i o Njegovoj milosti i velikom smilovanju.

26 A pošto sada takvo znamo, onda smo i simbolično dostigli svrhu ovog uspeća i možemo se u imenu Gospodnjem opet dati dole u grad, gde nas već mnogi čekaju. Bogu jedino sva čast večno, amin."

401

1 Kada se nakon još jednog pogleda unaokolo ova dvojica opet dadoše s brda dole u grad, tada Lameh usput zamoli Kizehela da za trajno blagoslovi brdo da se ubuduće u njemu više ne nastani gadija.

2 I Kizehel učini tako, reče pak zatim Lamehu: "Dragi brate Lameše, gle, ispunio sam tvoju želju po svoj sili i delatnoj moći dodeljenoj mi od Gospoda.

3 No čistota ovog brda će ipak stalno zavisiti od čistote tvoga srca.

4 Ostaneš li ti i tvoji potomci u čistoti srca jedino blagougodnoj Bogu, onda će to stalno biti slučaj i s ovim brdom. Isprljaš li pak svoje srce grehom pred Bogom, onda će i brdo opet dobiti jednog starog žitelja. Isti slučaj će biti i s onima koji će slediti za tobom.

5 Kada pak ugledaš zmiju kako puzi na brdo, onda se seti šta ti sada otkrih iz Gospoda veličanstva, i pokaj se u vreći i pepelu, i posti toliko dugo dokle se tvoje srce ne očisti. Postupiš li tako, onda će brdo opet oterati svog stanovnika od sebe.

6 Ljubav prema Gospodu je pak najveće. Sve dokle je tvoje srce ispunjeno ljubavlju prema Bogu, toliko dugo ćete ti i tvoji potomci biti sasvim nesposobni da padnete u greh.

7 Popustiš li pak ti ili neki tvoj potomak u ljubavi, onda ćete u pukoj veri imati veoma malo zaštite protiv moći greha u vama.

8 Jer životu je daleko nedovoljno da neko samo zna, veruje pa kaže: "Ima Boga." – Zaista takvo nije teško.

9 Ali mnogo je teže i mnogo više znači ljubiti Boga iznad svega kada Ga ne vidiš.

10 Ko prema tome hoće da ljubi Boga, taj ne samo da mora znati i verovati da On jeste, nego on Boga mora spoznati istinski u sebi. Pa kako Boga sve više spozna svojim marljivim ispitivanjem za Njim u delima, onda će i Njega sve više morati da ljubi pošto će sve jasnije spoznavati da je Bog u Sebi sama najviša najčistija, to jest najnesebičnija ljubav i najviša i najsvetija mudrost.

11 Tako je istinsko spoznanje Božje osnova ljubavi prema Njemu. Zato prvo zanimanje svakoga neka bude da Boga spozna kako bi Ga mogao ljubiti iznad svega.

12 A to je onda i večni život da Boga spoznamo i zatim da Ga ljubimo iznad svega – jer iz ljubavi najboljeg, najsvetijeg Oca smo proizišli, iz Njega, i zato samo opet kroz ljubav možemo dospeti do Njega.

13 A ovo još zapamti uz ovu reč Božju iz mojih usta tvome srcu da su dva puta koja vode do Oca: Jedan se zove istinsko revnosno spoznanje Božje, drugi se pak zove ljubav.

14 Ti kažeš: Po prethodnom rasvetljenju izgleda da je ovo jedno te isto pošto spoznanje Boga nužno mora da prethodi ljubavi.

15 Jest, tako stvar izgleda na prvi pogled. Ali ako tu stvar primaknemo bliže svetlosti duha, onda se ipak ističe jedna velika razlika.

16 A da bi takvu odveć znatnu razliku ti utoliko snažnije primetio, to ću ti takvu prilično jasno predočiti kroz jedan istoglasan primer.

17 Zamisli prema tome da negde u nekom skrivenom delu tvoje velike zemlje postoji jedna odveć divna prelepa kći koja je zrela da je neko uzme za ženu. Da bi takvo ljudi ipak saznali, ona šalje vesnike i preko njih razglašava u celoj zemlji da je takvo slučaj.

18 Nakon što je pak takvo razglašeno, rekoše neki: "Da tu stvarno nečega ima, došla bi lično i pokazala bi nam se da je prepoznamo i izaberemo za naše srce.

19 A pošto samo preko vesnika kaže o sebi kako je divna, to možemo takvo što da verujemo ali i isto tako da manemo.

20 Usto još poručuje da nikome neće pružiti ruku koji je prethodno sasvim ne prepozna da je ona takva kako su je poklisari predstavili.

21 Ko će biti tako nerazuman da preduzme takav trud?"

22 Među mnogima koji omalovažiše i ismejaše takvo obaveštenje nađu se pak ipak dvojica. Jedan kaže sebi: "Ja ću ipak otići tamo i pogledati je oštrim očima. Ako je takva kako vesnici izjavljuju, onda ću je i bez premišljanja izabrati za svoje srce."

23 Drugi pak govori vesniku iz punog ljubavnog žara: "Vodite me do nje. Neću da je ispitivam i dugo vremena tek da je upoznajem, nego već sam je u svome srcu najužarenije zagrlio. Već je ljubim više od svega na svetu!"

24 Kada ova dvojica dospu do kćeri, tada će se prvi odmah odveć začuditi, prepoznaće je i izabrati je. Drugi će joj pak reći: "O ti beskrajno divna kćeri nebesa, oprosti meni kukavcu – jer drznuo sam se da te ljubim pre nego što bih te prepoznao i tek sada uviđam koliko je nedostojna bila moja ljubav tvog nebeskog bića. Zato daj mi da opet pođem kako bih skriveno mogao da te ljubim svim silama mog srca."

25 Šta veliš: kome će ova nevesta pružiti ruku? – – Jest, sasvim sigurno onom koji ju je ljubio već pre nego što ju je prepoznao.

26 A prvi će se morati zadovoljiti – da ne bi napustio njenu nebesku blizinu – jedino gledanjem kao jedan njenih slugu, dok će drugi obilje blaženstva u njenom zagrljaju svagda kušati.

27 Gle, to je ta znatna razlika. Onaj koji Boga ljubi već pre spoznanja, taj će primiti obilje života. A onaj koji Boga ljubi po spoznanju, i taj će živeti, ali ne u srcu, nego u carstvu milosti kao valjano nagrađen sluga.

28 Na to dobro obrati pažnju, dragi brate Lameše – jer je od najvećeg značaja za život. Tako hajdemo opet u grad, amin."

402

1 Kako Lameh takvo ču od Kizehela, tada kao da ga prozrači i zagreja svetli plamen i za koji čas uzviknu, naime govoreći:

2 "O moj dragi brate i prijatelju! Šta mi ti sada objavi odveć veliko značajno i neizrecivo divno iz tvoje mudrosti koju ti je Bog podario!

3 Jest, tek sada uviđam sasvim gde je najviše zapinjalo kod mene i svih nas. Tražili smo Boga, doduše, u svim kucima u takozvanoj pravdi. Hteli smo otuda da dospemo do sagledive mudrosti da tako vidimo Boga, ali pri tom smo već početkom u pozadini postavili kao prećutan uslov sledeće:

4 Ako Boga ima, onda se mora naći na taj način, vidljivo. A ako se ne može naći na taj način, onda ili nije, ili je neki slabić.

5 I jedno i drugo nas zatim ovlašćuje da se sami nametnemo kao bog. –

6 Ja sam negda ubrzo zatim – kada je moja gordost, koja se već umišljavala božanstvom, počinila zločin na mojoj braći – doduše zaista stvarno čuo božansku reč, koja je mene, vrlo obespokojenog zbog počinjenog zverstva, uzela u zaštitu. Ali pošto takva reč dođe na mene tako blago i odveć dobroćudno, to naposletku moja mudrost izvede odveć sablažnjiv zaključak da Boga, istina, ima, ali mora da je slabić, da me se plaši i da se ne usuđuje da mi priđe.

7 Taj zaključak onda beše uzrok moje cele gnusobe, koja ti je dobro poznata.

8 Ti si mi doduše već ponešto rekao, ali baš svetla mi još ne beše ni jedna tvoja reč, iz koje bih ovako jasno mogao da vidim koji odnos vlada između Boga i čoveka do upravo ovo.

9 Tek sada uviđam celo obilje moje zablude.

10 Onaj koji je prema tome samo nešta malo čuo od Boga, taj može stalno da se vežba i jača u ljubavi kako bi uskoro postala najmoćniji temelj njegovog života.

11 Pa kada postane tim, onda se i čovek na jedini pravi način približio svemoćnom Bogu, i Bog će se njemu pokazati po pravdi jedine ljubavi, koja jedino može da oživi čovekovo srce, dušu i duh za Boga.

12 A pošto takvo sada jasno shvatam iz tvojih reči, onda hoću da te zamolim bratski ljubazno za još jedan sličan primer kako bi mi ovo sveto učenje postalo čvršćim i kako bih imao još više slično divnog štiva za pouku veoma mnogih sirotih grešnika, koji su delom preko mene, a delom i svojom sopstvenom voljom dospeli na stranputice."

13 I Kizehel na to uzvrati Lamehu i reče mu: "Dragi brate Lameše, ovom tvojom istinskom molbom srca si mi priredio najveću radost kao i uopšte celim tvojim sadašnjim vladanjem.

14 Zato bih i hteo da ti obznanim hiljadu takvih primera, ali gle, takvo sada kod tebe nije potrebno.

15 Ti si ovim ugledao istinu dubinski. Sve drugo pak će ti ljubav prema Gospodu ionako pružiti u najbogatijem izobilju. U to budi sasvim siguran.

16 Gle, ukoliko bi u tebi još bila noć, teško da bi ugledao osnovu istine.

17 Jer ako noću neke zvezde manje ili više svetlucaju na nebeskom svodu, od toga tlo zemlje neće biti svetlije, i ti pri takvoj svetlosti teško da ćeš razlikovati šta leži na tlu.

18 A kada iziđe ono jedno sunce, onda zvezde više nisu potrebne, kao ni dvoje sunaca – jer svetlost ovog jednog sunca je dovoljno jaka da sve obasjava suviše dovoljno.

19 Zato se i ti međutim zadovolji jednim suncem sve dok istinsko živo sunce ne iziđe u tebi samom.

20 U zracima tog sunca ćeš pak ionako naći sve u najvećem izobilju šta će ti biti potrebno.

21 Pa tako hajdemo do grada, gde već mnogi čekaju na nas, amin."

403

1 Po ovoj Kizehelovoj besedi Lameh se sasvim smiri i dade se bez ustezanja s Kizehelom u grad.

2 Kada njih dvojica stupiše pred dvor, već behu postavljena velika ljudstva koja vikahu:

3 "Čast velikom Bogu u visini što nas je sve tako milostivo i milosrdno pohodio i dao nam svima pravog kralja pošto je prѐzreo nedelo Lamehovo i obratio ga je Sebi da bi nama svima sada bio pravi kralj!

4 Da, Lameh nam je postao pravim kraljem pun milosti sada i pun mudrosti iz Boga. Zato neka sva naša čast i obožavanje bude Bogu, Svemoćnome na visini – i iznad svega da je sveto Njegovo najuzvišenije ime sada i večno, amin!"

5 Posle takvog uznošenja Lameh stade na jedan stub koji jedino u tu svrhu beše postavljen pred dvorem kako bi se s njega narodu objavljivalo i uputi sledeće reči narodu koji se u velikom mnoštu bio skupio sa svih strana:

6 "Čujte, sada ne više moje sluge, moji podanici, robovi i tovarčići! Nego čujte sada vi, moja draga braćo i sestre! Ja Lameh bejah vama kralj i vladao sam vama vašom snagom (jer ja bejah među vama valjda najnemoćniji), i vi drhtaste od moje najnemoćnije reči.

7 Bili ste mi poslušni prinuđeni vašom snagom i grdili ste me zato što sam vam davao zakone zla i svireposti.

8 Sada pak više neću da vam budem kralj ni nikako gospodar, nego vaš brat, koji hoće da vas vodi i upravlja ka istinskom spoznanju i ljubavi Božje, Koji je jedini Gospodar i car od večnosti nad svim ljudima i nad svim stvorenjima.

9 Tom caru sam sagradio nov dvor napolju na slobodnom i čistom mestu. Taj će svagda vladati nama kao što dobar premudar otac vlada svojom decom.

10 Sutra je dan kada će se Njegovo najuzvišenije sveto ime u takvom novom dvoru trajno nastaniti.

11 Taj dan hoćemo da proslavimo svim našim silama života. Zato spremite se kako valja za taj dan svih dana – jer tog dana će nas snaći velik blagoslov.

12 Zato spremite se kako valja kako bismo kao čista braća pred Bogom koliko dostojni stupili na to mesto i blagougodni Onom Koji će se sveto, sveto, sveto nastaniti među nama jadnim grešnicima. Njegova sveta volja da bude svagda i večno!"

13 Po takvim rečima mnošto bi van sebe od radosti; jedino radosna vika, ništa drugo do: Slava, slava, slava velikom Bogu na visini! – Da se sveti Njegovo preuzvišeno ime! –

14 Kada se vika nešta stiša i kako se videlo da čitava ljudstva plakahu od zahvalnosti i radosti i videlo se kako veoma mnogi stavljaju svoje ruke na grudi i čine kao da hoće da istrgnu svoja srca iz grudi pa da ih hitnu prema nebu, što beše posledica njihove probuđene ljubavi prema Bogu, tada se odjednom jedan visok, star ali inače snažan čovek probi napred iz mnoštva.

15 Lameh i Kizehel pak ne videše njegovo lice jer on svoje lice prekri rukom.

16 Kizehel se obrati svojoj ljubavi kako bi saznao ko je to, ali ona reče njegovom duhu: Čuj ga, i iz njegove reči ćeš ga prepoznati. –

17 Kako Kizehel ču takvo, ohrabri se, pa reče i Lamehu: "Brate! Čuj, taj će govoriti; tek tada ćemo ga prepoznati."

18 I stranac stade na stub pa zatim reče snažnim glasom:

19 "Čujte, mnogobrojno ljudstvo! Bog, najsvetiji i preljubazni Otac smilovao se vama i oslobodio vas je sveg ropstva i uklonio je zlu zmiju iz ovog kraja tako što je Lameha pomazao najdragocenijim uljem Svoje milosti i smilovanja.

20 Ljubite zato Njega, Oca, svim svojim silama – jer On vam je istinski Otac. On je Sam Svoj gnev zarobio i kao jedini istinski Otac vam se smilovao i hoće vas primiti Svojom decom.

21 Zato žurite Njemu u susret u svojim srcima – jer sutra hoće da uđe ovamo praćen mnom.

22 O deco Visine, moji oci i braćo! – Kada je Otac hodio među nama, tada se nije videlo nikog da hoće da istrgne srce iz grudi i da odnese Tebi, o sveti Oče! A ova jadna dečica čine takvo.

23 O tako dođi Ti, preljubazni sveti Oče i primi ih i učini ih jednakima nama kako bismo Te onda jednim glasom slavili i jednim srcem živo ljubili!

24 Radujte se svi, dečice – jer Otac će vam doći i sve će vas obuhvatiti Svojom Očevom rukom i daće vam večni život.

25 Jer zato je On vama poslao mene, Svog prvosveštenika, da vam to obznanim iz Visine.

26 Radujte se svetom Ocu – jer On je odveć dobar i pun smilovanja.

27 Sutra treba da vidite Njegovu slavu, amin."

404

1 Po svršetku besede ovog još stranog besednika Lameh zgrabi ruku Kizehelovu i upita ga najhitrije:

2 "Moćni prijatelju i brate, jesi li ga prepoznao – ovog božanskog besednika? – Zaista običnog porekla taj sigurno nije. On reče o Visini odakle si ti; nije li on odande?

3 Jest, mora da jeste, hoće li on ili neće – jer ovako da govori valjda niko ne ume u Dubini.

4 Grad Farak je inače tajno još imao mudre muževe koji su se skrivali iz straha od mene, ali o takvoj mudrosti nema govora.

5 Jer ovaj zaista odveć uzvišeni čovek izreče takve reči koje zvučaše baš tako kao da ih je rekao Sam svemoćni Bog.

6 Takvo si ti valjda još bolje mogao opaziti od mene. Tako te molim uči me da upoznam ovog čoveka – jer veoma mi je stalo do toga."

7 I Kizehel reče zatim Lamehu: "Brate, gle, sam on prilazi nama, i velim da ćeš od njega nevarljivo saznati ko se nalazi iza njegove ruke. Meni je poznat njegov glas – jer zvučaše kao najvišeg sveštenika Henoha, koga je Sam Bog kao takvog postavio za celu zemlju.

8 Ali njegova prilika je i meni još skoro sasvim nepoznata pošto ne mogu da vidim njegovo lice zato što ga pokriva kada se okreće nama, a otkriva, kako mi se čini, prema narodu, što mi se čini malo zagonetnim od strane Henoha.

9 Jer ja još sam ne uviđam razlog zašto on preda mnom, pred tobom i pred drugom šestoricom braće koja stoje iza nas skriva lice. No, blizu nam je, zato ništa dalje."

10 I odmah još strani čovek priđe Kizehelu, pruži mu ruku pa mu reče: "Večna ljubav i milost našeg predobrog svetog Oca neka je s tobom, s tvojom dragom braćom i s ovim novim bratom Lamehom i celim njegovim narodom!

11 Pozdravljaju te i tvoju braću praotac Adam kao i pramati Eva, Set, Enos, Kenan, Mahalalel, moj otac Jared, moj sin Matusalah i njegov sin, dragi Lameh, i beskrajno se mnogo raduju divnom uspehu vašeg dela, koje vam je Sam sveti Otac odredio.

12 Adam je svakog dana stotinu puta blagosiljao Dubinu, i sva njegova deca glavnog kolena s njim – jer on se veoma brinuo za vas, i to utoliko više zato što preljubazni sveti Otac sve do danas ujutru svima nama nije hteo oglasiti kako stoji s vama.

13 Ali danas vrlo rano reče mi On: "Henoše! Spremi se i oglasi ocima da je Moje smilovanje pobedilo Dubinu, i sutra praćen tobom tamo hoću proslaviti Svoju pobedu i ući u grad Hanoh.

14 Zato daj se još danas dole i objavi to Mojoj braći!

15 Svoje lice pak početkom pokri svojom rukom za znak da sam Ja dugotrpeljiv i odveć strpljiv.

16 Onda pak pođi u kuću kraljevu i ukloni ruku s tvog lica!

17 Gle, tako mi reče danas rano ujutru sveti preljubazni Otac. Tako siđoh prvi put i sada sam tu pred vama po volji dragog, dobrog, svetog Oca.

18 Pa tako hajde da pođemo u kuću kralja.

19 Ali najpre mi pokažite ploču na kojoj je napisano najsvetije ime našeg Boga, našeg najsvetijeg, preljubaznog Oca – kako bih Mu ja, Njegov prvosvetštenik prineo svoje srce."

20 Smesta Lameh otrča napred, otvori sam vrata dvornice s prestolom, požuri zatim u susret visokom gostu, pa mu reče:

21 "O veliki prijatelju svemoćnog Boga, dođi sada, dođi u moju prljavu kuću, u kojoj će još dosta imati da se čisti, i posveti umesto nas nedostojnih najveću svetinju, koja sada najmilostivije prebiva u mojoj prljavoj kući."

22 Tu Lameha nadvladaše osećanja te on zaplaka od ljubavi, kajanja i radosti zbog velike milosti koja sada snađe njegov dom.

23 Henoh pak obuhvati Lameha, pritisnu ga o svoje grudi, pa mu reče: "O moj dragi, još slabi brate, sada si primio večni život.

24 Jer ti sada ljubiš Njega, svetoga Oca, više no što možeš da shvatiš; ali zato ćeš i saznati koliko je odveć dobar Otac.

25 Zaista, toliko ljubavi nisam našao na Visini, i tako me ti sada raduješ više nego devedeset i devet na Visini koji su, istina, svagda hodili pravo pred Bogom, ali nikada ne dopustiše da ljubav prema Njemu njihova srca toliko užari.

26 Pa tako odvedi me u najveću svetinju tvog doma, amin."

405

1 I smesta po tim rečima Henohovim Lameh odveć obradovan ode napred i odvede kao vodič Henoha do dvornice s prestolom i s najvećim poštovanjem reče Henohu na pragu:

2 "Moćni prijatelju najvišeg Boga, gle, tamo u sredini je presto. Svetla ploča koja počiva na njemu jeste ona na kojoj je na naš način zapisano ime Koje da izgovorim moj jezik nikada neće biti dostojan."

3 I Henoh, staviv svoju ruku na grudi, zastade malo na pragu i ćutaše.

4 A onda ispruži svoje ruke i požuri do prestola, zgrabi ploču i stisnu je o svoje grudi, poljubi je, pa je ponovo stavi na presto.

5 Prinev tako ljubaznu čast najsvetijem imenu, stade malo postrani prestola, i to s desne strane, pa uputi sledeće reči svim prisutnima (jer i mnogi ugledni građani i službenici Lamehovi takođe dođoše gore u dvoranu). Reči su glasile:

6 "Braćo i deco jednog Oca na nebu! Iznad svega dobri, preljubazni i sveti Otac je blagovoleo da vam da Njegovo ime, Koje je u Sebi sveto, presveto.

7 Ali šta zato hoćete vi da pružite Njemu, jedinom svetom preljubaznom davatelju svih dobrih darova?

8 Vaše misli traže, a ne možete naći ništa što imate što pre niste primili od Boga.

9 Jest, zaista, tu je sav vaš trud i rad uzaludan.

10 Hoćete li ime da slavite, hvalite, veličate i obožavate celog vašeg života?

11 Jest, takvo možete činiti itekako. Ali obratite pažnju, hoću da vam kažem nešto, to nam pokazuje nebeski svod i cela zemlja.

12 Nebo i zemlja su puni Njegove hvale, Njegove časti i svi beskrajni prostori su puni najviših posvećenih anđela koji svagda kažu: "Svet, svet, svet jeste Gospod, naš Bog. Čast Njemu, kao Ocu, Njegovoj reči i svemoći Njegove večne ljubavi.

13 Slavimo Te večno, o veliki Bože i hvalimo svagda Tvoju beskrajnu silu – jer jedino samo Tebi pripada sva hvala, sva čast, sva slava, sve veličanje, sve poštovanje, sve obožavanje i sva naša ljubav!"

14 Gledajte, koliko časti, slave, veličanja i istinskog obožavanja svagda i večno prinose Bogu!

15 Ukoliko isto tako hoćete da hvalite Oca i da Mu dajete čast, koliko li će time postati veća Njegova beskrajna božanska čast i slava?

16 Zaista, ukoliko je najsitnija kapljica vode pala u more, onda je more time u poređenju već primilo beskrajno više nego što bi bilo vaše doživotno neprekidno obožavanje i davanje časti prema beskrajnoj časti i večnoj slavi Božjoj, koju je u Sebi imao u najsavršenijoj meri već pre no što je nešto stvoreno.

17 Šta li prema tome hoćete da učinite svetome Ocu za takvu milost, ljubav i smilovanje?

18 Vi kažete: Hoćemo da Mu zahvaljujemo celog svog života. –

19 Učinite tako – jer Njemu, jedinom davatelju, jedino i pripada sva hvala.

20 No, ukoliko hoćete da zahvaljujete tako da se vaš jezik potroši do korena, hoće li On tako postati bogatijim i divnijim no što ionako već od večnosti jeste?

21 Gledajte dakle, takvo je tašto po sebi, i Gospodaru sve slave i moći nije potrebno.

22 A ako neko im nevestu, taj neka pita svoje sopstveno srce šta mu je na njoj najugodnije, pa će mu njegovo srce reći: "Bogato sam svim blazima i ne treba mi ni zlato, ni drago kamenje, ni plodovi drveća, ni pitomih životinja, ni da mi daješ čast ni da mi prinosiš žrtve paljenice.

23 Samo jedno imaš ti, draga nevesto, za mene, čemu žudi moj život. To jedno je tvoja ljubav.

24 Ljubi me, tako si mi dala više no što mi mogu pružiti nebo i zemlja."

25 Nije li tako, braćo moja? – Vi kažete: Jest, tako je večno istina. –

26 Tako činite i vi. Ljubite Oca – jer ljubav je Njegovo biće i ljubav je Njegova beskrajna potreba. Tako ste Mu sve dali i žrtvovali sve šta vam je on dao – jer više od Svog sopstvenog života nije vam mogao dati. Ljubav je pak vaš život i život Božji u vama.

27 Ako prema tome ljubite Boga Oca, onda činite onako na šta On gleda i što Mu je jedino prijatno.

28 Takva je pak volja Božja da Ga ljubimo iznad svega. Činimo to, tako ćemo imati život večno, amin."

406 (2.220)

1 Po toj besedi Henohovoj udarahu se svi prisutni o grudi i govorahu jedan drugom: "Kakve besede, kakvih reči!"

2 O istino, večna sveta istino, put prema tebi je za onog koji te ne poznaje neizrecivo teško naći.

3 Ukoliko pak dođeš u susret umornom putniku, onda si odmah toliko prepoznatljiva za njega koliko je prepoznatljivo izlazeće sunce za svako oko.

4 Jest, možeš da misliš koliko hoćeš, a ne možeš naći stav koji bi ikako opstao pored ovog.

5 Tako postoji samo jedna istina. Bog je ta večna istina, i ona pokazuje jedini istinski odnos između Njega i čoveka, i kaže da je to jedina ljubav.

6 A zar može najbolji i najčistiji razum da nađe i nešta drugo mogućim?

7 Ne može, znamo da se sva ljudska dela razuma sastoje u samom rasipanju, i uništenje je na kraju namera.

8 Mi smo planeri koji traže, pokušavaju, grade, kvare i uništavaju. Stalno hoćemo nešta novo, stalno nešta bolje i savršenije i pri takvom trudu zaboravljamo sasvim da sami sebe nikada ne možemo nadmašiti i prema tome naša dela ne mogu biti ništa osim samo što je njihov uzrok, naš razum.

9 Imamo velike oči za nerazumnost drugih, a daleko veću sopstvenu ne vidimo.

10 Ali sve to leži baš u tome što još nikada nismo ugledali jednu punu istinu.

11 A sada nam je ovaj moćni veliki prijatelj Božji pokazao najčistiju istinu. Zato i možemo jednim udarcem da prepoznamo celu gomilu naše velike i krupne nerazumnosti – jer ljubav je jedino u čoveku što ga sabira i drži zajedno, jedino čime je neko svoje misli sproveo u delo.

12 Da, ljubav jeste očiti osnovni uslov sveg bivanja i prema tome i sveg postajanja. Da, ona je, ako ćemo uzeti pravo, samo pravo bivanje. Ona je jedina realnost, znači jedina istina – i to nam je moglo promaći kroz tolike stotine godina.

13 Da, veliki, moćni prijatelju i istinski, jedini prvosvešteniče Božji, sasvim imaš pravo budući da je ljubav jedina prava stvarnost, jedino istinsko bivanje i takođe je osnovno biće Božje kao i prema tome i naše savršeno biće iz Njega.

14 Šta li onda drugo možemo pružiti Njemu osim samo ono što jedino nešta jeste pred Njim, naime ljubav, to jest svu našu ljubav budući da sve naše potiče upravo ljubavi Božjoj.

15 Primi zato naše potpuno i osobito uverenje da ćemo tako činiti svom našom snagom, i Bog neka nam ovako kao do sada bude milostiv i milosrdan.

16 Hvaljeno i odveć ljubljeno da je Njegovo presveto ime."

17 I Henoh reče: "Amin, hvala i ljubav od svih nas večno svetom, najljubaznijem Ocu, Koji nas je ljubio već pre no što smo postojali – jer da nije tako, nikad ništa ne bi stvoreno.

18 Bog kao večna beskrajna ljubav i mudrost, kao večna istina, predvideo je od večnosti da su Njena dela bila dobra, da jesu i da će večno ostati. Zato nas još nosi stara zemlja i staro sunce nam deli stalno istu divnu svetlost.

19 Čovek je samo radi najviše savršenosti postavljen na ovaj tesan krug. Krug je, istina, tesan, ali zato tim moćnije ispunjen ljubavlju Božjom.

20 Zato spoznajte svi u tom uzanom krugu ljubavi da Bog jeste ljubav. Spoznajte ljubavlju ljubav, tako će ta ljubav postati moćnom vatrom koja će vrlo brzo pokidati tesan krug.

21 Pa ćete onda slobodno istupiti u beskrajni krug božanske ljubavi, milosti i smilovanja i živećete tu životom koji glasi: Budite savršeni kao što sam Ja, vaš Otac. –

22 A sada hajde da obedujemo, brate Lameše! Kao što smo ovde zajedno, tako da i zajednički zahvatamo u zdelu.

23 Pa tako vodi nas u trpezariju, amin."

407

1 I odmah se svi dadoše u trpezariju, u kojoj su po starom običaju sluge Lamehove stalno morale da vode računa da se na obednim stolovima neprestano nalaze najizvrsniji plodovi.

2 Kada svi obedovaše, upravo uđe Tubalkajin s Murom i Kuralom u dvoranu i smesta stupi do Lameha i Kizehela izveštavajući im s preradosnim licem da je hram sada potpuno završen i da je njegov majstor za metale od preostalog plemenitog metala napravio odveć veličanstvena vrata koja čak imaju veštačku rezu kako bi se hram mogao zaključavati osim određenog vremena.

3 Posle takvog obaveštenja Lameh hvaljaše Boga što je graditeljima podario takvo saznanje i snagu da se takvo jedno veliko delo moglo završiti u tako kratkom vremenu, dok je inače za neku neznatnu stambenu kuću nekog običnog građana bilo potrebno više godina dok se sasvim ne sagradi.

4 Posle takvog Lamehovog hvaljenja i zahvaljivanja stupiše pak Mura i Kural do Lameha i Mura uze reč i reče Lamehu:

5 "Svetli, moćni, mudri kralju i gospodaru, ti bi me sada hteo pitati i reći: Pošto je gradnja tako divno i do odeređenog vremena završena, pokaži mi račun kako bih ti dao svu platu za gradnju. –

6 Međutim, takvo što, o kralju, sada bi bilo tašto od tebe – jer gle, kao što nam je stalno zaista čudesno veliko delo išlo od ruke, baš isto tako čisto čudesno primili smo ja i svaki radnik odveć bogatu platu.

7 Jedva da je prošlo sat vremena kako je svršeno veliko delo, dođoše ljudi i za njima velika stada plemenitih pitomih životinja, kao što su volovi, krave, koze i vrlo lepe bele ovce.

8 Od njih je svaki radnik bez razlike primio deset mužjaka i ženki svake vrste, to tako da je svaki dobio deset volova i deset krava, deset jaraca i deset koza i deset ovnova i deset ovaca, dakle, svako šezdeset komada, a ja i Kural smo dobili svaki desetostruko zajedno s ostalim podređenim graditeljima.

9 Tako smo odveć dobro nagrađeni i zato od tebe za sebe i naše sledbenike više nemamo ništa drugo da molimo osim prvo da prema nama kraljevski blagovoliš i da nam svagda budeš milostiv.

10 Kural je pak iz posebne zahvalnosti prema Bogu, kao i ja pored njega, odlučio da ceo prostor unutar bedema obloži belim uglačanim kamenjem.

11 Više od tri četvrtine je već obloženo i za kratko vreme će i preostala četvrtina biti obložena, i ti ćeš sve naći u najčistijem i najraskošnijem sjajnom stanju.

12 Ovde je ključ od vrata hrama i ovde manji od takođe zlatne rešetkaste kapije divnog kružnog bedema.

13 Ključ od vrata hrama možeš odmah zadržati; a malog ću ti poslati preko sluge čim mesto bude sasvim obloženo.

14 Pa tako daj nam da opet idemo do zadnjeg dobrovoljnog posla. Tvoja volja, amin."

15 Takva vest našeg Lameha iznenadi toliko da od same radosti ne uzmože pomoći sebi, a ni ne uzmože da izusti ni reč.

16 Tako istupi Henoh i reče Tubalkajinu, Muri i Kuralu:

17 "Ja sam nov vesnik Gospodnji s Visine. Moje ime je Henoh, jedan jedini prvosveštenik Božji.

18 Kao takav vam kažem da se ne radujete previše nagradi a ni toliko završenom delu, nego radujte se pre svega velikoj milosti i smilovanju Božjem. Prepoznajte svoje nedostatke, očistite svoja srca, budite revnosni vršitelji volje Božje i ljubite Njega iznad svega, i jedni druge kao svako svoj sopstveni život. Tako ćete u takvoj ljubavi tek naći najveću nagradu, koja će se zvati večni život u Bogu.

19 Ti Tubalkajine ostani ovde, a ti Mura i Kurale idite, završite delo pa zatim dođite sami ponovo – jer ja s vama imam još dosta važnog da razgovaram, amin."

408

1 Posle ove kratke primedbe Henohove pokloniše se ova dvojica duboko, pa otidoše na svoj posao.

2 Tubalkajin pak navali na Henoha i zamoli ga za oproštenje zato što takvo nije primetio ranije da se jedan neizrecivo uzvišen gost nalazi među njima i što mu nije odmah odao najveće strahopoštovanje.

3 Henoh pak Tubalkajina smesta dignu s poda pa mu reče: "Brate, siroti brate! Šta činiš preda mnom, svom bratu?

4 Gle, čak je Gospod, naš Bog i Otac, nas sve opomenuo uprkos Njegove beskrajne, nedodirive svetosti tako što nam je u tančine dokazao da je čoveku znatno lakše pred Njim pregibati kolena nego srce.

5 Takvo što pak čoveku uopšte ne služi životu, nego jedino pregibanje srca.

6 Ako neko dakle ima nesavitljivo srce i ne može ga poniziti i očistiti pred Bogom, onda se tokom celog svog života može valjati u prašini, a sve mu to ništa neće koristiti.

7 A onaj koji savija svoje srce i čisti ga i ispunjava ljubavlju, taj više ne mora svoje telo da spušta u prašinu – jer njegov duh zna u svoj poniznosti i prepunoj ljubavi prema Bogu, svetome Ocu, da telo pripada prašini zemlje i da će se opet vratiti tamo otkud je uzeto.

8 A ako bi ti stanovao u nekoj kući i pred tvoju kuću bi došao ugledan, uzvišen gost, hoćeš li od samog strahopoštovanja da srušiš celu kuću pred uzvišenim gostom i da položiš u prašinu pa tek onda ponovo da sagradiš kako bi gosta primio u tvoju kuću?

9 Ja pak velim da bi takvo što bilo odveć smešno nerazumno – jer, prvo, uzvišeni gost takvo ne traži i, drugo, gledaće samo kako ćeš mu ti kao stanovnik kuće izići u susret, a ne – kako će se tvoja mrtva, sama po sebi nepomična kuća ponašati prema njemu.

10 Tako je i naše telo samo kuća duha, a ne možda jedno te isto s duhom, i sveti, preljubazni Otac samo gleda šta čini duh.

11 To jeste ljubav i njena slobodna volja, a ne gledajući na telo šta ono čini, koje ne može ništa činiti no samo muklo vršiti svoju prirodnu, suđenu potrebu.

12 Zato budi ti, Tubalkajine, moj dragi brat u duhu.

13 Savijaj jedino pred Bogom svoje srce. Ljubi Ga iznad svega; a mene, svoga brata, kao sebe samog. Tako si sve učinio šta je čestito i valjano pred Bogom i svim svetom.

14 Takođe si uzeo sebi ženu. To je pravo i valjano. A pošto si obležao svoju sopstvenu sestru, takvo što beše gnusno pred Bogom. Takvo su smeli činiti prva deca Adamova za vreme dokle Bog još nije razdvojio krv i prema tome u svima beše jedna krv i jedno telo.

15 A pošto su se ljudi vremenom veoma razmnožili, Bog razdvoji krv da se ne bi ubrzo ukiselila i izumrla.

16 Iz tog razloga su sve više i više određeni stepeni krvnog srodstva i usled te odredbe bez posebnog Božjeg pristanka niko ne sme uzeti sebi ženu u prvom kolenu, nego tek u drugom, trećem i tako dalje. Što udaljenije koleno neko izabere, tim valjanije čini.

17 A ti si pak sada sebi uzeo ženu iz veoma udaljenog kolena, i tako si učinio veoma dobro i pravo i valjano, i tako nju možeš da dovedeš kako bih te i ja blagoslovio."

18 Tu Tubalkajin smesta pozva svoju ženu i prestavi je Henohu s posebnim poštovanjem.

19 Henoh pak smesta oboma položi ruke te ih blagoslovi u imenu Gospodnjem.

20 Posle tog čina Henoh pozva Lameha i sedmoricu sebi, pa im reče:

21 "Braćo! Čujte, ovako glasi volji Očeva: Uveče kada se budete ukrepili s više braće iz sirote Dubine, blagoslovite ih u Mome imenu pa dajte im da idu na nužni počinak.

22 Vi pak zajedno s Lamehom dajte se na brdo koje je Kizehel u Mome imenu očistio i bdite tu sve do jutra.

23 Kada pak primetite prvo svitanje jutra, tada se skupite duboko – jer u to doba ću Ja najpre osetno pa zatim i čujno i konačno vidljivo biti među vama. –

24 Dakle, učinimo sve tako kako bi nam se udelila takva milost, amin."

25 I odmah nastupiše braća zajedno s Lamehom, blagosloviše sve brojne prisutne, pa ih uputiše na počinak.

26 Kada se svi udaljiše slaveći božansko ime, tada i ubrzo Henoh i sva sedmorica zajedno s Lamehom napustiše kuću i dadoše se brzim korakom na teme brda visokog oko trista hvati.

27 Kada sasvim dosegoše visinu, tada svi jednoglasnim srcem Ocu prineše hvalu i slavu; a zatim razgovarahu raznim velikim posmatranjima o vođstvu Božjem i o divoti velikih dela, pri čemu se Lameh sasvim pretvorio u srce i uho i od samog blaženstva ne znađaše pomoći sebi.

28 Kada pak Henoh primeti blizinu jutra, tada reče braći:

29 "Sada neka zanemi naš jezik. Svako neka se pribere duboko u svome srcu i neka se spremi za sveti prijem Gospoda, našeg Boga, našeg najsvetijeg Oca – jer On je već na putu k nama."

30 Tada se sve utiša, i Otac dođe tiho do iščekujućih Njega.

Gospodnje prisustvo

409

1 Počelo je da sviće dolazećeg dana i s tim svitanjem poče da duva jak vetar, koji pak pri svoj njegovoj žestini nikome nije pričinjavao bol, nego je samo na svakoga imao odveć prijatno osvežavajuće dejstvo.

2 Kada je zora počela svetlo da rudi, tada se vetar stiša; ali tim žešće počeše da plamte kako bliske, tako i daleke goreće planine.

3 I ubrzo svetli plamenovi izbiše svuda pored već običnih vatrenih gora takođe i iz drugih gora i bregova tako da se jutarnje rumenilo od samog plamenog sjaja jedva raspoznavalo.

4 Jer čitav kraj je izgledao da prelazi u vatreno more.

5 Na posletku Lameh primeti kako čak i iz njegovog brda tu i tamo izbijaju plamenovi i poče zbog toga malo da se plaši.

6 Jer on razmišljaše u sebi da će mu to biti propast i stoga dospe u pravo malo nepoverenje.

7 Pošto pak plamenovi postajahu sve žešći, Lameh više ne mogaše to posmatrati ravnodušno, nego se podignu i reče sa strahopoštovanjem Henohu:

8 "Moćni, veliki prijatelju Gospodnji! Gle, razorni plamenovi ližu već prema nama. Misliš li da će još dugo biti bezbedno da se zadržavamo ovde?

9 Ako je do mene, onda bih da napustim ovo mesto."

10 Henoh pak uzvrati Lamehu te mu reče: "Brate Lameše, misliš li da će Najsvetiji stupiti na nečisto tlo?

11 Gle, tako Gospod čisti za Sebe Svoje puteve ako hoće da nam dođe.

12 I ako neko hoće da dođe Njemu, onda takođe mora proći kroz oganj ljubavi, inače ne može dospeti do Njega.

13 Gle, kada Gospod dolazi, onda dolazi u ognju Svoje ljubavi. A ipak On nije ni u vetru ni u ognju, nego Njegovo biće jeste nežan dašak.

14 Zato ne plaši se zbog vatre – jer ona ti neće oprljiti ni dlaku na glavi, nego čekaj strpljivo i neustrašivo s nama i slušaj – jer sada ćeš čuti Očev glas."

15 Ove reči opet sasvim smiriše Lameha, te on slušaše na glas Očev.

16 Kada plamenovi već obrazovaše svetao krug oko iščekujućih, tada odjednom zazvuča glas nad plamenim krugom, i njegove reči su glasile ovako:

17 "Mir s vama i s tobom, Lameše! Jer danas ću ući u kolibu koju si Mi postavio.

18 Moje ime Jehova neka živi živo unutar kolibe.

19 Osim tebe iz tvoga naroda neka niko ne stupa u kolibu ako je takav kakav jeste.

20 Ako pak nekoga bude podsticao plamen velike ljubavi prema Meni, tome da otvoriš vrata Moga doma. Tako neka bude svagda!

21 Na ovom brdu pak da Mi podigneš spomenik na svoj način kako bi se svako potsetio pri pogledu na njega da sam Ja ovde govorio s tobom.

22 Kunem se Sobom Koji Sam večan, sveti Bog, ako ikada deca Visine kao i deca Dubine zaborave na Mene, onda ću suditi ceo zemaljski šar i navesti silnu vodenu bujicu tako visoko nad svim planinama koliko visoko sada vidiš plamen nad najvišim gorama i dati ću upropastiti sva stvorenja tla zemlje.

23 Tako sada govori tebi, Lameše, tvoj Bog i tvoj Gospod."

24 Tu Lameh zadrhta duboko u duši i sruši se dole na svoje lice i Gospodu u svome srcu zavetova svagdašnju odanost sveg svog života.

25 Tu i sunce iziđe i jedna snažna ruka zgrabi Lameha i uspravi ga.

26 Kada ponovo otvori oči, gle tada ugleda, na svoje veliko čuđenje, da je sav plamen na tlu zemlje nestao; divno svetljaše očišćena zemlja obasjana sjajnom svetlošću jutarnjeg sunca i pored sebe ugleda (Lameh) jednog snažnog, mladog, ozbiljno lepog čoveka, pa Ga upita:

27 "Da li si i ti jedan novi gost sa svete Visine?"

28 I ovaj njemu još strani čovek reče: "Imaš pravo. Jest, Ja jesam takođe odande, i to s najveće Visine.

29 Ali daj da sada siđemo u tvoj dom, tek tamo ćeš Me bliže upoznati. Henoše, prati Me, amin."

410

1 Sav užaren ljubavlju navali Henoh do Oca i reče u svome srcu: "O predobri, presveti, najljubazniji Oče, kako neizmerno si usrećio moje srce! Ja, slab čovek zemlje, smem da Te pratim!

2 Mada sam ja prvosveštenik kojeg si Ti postavio i pozvao, ali šta je takvo prema Tebi, Ti najsvetiji, najljubazniji Oče?

3 No nisam ja, jest – večno nisam ja sam sebe za to udostojio, nego – o sveti Oče! Tvoja beskrajna blagost, milost, ljubav i smilovanje učini takvo na meni. A baš zato hoću i do smrti da se uljubim u Tebe.

4 O, kada bi mi bilo moguće da Tebe ljubim silom i moćnošću svih nebesa, koliko beskrajno blaženo bih hteo da učinim tako!

5 O Oče, večna, najčistija i svemoćna ljubavi, nemoj da dopustiš meni, još suviše nesposobnom, za takva najviša uživanja nebesa, da budem ovde toliko neizrecivo blažen – jer skoro da moje srce više ne podnosi takav požar ljubavi.

6 Ali šta sve pričam u svom zanosu?

7 Pa sve to je Tvoja presveta volja – zato neka i svagda sve bude onako kako je Tebi ugodno.

8 O, sveti Oče! Koliko dobar mora da si u Sebi kada ja, ništavilo pred Tobom, već toliko neizmerno mnogo osećam ove Tvoje beskrajne dobrote.

9 O zemljo, zadrhti od prevelikog ushićenja – jer Tvorac, Koji te je živu stvorio, hoda sada po tebi. Ti siroto sunce sa svojom svetlošću, usuđuješ li se još da šalješ svoje zrake dole na tlo zemlje, kada preko nje hoda Onaj Kojega najmanji dah negda tebe pozva da postojiš?

10 Ali već opet govorim kao zbunjeni od ljubavi. Tȁ zemlja ćuti od prevelikog, uzvišenog strahopoštovanja – jer ona oseća Ko je Onaj Koga sada nosi – i sunce, koliko moguće, svojim blagim zracima prinosi Gospodu ljubazno najveću hvalu.

11 Sve, sve je zahvaćeno uzvišenim i predanim ćutanjem punim strahopoštovanja, samo ja blebećem neprestano u sebi.

12 Jedino ja očito grešim protiv nadležnog strahopoštovanja, ali ja ni ne mogu pomoći sebi – jer previše Ga ljubim no da mi je moguće da obuzdam svoje sve više i više govorljivo srce.

13 Ali kakva milina i koje blaženstvo u večnosti mogu da budu koliko takva biti kod Njega, hoditi pored Njega preljubaznog, očinskog i svemoćnog i smeti ljubiti Njega svom snagom?

14 Ali sada tiše, srce moje – jer On kao da hoće nešta da mi kaže.

15 O raduj se, celo biće moje, jer ti ćeš opet iz najsvetijih usta Očevih! čuti reči života."

16 Tom prilikom ovih sada devet osoba dospeše s brda dole u ravnicu, i Gospod uz Henoha stade i reče svima:

17 "Prijatelji! Ovde ćemo se malo zaustaviti – jer vidim da su se pojedini malo umorili, a ti, Moj dragi Henoše, jesi najumorniji – jer tvoje srce zamalo da posegnu za Mnom.

18 A Ja ti kažem: preobilno velika je tvoja ljubav prema Bogu, svome Ocu. Ali da ti je moguće okusiti koliko se Otac raduje velikoj ljubavi deteta prema Njemu i zatim da odmeriš Njegovu veliku maštu ljubavi i misli u kojima On svemoćno, beskrajno i večno pravi velike planove da takvo dete koje iznad svega ljubi Njega usreći beskrajno koliko god moguće Njegovoj beskrajnoj svemoći, tada bi nestao već najmanjim približenjem takvoj misli Božjoj.

19 Ali slobodno dalje sanjari ovako u svojoj čistoj ljubavi prema Bogu kao što si ti, Moj dragi Henoše, do sada sanjario, tako će iz takvog sanjarenja jednom proizići velika stvarnost, kojoj će se tvoj duh odveć začuditi."

20 Zatim se Gospod obrati Kizehelu te mu reče: "Kizehele, poznaješ li sada Očevu moć ljubavi?

21 Gle, kada si bio poslat dole u Dubinu, tada si još krišom sumnjao u uspeh i posle prvog nastupa mislio si tajno u sebi:

22 Gospodnja moć je, istina, beskrajno veća no što će je i najsavršeniji duh i u najmanjem delu shvatiti, ali što se tiče Lameha, teško da ćemo šta postići, a pogotovo ne putem ljubavi.

23 Jedino ubiti Lameha pa zatim ponovo oživiti sa sasvim drugom voljom, inače ovde propade svaki pokušaj. –

24 Sada gle, nismo koristili ništa drugo osim upravo jedino ljubavi, i sva Dubina sada stoji očišćena pred nama.

25 Tako da ostane večno! Gde ljubav više ništa ne postigne, tamo neka ni jedna druga moć više ništa ne postigne.

26 Budući da su sva dela tvorevine proizišla iz ljubavi, zar će onda dela biti moćnija od ljubavi, njihovog prauzroka? Zato ostanite svi svagda pri ljubavi, i na kraju neka sve bude dobiveno.

27 Ali pošto se odmorismo, da pođemo dalje jer ih već ima mnogo koji čekaju.

28 Zato idimo kako bi ih naš blagoslov stigao u pravi čas, amin."

411

1 Na te reči Gospodnje svi se opet digoše i pođoše ka gradu.

2 Lameh, pak, između hiljadu misli švrljajući o ovom stranom čoveku, obrati se putem Kizehelu te ga upita: "Čuj, visoki, moćni prijatelju i brate! Poznaješ li ti ovog odveć čudnovato mladog, a ipak ovako odveć mudrog čoveka? Zar je on još veći od prvosveštenika Henoha?

3 Jer gle, meni je ipak malo čudno da Henoh, koji mi se čini beskrajno moćno mudrim, usto još u odmaklim godinama, izgleda ima tako odveć veliko strahopoštovanje pred ovim mladim čovekom.

4 Doduše, moram i sam priznati, što se tiče mudrosti i velike ljubazne dobrote, izgleda da Henoh ni ne prednjači njemu, divnom čoveku.

5 Ali bez obzira na to ipak mi izgleda nešta čudno što se Henoh prema njemu odnosi tako ljubazno ponizno kao da zavisi jedino od njega.

6 Ako ti prema tome bliže poznaješ ovog neobičnog čoveka, onda mi obznani šta je skriveno iza njega kako bi se i ja prema njemu ponašao kako dolikuje.

7 Da je odveć mudar i moćan, razabrao sam iz besede koju je uputio tebi.

8 Ali to ste svi vi s Visine, zbog čega od vaših očiju ni jedno srce nije sigurno.

9 Dakle i on pošto je itekako znao šta se zbivalo u tebi kada si poslan meni.

10 Takvo me, dakle, ne buni, nego samo, kako rekoh, jedino samo ponašanje Henohovo prema njemu.

11 Zato još jednom da te zamolim da mi ovog mladog čoveka bliže naznačiš, to jest ako ti je ugodno i ako to smeš."

12 I Kizehel Lamehu uzvrati sledeće, naime govoreći: "Dragi brate Lameše! Što se tiče ovog mladog čoveka i što se Henoh, kao i svi mi, prema Njemu ponaša tako odveć podređeno, to ima takav dubok i tajnovit razlog da ga ti u ovom trenutku uopšte ne bi mogao shvatiti.

13 Zato strpi se za sada još samo malo vremena i ti ćeš Ga onda itekako prepoznati.

14 A od mene možeš da saznaš da je On, kao što ti je On Sam na brdu primetio, zaista najviši Gospodar na najvišoj Visini deci Visine i prema tome svoj deci Dubine.

15 Više za sada ni ne treba da znaš o ovom mladom čoveku.

16 Jer ionako je blizu trenutak kada ćeš Ga bliže upoznati; zato se samo strpi do tada."

17 U toj prilici pak već između likujućih redova dospeše do kuće Lamehove, pa tako Lamehu više ni ne ostade prostora za pitanje.

18 Kako pak stadoše ispred kuće Lamehove, tada ovaj mladi čovek uziđe na već poznati besednički stub i uputi narodu sledeće blagoslovene reči:

19 "Čujte, moja sirota deco! Jer ovako govori Gospod, vaš Bog, vaš Tvorac i svih vas preljubazni, sveti Otac vama ovoga dana iz Svojih usta:

20 Mir s vama, spoznajte jedino istinog Boga i Oca, jedinog Gospodara neba i zemlje i ljubite Ga iznad svega; tako će vas svagda uslišati, pogledati i pomoći u svemu što vam je nužno i dati svagda što trebate.

21 I dalje govori Gospod: Hoću da vas štitim sve dokle istrajete u Mojoj ljubavi. Kada pak počnete samovoljno da sudite o Meni, tada ću povući svoju milost i ostaviti vas da svetlite među sobom svojom svetlošću.

22 Moju svetlost ću pak povući. Tada ćete brzo dospeti u veliku nevolju i tamu, koja će biti mnogo gora od one koja je bila od početka do sada.

23 Sada sam vam poslao moćne vesnike budući da ste od detinjstva bili slabi i bedni.

24 Ali onda ću vam poslati samo slabe vesnike, koji neka jedino imaju mudar jezik, ali nemoćnu volju. Vi ćete ih zgrabiti i ubiti i tako ćete Moj gnev prirediti sebi neumoljivim sudom, zato što sam vam sada ukazao veliku milost i smilovanje i ojačao sam vas iz Mene.

25 Danas vam dajem Svoje ime. Ostanite pri tom imenu, tako ću i Ja biti kod vas. Ukoliko pak napustite ime, tada ću vas i Ja napustiti.

26 Jer vi svagda treba da hodite slobodni preda Mnom. Tako primite Moj blagoslov, amin."

27 Tu Gospod blagoslovi Dubinu i sav narod se baci pred moćnim besednikom i obožavaše ga u imenu Gospodnjem.

28 Gospod se zatim vrati do Svoga društva i praćen Henohom dade se u kuću Lamehovu. Niko se sada ne usudi prići kući Lamehovoj.

412

1 Kako dospeše pred vrata dvornice s prestolom, tada Lameh brzo ode do stranog čoveka te Mu reče:

2 "Ti još moćniji prijatelju nego što su Kizehel i njegova braća i nego što je sam prvosveštenik Henoh, ovde je dvornica sa prestolom, u kojem se nalazi najsvetije ime Božje na prestolu.

3 Pošto si ti tako odveć dirljivo moćno govorio narodu o tom imenu kao iz usta Božjih, onda će ti sigurno biti i blagougodno da pogledaš to najsvetije ime.

4 Ako ti to zasada hoćeš pre nego što ćemo da doručkujemo, onda ću trenutno da dam da se otvori dvorana – jer gle, tamo u pozadini čekaju sto uslužnih ljudi oba roda. Samo smem da im mahnem, i odmah će biti pri ruci i otvoriti nam ova teška, gvozdena vrata."

5 I Gospod uzvrati Lamehu: "Zašto narodu nepotrebnu muku? Gle, takvo možemo i mi učiniti, i to mnogo lakše nego siroti, slabi narod."

6 Lameh pak reče na to: "To je tačno, ali valjda najpre mora da nam se donesu ključevi?"

7 I Gospod uzvrati Lamehu: "Čuj Lameše! Ja lično jesam ključ i vrata, sa Mnom možeš da otvoriš sve što je bilo gde zaključano; i preko Mene možeš dospeti u odaju večnog života.

8 A da Ja i jesam ključ pred kojim ni jedna vrata nisu sigurna, evo, samo pogledaj vrata! Kada budem rekao: Otvori se – onda će se i otvoriti i bez tvog ključa."

9 Tu Gospod reče vratima: "Otvori se!" – I odmah skočiše dva teška krila vrata tako brzo da Lameh ni ne primeti kako i kada se to dogodi.

10 To Lameha izuzetno začudi. Zato brzo opet požuri nazad do Kizehela, pa mu reče: "Čuj brate, to mi je malo prejako!

11 Počinjem da strepim od tog čoveka – jer verujem da bi taj svojim rečima mogao da premesti i gore.

12 Reci mi da li bi i ti takvo što ostvario svojom silom volje i reči?"

13 I Kizehel uzvrati Lamehu: "Svakako, ali jedino kao sve do sada moću i milošću Gospodnjom, van koje nema ni moći ni sile niti koje bilo milosti.

14 I tako svako sa Gospodom može sve, bez Gospoda, pak, ništa – jer jedino je Gospod svemoćan i može sve iz Sebe i niko više osim Gospoda išta iz sebe."

15 I Lameh opet upita Kizehela: "Dakle ovaj čudni mladi čovek od Boga mora da ima veoma mnogo milosti zato što takvo deluje i što se tako pred svima vama ističe?"

16 I Kizehel uzvrati: "Itekako, dragi moj brate Lameše, On ima najveći stepen milosti iz Boga, i zato je i Najmoćniji i Najmudriji."

17 I Lameh opet reče: "Ipak mi se to čini neobičnim da je Bog baš ovom mladom čoveku dodelio više milosti, mudrosti i moći nego vama iskusnim muževima u odmaklim godinama. Nije li i tebi to čudno?"

18 I Kizehel mu uzvrati: "O, ni malo! Gle, takvo čini Gospod kako hoće. Jedan cvetić neretko se šepuri i miriše daleko jače od najveće sunčeve ruže. Zašto? – To jedino zna Gospod.

19 Ali sada gle, mladi čovek se približava ploči. Zato obratimo pažnju šta će učiniti s njom."

20 Gospod pak samo pogleda ploču i taman ne učini nikakav dalji obred, nego se ubrzo opet okrenu pa reče Lamehu:

21 "Sada, prijatelju Moj, idemo opet, a ti daj da nam pripreme doručak."

22 Brzo Lameh beše pri ruci i reče mladom čoveku: "Moj najvrlije cenjeni prijatelju, koji si pun najčvršće moći i mudrosti! – Samo treba da odemo u dvoranu, i sve će biti po poretku."

23 I Gospod uzvrati: "Onda daj da idemo!"

24 Tu Gospod pored Henoha krenu napred i Kizehel i Lameh sa ostalom šestoricom pođoše za Njim.

25 Idući pak ispolji se Lameh Kizehelu: "Brate, ovo mi se opet učini sasvim neobičnim da se ovaj od Boga toliko visoko postavljeni čovek ni najmanje ne pokloni pred pločom, nego samo ovlaš pogleda, pa joj okrenu leđa.

26 Kažem ti to mi je još najčudnije."

27 I Kizehel na to reče Lamehu: "Dragi brate, neka te to ne brine – jer veoma brzo će ti sve to postati jasno kao dan.

28 Ali učini tačno sve što On kaže, tako će sve Bogu biti odveć blagougodno."

413

1 Kako pak gosti uđoše u trpezariju, odmah priđoše Tubalkajin, Mura i Kural, od kojih dvojica zadnjih već posle potpunog završetka svog posla već uveče prethodno predadoše Lamehu ključ kapije spoljnog bedema.

2 Mura odmah predade ključ Lamehu i uveri ga da se već sve nalazi u najvećem sjaju.

3 Lameh pak zato obojicu pozva na doručak i reče Muri sasvim letimice:

4 "Prijatelju i brate Mura, još ne otpuštaj svoje radnike jer ćeš dobiti još jedno delo od mene da izvršiš.

5 A sada ostani ovde, to jest u ovom društvu.

6 Mura pak primeti mladog čoveka pored Henoha i zato upita sasvim krišom Lameha: "Svetli i mudri kralju Lameše, nećeš li mi reći ko je ovaj divni mladi čovek pored Henoha?"

7 On izgleda tako ljubazno-ozbiljno-mudro. – Zar je i on s Visine?"

8 I Lameh uzvrati Muri: "Moj dragi, cenjeni prijatelju! U tom pogledu si se loše posavetovao što si se obratio meni – jer do sada o njemu ja sam jedva znam malo više od tebe.

9 Toliko znam posmatrajući i zatim iz reči Kizehelovih vrlo postavljenih na kantar da je mladi čovek odveć mudar i zaista strašno moćan rečima i voljom i da je on upravo po jasnoj izjavi Kizehelovoj takođe najviši Gospodar na Visini, kome je i sam prvosveštenik Henoh podređen – dakle sasvim sigurno jedan kralj.

10 Gle, to je već i sve što znam o njemu. Zadovolji se međutim s ovim dok možda ne dođe nešta svetlije i sedni s Kuralom za jedan sto i jedi i pij. Ali ne odvraćaj svoje oko od tog čoveka, možda ćeš na njemu otkriti više od mene."

11 Tu Lameh uze ključ i odnese ga do Henoha rekav mu takođe u toj prilici:

12 "Moćni prijatelju i jedini prvosvešteniče jedinog, istinog, svemoćnog, večnog Boga! Gle, ovde su oba ključa zajedno; ja ti ih predajem – jer jedino tebi dostoji da njima otvoriš ono što je Božje, to jest ono što je u Njegovu čast i Njegovu hvalu podignuto od nas po Njegovoj najsvetijoj volji."

13 Henoh pak reče Lamehu: "Brate Lameše, Gospod hoće da i ti svome narodu ne budeš toliko kralj, nego i sveštenik budući da je Gospod jedino gospodar u svoj moći, sili i vlasti od večnosti.

14 Zato samo i zadrži ključeve svog sveštenstva i otvori nam hram i predvorje kada bude vreme.

15 Ali ovo da ti još bude rečeno: Jedan sveštenik je istinski brat braće po ljubaznom poretku Božjem, a kralj je narodu već sud.

16 Kada god se narodi budu našli pod kraljevima, onda će oni, narodi naime, biti i suđeni. Uzeće im se zemljište i moraće kralju da izmiruju velike poreze. Čak i njihov život će biti njegova svojina.

17 I onog koji bude gunđao i koji se bude durio, tog će kralj neretko kažnjavati do zadnje kapi krvi.

18 Tada će biti mnogo jada i velike nevolje na celoj zemlji.

19 Zato ti od sada radije budi sveštenik nego kralj tvom narodu."

20 I Lameh, sav van sebe od radosti zbog ovog novog naimenovanja za sveštenstvo Gospodnje, reče Henohu:

21 "Moćni prijatelju i prvosvešteniče Božji! – Čuj, ukoliko bih hiljadu puta bio kralj, odrekao bih se svih hiljadu kraljeva kako bih bio dostojniji sveštenik po tvom poretku."

22 I Henoh mu uzvrati: "Brate, sedni sada za sto – jer što hoćeš da budeš, već jesi. A sada daj da obedujemo i da se ukrepimo radi službe Gospodnje.

23 Lameh zatim zadrža ključeve i sednu preradosno za sto i jeđaše i pijaše jednako ostalima.

24 A kako se prilično čašćavaše, tada se iznenada seti da niko ne blagoslovi hranu na način Kizehelov a i da niko ne slavljaše ni hvaljaše Boga ni zahvali.

25 Hitno ustade i reče: "O moji dragi prijatelji i braćo! – Strašno! – Baš danas kada smo primili toliko neizrecivih dobročinstva od Boga i usto još među nama treba da se izlije velika, velika milost da Gospod, veliki svemoćni Bog, u Svome najsvetijem imenu treba da se useli u podignuti hram među nama – baš danas smo zaboravili da najpre Njemu, svetom davatelju svih dobrih darova, prinesemo najdostojniju hvalu pre nego što smo se usudili da stavimo i najmanji zalogaj u usta!

26 Ne, ne, šta učinismo! – Ja za sebe pre ću umreti nego da do tri dana nešta pojedem."

27 Gospod se pak osmehnu Lamehu, naloži mu da dođe do Njega, pa mu reče: "Lameše, ako bi imao dete koje bi se negde sasvim beznačajno ogrešilo o tebe, a opazi grešku na sebi i htedne sasvim očajno da ti uzvikne: Oče! Strašno, gle, ogrešio sam se o tebe. Teško meni! Neću tri dana uzeti zalogaj pa makar već drugog dana umro od gladi! –

28 A ukoliko bi ti onda hteo da kažeš detetu: Čuj, drago moje dete! – Tvoja greška beše samo veoma mala omaška ne hotimice. Zato neka te nije briga. Ali dođi ovamo i samo me ljubi – jer ja nisam obratio pažnju na tvoju tobož grešku. –

29 Šta bi tebi tu bilo draže? Da dete dođe tebi i obuhvati te ljubeći svojim nežnim ručicama, ili da istraje u svojoj strogoj nameri?

30 Ti kažeš: Ako siroto dete dođe meni i obuhvati me ljubeći, takvo bi mi bilo neizrecivo draže. –

31 Dobro, kažem Ja tebi! Tako i ti učini prema nebeskom Ocu šta spoznaješ boljim – jer i ti si dete prema Njemu i takvo će Njemu biti mnogo blagougodnije od sveg tvog pošćenja!"

32 I Lameh upita: "A gde je Otac kako bih otišao do Njega i učinio jednako detetu?"

33 I Gospod reče: "Lameše! Pogledaj ovamo, ovde stoji vidljivo pred tobom! Ja sam Otac, Bog neba i zemlje!"

34 Tu svi popadaše i Lameh promuca: "O Ti sveti Oče! Budi meni jadnom grešniku milostiv i milosrdan! – Tvoja sveta volja da bude večno, amin."

414

1 A Gospod odmah naloži deci Dubine da se dignu sa poda, pa im zatim reče:

2 "Čujte, sva Moja deco! – Ja sam jedini, sveti, svemoćni Bog i Tvorac svih stvari i bića na nebu i na zemlji! Osim Mene nema Boga i sva beskonačnost i sva večnost savršeno su ispunjeni moću Moje ljubavi, mudrosti, smilovanja i milosti. Tako sam Ja od večnosti Gospodar nad svim savršeno budući da je sve iz Mene i sve je nužno podređeno Mojoj beskrajnoj moći.

3 A kako bi i moglo biti drugačije pošto sve što postoji samo postoji iz Moje volje i opstoji iz nje i zato ni ne može izmaći njoj – jer ukoliko bi bilo moguće da što izmakne Mojoj volji, onda bi nužno moralo i da izmakne svom postojanju budući da u svoj večnosti ništa ne može postojati osim jedino samo kroz Moju volju i u njoj, koja je isključivi temeljni uslov sveg bivanja i svuda savršeno ispunjava beskrajni prostor večno.

4 Pošto je prema tome tako, a ni ne može biti drugačije, onda morate i, doduše, da Me spoznate kako jesam, dakle, kao jedinog Boga i kao jedinog Gospodara.

5 Jer Gospodar je jedino Onaj Koji večno potpuno poseduje svu beskrajnu moć, silu i vlast iz Sebe.

6 Ja takvo, pak, posedujem večno i beskrajno – dakle sam i jedini Gospodar. Ali bez obzira na to ne trebate da se valjate preda Mnom u prašini i da prljate svoje telo i njegov omot ni za što – jer nisam vam dao uspravno telo da ga preda Mnom koristite poput crva, nego jedino da kao slobodni ljudi kao Moja deca i među sobom kao sama braća i sestre preda Mnom, svom Ocu, svagda hodite uspravno.

7 Zato sada i treba da saznate iz Mojih usta da Ja nipošto ne volim neku telesnu službu – jer za to ni niste dobili telo da Mi s njim služite na koji bilo način – jer telo vam je samo dato kako bi vam služilo u pravo doba i u valjanoj, sređenoj meri radi ojačanja vašeg duha, koji je vaše pravo biće.

8 Šta li prema tome treba da znači kada neko svoje telo baca preda Mnom u prašinu?

9 Zar bih tako trebao da zadobijem da blagovolim ili da li ćete tako postati boljim ukoliko se neko vreme valjate u prašini?

10 A Ja vam kažem: Sve takvo je čisto nerazumno. Gledajte, ukoliko je neko zanatlija i potreban mu je neki alat, zar ne bi bilo sasvim nerazumno od njega ako bi pre neke radnje alat valjao neko vreme u prašini i đubretu iz samog dubokog poštovanja prema radu kojeg treba da izvrši s alatom?

11 A ja velim da će zanatlija učiniti bolje ako alat upotrebi samo na pravi način čemu vredi, a ne i za nešto za šta nije napravljen.

12 A već će se u dobro prikazanom dȅlu pokazati poštovanje pred radom, a ne u alatu.

13 A Ja sam glavni rad za vaš duh, i uvek sam ravnomerno jedan te isti Bog.

14 A onaj koji Mi daje čast i koji je ponizan preda Mnom, taj neka Mi neprestano daje čas i neka neprestano bude ponizan preda Mnom – jer Ja sam uvek svet pred svakim.

15 A onaj koji prema tome svojim telom u prašini hoće da Mi daje čast, taj i mora dan i noć bez prestanka da se valja u prašini.

16 A da sam od vas takvo hteo, onda bih vas načinio crvima, a ne slobodnim ljudima.

17 Istinsko davanje časti, pak, sastoji se u tome da svi vi neprestano činite Moju volju, koja vam je trostruko otkrivena, naime u poretku prirode stvari, zatim kroz vaše sopstveno duhovno srce, koje je čista ljubav, i zatim kroz Moje vesnike, i sada potvrđujući kroz Mene Samog.

18 Ljubite Mene iznad svega i sebe međusobno kao svako sam sebe, tako ćete Meni davati čast u duhu i prema tome u svoj istini.

19 To je dakle Moja volja i jedino važi kod Mene, a sve ostalo je tašto i nerazumno.

20 Dakle činite po tome, tako ćete Mi svagda biti po volji, amin."

415

1 Po toj besedi Gospodnjoj svi se više ohrabriše te slavljahu i hvaljahu Boga u svojim srcima zbog Njegove prevelike dobrote, milosti i smilovanja.

2 Lameh se pak osmeli više nego iko drugi te upita Gospoda govoreći: "O Gospode, jedini, veliki Bože neba i zemlje, jedini istini, najbolji Oče ljudi, Koji si svet, presvet! A da li je već apsolutno grešna omaška ako se neki čovek prinuđen svojim osećanjem i nagnan svojom poniznošću i moćnom ljubavlju prema Tebi gotovo nehotično već i pred Tvojom jedinom najsvetijom voljom i Tvojim imenom baci pred Tebe kako duhovno tako i telesno i tako Te obožava unutra i spolja istovremeno u prašini potpune sopstvene ništavnosti i prema tome se Tebi sasvim žrtvuje?

3 Jer ovako velim što se tiče mog dela: Prema Tvojoj beskrajnoj dobroti i smilovanju čovek ama baš nikako ne može učiniti previše.

4 Neka se duh čovekov po Tvome svetom poretku i po Tvojoj najsvetijoj ljubaznoj volji slobodno neprestano bavi Tobom, o sveti Oče – to će mu sigurno biti najprijatnije zanimanje večno.

5 Ali u ponekim trenucima kada ga previše prožme Tvoja ljubav i milost, kada mu iz očiju liju suze kajanja, ljubavi i radosti, kada hoće Tebe, o sveti Oče, da zagrli hiljadu i hiljadu puta najvrelijom ljubavlju, tu ja sada iz mog najunutarnijeg bića velim da čovek valjda ne može a da i s telom ne čini takve pokrete koji sasvim odgovaraju pokretima duha.

6 Tȁ i prijatelji, braća i oni koji se vole se grle u posebnoj prilici moćnijeg uzbuđenja. Dečica često grčevito obuhvataju svoje roditelje prinuđena svojom ljubavlju. Ti Sam si Svoju veliku divnu tvorevinu uredio tako da sve ispoljava veoma posebne trenutke u kojima je više uzbuđeno i opet trenutke u kojima izgleda da je manje uzbuđeno.

7 Sunce, istina, daruje neprestano jednaku svetlost. To mi se čini kao neprestano bavljenje Tobom kako si rekao.

8 Ali nije takav slučaj sa darovanjem toplote. Tu sunce izgleda pazi na određenu postepenost i izgleda da je nekada više, a opet nekada manje uzbuđeno.

9 Drveće ne cveta neprestano a ni nema neprestano plodova na svojim granama; a ipak stoji tu u Tvome poretku.

10 Sam vazduh se često silno izmeće i s velikim i silnim uzbuđenjem prelazi preko nas.

11 I gore ne gore stalno mada uvek stoje u Tvome poretku. Samo u određena doba žestoko se uzbuđuju i izgledaju onda da će svojim vatrenim rukama žestoko ljubeći da Te zgrabe.

12 Dakle ni Ti, o presveti Oče, nemoj uzeti tako precizno s nama ako Te i mi nagnani svojom ljubavlju pokretima tela zajedno s pokretima duha poštujemo, slavimo, hvalimo, zahvaljujemo Ti i obožavamo Te?

13 Čak i kamen dopušta da se istopi u moćnoj vatri, koja je takođe sila iz Tebe. A zašto naš duh, koji Te neprestano ljubi, takođe da ne povuče naše oživljeno i osetljivo telo u posebnoj prilici uzbuđenja ljubavi prema Tebi i da ga u ognju ljubavi takođe malo ne istopi?"

14 Gospod pak Lamehu položi Svoje ruke, pa mu reče: "Lameše! Ti si bio sin sveta i tada ništa nisi znao od svega ovog što si sada govorio preda Mnom.

15 Otkud da sada govoriš kao jedan sveštenik s Visine pomazan Mojim duhom?"

16 I Lameh uzvrati sa strahopoštovanjem: "O Gospode, govorim kako mi sada daje moje srce i moja ljubav prema Tebi."

17 I Gospod reče na to Lamehu: "Ako Me neko ljubi iznad svega i njegovo srce mu razgorev u takvoj velikoj ljubavi prema Meni kaže: "Čini ovo, ili čini ono", onda neka čini, i Ja ću sve pogledati blagovoleći šta čista ljubav prema Meni bude činila.

18 Ali ljubav da bude sva vaša svetlost i jedini putokaz večno u Mome imenu, amin."

416 (2.230)

1 Po toj uzvišenoj pouci Lameh zahvalno i najponiznije opet uze reč i upita Gospoda:

2 "O Gospode, pošto sam već jednom počeo da Te molim i da Te pitam, tako se usuđujem, imajući potpuno poverenje u Tvoju beskrajnu dobrotu i strpljenje, da Te još dalje molim i pitam.

3 A ovo hoću da Te pitam, kako bih neposredno saznao iz Tvojih presvetih usta, kako bi Tebi posebice bilo blagougodno da čovek postupa u svim svojim zemaljskim odnosima?

4 Jer gle, o sveti Oče, kada je od jednog do drugog mesta sasvim napravljen put, onda na takvom putu valjda niko neće zalutati, osim ukoliko bi jedino namerno hteo da zaluta ili sujetno možda da pronađe kraći put, u kojoj prilici je onda mogao da zaluta i da dospe u gusto šipražje koje je napunjeno zmijama i gujama.

5 Dakle za sve nas ništa ne bi bilo poželjnije nego da je našem duhu od Tebe, o sveti Oče, tačno obeležen put – dakle jedan određen zakon postupiti tako a ne drugačije.

6 Jer ako imamo od Tebe Samog obeleženo pravilo, onda i znamo šta Ti hoćeš i šta je shodno Tvome božanskom poretku, i mi možemo onda s velikom lakoćom da živimo kako Ti blagovoliš.

7 A ako nemamo pravilo, onda svaki naš korak prati velika bojazan da ne bismo lasno posrnuli protiv Tvog presvetog poretka.

8 Ukoliko bi Tebi, o sveti Oče, bilo ugodno, onda bih Te za to u ime cele Dubine zamolio, ali i da Ti zavetujem svoju neprestanu, tajstrožu odanost za svagda i večno."

9 I Gospod podignu ruku i reče Lamehu kao i svima: "Zaista, zaista kažem Ja sada još vaš najsvetiji i preljubazni Otac:

10 Kada vas budem vezao zakonima, onda ću vas i vezati sudom – jer bez suda nije moguć nijedan zakon, a prema tome i bez zakona nijedan sud.

11 Da si ti, Lameše, do sada imao zakone od Mene, onda Ja sada ne bih došao k vama kao Otac i zato kao pomoćnik vama svima, nego kao neumoljivi sudija došao bih k vama da vas osudim za sva vaša nedela.

12 A vi od početka niste imali zakone – dakle kao dečica u kolevci bejaste. Počinili ste mnoga zla, jest, zla koja vape do neba počiniste. Ali budući da niste imali određen zakon neposredno od Mene, nego samo posredan savet, to do sada niste ni bili sposobni suda – i Ja sam sada tu da vam pomognem.

13 Otkud da ti, Lameše, prema tome Mene moliš za zakone?

14 Šta li je bolje: biti sasvim slobodan u ljubavi prema Meni i time Me imati Ocem, ili pak biti vezan zakonima i time Mene imati stalnim sudijom?

15 Zaista kažem vama svima: Pre ću uništiti celu tvorevinu nego da svoju decu vežem zakonima, time da prestanem da im budem Otac i da ih sudim k večnoj smrti.

16 Zato ti, Lameše, povuci svoju molbu i neka sasvim propadne u tebi – jer ti si Mi u svoj svojoj zlobi ipak bio draži no što bi Mi bio u najsavesnijoj strogoći držanja zakona.

17 Jer zakon potire svu ljubav između zakonodavca i onog natovarenog zakonima i umesto ljubavi postavlja neumoljivo najstrože pravo.

18 A ko može reći o sebi: Ja sam kadar sasvim ispuniti zakon?

19 Gle, jedino Meni bi takvo bilo moguće, a inače ni jednom slobodnom biću; stvorenje bi moralo da hodi u sudu poput životinja.

20 A ako tako, gde je onda slobodno delovanje života duha?

21 Teško vama i teško svakom narodu kome budem davao zakone – jer onda će se dom Očev zatvoriti železnim rezama.

22 I ako ne dođem Sam da ispunim zakon, propade sva tvorevina.

23 Dakle sada vam ni ne dajem zakon, nego samo vam kažem kao Otac da Me ljubite iznad svega i vi vas među sobom kao svako samog sebe. To je Moja volja. Sve drugo pak činite iz mudrosti koja vam bude u Mojoj ljubavi, tako ćete živeti onako kako je Meni najblagougodnije.

24 Na takvo dakle obratite pažnju i činite po tome. Tako ćete uvek imati Moju ljubav i Moj velik Očev dom neće se pred vama zatvoriti večno, amin."

417

1 Po toj besedi celo društvo stuknu osim onih s Visine, naročito Lameh – jer sada mišljaše u sebi:

2 "On, istina, inače izgleda odveć dobar, tako da pogledav Njega uvek se opet ohrabriš da s Njim ponovo zapodeneš nov razgovor; Njegovo oko te podstiče na to.

3 Ali sudeći po toj besedi, ipak Mu se ne može sasvim verovati. Zato ću sigurno učiniti mudrije i uzdržati se govora.

4 Jer ipak se ne može znati kako će On na kraju primiti neku samo malo glupu reč – i na kraju bi s Njim stvar mogao da upropastiš tako da ti više nema pomoći za svu večnost.

5 Njegov gnev mora da je nešta neizrecivo užasno.

6 Pomisli samo na gnev jednog svemoćnog Boga!

7 Tu bi bilo beskrajno bolje da ne postojiš nego da postojiš pored gnevnog Boga.

8 O zato samo tiho, tiho, moj glupi jeziče, ti bedno parče mesa u ustima! – Mogao bi našem čovečanstvu da prirediš lepu sudbinu! – Razgneviti jednog Boga! – Zaime Boga!

9 Ne, ne, neću više ni da mislim na takvo što – jer misao o mogućem gnevu Božjem već je strašnija od svega što sav čovečiji razum samo može da smisli.

10 A ja glupa čovečija zver sam se drznuo da s Njim govorim baš kao s običnim čovekom i da pred njim ispružim svu moju glupost.

11 Ne, što duže sada razmišljam i usto još premišljam kakav zlikovac bejah, tim užasnijom mi se sa svakim trenutkom čini moja drska nerazumnost.

12 Tȁ ja učinih tako kao da sam ja Njega – Boga Svemoćnog – hteo da poučim o ispoljavanju Njegove volje!

13 Da se nije na kraju već krišom rasrdio? – Zaime Boga, šta učinih ja, bedan, glup magarac!

14 Evo, Njegov ozbiljan pogled! – Jest, jest – tako je kako tek pomislih! – Rasrdio se krišom!

15 Ko li će me sada zaštititi od Njega ako na mene možda ustremi gnev?

16 O, samo da me ovaj put poštedi! – Ima ceo svoj život da budem nem.

17 On više ni ne govori, ni sa Svojima, ni s nekim od nas.

18 To je već siguran znak da se veoma silno rasrdio.

19 Ćuti, moje srce, i očekuj najvećim strahom i drhtanjem najužasniji izliv! – O, ja sam izgubljen, večno sam izgubljen!"

20 Tu Gospod stupi do Lameha, pogleda ga odveć ljubazno, pa mu zatim reče:

21 "Dragi Moj Lameše, kakvim to bednim mislima kidaš svoje srce koje su najnedostojnije Mene?

22 Kako samo možeš da zamisliš gnevnog Boga!

23 Gle, ljubav i gnev su uzajamno najsuprotstavljeniji što bi uopšte mogao zamisliti neki najdublje misleći živi duh.

24 Ljubav je načelo koje večno sve održava, a gnev koje večno sve uništava.

25 Da je prema tome u Meni moguć sušt gnev, onda bi isti odmah uništio svu ljubav i s njom sve što je stvoreno njom – jest, konačno i sebe samog.

26 Gle, evo, sve još postoji! Gde bi prema tome bio Moj gnev?

27 Jeste, čovek se može gneviti zato što je usled svoje provere slobode biće udaljeno od Mene i prema tome privremena suprotnost Meni. Zbog toga se upravo samo opet kroz ljubav prema Meni može sjediniti sa Mnom. No, Ja kao najčistija ljubav potpuno sam nesposoban gneva.

28 Jest, negda ljubav u Meni bejaše takođe obuhvaćena gnevom. Tada, pak, beskonačnost takođe još beše prazna svih stvorenja, kako duhovno, tako materijalno.

29 Ali ljubav zgrabi gnev koji je pritiskaše i postavi je telesno bićstveno van Sebe.

30 I gle, iz tog gneva su zatim stvoreni svi bezbrojni duhovi, sunca i svetovi, ova zemlja i sve što je na njoj.

31 Ako prema tome hoćeš da vidiš zaista gnev Božji, tada pogledaj stvorene stvari – one su gnev Božji.

32 Ali oni nisu možda samo gnev, nego Moja ljubav je svuda najmoćnije biće usto.

33 Ona drži i nosi sve i osim nje nema druge moći koja bi bila jača od nje.

34 Zato čovek ni ne treba da gine za svetom, nego sasvim da se od njega otrgne kako ga ne bi na kraju progutao i tako da dospe u Moj gnev – jer svet je Moj vezani gnev. A onaj koji je sa svetom, taj će i biti s njegovim večnim svezama smrti.

35 A ono što bi ti kod Mene možda smatrao gnevom, gle, to je samo Moja božanska najživlja revnost ljubavi, koja je po sebi Moje smilovanje.

36 Tako slobodno preda Mnom možeš da govoriš šta hoćeš i Ja se neću gneviti, ali itekako ću te poučiti u nerazumnim stvarima.

37 Dakle, šta ti god još leži na srcu, slobodno Mi obznani, i Ja ću ti biti pri ruci. Dakle, govori, amin."

418

1 Pošto Lameh ču takvo od Gospoda, obradova se odveć i razvedri u svojoj duši, pa se potom opet ohrabri da se obrati Gospodu pitanjem.

2 Pošto se tako pribra, dade se opet do Gospoda i uputi Njemu sledeće reči, naime govoreći:

3 "O Gospode, Ti najljubazniji, najsvetiji Oče! – Večno je dobro i istino da možemo da Ti budemo ugodni i po volji jedino onda ako Te ljubimo iznad svega i svoju braću i sestre kao sebe same.

4 Ali kakvu kakvoću treba da ima ljubav prema Tebi? – Kako slabi čovek može da te ljubi iznad svega?

5 Kako da izvede? – Zar može i sme da Te ljubi onako kako ljubi sebi ravnog, istim srcem, istom dušom?

6 Gle, o sveti, preljubazni Oče, to je barem za mene nešta izuzetno važno – jer ti nisi ravan čoveku. Dakle, ni ljubav prema Tebi ni ne može biti ljudska. I pošto si Ti svet, presvet, onda će i ljubav prema Tebi morati da bude prečisto posvećena – jer nešta nečisto i neposvećeno se ne može približiti Tebi ni na jedan ni na drugi način.

7 O Gospode i iznad svega sveti i preljubazni Oče, ukoliko je Tvoja sveta volja, ne bi li hteo da nam još obznaniš kako uobličena i koje prirode da bude ljubav od nas prema Tebi kako bismo uzmogli da Te ispravno ljubimo."

8 I Gospod ljubazno pogleda Lameha te mu reče: "Čuj, sada takođe istini Lameše (Čovek ZA Mene ili Čovek Po Mome Srcu), zaista, takvo pitanje Mi još niko nije postavio!

9 I Ja ti kažem, Lameše, da je tvoje pitanje izuzetno važno – jer zaista, sve je do toga kako Me ljubite.

10 Sa nevaljanom i prema tome Mene nedostojnom ljubavlju ne može ni ne treba niko da Mi se približava.

11 Ali kako da Ja tebi, Moj Lameše, obznanim kako da ljubiš Boga?

12 Gle, to će biti malo poteže. Jest, Ja velim da bi ti bilo lakše da tvojim suviše kratkim rukama obuhvatiš celu zemlju i celo nebo nego da shvatiš i razumeš šta se nalazi u punom odgovoru na tvoje velevažno pitanje.

13 Zato će biti potrebno da se s takvim odgovorom izrazim nešta prostije – pa tako čuj!

14 Postavljam slučaj da otac od vrlo uglednog staleža, kao knez jednog od deset gradova, ima više dece. Ta deca znaju poredak kako smeju da priđu svome ocu, naime, sasvim pristojno doterana, odmerena koraka, ruke ukršteno stavljene preko grudi i glavom ponizno sagnutom nadole.

15 Kada ta deca ovako dođu pred kneževskog oca, onda ih on pohvali, pa ih zatim otpusti.

16 A jedno dete, jedan čio mališan, jeste sasvim odvažan, ne pojavljuje se sa podešenom decom – jer takvo što ne može da prevali preko srca, koje suviše ljubi uzvišenog oca, nego dolazi sasvim sam trčeći do oca, a i više je nemaran odećom.

17 A kako dečak ugleda oca, tada širi svoje ruke, obuhvata ga sa svim dečijim žarom ljubavi i viče: O oče, oče! moj dragi oče, koliko te samo ljubim!

18 Gle, moj divni, dragi, dobri oče, ljubim te previše da bi mi bilo moguće da se krećem pred tobom u zakonskim učtivim pregradama.

19 Da, pre ću umreti nego da pred tobom, o moj oče, ugnjetem i prisilim svoje srce. –

20 A postavljam sada slučaj da si ti otac takvog deteta. Šta bi ti učinio takvom detetu čisto sudeći po svom očinskom osećanju?

21 Ti kažeš: O, ljubio bih takođe to dete preko mere. –

22 Dobar odgovor. A Ja ti kažem da sam upravo i Ja takav otac. Onaj koji prema tome Meni takođe dođe kao taj odvažan dečak, prelazeći preko svih bezbrojnih nerazumnih pregrada učtivosti, taj će i Meni biti najdraži sin.

23 Boga po sebi ne možeš ljubiti. Ali Oca možeš ljubiti kao odvažan dečak, i Bog kao Otac će te onda takođe zgrabiti sa svom silom Svoje ljubavi i staviće te u Svoje krilo kao istinsko Njemu iznad svega milo dete, pa će svima ostalima zbog tebe biti milostiv i oprostiće im praznu učtivost.

24 Gle, to je valjana ljubav! Na nju, dakle, obrati pažnju, amin."

419

1 Po toj pouci Lameh pred Gospodom pade na svoja kolena i u ime svih zahvali glasno Gospodu na tako velikoj milosti zato što im sada prejasno pokaza kako Ga treba ljubiti.

2 Pošto Lameh svoju zahvalnost ovako u svom srcu i iz srca prinese Gospodu, tada mu Gospod naloži da se digne sa poda.

3 Lameh se uspravi, pa uputi sledeće reči onima kojima je ranije bio kralj:

4 "Sada sâma braćo i sestre! – Zajedno sa mnom ste sada primili u svoje srce, čuli ste sopstvenim ušima i videli ste sopstvenim očima da Gospod, jedino jedini istini svemoćni Bog, Tvorac svih stvari, svima nama hoće da bude istini, sveti, preljubazni Otac i pokazao nam je sada Sam da smemo da Ga ljubimo kao što dobra deca sa svim žarem srca ljube svoje roditelje.

5 Koja još beskrajno veća milost je mogla da nas snađe?

6 Zato priberimo svoja srca i prinesimo ih svagda razgorela u ljubavi Njemu na žrtvu, i ona će Njemu, kao što nas je sada On Sam poučio, biti najugodnija žrtva.

7 Ali s nečistim srcem nećemo ni da Mu prinosimo žrtvu – jer On je svet, presvet.

8 Ja pak velim, ako uvek ostanemo živo budni u Njegovoj ljubavi, onda ćemo i vrlo lako i stalno uživati takvo stanje duše koje će biti blagougodno najsvetijem, preljubaznom Ocu.

9 A sada se svi dobro pripremite u svojim srcima da svi budemo dostojni da hodimo pored Njega ako On, sveti preljubazni Otac, bude blogovoleo da prenesemo Njegovo najsvetije živo ime u novosagrađeni hram.

10 On je našoj grešnoj slabosti, istina, ovde izišao u susret kao istinski, preljubazni najmilosrdniji Otac; ali mi pri takvoj Njegovoj beskrajnoj ljubavi ne smemo zaboraviti da je On i presveti, beskrajni Bog – i beskrajnom milošću hoće da nam postavi Svoju svetinju u hramu, onako kako nam je oglasio Svojim moćnim vesnikom.

11 Dakle, svi mi u svojim srcima kroz čistu moćnu ljubav prema Njemu moramo da budemo itekako spremni da sigurno stupimo u Njegovu svetinju."

12 Tu se Lameh obrati Gospodu te reče: "O sveti Oče! – Primi ove moje manjkave reči tako kao da su dostojne Tebe i blagoslovi ih u našim srcima kako bi svagda Tebi, o sveti Oče, rađale blagougodne plodove čiste ljubavi.

13 O sveti Oče, imam još dva sina, Jubala i Jabala. Tek su se nedavno izgubila iz mojih očiju. Ti znaš to beše ubrzo nakon što sam dao svoju kćer, pa zatim kada su mi i moje dve žene, Ada i Cila, otete.

14 Gle, znam sada dobro da su moja kći i moje žene vrlo dobro zbrinute; zato se malo brinem za njih; ali ta dva sina me brinu jer ne znam kuda su.

15 Ako bi bila Tvoja sveta volja, voleo bih još jednom da ih vidim, pa da ih i odvedem Tebi."

16 Ovde Gospod reče Lamehu: "Čuj, dragi moj Lameše! – Što se tiče tvog govora maločas tvom narodu, neka bude sasvim blagosloven u srcima svih; ali bez pritiska i bez najmanjeg ograničenja slobode duha – jer tvoj govor beše sasvim istinit i dobar u Mome imenu.

17 Što se pak tiče tvojih dvojice sinova, sada ne mogu dospeti ovamo – jer se dadoše s Horadalom na Visinu, i sada su kod njega.

18 U pravo vreme ću ih već dovesti pred tvoje lice, kao i tvoje dve žene i tvoju kćer; no sada još nije vreme.

19 A sada daj da idemo i da stavimo ploču u hram.

20 Zato idi i donesi ploču ovamo; Ja ću dahnuti na nju i ti ćeš je zatim nositi preda Mnom i pred Henohom u hram.

21 Svi drugi pak neka slede za nama – jer niko da ne ide ispred tebe, amin."

420

1 Na ovu odredbu i nalaganje Gospodnje Lameh se smesta uputi u dvornicu s prestolom da donese ploču.

2 S najvećom predanošću priđe prestolu, dade Bogu čast, pa s najvećim strahopoštovanjem dohvati ploču, koja beše postavljena na prestolu.

3 Kako pak htede da je digne i odnese, gle, ploča iznenada bi tako teška da mu beše čisto nemoguće da je pomeri.

4 Kako više puta pokušavaše da digne svetu ploču i da je po volji Gospodnjoj odnese u trpezariju kako bi tamo On dahnuo na nju, pa da je zatim on, Lameh naime, odnese u hram – a uprkos svih pokušaja ipak ništa ne postignu, tada ozbiljno stade razmišljati te mu se učini da je već jednom čuo od Kizehela, od Henoha, ili od Samog Gospoda: Bez Mene ne možete ništa, a sa Mnom savršeno sve. –

5 Po toj sretnoj misli, pokloniv se s najvećim poštovanjem pred moćnom pločom, napusti smesta dvornicu pa prema tome neobavljena posla se opet vrati do uzvišenog društva u trpezariju.

6 Svi se pak začudiše i upitaše ga marljivo sa svih strana: "Ali brate Lameše! Šta li je sa svetom pločom?

7 Da je možda više nisi zatekao kada se ovako prazan opet vraćaš?"

8 Lameh pak reče svima onima koji tako pitaše: "O draga braćo! – Zbog ove pojave uzmite zajedno sa mnom k srcu ovu kratku, ali inače najvažniju pouku:

9 Kada je svemoćni Gospod i najljubazniji sveti Otac s nama, onda u Njemu i preko Njega možemo sve; a bez Njega ne možemo ništa.

10 Ja sam bio nerazumnik. Zato otidoh bez Njega u dvornicu da uzmem svetinju. Ali iskustvo mi je tu dovoljno pokazalo šta čovek može bez Gospoda.

11 Zato sada žurim Gospodu kako bi On bio sa mnom i ja tada sigurno neću opet praznih ruku dospeti ovamo.

12 Takvo dakle da svagda ja kao i svi vi vrlo valjano i vrlo duboko zapamtimo i da svagda na to najodanije obratimo pažnju."

13 Tu Lameh ode do Gospoda, Koji međutim razgovaraše s Henohom i s ostalom sedmoricom, baci se pred Njega i reče:

14 "O Gospode i sveti Oče, pogledaj milostivo dole na mene, jednog najvećeg nerazumnika! Ja, jedan najveći glupak, htedoh bez Tebe dići Tvoju svetinju i doneti ovamo po Tvom najmilostivijem nalogu. Ali – kako ja, najveći bednik, pokušah takvo i svetu ploču ne mogah pomeriti s mesta usled njene beskrajne težine, tada mi tek bi jasno da bez Tebe ne možemo ništa – a pogotovo ono što se neposredno tiče Tebe – a itekako sve sa Tobom u Tebi i preko Tebe, o sveti, najljubazniji Oče!

15 Zato se sada i neobavljena posla opet vraćam Tebi i molim Te iz dubine svog srca da sa mnom odeš u dvornicu s prestolom i da mi pomogneš da Tvoju svetinju pomerim s mesta.

16 Jer inače će biti nemoguće ikada je odneti u hram."

17 Tu se Gospod sagnu do zemlje, podignu opet Lameha pa mu reče: "Jest, tako je, Moj Lameše – sa Mnom možeš sve, a bez Mene ništa.

18 Ko može da poveća svoji visinu samo za deseti deo pedlja? Ko može reći: ovo ili ono da bude kako bi odmah bilo po njegovoj volji?

19 Jedino Meni su večno podređene sve stvari.

20 A onaj koji je prema tome sa Mnom, taj je i sa Mojom silom – jer Ja Sam jesam večna beskrajna sila i prema tome sve mogu u Meni i sa Mnom.

21 Pa tako pođi sa Mnom, i Ja ću biti s tobom. Onda ćemo videti da li će ploča još biti toliko neprenosivo teška."

22 Pa tako Lameh s Gospodom opet ode u dvornicu s prestolom i svi pođoše s njima i videše tu podizanje svete ploče i zatim odnošenje u trpezariju, gde je Lameh stavi na glavni obedni sto, pa zatim Gospod dahnu na nju.

421

1 A zatim, pošto je Gospod dahnuo na ploču, obrati se Lamehu te mu reče kao i svima njegove zemlje:

2 "Čuj sada, ti Lameše i svi vi takođe deco Kajinova! – Ti, Lameše, si Me zamolio za zakone, i gle, nisam vam dao ni jedan kako ne bi došao sud na tebe i sav tvoj narod.

3 A koliko je težak jedan zakon iz Mene, to si ti, Lameše, proverio na ploči kada si je hteo dići bez Mene.

4 Gle, Ja Sam sam ti zapovedio da doneseš ploču. Ti smesta strogo ispuni Moju volju – jer ode smesta da doneseš ploču.

5 A da li si i sam mogao da je doneseš ovamo?

6 Ne, kažeš – jer mi beše beskrajno teška. –

7 Gle, isto tako bi veoma mnogi ljudi posedujući zakone iz Mene imali čestitu volju da ispune iste sve dokle pri tom ne naiđu na poteškoće koje ih proveravaju.

8 Ako bi pak došli do poteškoća, šta i kako tada ako ne bih bio vidljivo prisutan kao upravo sada među vama i ako bi se kod kasnijih potomaka izgubila i čvrsta nepokolebljiva vera u Mene i s njom i nužna ljubav, zbog čega se onda ni niko ne bi mogao dati do Mene ovako kao sada ti i reći Mi: Gospode, sada uviđam da se bez Tebe ništa ne može; zato dođi i pomozi mi da prenesem i donesem veliki, teški teret?

9 Ovim sam ti dakle hteo pokazati da čovek božansku zapovest nikada ne može ispuniti. I onaj koji bi tada iz svoje prečvrste volje sve moguće učinio, ali bi onda rekao: Gospode! Gle, ispunio sam Tvoj zakon do zadnje crte – taj bi bio velik lažljivac i drzak zločinilac.

10 Jer božanski zakon niko ne može potpuno ispuniti izuzev Boga jedino. Zašto tako?

11 Zato što je zakon božanski – iz Boga, i stoga u sebi sadrži beskrajne uslove.

12 A ukoliko bi čovek učinio sve po Mojoj volji otkrivenoj njemu i tako hoće preda Mnom da bude opravdan, onda mora reći u svom poniznom srcu:

13 O Gospode i Oče, budi meni lenjom i beskorisnom sluzi milostiv i milosrdan.

14 Jer ja sam valjda glodao o koru, ali drvesina i srž zakona još su sasvim ostali netaknuti zubom moje snage volje. –

15 Ako neko ovako čini Moju volju, taj pa neka čini kao da čini takvo sopstvenom snagom – dašta uvek s punim poverenjem u Moju snažnu potporu. Kada pak negde nešta ostvari po Mojoj volji, onda smesta živo mora da se seti da nije on ništa, nego da sam Ja sve kroz njega ostvario.

16 Onaj koji takvo spozna živo u sebi, taj će i preda Mnom biti opravdan tim svojim poniznim spoznanjem.

17 A onaj koji dela pripiše samom sebi, taj će negda preda Mnom imati da polaže i beskrajno teške račune, pri kojima teško da će ikada ispasti potpuno važeća provera. – Izuzev ukoliko takav računar još pravovremeno pribegne do tablice poniznosti i na toj tablici najočitije prizna da je preda Mnom najveći dužnik.

18 A kako bi ti i tvoj narod koliko god je moguće bio pošteđen suda, zato što je ispunjenje Mog zakona teško, jest, čisto nemoguće za vas, to vam ni ne dajem zakon osim jedino zakon ljubavi, a koji zapravo ni nije zakon zato što je ljubav zapravo sasvim sopstven život svakoga, i da Moje ime ne spominjete uzalud – jer je ono ime Božje, Koji je večno svet, svet, svet! – I da svagda verujete da sam Ja jedini i isključivi Bog i Tvorac neba i zemlje i još bezbrojnih sunaca i svetova u Mojoj beskonačnosti.

19 Dakle, ljubite, poštujte Me svagda iznad svega i verujte da sam Ja vaš Bog i dobri, najljubazniji Otac, Koji vam sada ovo objavljuje. Tako činite više no da ste deset hiljada zakona ispunili najstrože.

20 A ova ploča da vas svagda podseća na Mene i da ispunjava vaša srca ljubavlju, strahopoštovanjem i verom u Mene. Tako ću Ja i u duhu svagda biti kod vas i imaćete i naćićete u Meni večni život.

21 Pa tako hajde da dignemo ovu ploču i da je odnesemo na mesto njenog uzvišenog određenja za vaš svagdašnji spas, amin."

422

1 Po toj besedi i učenju pokloni se Lameh najdublje pred pločom, uze je rukom te je nošaše polako i vrlo odmerenim korakom – jer pri svakom koraku razmišljaše Ko je Onaj Koji sledi za njim s Henohom i Kojega ime nosi.

2 Kako pak dospeše do velike izlazne kapije dvora, to ona, kao i sav veliki prostor pred dvorom, beše toliko ispunjen ljudima da Lamehu beše čisto nemoguće da ikako iziđe iz kapije – jer ljudi koji stajahu kod kapije ne mogahu ustuknuti zato što ih oni iza njih suviše tiskahu. Šta je tu trebalo činiti?

3 Lameh, tako doveden u veliku nelagodnost, obrati se Gospodu te Mu reče s najdubljim strahopoštovanjem:

4 "O Gospode, pogledaj moju veliku nelagodnost i strah! Šta ovde činiti?

5 Upotrebiti silu uopšte ne bi bilo na pravom mestu, i veoma malo bi koristilo.

6 Potisnuti ih čudesnom silom iz Tebe takođe ne bi bilo pošteno – jer su svi sve sami pozvani gosti i takođe, o sveti Oče, sve sama Tvoja dečica.

7 Konačno da iziđemo kroz neku drugu kapiju, valjda uopšte ne bi priličilo upravo ovom današnjom večno najuzvišenijom prilikom.

8 A Tebi, o presveti Oče, otvoreno je još hiljadu izlaza. Nećeš li mi sada najmilostivije ukazati najbolji?

9 O molim Te iz dubine svoga srca. – Tvoja sveta volja da bude svagda i večno, amin."

10 Gospod pak reče Lamehu: "Moj Lameše, zar još ne znaš za glavni ključ posredstvom kojeg svako može otvoriti čak za sebe veliku kapiju večnoga života?

11 Gle, ključ se zove ljubav. – Pokušajmo dakle s tim ključem da suzbijemo dečicu s kapije. A ukoliko ne ide tim ključem, onda ima još drugi, i taj se zove strpljenje. Sa strpljenjem se prevazilazi sve.

12 Dakle pokušajmo prvo s prvim ključem i držimo istovremeno uz njega već i drugi u punoj pripravnosti, i budi tako siguran da sa ta dva životna ključa sigurno nećemo zaglaviti."

13 Tu čak i Henoh glasno uzviknu: "O svetog učenja i Ti, sveti Učitelju! Jest, Ti, o Oče, jesi sam sasvim presveta, večno prečista ljubav."

14 Gospod pak reče Henohu: "Jest, jest, Moj dragi, mili Henoše, gle, tako moramo sirotu dečicu da podučavamo noseći na svojim rukama da ovako ojačaju i da se obogate ljubavlju, milošću i večnim životom pred nama.

15 Izbegavajte stoga i na Visini svaku silu i uzvišeno i tajnovito pompezno, nego hodajte jednako Meni ljubazno malo i prosto. Tako će sva srca u vama naći mir, kao i u Meni kroz vas večni život."

16 Tu Lameh ode do ljudi koji stajahu kod kapije i reče im: "Braćo, ako vam je uostalom moguće, onda nam napravite barem toliko mesta da možemo pojedinačno da prođemo; no niko od vas da ne upotrebi silu prema svome susedu.

17 Jer imaćemo rado strpljenja sve dok se sporazumno dobro sredite."

18 I odmah prvi preneše to svojim susedima i ovi opet dalje i tako sve dalje do zadnjeg čoveka.

19 I ne potraja četvrt sata te kapija beše oslobođena i svi sada imaše dovoljno mesta da neometano nastave predodređeni put.

20 Sada Gospod Lameha pozva malo nazad i upita ga: "Pa, Moj Lameše, šta kažeš za ova Moja dva glavna ključa?

21 I Lameh, sav uništen velikom dobrotom Gospodnjom, reče plačući: "O sveti Oče! Samo mogu reći da si jedino Ti dobar i jedino si Ti ljubav. I ja Te sada ljubim iznad svega."

22 I Gospod mu na to reče: "Onda tako hodi dalje, amin."

423

1 Kako se ova uzvišena povorka kretala kroz ulice velikog grada, narod se tiskaše svuda za povorkom, a i veliko mnoštvo požuri ispred povorke.

2 Lameh se pak opominjaše reči Gospodnjih koje glasiše: Pred Tobom pak niko da ne ide. – I zbog toga opet zapade u veliku nelagodnost, ne usudi se pak zbog remećenja poretka da se vrati kako bi pitao Gospoda šta valja činiti.

3 No u jednoj širokoj ulici, gde se sada nađoše, sve veće mnoštvo naroda poče da se gura napred. To Lamehu ipak bi previše.

4 Zato stade i veoma se uzruja u svojoj duši.

5 Gospod pak vide kako stoji s Lamehom pa zato se napravi, učini kao da ne primećuje nevolju Lamehovu.

6 Pošto se pak Lameh ne usudi da dalje krene, to ga Gospod konačno ipak upita: "Lameše! – Zašto si se zaustavio?

7 Gle, imamo još pola puta i Moje vreme je blizu.

8 Zato treba da ideš, a ne da stojiš."

9 Tek tu se Lameh opet ohrabri pa reče Gospodu: "O sveti, preljubazni Oče, gle, setio sam se da si Ti prethodno odredio da niko ne ide preda mnom. – A evo gle, hiljade njih je pred nama!"

10 Gospod pak na to uzvrati Lamehu te reče: "To vidim i Ja, Moj Lameše. A da li si ti prethodno objavio da niko ne ide pred nama?

11 Ti kažeš: Ah, na to nisam mislio. –

12 Nu, ako tako, zašto te potom sablažnjava gomila koja kasa napred?

13 A Ja nisam mislio na ovaj hod koji sada činimo, nego samo na službeni hod tvog sveštenstva.

14 Zato sada budi potpuno miran i idi dalje – jer ovako je pravo i ovako neka i ostane da narod svagda ide pred našim licem.

15 Po tom poretku neka nadalje uvek i ostane telesno i duhovno.

16 Drži ti prema tome narod svagda na oku, tako ćeš Mi biti pravi pastir ovog Mog stada, amin."

17 Takva beseda smiri Lameha pa on sada dobre volje krenu dalje.

18 Kako sada dospeše van grada i Lameh u blizini ugleda veličanstveni hram, tada se odveć obradova i od same radosti skoro poče poskakivati.

19 To bi i učinio da se nije ustručavao od naroda.

20 Gospod mu pak reče: "Čuj, Lameše, Moja deca, sasvim slobodno od sveg raspoloženja srca smeju da se raduju u Mome imenu. Zato slobodno možeš da skačeš kao jelen jer Meni je vedri u Mome imenu draži nego neki koji tuguje na Mom srcu.

21 Jer stvorio sam vas jedino radi blaženstva, a ne radi tuge."

22 Tu Lameh ozbiljno poče da poskakuje.

23 Pošto takvo vide narod, začudi se silno i pojedini iz naroda zbog toga stadoše slaviti i hvaliti Boga i od velike radosti takođe poskakivaše u visinu.

24 Drugi pak rekoše: "Gledajte, gledajte, naš pređašnji davitelj postade plesačem."

25 Takvo što su mu sigurno učinili ovi s Visine – jer treba da su sve sami moćni čarobnjaci tako da im je pokorno čak i kamenje."

26 Drugi ih pak opomenuše takvih reči te rekoše: "Zar ne vidite ploču ukrašenu imenom Gospodnjim i kako ovi moćni odmereno nastupaju?

27 Zato ne pričajte takvo koješta, nego obožavajte svetinju večnog svemoćnog Boga, Koga nas je negda učio veliki videlac Božji, knez Farak."

28 I pod takvim zgodama stigoše sada i do zlatne kapije kružnog bedema.

29 Mura otvori kapiju i povorka krenu do hrama; ali narod se ne usudi koraknuti nogom preko tog praga, nego ostade sasvim mirno van ograde.

424

1 Kada uzvišena povorka sasvim dospe do hrama, tada Mura opet odmah otvori zlatna vrata i Lameh se silno začudi velikom sjaju.

2 Pošto se malo oporavi od svog velikog čuđenja, tada tek primeti da kroz svaki red prozora upada druga svetlost u unutrašnjost hrama. Kroz donji red veoma ružičasto-crvena, kroz srednji red zelena, koja se pak na stranama prema zadnja dva prozora gubila u žutu, a kroz gornji red plava prelazeći prema obema stranama u svetlu ljubičastu.

3 On ne mogaše takvo suzbiti jer ova pojava suviše zahvati njegovu radoznalost.

4 On se zato obrati Gospodu te Mu reče: "O Gospode, najmudriji, najbolji, najljubazniji Oče, Ti Koji si svet, presvet! Sigurno vidiš zašto se sada obraćam Tebi.

5 Ako je Tvoja najsvetija volja, onda bi Ti mogao da smiriš moje srce."

6 Gospod pak reče Lamehu: "Čuj, Moj Lameše! Moja služba koju sada vršiš ima prednost svemu. Zato ostavi sada boje prozora bojama i obavi šta pristoji Meni na tvoj način.

7 Kad obaviš, tada se tek obrati Muri, i on će ti obznaniti šta je uzrok obojene svetlosti.

8 Gle, pred tobom već stoji žrtvenik! Stani s njegove desne i čekaj dokle blagoslovim žrtvenik Svojom rukom.

9 Kada se to dogodi, onda stavi ploču na žrtvenik, a Ja ću tada s obe strane žrtvenika dodati dva heruba, i oni neka svagda čuvaju ovu Moju svetinju među vama.

10 Nad imenom ću Ja dahnuti svetao oblak za znak da sam Ja, večno svemoćni, živi, jedini Bog i Gospod neba i zemlje takvo ovde odredio za vaše spasenje od večne propasti.

11 Onaj koji se ovom hramu bude približavao dostojnim i čistim srcem ispunjenim ljubavlju, taj da bude ukrepljen Mojom milošću.

12 A ko se ovom hramu bude približavao nedostojnim, nečistim, svetoljubivim i sebičnim srcem, toga će zahvatiti oganj koji će se sručiti s krova hrama i ubiće ga pa sasvim proždreti.

13 A u hram niko da ne ulazi osim jedino ti kao prvosveštenik Dubine, kojeg Ja postavih, i ako dođe neko s Visine, a posle tebe tvoj najstariji sin kada ga najpre u Mome imenu budeš blagoslovio za prvosveštenika umesto tebe.

14 Takvo prvosveštenstvo neka uvek ostane pri tvom glavnom kolenu.

15 A ko se još uputi u hram, tog će herubi smesta ubiti.

16 Takođe ni jedna žena da se ne usudi u ovu svetinju ako hoće da ostane živa, bilo s Visine, a kamoli iz Dubine.

17 A i ti sam da samo četiri puta godišnje uđeš u hram i pre toga da se sedam dana spremaš i da dobro razmisliš kuda i pred Koga stupaš.

18 A ukoliko na to ne obratiš pažnju, zaista, ne bi prošao bolje od svakog drugog.

19 Kada pak budeš ulazio u hram, nemoj za sobom zatvarati vrata kako bi i narod s valjanog rastojanja mogao da zagleda u svetinju i tu da ugleda Moju veliku veličanstvenost.

20 A u predvorju da se skupljate svakog Sabata i da Mi zahvaljujete i da Mi prinosite vašu ljubav na žrtvu, ali nipošto neku drugu žrtvu.

21 Jer vaša žrtva je žrtva Kajinova, a nju neću pogledati osim jedino u vašim srcima.

22 U predvorje pak da ne ulazi ni jedan čovek pokrivene glave i ni jedna žena otkrivenog lica.

23 Sve dokle među vama budete obraćali pažnju na ovaj Moj poredak, toliko dugo će i ova Moja milost ostati vidljivo i svagda delotvorno među vama.

24 Ukoliko pak ikada opet napustite ovaj Moj poredak, onda će vam se uzeti ova svetinja i umesto nje ćete nad žrtvenikom ugledati sud u plamenu koji sve proždire.

25 Tada će deca Visine moćno doći na vas i tući će vas užarenim šibama.

26 Gle, to je za sada Moja volja.

27 Pa tako daj da blagoslovim žrtvenik i ti zatim stavi ploču na njega, a potom Moja volja, amin."

425

1 Po takvoj besedi Lameh smesta ode do desne strane žrtvenika, stade tamo s pločom u ruci a napravi pri tom odveć nesiguran izraz lica, na kojem se jasno ocrtavalo da je puno velikog straha i trepeta.

2 Pošto Gospod takvo vrlo dobro primeti, tada smesta zastade s već skoro započetim blagosiljanjem žrtvenika i reče Lamehu, naime govoreći:

3 "Lameše! Šta ti je kada tvoje lice i celo tvoje držanje sada pokazuje da se takvo zbiva u tvojoj duši?

4 Zar si zadrhtao zbog Mog poretka kojeg sam ti sada dao iz Sebe kako bi znao kako treba držati Moju svetinju i zbog čega joj se ne može ni ne sme približiti ništa nespremno i nečisto?

5 Govori, i Ja ću ti biti milostiv!"

6 I Lameh uzvrati Gospodu: "O moj Gospode i moj Bože! Šta li nemoćni crv u prašini još da kaže Tebi kada si Ti jednom izrekao Svoju svemoćnu, najsvetiju volju?

7 Tu jedino znači posle takvog rešenja iz Tebe: Čoveče, stvorenje! Živi nepromenljivo potom, ili Ja, tvoj svemoćni Bog i Tvorac, ću te iznenada uništiti i upropastiti na večno.

8 Gle, Ti daješ nama sirotim crvima Dubine sada Svoju svetinju i time beskrajno veliku milost; ali šta će nam takvo po Tvojoj večno nepromenljivoj odluci doneti?

9 Ništa osim smrti, propasti pa zatim strašnog mučiteljskog suda.

10 O, ne bih smeo da poznajem ljudsku prirodu kada ne bih znao kako ista lako dospeva na nečiste puteve; i kada takvo zlo snađe slabog čoveka, šta je potom s njim pored ove svetinje?

11 Zašto samo isključivo ja smem u hram kada ja bejah svagda najveći grešnik pred Tobom; a hiljadu puta čistiji ne smeju da se usude na to pri gubitku svog života?

12 Više je u redu da niko nečista srca ne treba da se približava ovom hramu; ali ko li je čistog srca pred Tvojom svetošću?

13 I tako svakome koji se ikada usudi da se približi ovom hramu predstoji neizbežna smrt.

14 O divna, sveta pločo, likujući te doneh ovamo, ali ridajući ću se opet od tebe vratiti kući – jer ti nama sirotima nisi na blagoslov, nego za neumoljiv sud si nam data.

15 O Gospode, ako se već smera na naše krajnje uništenje, onda bez obzira neka ipak bude svagda Tvoja svemoćna, sveta volja, amin."

16 Kako Lameh takvo reče, tada ga Gospod pogleda vrlo sažaljivo, pa mu reče: "O Lameše, ti zaista siroti sine nevolje i tame, zašto se plašiš uzalud?

17 Gle, da sam Ja takav prijatelj ubijanja Svoje dece, zar bi onda bilo potrebno da vam dođem vidljivo?

18 O gle, dovoljna je misao, i cela tvorevina bi nestala kao da je nikad ni nije bilo.

19 A Ja samo dođoh k vama duhovno mrtvima kako bih vam život, kojeg ste izgubili, sasvim opet dao dobrovoljno iz Mog velikog smilovanja i da vam i ovde dam ustanovu u kojoj svagda opet možete steći izgubljeni život.

20 A da ova ustanova mora da se održi u čistom poretku da takva sila radi vaše sreće ne bi oslabila raznim neredom, reci, da li je to sud?

21 Ako samo prvosvešteniku dopustim da stupi u ovu svetinju, šta tim gube ostali?

22 Ako su ljubavlju prionuti uz Mene, zaista, to je više od hiljadu takvih hramova.

23 A onaj koji Me ljubi, taj je već unutar hrama, jest, unutar duhovnog hrama i onda ga sigurno neće snaći smrt ako s tobom ide u ovaj hram.

24 Jer onaj koji Me ljubi, taj je već odozgo i može u svako doba u hram.

25 A sigurno da od Mene nećeš da tražiš da vam hram ispunjen Mojom živom milošću dam za svinjac.

26 Zato neka samo ostane kod Mog ranijeg rešenja i budi siguran da niko zato neće štetovati.

27 Jer Ja sam Otac vas svih, a ne ubica.

28 Pa tako blagosiljam ovaj žrtvenik, amin."

426 (2.240)

1 Pošto prema tome Gospod blagoslovi hram, tada i Lameh stavi ploču na žrtvenik i Gospod Svojom rukom taknu ploču.

2 I gle, dva odveć ozbiljna heruba se ukazaše s obe strane žrtvenika stojeći na svetlim oblačcima, svim prisutnima se ukazaše.

3 Onda Gospod dahnu preko ploče i odmah svetao stub od oblaka stade nad pločom i žrtvenikom dosežući gore do zlatnog svoda.

4 Kako sve to svi prisutni ugledaše, tada sve zahvati silan strah, jest, i sam Henoh takvu pojavu posmatraše s najvećom pažnjom i strahopoštovanjem i reče u sebi:

5 "O sveti, preljubazni Oče! – Koliko si Ti beskrajno dobar! – Na Tvojoj svetoj Visini skoro da nisi hteo žrtvenik i dao si se čak nagovoriti da prihvatiš jedan najobičniji žrtveni žrtvenik i nama deci planina nisi hteo da ostaviš ni jedan vidljivi znak osim ponovo dignutu pećinu Adamovu i najjednostavniju kolibu Puristinu.

6 A ovde si postavio takav veličanstven spomenik tako da će na njega sa strahopoštovanjem gledati sunce, mesec i sve zvezde neba; i deca Visine će s velikom ljubomorom gledati dole u Dubinu sada toliko uzvišeno blagoslovenu.

7 O sveti, preljubazni Oče, neobične stvari činiš i niko ne može da ugleda smisao Tvoje odluke. Samo to znam da ti sve to činiš iz Svoje beskrajne ljubavi i smilovanja, i zato neka je jedino Tebi svagda i večno sva Moja ljubav."

8 Gospod pak pogleda Henoha i reče mu kroz srce: "Henoše, gle, ovde ime, gore nosilac istog. Ovde znak, gore davatelj znaka. Ovde Moj privid, gore Moje bivanje. Ovde veličanstvenost znaka, gore Očeva moć. Ovde sve od dragulja i zlata zemlje, gore Očeva ljubav i blagost živo.

9 Moj Henoše, šta ti se čini boljim?"

10 Tu Henoh reče ganut sve do najunutarnijeg vlakna: "O Ti neizrecivo preljubazni, presveti Oče! Tu zanemi moje srce u suviše moćnoj ljubavi prema Tebi i ja ne mogu ništa reći osim: O Oče, koliko beskrajno dobar si Ti!"

11 Gospod pak na to reče glasno Henohu pred svima: "Henoše, Moj jedini prvosvešteniče ovog vremena, budući da su se sada nebo i zemlja slili u jedno i ostvareno je zajedništvo anđela neba s vama, Mojom decom, Ja ti kažem: I ovo stado neka je od sada povereno tvom pokroviteljstvu.

12 Ako vidiš njegovu nevolju, onda se daj ovamo i uspostavi opet dobar poredak u Mome imenu.

13 Zehelu na Visini pak reci da se opet vrati Meni – jer Mi je potreban, i reci mu dalje da uzme mač i da s njim odmereno stupa kao jedan vrhovni knez svih anđela neba naoružan za neprestanu borbu.

14 To da nisi propustio – jer Zehelovo vreme je odmereno jednako Mom."

15 Tu se Gospod opet obrati Lamehu te mu reče: "Lameše, gle, sada je sve sređeno! Ostani u ovom poretku obznanjenom tebi sada prejasno, tako ćeš uvek ostati u živom zajedništvu nebesa i tebi i svem tvom narodu će biti dobro na zemlji.

16 A onaj koji Me bude ljubio iznad svega i iz velike ljubavi prema Meni odrekne sebe u svemu svetskom, taj će da ima večni život i neće videti ni osetiti ni okusiti smrt.

17 A u ovoj svetinji ćeš svagda saznavati Moju volju ako Mi najpre žrtvuješ, moleći se, svoje srce.

18 Kada god Henoh bude dolazio tebi ili ti njemu, svagda da ga slušaš za sebe i za sav tvoj narod.

19 Dakle svi vi da se usmeravate po Henohu – jer iz njegovih usta hoću da vam govorim.

20 A sada primite svi Moj Očinski blagoslov; Moja ljubav sa svima vama, amin!"

21 Tu Gospod nestade, i svi jecahu i plakahu.

427

1 Kada se svi malo oporaviše od svoje velike tuge, tada se Henoh dignu, stupi do Lameha i reče sledeće reči:

2 "Čuj, brate Lameše, i čujte svi! Svi vi ste sada svojim očima videli Gospoda, svetog, preljubaznog Oca, kako deluje i svi ste čuli Njegov božanski, svemoćni, sveti Očev glas i svako je morao priznati sam sebi i reći u sopstvenom srcu: Zaista, ovako ne ume da govori ni jedan čovek. –

3 I takođe ste videli dela od Njega koja ni jedan čovek nikada ne može činiti iz sebe osim ako ih jedino čini Gospod, Koga ste sada videli i čuli, preko Njega.

4 Vi sada, dašta, verujete bez sumnje da je Gospod; ali gledajte, ništa vam ne koristi ni vaša vera, ni vaša ljubav prema Njemu zato što ste bili prinuđeni da verujete u vidljivog i da ljubite opipljivog pošto vam je nemoguće da takvo izostavite budući da vas je Njegovo svemoćno prisustvo teralo i privuklo vas je neodoljivo Njemu.

5 A pošto vam takvo ništa ne koristi, postavlja se pitanje šta li da činite kako bi vam koristila vera u Njega i ljubav prema Njemu?

6 Gledajte, draga braćo, to je sada vrlo važno pitanje, i na to pitanje moram da vam odgovorim.

7 Vi sada, istina, pitate u svojim srcima i kažete: Pa, zašto da nam sve to ništa ne koristi? Zar nam već nije beskrajno koristilo i beskrajno će nam koristiti?

8 Imate pravo, draga moja braćo, što tako pitate. Ja vam pak kažem da se ovde uopšte ne radi o takvoj koristi – jer sve što Gospod čini jeste nama na korist ako isto pravilno upotrebljavamo. Upotrebljavamo li pak pogrešno, onda nam može biti i na najveću štetu.

9 Što nas je Gospod stvorio i što nam je dao slobodno, samostalno postojanje i uz to još za nas stvorio divnu zemlju, koja nas nosi, i što nas opskrbljava svim mogućim, ko će tu reći da nam takvo nije korisno?

10 Međutim – kada nam sve to koristi? – Samo onda kada sve to upotrebljavamo po božanskoj ljubaznoj volji.

11 Ukoliko pak ne upotrebljavamo tako, onda nam smesta služi na sud, koji je već prva smrt duha, i prenosi nas zatim iz ove smrti, koja je naime sud, do stvarne i večne smrti.

12 Sada gledajte, upravo tako kako vas je Gospod negda sve stvorio za slobodno, samostalno delovanje posredstvom žive sile iz Njega koju vam je dodelio, isto tako vas je i sada verno i ljubeći ponovo oblikovao iz Njega.

13 Ta vera i ta ljubav sada još nije ni najmanje vaša svojina i prema tome ni ne služi vam na život; nego je za sve samo sud pošto ste sada primorani da tako verujete i ljubite.

14 Ali šta vam je sada činiti da se izvučete iz tog škripca suda?

15 Gledajte, za to svi mi imamo samo jedno jedino sredstvo, i ono se zove istinska, velika poniznost srca. – A u čemu se sastoji?

16 Sastoji se u tome da sami sebe smatrate odveć nedostojnima takve milosti koja se sada vama svima dodelila i da se držite najmanjima u narodu i da narod najmarljivije učite da Boga spozna kao Gospoda i jedinog istinskog Oca, i dalje da, ukoliko ste ceo dan radili u imenu Gospodnjem, onda krajem dana Njemu kažete u svojim srcima punim žive ljubavi:

17 O Gospode i Oče! Pogledaj dole milostivo na nas, loše i lenje sluge, i pogledaj naš posao tako kao da je nešta pred Tobom – jer mi uviđamo i priznajemo živo pred Tobom da sve dobro što je na našem poslu jeste delo od Tebe; a mi smo Tebi samo smetali u Tvom poslu našim nespretnim rukama. Prihvati stoga našu volju umesto dela i svagda da bude jedino Tvoja sveta volja. –

18 Gle, pri takvom stanju vaše duše tek će vam ova vera i ova ljubav postati korisnim.

19 Takvo znači zavetujte sada Gospodu u svome srcu, tako ćete zaista postati živog duha i vaša deca i deca dece će vaš blagoslov deliti s vama večno u Gospodu, amin."

428

1 Po toj više opštoj besedi obrati se Henoh jedino Lamehu te mu reče:

2 "I sada, dragi moj brate Lameše, čuj me jedino za sebe – jer ovako glasi volja Gospodnja isključivo tebi:

3 Sada treba da zatvoriš hram devedeset i jedan dan. Devedeset i prvog dana pak od sutrašnjeg dana s jedan počev računano ujutru opet treba da otvoriš hram, ali tek uveče da uđeš u hram i da se u njemu zadržiš jedan pomak senke.

4 Kada pak u hramu budeš stojao pred Bogom, onda da ne koristiš svoja usta a ni svoje ruke, nego s punim mirom da iščekuješ Duha Božjeg i da Ga očekuješ sa svom poniznošću i ljubavlju svoga srca.

5 Ali da ne govoriš ni srcem, a kamoli ustima: Veliki, svemoćni Bože, Ti sveti Duše sve večne sile i moći, dođi meni i objavi mi iz Svojih svetih usta Svoju najsvetiju volju. –

6 Nego jedino živo osećajući da u sebi govoriš ovako pred Bogom: O Bože, jedini Gospode neba i zemlje, ovde stojim ja, jedan najnedostojniji grešnik pred Tobom i nisam dostojan da me pogledaš u ovoj Svojoj svetinji koju si postavio.

7 Ali Ti Sam si me pozvao da stupim ovamo u ovaj sveti dom; zato neka svagda i večno bude Tvoja sveta volja sa mnom.

8 O Bože! Budući pak da si nas Sam učio da Te ljubimo kao Oca i da Te priznajemo jedinim istinim Ocem i potom i da zovemo, tako i ja zovem Tebi:

9 O sveti, preljubazni Oče, budi meni sirotom grešniku milostiv i milosrdan i oprosti mi što se usuđujem da Te ljubim svojim nečistim srcem – i da Te kao krupan i velik grešnik zovem Ocem. –

10 Gledaj sada, dragi moj brate Lameše, to neka svagda bude tvoj posao u hramu.

11 Kada pak takvo budeš živo u sebi izvršio, tada se daj u potpuni mir i očekuj Gospodnju reč i volju.

12 Ako dođe, onda najpažljivije obrati pažnju na nju, zabeleži je zatim na pločama pa objavi je narodu.

13 A ukoliko ne dođe, onda daj Bogu u svome srcu čast, istupi zatim sa strahopoštovanjem iz hrama i zatvori ga opet na devedeset i jedan dan.

14 A što se tiče predvorja, neka uvek bude otvoren narodu na Sabat ujutru i neka ostane otvoren sve do jutra sledećeg dana kako bi ljudi koji stanuju daleko takođe još mogli da imaju udela ukoliko na Sabat ne mogu da stignu na sveto mesto.

15 A kod kapije predvorja neka uvek budu prisutna dva čuvara i neka sve koji stupaju u predvorje valjano proveravju i upozoravaju.

16 Jer onog koji bi nedostojan hteo da se približi hramu, čuo si od Samog Gospoda šta takvog očekuje.

17 Zato čuvari kapije svakog koji hoće da uđe najpre da provere u njegovoj duši. Nađu li ga nedostojnim, onda neka ga hitno upozore da ne ulazi u predvorje sve dokle se ne očisti i tako se udostoji da bude sposoban da uđe u predvorje.

18 Provera neka pak svagda bude usmerena na srce onog koji hoće da uđe. I čuvari moraju sami posle tebe da budu prvi muževi najčistija srca i svoju službu moraju da obavljaju sa svem poniznošću i ljubavlju prema Gospodu.

19 Ovo si još morao saznati. I pošto si sada u svemu obavešten, i to ovde u svetinji, onda hajde da istupimo iz nje, zatim da zatvorimo hram i još da se o ponečem posavetujemo u predvorju, pa konačno da se vratimo u tvoj dom.

20 Tako neka se sve to dogodi u imenu Gospodnjem, amin."

429

1 Po tim rečima Henohovim svi u svome srcu dadoše Bogu čast, iziđoše zatim iz hrama i Lameh zatvori isti.

2 Sada tek Lameh jako stade promatrati građevinu hrama. Kako sa svih strana vide njegovu veličanstvenost, tada se opet ispuni uzvišenom radošću te slavljaše Boga što čoveku dodeli takvo saznanje usled kojeg uzmognu ostvariti takvo što uzvišeno i veličanstveno što pobuđuje strahopoštovanje.

3 Henoh pak uze Lameha za ruku pa mu reče: "Dragi brate Lameše, tebi se izuzetno sviđa sjaj ovog hrama kako dobro primećujem; ali razumeš li i ovaj hram u svojoj građevini?

4 Kažeš mi u svome srcu: Ne, brate, otkud da razumem? –

5 Dobro, kažem ja tebi, ti si sada iskren i imaš čestito srce, zato mi i moraš takvo priznati.

6 Ali pogledaj malo dublje i naćićeš u valjanoj dubini svoga srca gde će biti napisano s užarenim pismom:

7 Ti, prvosveštenik u svetinji Gospodnjoj, moraš spoznati delo u duhu istine, nad čim te je Gospod postavio; inače si slep zlikovac u njoj.

8 Teško tebi ako hoćeš svoga brata da učiš o nečemu što ne razumeš – jer Gospod tu govori i kaže:

9 Tu ću kažnjavati učitelja i učenika i neću pre pogledati ni jednog ni drugog! – Lameše, razumeš li takvo?

10 Gle, onaj koji hoće da govori o Bogu i Njegovom delu i hoće u tome da poduči svoga brata, taj najpre sam mora da nauči od Boga.

11 Zašto li? Zato što Boga i Njegovo delo niko ne poznaje osim jedino Bog.

12 Sve to je tebi sada još strano i ne znaš kako Bog čoveka uči i povlači.

13 Ali kažem ti: Još danas pre nego što potpuno padne mrak upoznaćeš prve elemente i zatim sve dalje sve dok ne staneš potpunim bogoslovom."

14 Ovde Lameh opet silno stuknu i upita Henoha veoma revnosnom besedom: "Brate Henoše! Kakve mi to stvari govoriš koje moje srce ne može da shvati?

15 Molim te i kažem ti: izjasni se razumljivo inače tvoja beseda ne vredi za mene.

16 Ti reče upravo: Teško učitelju koji svoga brata hoće da uči nešto što sam ne razume. –

17 A šta ja da kažem kada preda mnom govoriš stvari koje su mi nepojmljivije od kraja sveta ako ga negde ima."

18 Tu opet Henoh uze reč i reče Lamehu: "Brate Lameše, ne revnuj zalud – jer ako bi učenik već ranije znao što će tek saznati od svog učitelja, reci mi, zar onda učitelj ne bi bio najizlišnije biće na svetu?

19 A to je velika razlika između učitelja i učenika da ni jedan učenik odmah početkom nije tako savršen kao njegov učitelj.

20 A kada postane kao njegov učitelj, onda je savršen i više nema razlike između učitelja i učenika.

21 Gle, mene je Gospod poslao dole tebi kao pred-učitelj s Visine; tako ima i da me slušaš.

22 A zar učitelj ne bi nerazumno pristupio delu ukoliko bi svome učeniku najpre dao objašnjenje nekog štiva i potpuno razlaganje tog štiva pre no što mu pokaže samo štivo za obradu.

23 Gle, ja sam ti pak sada najpre dao sirovo štivo po božanskom poretku; tako sam ja valjani učitelj po poretku Božjem.

24 Zato ne revnuj pre vremena; kada ti dadoh štivo, onda ću ti dati i objašnjenje.

25 Ali sve treba svoje vreme i svoje strpljenje.

26 U tvom domu ćeš tek saznati više, pa tako hajde da sada pođemo tamo, amin."

430

1 Po toj besedi Henohovoj smesta se svi prisutni: Lameh, Tubalkajin, Mura, Kural, sedmorica vesnika i tako i Henoh dadoše iz širokog predvorja u grad a tamo u dom Lamehov.

2 Kada pak ovo društvo istupi iz vrta Božjeg (tako se kasnije nazva predvorje hrama) i htede da pođe do grada, gle, zaustavi ih narod – jer njemu nedostajaše onaj mladi divni čovek ranije viđeni.

3 Pošto ga ne vide da ranije iziđe iz hrama, ni sada u društvu, to pomisli da ga Lameh i njegovo društvo možda nisu zatvorili u hramu, gde će morati da umre od gladi.

4 Pošto pak Lameh vide da narod postaje sve neobuzdaniji i navaljuje na Lameha i vikaše: "Lameše, stari krvoloče, stari tiranine, vrati nam opet divnog čoveka inače ćemo da te rastrgnemo na komade!" tada poče odveć da strepi tako da povika Henohu:

5 "Henoše, moćni prijatelju Gospodnji! Zar ne vidiš veliku nesreću u kojoj se nalazimo!?

6 Zar moram da propadnem? Molim te, savetuj kako da se spasemo ovde iz ruku besnog naroda!"

7 I Henoh se na to obrati Lamehu i reče mu: "O, ti malodušni! Zar nemaš ključeve u ruci?

8 Reci nerazumnom narodu da s tobom ode tamo i neka uzmu iz hrama mladog divnog čoveka. Kada se uvere da tamo više nema nikog, onda će se valjda smiriti i mi ćemo onda sasvim neometano poći dalje kući. Dakle, učini tako. Amin."

9 Tu se Lameh opet ohrabri i reče glavnim vikačima: "Čujte, onaj mladi divni čovek apsolutno ne dopušta da ga mi zatvorimo – jer On je jedan svemoćan isključiv gospodar.

10 Samo Njegovo sveto ime je ostalo živo u hramu. A On je na našu veliku žalost postao nevidljiv kada nam je pokazao Svoju svetu volju i na najdivniji način živo blagoslovio žrtvenik i ceo hram.

11 Takvo se, zaista, zaista, zbilo. Oni moćni živi herubi na svetlim oblacima s obe strane žrtvenika, na kome počiva najsvetije ime divnog čoveka, svedoči tome, i svetli oblak nad žrtvenikom takođe pokazuje to.

12 Ako nećete da verujete mojim rečima, evo, ovde su ključevi! Uzmite ih i idite tamo, pretražite hram, pa dovedite ovamo divnog čoveka i zatim neka se on sam pred vašim očima osveti meni. Ukoliko Ga ne nađete, onda ćete valjda verovati da je tako kako vam sada rekoh i više mi ne možete ništa.

13 Ali pazite da vam je srce čisto inače će vam se desiti veliko zlo pri približenju hrama."

14 Kada vikači čuše takvo od Lameha, tada silno stuknuše i ni jedan nemade hrabrosti da dohvati ključ i takođe ni jedan od njih ne znađaše šta da odgovori Lamehu na njegovu besedu.

15 Lameh ih pak sada upita veoma ozbiljno, naime govoreći: "Nu, zašto oklevate? Zar to još nije dovoljno dokaza kada vam odobravam da sami proverite?"

16 Tu ustuknuše vikači i rekoše: "Sada verujemo da je tako kako si nam rekao. – Oprosti nam našu grubu nametljivost – jer onaj mladi čovek je osvojio naša srca".

17 I Lameh uzvrati govorniku: "A kažem vam još usto: Ostanite svagda u tom živom raspoloženju za mladog čoveka, tako ćete ići pravim putem – jer taj čovek jeste Bog od večnosti, On je Bog Farakov!"

18 Tu se sav narod naježi i ustuknu a naše društvo produži, kako početkom već bi rečeno, neometano u grad i tako i u dom Lamehov.

431

1 Čim svi ranije navedeni potpuno prispeše u domu Lamehovom, tada Lameh upita Henoha da nije možda vreme da obeduju.

2 I Henoh uzvrati Lamehu: "Brate, ti tako želiš u svojoj prirodi po svom starom običaju, zato i postupi po svojoj želji; ali pri tome se ne brini nas radi – jer mi još ne osećamo potrebu za obedom pošto smo još prezasićeni velikom ljubavlju i milošću Gospodnjom, koja nam se danas dodelila toliko preobilno.

3 Jer gle, ne samo o zemaljskom hlebu živi čovek, nego pre o reči Božjoj.

4 A kada jedeš prirodni hleb i njim se utoliš i hraniš, onda se upitaj i reci: Zašto i kako me je prirodni hleb ili uopšte prirodna hrana utolila i nahranila?

5 I u sebi ćeš svagda dobiti punovažan odgovor: Zato što i svaka prirodna telesna hrana potiče od večne svemoćne reči Božje.

6 Sada gle, kada te već učvršćena i prikovana reč Božja toli i hrani, koliko će tek više slobodna, neprikovana odveć živa reč ishodeća sveže iz usta Božjih biti u stanju da takvo ostvari!

7 Tȁ mi sami potičemo od reči Božje, dakle za nas večno ni nema ništa hranljivije i zasitljivije od upravo žive reči Božje.

8 Tako čovek ne živi jedino o hlebu i sve druge svetovne hrane, nego on živi pre svega o svakoj reči koji potiče iz usta Božjih.

9 Ali time nikako da bude rečeno da čovek ne treba da blaguje prirodnu hranu budući da ju je Bog zato stvorio i istu je pred svima nama i s nama jeo, ali jedino ne treba da nam postane glavnom potrebom.

10 Gle, Lameše, takođe i takvo pripada u poredak božanskih predmeta.

11 A ja ti kažem: budi uvek umeren s blagovanjem prirodne hrane – jer u njoj leži veliko iskušenje.

12 Možeš mi sasvim verovati: Kada jedemo prirodni hleb i plodove zemljinog tla, onda pri tome moramo da budemo veoma na oprezu da njenim grubim čulnim teretom ne ugušimo besmrtnog duha.

13 Jer takvo već možeš da vidiš jasno na halapljivoj deci kako upravo tom svojom jakom proždrljivošću zaglupljuju pa zatim ne budu sposobna za ništa duhovno marljivo. Nasuprot tome ona deca koja su stalno više umerena vrlo brzo postaju pristojni mislioci.

14 A kao što je takvo očito slučaj kod dece, isto tako je utoliko više slučaj kod odraslog čoveka pošto je on sposoban razvijenih strasti koje su još strane detetu.

15 Ja ti kažem, dragi brate Lameše, s prirodnom hranom primaš prirodno i ono se u tebi ne produhovljuje, nego ono samo čini prirodnim tvoga duha; ali s rečju primaš duhovno, i ono toli, hrani i ukrepljuje duha k večnom životu.

16 S prirodnom hranom hrani se telo a duh se pritiska i prisiljava na post; ali duhovnom hranom dobijaju oboje i duh postaje snažan i moćan i njegova čula beskrajno moćna a telo onda preko duha postaje vitko, umereno, postojano i održava se kao dobro tkana haljina od tananih, ali u sebi tim više žilavijih i jačih vlakana.

17 U prirodnoj hrani miruju kvarni duhovi i ako čovek od njih previše primi u sebe, onda oni ovladavaju njegovim duhom i potkopavaju njegovo biće onako kao što rđave bube i crvi glođu i potkopavaju drvo, uništavaju njegovo biće i konačno ga sasvim upropašćuju.

18 A duhovna hrana je duhu oživljujući blagoslov s neba, kojom će se on vrlo skoro rascvetati u snažan i miomirisan cvet večnoga života.

19 Na takvo, dakle, brate Lameše, takođe svagda da obratiš pažnju i da svoj narod po tome vodiš.

20 Pošto si pak takvo radosno i vrlo voljno čuo, onda i možeš za sve nas da spremiš valjan obed ali s merom i svrhom. Amin."

432

1 Po toj besedi, koja Lameha sasvim živo duhovno okrepi i uveri u veliku istinu tog predmeta, dade se smesta do svog trpezara u sporedni kabinet i naruči umeren, običan obed.

2 Trpezar sasvim začuđen tom porudžbinom, upita Lameha da li on to ozbiljno.

3 Lameh mu pak uzvrati: "Zašto me pitaš, valjda ću znati šta mi je činiti.

4 Ali ti kažem ne pitaj dalje, nego učini kako sam ti naložio, tako ćeš biti pravi sluga onog koji ti je sada od Boga postavljen pravim vođom."

5 Ove reči začudiše trpezara i on reče sebi malo poluglasnim glasom: "Zar Lameh više nije kralj? Šta je to kada govori: Koji ti je od Boga postavljen pravim vođom? – Neka razume to ko može i hoće, ali ja ne razumem."

6 No Lameh itekako dobro primeti šta trpezar progunđa u svoju bradu, obrati mu se zato te reče: "Čuj, Brudale! Ono što ne razumeš može odmah da ti se objasni. Gle, između Lameha kralja i Lameha vođe takva je razlika:

7 Lameh kao kralj odmah bi dao da te vežu i umore za ovo pogovaranje. A Lameh od Boga postavljeni vođa stupa do tebe i kaže ti: Dragi moj Brudale, idi i čini kako ti naložih – jer tako hoće Gospod, veliki večni svemoćni Bog Farakov.

8 A ako si već skupio izobilje hrane i pića, onda dovedi siromahe i zatvorenike u dvoranu s prestolom i ugosti ih kao da su svi moja braća i sestre.

9 Pošalji skoroteče kroz ceo grad i reci im da koga god nađu da ga dovedu u moj dom i neka se otvore svi zatvori i ni jedan zatvorenik neka ne ostane; takođe ni moji najveći neprijatelji; oni čija se hrana do sada sastojala u kuvanim velikim močvarnim bubama (rakovima) neka se sada nahrane mojom kraljevskom hranom.

10 Jer od sada mom narodu više neću da budem kralj i gospodar života i smrti, nego jedino hoću svima da budem brat koji mudro vodi u poretku Božjem.

11 Gle, moj dragi brate Brudale, to je sada razlika između kralja Lameha i vođe Lameha. Ali idi hitro, izvrši ovo što sam ti sada kao brat naložio."

12 Od prevelike radosti Brudal skoči uvis i reče glasno: "O veliki svemoćni Bože! Samo Tebi je bilo moguće da gvozdeno srce Lamehovo preobraziš u toplo bratsko srce!

13 O Bože – o Bože! kako si me sada odjednom beskrajno usrećio! Još danas ću videti svoju vernu ženu, moju dvojicu braće i mojih sedam dece, tri dečaka i četiri odraslih kćeri, koji su na smrt dospeli u zatvor pošto ne htedoše Lameha obožavati kao Boga."

14 Tu otrča, postara se za sve, i u roku od sat vremena već svi zatvorenici i mnoštvo drugih siromašnih behu u dvornici s prestolom.

15 A Brudal najaktivnije uposli svu poslugu na dvoru i ugosti sve siromahe i zatvorenike. A ovi hvaljahu velikog Boga Farakovog zato što ih tako divno oslobodi, i jeđahu i pijahu.

16 A porodica Brudalova ne htede jesti pre nego što vidi da li je Lameh stvarno tako preobraćen – jer ona mišljaše to bi mogao biti i neki ćef kraljev.

17 Ali Lameh posle nekog vremena opet dođe do Brudala i upita ga: "Brudale! Zašto nam nisi pružio nikakvu hranu? – Tjȁ, uzvišeni gosti s Visine Božje su kod nas! Šta li će oni misliti o nama kada ih tako zapuštamo? Zato postaraj se malo da uskoro dobijemo nešto da jedemo."

18 I Brudal pokaza Lamehu svoju drhteću porodicu pa mu reče: "O brate Lameše! Hajde podigni i ove sirote kako bi verovali koja milost ti je dana od Boga."

19 Kako Lameh vide ove sirote, bude ganut do suza, sagnu se do njih dole, dignu ih i reče: "Dođite k meni, mučio sam vas, mnogo sam se ogrešio o vas, ali sada hoću za svu nepravdu da vas obeštetim tako da će svima vama nedostajati reči da izgovorite.

20 Pođite sada sa mnom u trpezariju da sedite pored mene i da sada i svagda jedete za mojim stolom."

21 Tu siroti od radosti skoro stadoše da viču, slavljahu i hvaljahu Boga i pođoše za Lamehom u trpezariju.

433

1 Pošto Lameh sa svojim novim primljenim društvom opet dođe u trpezariju, tada mu Henoh odmah iziđe u susret i reče mu:

2 "Lameše, dragi moj brate! Šta je danas s tobom? Inače sve beše u najvećem poretku, trebao si samo mahnuti, i jela stajaše na stolu. A sada već ideš po drugi put i od tvoje prve nabavke jela i pića već je prošlo vreme od skoro dva pomaka senke, a još su stolovi potpuno prazni.

3 Da li je možda tvoja zaliha založena i tvoje ostave su prazne, ili se nešta drugo desilo? Ukratko, daj kaži mi šta takvo treba da znači."

4 Henoh, pak, i svi ostali s Visine znađahu itekako šta beše razlog, a Henoh samo zato postavi takvo pitanje kako bi Lameh time dobio priliku da dublje i poniznije uniđe u sebe.

5 I tako Lameh stuknu veoma silno kod sebe i ne znađaše u tom trenu šta da uzvrati Henohu. Za koji čas pak se konačno ipak ohrabri i uputi sledeće reči Henohu:

6 "Uzvišeni moćni prijatelju Gospodnji! Gle, kada svom trpezaru obznanih svoju želju po tvom savetu, tada se on začudi mojim rečima. Ja mu pak pokazah razliku između kralja i vođe Lameha.

7 A da bi on razliku još jasnije video i shvatio, naložih mu i zapovedih da odmah sazove svu moju poslugu pa da preko njih potraži sve siromahe u gradu i da sve zatvorenike oslobodi da svi dođu ovamo u dvornicu s prestolom i da tu najbolje budu ugošćeni jelom i pićem kao sama braća i sestre prema meni kao i, nadam se, prema svima nama.

8 Ovde uz mene već vidiš osmoro takve braće i sestara o kojih se kralj Lameh teško ogrešio. A vođa Lameh će se zato sada u imenu Gospodnjem starati za njihovu vremensku i večnu dobrobit i takođe je odlučan da čvrsto kao gvožđe koliko je god moguće potpuno učini isto tako svima koje je kralj na bilo koji način pritiskao, a posebno prvenstveno da obrati pažnju na one koji su zbog kralja ginuli u zatvorima.

9 Dvorana koja je sada već puna takve braće i sestara može, uzvišeni prijatelju Gospodnji, da te uveri u sve to što ti sada obznanih.

10 Zato su i toliko dugo izostala jela određena za nas. No i ubrzo će i ona ukrasiti naše stolove."

11 Tu Henoh zagrli Lameha i reče mu: "O ti moj odveć sada dragi, pravi brate u Gospodu! – Gle, sada Gospod oduze od tebe sve grehe. Ti sada stojiš ovde čistiji od sunca na najčistijem podnevnom nebu!

12 Gle, to je značenje hrama i celog njegovog ustrojstva.

13 Ti si hram, tvoje biće je sada muška čvrstina hrama. Prozori su spoznanja u tebi koja potiču od plamene svetlosti tvoje ljubavi. Zlatni krov je tvoja prosvećena glava. Žrtvenik u istom je tvoje srce. Herubi s obe strane žrtvenika predstavljaju tvoju ljubav prema bližnjem; i živo ime na altaru i svetli oblak nad istim jeste tvoja živa ljubav prema Gospodu iz koje sada sve ovo činiš. A oblak koji doseže do svoda predstavlja još po tom da si ti sa Gospodom sklopio potpuni savez ljubavi. A predvorje je tvoj telesni život u kome sada upražnjavaš ljubav prema bližnjem.

14 O brate! Gle, tako ti je Gospod spremio veliku divotu i učinio te je Svojim detetom. Tako blago tebi i tvome narodu!

15 A da bi video koliko Otac ovo blagovoli, hajdemo u dvornicu s prestolom. Tamo ćeš saznati s kojim blagovoljenjem On gleda na takve postupke.

16 Tamo ćemo i večerati. Amin."

434

1 Po toj besedi Henohovoj dadoše se svi u dvornicu s prestolom i Brudalu bi rečeno da sada jela pribavi i za uzvišene goste u dvornicu s prestolom i da tamo za njih naruči udobniji sto.

2 Tako i odmah bi. Kako pak ovi glavni gosti stupiše u dvornicu s prestolom, tada odjednom nasta veliko slavlje i Lameh se radosno začudi mnoštvom gostiju a još više velikim i raznim izborom najukusnijih plodova.

3 Zato odmah pozva sebi Brudala i upita ga kazavši mu: "Ali čuj me, moj dragi brate! Šta je ovo? Odakle si uzeo ove plodove koje nikada nisam video? Da nisi i ti činio čuda? Kako se ovo dogodilo?"

4 I Brudal reče na to Lamehu sam sasvim začuđen tom izuzetnom pojavom: "O ugledni vođo naroda! Uzalud me pitaš o tome – jer takvo i ja sam tek otkrivam.

5 A velim da će uzvišeni moćni gosti s Visine sigurno biti u stanju da tebi samom daju najverodostojnije obaveštenje. Tako možeš njima da se obratiš sa svojim najdostojnijim pitanjem."

6 Pošto Lameh to ču od Brudala, odmah se i obrati Henohu i uputi mu sledeće pitanje, naime govoreći: "Čuj, moćni prijatelju Gospodnji! Ti ovde sigurno vidiš isto što mene od samog čuđenje obara s nogu. Daj, reci mi koji je uzrok – jer sigurno je istina da su Gospodu sve stvari moguće i vama takođe veliko preko Njega, ali od mojih loših plodova satvoriti ove plemenite, gle, to mi je neshvatljivo.

7 Gospodu će sigurno biti lako da stvori najčudesnije plodove putem Svog večnog poretka, ali da nije možda protiv Njegovog svetog poretka da od lošeg stvori plemenito i najbolje? Ukratko, ta stvar mi je suviše okrugla i stoga i suviše neshvatljiva; zato daj mi obaveštenje o tome."

8 I Henoh se Lamehu osmehnu pa mu reče: "O dragi brate, ti revnuješ u svom pitanju za pramenom vune, ali važno u toj stvari izgleda ne primećuješ.

9 Pitaš me sada u svojoj duši i kažeš u sebi: "Pa šta je to važno i gde je?"

10 Kada ti upravo reče kao da ti se čini da Gospod usled Svog večnog svetog poretka ne može satvoriti plemenito i dobro iz lošeg.

11 Zar nisi čuo da sam Gospod pri stvaranju sve stvari nazva dobrim. Gde su prema tome loše? –

12 A ja ti kažem: ništa u svetu nije loše osim jedino čovek kada se u svome srcu odvrati od Gospoda. A kada je čovek na ovaj način zao i loš, onda je za njega i ceo svet loš i zao.

13 Ako si čist u svome srcu, onda će za tebe sve biti čisto, to jest tu ćeš sve ugledati u istini. A ukoliko je tvoje srce nečisto, onda će i sve pred tobom biti onako kako je tvoje srce.

14 Kakav si ti bio do skoro kao kralj? – Bio si loš, zao, sav podmukao i pun varke. Tako i tvoj siroti narod uglavnom beše protiv tebe i ti čak ni u najpoštenijem nisi video ništa osim podmukle hulje, i zato ga ti baci u zatvor.

15 Gle, Gospod se pak smilovao tebi, spasao te od propasti i gle, sada više ne vidiš ni jednu hulju i one koje si bacio u zatvore sada su radosni gosti u tvojoj dvornici s prestolom i sama su braća i sestre.

16 Sada gledaj dalje: kada je Gospod mogao da te popravi i očisti koji si zaista bio zao i rđav, onda će Mu valjda i biti moguće da plodove ovog tla oplemeni?

17 A ovi plodovi prikazuju ti plodove dela tvoga srca i prema tome i živo blagovoljenje Gospodnje na njima, i prema tome ovde ti je pred očima što sam ti maločas prorekao u drugoj dvorani, naime blagovoljenje Gospodnje.

18 Gle, to je pozadina ove pojave. Tako hajde da i mi odemo do stola postavljenog za nas i da se ukrepimo u imenu Gospodnjem. Amin."

435

1 I tako se celo društvo sledeći za Henohom dade za sto već postavljen raznim plodovima.

2 Svi zahvališe Gospodu usrdno u srcu za takvu milost a i zamoliše Ga da nadalje i svagda ostane kod njih Svojom toliko blagosiljajućom milošću i da ih štiti od svakog zla duha kao i tela.

3 Po takvom unutarnjem živom prizivu Henoh blagoslovi jelo i piće u imenu Gospodnjem pa reče zatim: "Sada ćemo, draga braćo i drage sestre, s dobrim raspoloženjem ukrepiti naše telo, pa tako jedimo i pijmo u imenu Gospodnjem!"

4 I odmah svi dohvatiše plodove, koji pak na ovom gospodarskom stolu ostadoše nepromenjene; Lameh pak imađaše jaku volju za plemenitim plodovima.

5 Ali Henoh mu reče: "Brate Lameše! Gospod je stvorio mnoštvo životinja koje postoje jedino da jedu dan i noć. Ali nama ljudima nije dao da postojimo da samo živimo da bismo jeli, nego da se u duhu usavršavamo i da samo radi telesnog života koji je potreban za to jedemo s dobrom svrhom i pravom merom, a ne da ovaj jedino prividan život imamo da jedemo takođe najbolje i najplemenitije plodove zemlje bez svrhe i bez mere.

6 Zato nemoj da žudiš za onim plemenitim plodovima koji ukrašavaju stolove tvojih gostiju, nego ostani zahvalno kod onog što nam je Gospod podario."

7 Ta beseda Lameha smesta sasvim zadovolji onim što beše na njegovom stolu te se dobro počasti.

8 Kako svi ovako radosno i raspoloženo jeđahu i pijahu, tada pred vratima dvornice s prestolom izbi prepirka koja je pretila da postane sve jačom.

9 Lameh pak ustade i ode da pogleda šta se tamo događa.

10 Kako ovako dođe do vrata, gle, tada ugleda više siromaha kojima nekolicina grubih slugu Lamehovih uskratiše da uđu pošto odocniše i sada ne priliči da stupe u dvoranu pošto se već uzvišena gospoda nalazi u njemu.

11 A pošto Lameh vide takvu nepodobštinu svojih slugu, tada se skoro rasrdi pa reče slugama: "O zmijska žgadijo! – Zahvalite Gospodu Bogu što sada sputava moj pravedan gnev! Zaista, za ovo vaše delo bih vas inače strpao u najdublji od svih mojih zatvora do kraja vašeg života.

12 Ako ste moje sluge, onda čekajte na moju naredbu pa činite potom onako kako je učinio vaš upravnik Brudal, ali daleko vam bila sva samovoljnost.

13 Bog je sada moj i vaš jedini gospodar. A On vam sigurno nije naredio da siromahe uzdržavate od mene, pa ste tako postupili slepo samovoljno.

14 A sada vam kažem zadnji put da vam je to zadnja samovoljnost! Još jednom tako postupili – i gole ću vas proterati u najpustiju pustinju.

15 A sada idite u svoju odaju i pokajte se zbog svog dela kako bi vam i Bog oprostio.

16 A vi moja sirota braćo pođite sa mnom i ukrepite se u dvorani jelom i pićem."

Gospodnje ponovno prisustvo

436

1 A jedan među desetoricom siromaha izgledaše veoma bedno jer beše skoro do pola go. Njemu sluge i najviše uskratiše da uđe.

2 Kada pak Lameh njega ugleda, bi ganut do suza i reče mu: "O moj siroti brate, dođi da te zagrlim. Sigurno si preko mene osiromašio! Zaista, ti ćeš pored mene preko milosti Gospodnje postati najbogatiji! Dođi dakle sa mnom za moj sto!

3 Siromah pak reče Lamehu: "O pravedni kralju, polazim s tobom, ali samo sluge koje su htele da me zlostavljaju ne ostavljaj u svojoj nemilosti, nego oprosti im sasvim kao što sam im ja oprostio od sveg srca."

4 Te reči siromaha Lamehu sasvim slomiše srce tako da zaplače. On i odmah posla drugog slugu tamo i objavi nemilostivim slugama njihovu slobodu. Lameh se pak odmah sa svojim siromahom dade u dvoranu i ustupi njemu svoje mesto.

5 A dođoše sada i nemilostive sluge sasvim omekšane i baciše se zahvalno pred Lameha. Lameh ih pak odmah dignu svojim rukama i pozdravi ih kao braću. Siromah pak ustade, bi taknut do suza, zagrli Lameha pa mu reče:

6 "Lameše! Sada te je obuhvatio večni život i Ja, tvoj Bog i tvoj Gospodar neću ti biti samo Otac nego i istinski brat! Ovako ću stanovati na zemlji večno!"

7 Tu svi prepoznaše Gospoda u sirotom bratu.

8 Te reči siromaha prodreše kao hiljadu munja kroz srca svih prisutnih. Čak ni Henoh ne beše spreman na ovu pojavu i zbog čega već ranije Lamehu posvedoči Gospodnje blagovoljenje iz čudesne pojave plodova.

9 Zato se sam Henoh smesta obrati siromahu te Mu reče: "Ako pitam svoje srce, onda mi itekako kaže sasvim tajno da si Ti. Ali ako zatim iz dubine srca pogledam u oko duha, onda tu ne mogu da otkrijem, kako svemoćni Otac, Bog, Tvorac svih stvari može da bude i siromah. – Zato Te molim za reč o tome kako bih mogao da Te prepoznam."

10 Siromah pak samo pogleda Henoha – i kako Henoh ugleda oko siromaha, požuri prema Njemu i reče: Jest, jest! – Ti si! – O dobri Oče, Ti si zaista! Jer takva blagost, takva dobrota, takva ljubav, takva odanost i pri tom takva uzvišenost ne zrači iz oka ni jednog čoveka!"

11 Tek po tom uzviku Otac u prilici siromaha uputi našem društvu sledeće reči i reče kao Henohu:

12 "Henoše i takođe ti, Lameše! Čujte šta vam siromah kaže i zadržite duboko: Kada siromah dođe tebi i ti ga primiš u Mome imenu, onda si Mene primio.

13 Ti kažeš: Kako je takvo moguće? Tebi, o Bože, jedino je srodno Uzvišeno, Moćno, Snažno!

14 A Ja kažem: Zaista, zaista, ti Me večno ne možeš spoznati u Mojoj uzvišenosti ni u Mojoj moći i sili, ali možeš u Mom smilovanju i u istinskoj Očinskoj ljubavi.

15 A ljubav privlači sve sebi i hoće sve da skupi oko sebe u najužem krugu. I gle, takvo čini Otac.

16 A ako sve hoćeš da odmeravaš po Mojoj božanstvenosti, onda Oca ne ljubiš, nego samo hoćeš da se približiš Božanstvu, koje je beskrajno u svom biću, rasipaš se tako i usmrćuješ sebe na kraju.

17 Shvati pak dalje dubine Duha Božjeg! – Ti si stvoren čovek, kao takav se sastojiš od tela i od žive duše, u kojoj prebiva duh ljubavi.

18 Iz Božanstva je tvoje telo, njegov zakon je neizmenjivo moranje, naime – da budeš takav i nikako drugačije! – Možeš činiti šta hoćeš, a ne možeš promeniti njegov oblik.

19 A pošto tvoje telo jeste delo nepromenjive božanske moći koje se tako sastoji od svemoćnog moranja iz Boga, zato je i smrtno i uništivo.

20 Ti pitaš kako je takvo moguće. – Gle, zato što u Bogu vlada najbeskrajnija sloboda i prema tome On nikako ne može da drži moranje.

21 Ukoliko bi Bog bio jedino Bog, onda večno nikada ništa ne bi bilo stvoreno, nego sve bi još bila večna beskrajna misao vidljiva samo za Njega, ali ni jedno biće ne bi uživalo u slobodnom postojanju u Bogu.

22 Bog pak nije jedino Bog u Sebi i iz Sebe, nego On je Bog iz ljubavi u Njemu.

23 Bog proizilazi iz Svoje ljubavi i beskonačnost jeste Njegovo biće. To biće se pak svagda opet vraća nazad u Njegovu ljubav i utoljava Sebe tu beskrajnom silom i moću.

24 Sada čuj dalje! Tvoju dušu je rodio Otac, koji je večna ljubav u Bogu.

25 A kao što je ta ljubav sâmo pravo suštastveno biće u Bogu, tako je i prema tome ta duša suštastveno biće tvog bivanja i jeste sasud za večan život i sve u njoj se može preinačiti za večan život. Takođe i telo, koje je delo ili hram Duha Božjeg kroz božansko moranje.

26 Ti pitaš: zašto kroz moranje? Gle, sve dokle držiš kamen u svojoj ruci, toliko se i nalazi u tvojoj slobodnoj vlasti i možeš s njim činiti šta hoćeš.

27 Ako pak jednom kamen zavitlaš od sebe, onda si ga, doduše, razrešio svoje samovolje, ali tada ipak kamen leti u pravcu kojeg si mu moću svoje ruke odredio, no oslobođenom kamenu tokom njegovog leta više ne možeš biti sudijom.

28 Kada pak kamen opet padne, pošto za sebe nema sile, onda ga opet možeš rediti po svojoj samovolji.

29 Ko sada ima uši, neka čuje! – Gle, Otac kao večno beskrajna velika ljubav u Bogu ili u Njegovom ispoljavanju dao je sve od Sebe.

30 Preko Svog velikog katapulta Svoje beskrajne moći ispunio je svim Svojim beskrajno velim mislima do večno svu beskonačnost. Ništa nije zadržao za Sebe, nego sve što imađaše dade.

31 Tako je Otac u Sebi siromašan i siromaštvo je sada Njegova ljubav. A Njegovo bogatstvo je sada slobodna ljubav i Njegov jedini večni život u kojem jedino prebiva sva moć i sila.

32 To siromaštvo je pak sada Očevo najveće blaženstvo budući da On opet sve vidi da Mu se vraća i On opet sve može beskrajno usavršeno da obuhvati Svojom ljubavlju.

33 Gle! Sunce, mesec i sve zvezde, ukratko, sve što možeš da ugledaš i da obuzmeš odgovara prema tome Mom Božanstvu ili Mojoj moći. Moje moranje sve svezuje.

34 Ali ne može tako ostati kako jeste jer sve je tu radi Oca kako bi se On bogatio večno, večno – zato što On htede da bude iz sebe siromašan na neko vreme.

35 Tako budite i vi iz sebe Moja verna srazmera, budite zaista Moja deca, dajte sve kao Ja, oslobodite svoju ljubav i svoj život iz Mene, tako ćete se sa Mnom obogatiti večno, večno! – Budite siromašni kako biste postali bogati! Amin."

437

1 Kada Henoh i svi ostali čuše takvo od Oca u prilici siromaha, tada svi navališe na Njega, obožavahu Ga i hvaljahu Njegovu beskrajnu dobrotu i takvu beskrajnu ljubav.

2 I Henoh reče s punim najvećim ushićenjem: "O sveti Oče! – Mnoge godine se moje siroto srce bavilo Tobom i nađe u samom sebi da si Ti večna, najčistija i beskrajna ljubav.

3 Naučih već rano iz svojih osećanja da jedino sa svom ljubavlju budem privržen Tebi, o sveti Oče, i naučih upravo iz osećanja da spoznam Tebe kao jedino istinskog beskrajno dobrog Oca i tu ni jedno suprotno učenje nije moglo da me navede na druge pojmove i predstave o Tebi. Ukratko, spoznah u Tebi najpre za svoje srce potpuno beskrajno dobrog Oca.

4 A kada se nama svima na Visini dodelila beskrajna nebeska sreća milosti kada si nas pohodio, tada takođe nađoh svoje ranije učenje srca savršeno najdivnije potvrđenim.

5 Ali pri svemu tome nikako se ne bih usudio ni izdaleka da o Tebi zamislim takvu misao.

6 O koliko potpuno uništen sada stojim ovde pred Tobom, o sveti Oče! Budući da Sam Sebe nazivaš siromašnim, jest, ne samo što nazivaš, nego i zaista hoćeš da budeš siromašan i da nas sve, kao i sve milione i milione koji će nam slediti po Tvojoj presvetoj volji, kao povraćen zrak milosti, koji negda ode iz Tebe, kroz Tvoju ljubav i smilovanje beskrajno proslavljen, opet primiš u Sebe i da nama svima zatim budeš vidljiv, svemoćan, najsvetiji Otac.

7 O sveti, sve beskrajno neizrecive najviše ljubavi prepuni Oče, zaista, zaista, zaista, ovo otkrivenje jeste suviše neizrecivo veliko i presveto uzvišeno za smrtnog čoveka.

8 Svet, svet, svet jesi Ti, o Oče! I nebo, sunce, mesec, zvezde i ova zemlja jesu puni Tvoje beskrajne slave!

9 Zato hoću u svome srcu da Te najžešće slavim, hvalim i ljubim iznad svega, svega, svega!

10 O, beskrajno dobri Oče! Da mi je moguće da Te opet obogatim, da Ti sve vratim šta je Tvoja beskrajna ljubav nama svima toliko bogato, jest, u takvom beskrajnom izobilju predala, kakvo bi to blaženstvo bilo za mene!"

11 Tu Otac zagrli Henoha te reče: "Moj dragi Henoše, ne brini se nepotrebno, gle, da Mi je stalo da opet posedujem sve dato, onda bih opet mogao i uzeti – jer Ja Sam imao bih za to moć i silu budući da van Mene nema bilo kakve moći ni sile.

12 A ja ti kažem: da si Mi u stanju i da daš sunca, mesece i sve bezbrojne zemlje u beskrajnom prostoru, sve takvo bi preda Mnom bilo beskrajno manje nego ako Me ljubiš iznad svega kao istinski sin svoga jedino istinskog Oca.

13 Jer gle, to je najveće da sam vam Ja istinski Otac i vi Meni istinska deca.

14 Zaista, zaista! Ja ću radi jednog deteta žrtvovati milijarde sunaca i svetova svake vrste ukoliko ga inače ne bih mogao dobiti Meni nazad!

15 Jest – čuj moj Henoše, reći ću ti još daleko više od ovog što ti sada rekoh.

16 Gle, ti znaš da sam jedino život nepodeljen kao Svoju ljubav zadržao u Sebi kada inače sve predadoh. Taj večni jedini život jesam Sam, van Mene je sve mrtvo i nema života osim jedino iz Mene.

17 Ukoliko bi se pak radilo o tome da se neko dete jedino može spasti tako da Ja za njega dam taj Moj jedini večni život, onda bih i isti pre predao nego da izgubim jedno Moje dete. Henoše, shvataš li tu ljubav?"

18 Henoh pak i svi se baciše pred Oca i svi plakahu od prevelike ljubavi i niko ne uzmognu ni reč da prevali preko svojih usana.

19 Otac pak reče: "O dečice! – Takvo je sada vaš dobar Otac rekao kako biste spoznali Njegovu ljubav. Ali nije On takvo rekao uzalud – jer ono što je rekao to će negda i učiniti kroz Svoju ovaploćenu reč u velikom vremenu vremena.

20 Jest, rodiću sina i daću tom sinu sav Svoj život i biću u sinu i sin će biti u Meni i Otac i sin će tada večno biti savršeno jedno. Amin."

438

1 Po tim rečima Henoh se opet probudi, pogleda setno i ozbiljno sebe i Oca i kao potpuno izgubljen ostade malo da stoji. Konačno se opet pribra pa uputi sledeće reči Ocu:

2 "O sveti beskrajno preljubazni Oče! – Suviše beskrajno uzvišeno i tajnovito zvučahu Tvoje zadnje presvete reči. Ko će osim Tebe u svome duhu shvatiti njihov smisao?

3 Ukoliko Ti, Tebi ne nemoguće, predaš Svoj život i dopustiš da Te usmrte neka za to uslovljena stvorenja, zar onda sve u celom beskrajnom prostoru neće biti usmrćeno smesta u trenu ukoliko bi Ti bio usmrćen?

4 Jer sve što živi jedino živi životom iz Tebe, dakle Tvojim životom. A kojim životom bi onda živelo ukoliko bi Ti – istočnik života – prešao u smrt?

5 O najsvetiji Oče, razjasni nam to i daj nam silniju svetlost, jer inače si nam tim rečima objavio neminovno večno uništenje svih stvari i sveg postojanja."

6 Tu Otac ustade i reče Henohu: "Tebi, Moj Henoše, da bude dato da saznaš i da shvatš veliku tajnu Mog carstva, ali osim tebe nikome.

7 Pa tako zapečati ove reči u sebi koje ću ti sada reći – jer samo ti i inače niko sve do velikog vremena vremenā neće shvatiti njihov smisao, a svet neka bude udaren slepoćom sve do kraja.

8 Tako čuj: Ljubav i život jesu jedno a ipak su dvoje: ljubav uzrok a život dejstvo. Tako su i svetlost i mudrost jedno a ipak su opet dvoje: svetlost uzrok a mudrost dejstvo.

9 A iz ljubavi i života još proizilazi treće, to je sila dejstva, koja je pak moćni Duh. Takođe i iz svetlosti i mudrosti proizilazi treće a to je poredak, iz koga je uobličenje svih stvari i ono što određuje krajnju svrhu.

10 I iz ljubavi i života i iz svetlosti i mudrosti proizilazi Duh sve svetosti i taj je reč iz usta Božjih.

11 Ta reč je bivstvena i jeste osnova iz koje su sušto bivstveno stvorene sve stvari.

12 Ako sada posmatraš bivstvo ljubavi i života i delotvornu silu koja proizilazi iz tih dvoje i posmatraš bivstvo svetlosti i mudrosti i poredak koji proizilazi iz tih dvoje i konačno još posmatraš svetost ili bivstvo večne reči iz usta Božjih, koja proizilazi iz svega prethodnog, onda imaš sedam duhova koji svi proizilaze iz ljubavi. Sama ljubav je prvi duh koji ishodi iz sebe. Drugih šest duhova ishode istovremeno iz ljubavi a ipak su jedno s njom od večnosti.

13 Ljubav i život se pak mogu razdvojiti i tada ljubav liči na grumen leda u kome nema toplote. A život za sebe postaje puka vatra, koja uništava i tu traži sebi podnošljivo ublaženje.

14 Isto tako se i svetlost i mudrost mogu razdvojiti. Svetlost je tada u razornoj vatri kao mrtva a mudrost postaje noć, varka, pogrešno i laž.

15 Isto tako se i reč koja proizilazi iz ljubavi i života i iz svetlosti i mudrosti bivstveno može razdvojiti.

16 Da je takvo moguće, pokazuje ti cela tvorevina i u tvorevini možeš videti sva rečena razdvajanja. Ja sam ih već razdvojio i njihov uzrok sam Ja, i krajnja svrha svega toga glasi: životna provera ili neprestano vežbanje i jačanje večnog života.

17 I gle, uprkos svih tih razdvajanja ipak sam Ja ovde nerazdvojen s celim posedom Svojih duhova.

18 Isto tako će biti i u velikom vremenu vremena kada će večna Reč kao bivstven uzrok svih stvari u Samoj Sebi postati telom u kome će prebivati sve obilje Mog bića.

19 A telo će svet usmrtiti, ali obilje Boga koje prebiva u telu, dakle večna ljubav će odmah opet iz Sebe oživiti telo. I tako će obilje Božje večno prebivati u svojoj otelotvorenoj reči kao čovek prema svojim stvorenjima i oni će Njega gledati i s njim govoriti kao pravi brat.

20 Tek taj Bogo-čovek će svima vama doneti istinski večni život. A do tada ćete samo živeti životom odvojenim iz Moje ljubavi.

21 Gle, to je smisao Mojih reči, shvati ga, ali inače niko osim tebe, ni svet – sve do kraja. Amin.

22 I sada jedite i pijte svi. Amin."

439

1 Po toj besedi Očevoj svi sa strahopoštovanjem posedaše za sto i jeđahu i pijahu. Ali niko se za stolom ne usudi da govori – jer Očeva beskrajna mudrost koju je ispoljio Henohu svakome oduze hrabrost.

2 Ali među ostalim gostima bi dosta razgovora. Pojedini ne mogahu razumeti promenu na Lamehu pa zato se razgovarahu o toj pojavi, ali ne mogahu dokučiti baš mnogo korisnog – jer najčešće uopšte ne znađahu šta se za tako kratko vreme sve dogodilo s Lamehom.

3 Oni najbliži našem glavnom društvu, pak, zapaziše siromaha i Njegovu veliku mudrost, ali takođe ne znađahu za šta da ga drže.

4 Pojedini šaputahu jedni drugima da to mora da je neki videlac.

5 Drugi pak rekoše da je to sigurno ukrotitelj zmija – jer valjda tako izgledaju oni kojima su poslušne zmije i guje.

6 Drugi opet primetiše naprotiv: Ukoliko bi on bio takav, onda bi morao imati čarobnjački štap i morao bi usto imati sasvim tajne znake. Mi zato velimo da je on mudar zvezdočatac. To takođe ponajviše proizilazi otuda zato što ga svi nazivaju ocem – jer takvim nazivom obično se ukazuje poštovanje takvom mudracu.

7 Opet drugi uzvrati tome i reče: Uopšte nisam vašeg mišljenja. Teško da ću se varati – jer imam oštar vid i zato se usuđujem da čvrsto tvrdim da baš ovaj siromah nije niko drugi osim sada prerušeni divni čovek koji se danas sredinom dana nalazio pored starih mudraca s Visine kada je Lameh u hram odneo ploču obeleženu imenom Boga Farakovog. Crte lica su u dlaku iste, jedino su znatno izobličene odveć bednom odećom.

8 Jedan drugi takođe nađe isto, jedino ne uviđaše usto zašto bi se onaj divan čovek toliko prerušio pošto se zato ne može otkriti razlog.

9 Još jedan drugi primeti: Ako je on onaj, što mi se takođe čini, onda se jedino možda radi iznenađenja tako obukao, jer Lameh ga je odveć voleo i treba da je u hramu krišom zbrisao, kako čuh onako u prolazu – jer zbog toga je izgleda izbila prava pobuna. A kako bi Lameha i ostale tim više iznenadio, zato se tako prerušio.

10 Jedan drugi pak opet primeti naprotiv te reče: Sve bi to bilo pravo, ali samo nikako da shvatim zašto oni, mnogo stariji, njega neprestano nazivaju ocem. – Jer jedno odlikovanje to nikako ne može biti zato što je on jedan mudrac – jer onda bi oni drugi mudraci s Visine takođe morali imati to počasno ime. Jedino ako je to njegovo ime, inače stvarno ne bih znao sebi objasniti. –

11 Jedan, pak, koji se nalazio najbliže govorniku reče mu: Sve bi to bilo pravo što veliš, ali samo jednu okolnost sam pri tome primetio, a ta je izuzetno značajna. Zar nisi video kako se maločas celo uzvišeno društvo bacilo pred njega i plakalo pred njim i bukvalno ga obožavalo?

12 Da je on samo neki veliki učitelj kao što je nekada bio veliki učitelj Farak i kao što su veliki i čak čudesno moćni mudraci s Visine, onda oni zajedno s Lamehom ne bi činili tako.

13 Dakle mora da je nešta izuzetno posebno skriveno iza tog čoveka. A u čemu se to sastoji, to da dokučimo će za nas dvojicu biti izuzetno teško.

14 Zato budimo lepo tihi i mirni i nećemo da duvamo tamo gde nas ne peče. Bolje da dohvatamo plodove, razumeš li me?

440

1 Pošto se svi dovoljno nasitiše, ustaše sa svojih mesta i zahvališe Gospodu za divno i vrlo ukusno jelo.

2 Isto tako učiniše sve zvanice koje su bile delom siromašne, delom kao bivši zatvorenici.

3 Svi ovi gosti zahvališe i Bogu Farakovom jer oni ne znađahu da se sveti davalac nalazio među njima.

4 Pošto Bogu Farakovom prineše svoju najusrdniju zahvalnost, tada tek svaki ode do Lameha, položi svoje ruke ukršteno na grudi i tako i njemu zahvali na takvoj njegovoj velikoj dobroti.

5 Lameh se pak smesta obrati zahvalnima i odbaci takvo od sebe i naznači siromašnim gostima svojim pogledima da zahvale siromašnom čoveku i dodade nekako isprikrajka uz takvo dobronamerno naznačenje: "Ne ja, nego Ovaj je istini davalac svih takvih i još bezbrojno drugih dobrih darova."

6 Siromašni gosti se pak začuđeno zgledaše i krišom upitaše jedan drugog sasvim zbunjeno: "Šta li uzvišeni kralj Lameh time hoće da naznači? – Siromahu da zahvalimo koji sam poput nas nema ništa? Kralj je oduvek imao svoje neobične hirove. Ovo je sigurno opet takav njegov hir. Ko zna da neće sve nas još danas da kuva i peče? – Daj da gledamo da se što pre izgubimo iz njegove previše opasne blizine.

7 Pošto pak Lameh ču takvo šaputanje, smesta zgrabi ruku jednog takvog nepoverljivog i upita ga po svom starom običaju nešta naprasito: "Sažaljivi prijatelju, zašto misliš zlo o meni?"

8 To pitanje upitanog toliko uplaši da se on zbog toga skoro sasvim bez svesti sruši pred Lamehom na pod.

9 Ovo pak i Lameha užasnu toliko da ne znađaše pomoći sebi. Zato on požuri do Oca i obavesti Ga o tome.

10 Otac pak reče Lamehu: "Gle, ovako ubuduće ne moraš bez Mene da izlaziš ako hoćeš da koristiš svetu.

11 Gle, ovaj narod još ne zna da ti više nisi kralj, nego da si postao vodeći prvosveštenik narodu kroz Mene i iz Mene. Zato ti narod još ne veruje jer u tebi pred sobom još vidi strašnog tiranina.

12 Zato se sada popni na presto i objasni narodu u Mome imenu šta si sada i šta nameravaš s narodom, pa će se sve dati u dobar poredak. Tako idi i učini s malo reči šta sam te posavetovao."

13 Lameh pak upita Oca da li uopšte valja da se popne na presto pošto je ranije sveto ime na istom počivalo.

14 Otac pak reče Lamehu: "Kako si sada postao toliko glupav? – Gle, sa Mnom razgovaraš, a prestola se plašiš samim tim što je Moje ime neko vreme na istom, zapisano tobom samim, počivalo. Reci Mi: šta je veće: Ja ili Moje ime?

15 A ako već nećeš da staneš na presto iz samog strahopoštovanja pred Mojim imenom i da s njega objaviš svoje određenje od Mene poteklo i naloženo, onda se popni na ovu stolicu i objavi isto jer Ja te neću primorati.

16 Ovo Lameh ne dopusti da mu se dvaput kaže, pope se smesta na stolicu i propovedaše s iste narodu i pokaza mu ljubazno šta se sve s njim zbilo i šta je sada pred njima postao i šta će sada takođe nepromenljivo dalje ostati.

17 Pošto narod takvo ču, poče iznenada da likuje i svaki jezik slavljaše i hvaljaše Boga Farakovog.

18 Pošto pak Lameh siđe sa svoje stolice, tada mu Otac skrenu pažnju da on sada stajaše na stolici na kojoj je On Sam kao sveti svemoćni Bog sedeo.

19 Tada se Lameh baci pred Njega i zamoli ga za oproštenje.

20 Otac ga pak dignu i reče mu: "Moj dragi Lameše! Nisam ti ovo kazao kao da sam ti time hteo pokazati da si se ogrešio preda Mnom, nego samo zato da u nastavne svrhe svoj presto možeš da koristiš bez obzira na to premda je pre toga ploča ležala na njemu.

21 Ja ti kažem: Moje oko je usmereno samo na srce, sve ostalo nema vrednost preda Mnom – jer Ja sam sama ljubav i stoga neću ništa osim ljubavi.

22 A sada idi na presto i s dobrom besedom predstavi Me ovom narodu kako ne bi više šaputao o Meni i nagađao, nego da sasvim sazna Koga ima u svojoj sredini. Amin."

441

1 I Lameh sada bez premišljanja ode na presto i obznani valjano sređenom besedom prisustvo najsvetijeg, preljubaznog, večnog Oca u siromašnom čoveku.

2 Kako svi siromašni gosti i bivši zatvorenici čuše takvo iz usta Lamehovih kao i kako je upravo taj sveti Otac naložio i čudesno sagradio hram, tada se siromasi smesta srušiše i obožavahu Ga.

3 No zatvorenici kazaše jedan drugom: "Neshvatljivo mi je kako svemoćni Bog koji Svojom svemoću obuzima nebo i zemlju, koga slušaju sunce, mesec i sve zvezde i vetrovi, oblaci, munje i sve velike vode može da bude tako bedan čovek?

4 To je sigurno opet Lamehova skrivena smicalica. Video je da sa visokim gorštacima ne može ništa postići silom, pa se pomirio da ili prihvati njihove uslove ili da skače preko plamena.

5 Zato je, prvo i prvo, morao manuti svoje smešno božanstvo, a zatim takođe i svoje kraljevstvo. Ali da bi ipak vladao nama, to on vrlo lukavo uz ljubaznu pomoć moćnih i mudrih gorštaka smisli za nas vidljivo božanstvo, koje će ga unekoliko pred našim očima pomazati za potpuno zakonskog vlastodršca.

6 O Lameše, onoliko koliko si ti mudar toliko smo i mi. Ako hoćeš da zaslepiš Videće, onda moraš smisliti nešta drugo jer na ovaj način neće proći.

7 A mi ćemo otići do siromaha i ozbiljno ga pitati kako stoji s njegovim božanstvom. – I odmah neka se pokaže šta je sve skriveno iza Lamehove smicalice.

8 Ali teško tebi, Lameše, ako siromah nije ono kakvim ga pokazuješ nama, onda ćemo te terati preko dobro nahranjenog plamena."

9 I odmah se više takvih protivnika dadoše do siromaha i jedan glavni govornik otvori usta i uputi siromašnom čoveku sledeće pitanje:

10 "Čuj, ti čoveče koji inače izgledaš čestito i pošteno! Da li si ti to šta prepredeni Lameh na prestolu reče o tebi?

11 Ali premisli dobro pre no što govoriš – jer ako primetimo da trubiš u Lamehov rog, loše ćeš se provesti.

12 Farak je učio istinskog Boga i njegovo sveto učenje zadržalo se sve do Lamehove braće, koje je zato ubio napolju u žbunju gde su velike lokve, močvare i baruštine zato što je sam hteo da bude bog i gospodar. Ko zna šta je lukavi sada naumio!

13 Zato govori pred nama punu istinu, inače ćeš se veoma loše provesti i zatim Lameh ništa bolje od tebe!"

14 Na takav poziv dignu se Gospod i reče osornima: "Što pitate Mene, zar vam nije rekao Lameh? – A ako sumnjate, zašto ne odete onamo da se posavetujete otkud dođe takva beseda o Meni?

15 Zašto li siromasi mogu da veruju šta Lameh reče, a vi ne možete? Da li ćete da verujete ako Ja sada pred vama potvrdim izjavu Lamehovu?

16 Gle, vi ste još puni rđavog duha i zato ne možete da verujete.

17 Lameh je za sva vremena odložio vladarsko žezlo pošto Me je prepoznao i mesto nje je zgrabio pastirsku palicu pruženu Mnome – a vi sada hoćete da prisvojite vladarsko žezlo i da Lameha oterate u plamen.

18 Zato ste puni zloće i ne možete da Me prepoznate.

19 A Ja vam neću reći Ko sam. Zato idite kod Lameha i raspravite s njim o Meni.

20 Zaista, nećete prepoznati Oca sve dokle ne ode, i sada idite ako nećete da umrete. Amin."

21 Tu osorni počeše da se češu iza ušiju i počeše da se premeštaju do prestola Lamehovog. Pošto pak tu prispeše, klonuše i zbuniše se da ni jedan ne znađaše šta da govori jer reči siromahove im prođoše kroz kosti.

442

1 Lameh pak primeti da ovi njegovi raniji neprijatelji, koje je zbog toga zatvorio u tamnicu da ginu, hoće nešta od njega, ali da se nijedan od njih ne usuđuje da mu iznese njihovu potrebu. Pa tako ih on upita: "Šta tražite, šta hoćete, ili ste nešta izgubili?"

2 Jedan od njih se konačno osmeli te reče: "Čuj me, o plemeniti kralju Lameše, svima nama je ovde loše, ali ne možda što se tiče našeg tela, nego što se tiče našeg razumevanja.

3 Gle, ti si maločas u svojoj dobroj besedi izjavio da je onaj siromah tamo istini jedini Bog i Tvorac neba i zemlje, znači isti Bog i Tvorac svih stvari Koga smo svi mi upoznali još od tvoje braće kako Ga je negda objavljivao Farak.

4 Takvo pak ne možemo da uvidimo, da shvatimo i prema tome ni da verujemo – jer Farak učaše narod da pozna jednog beskrajnog Boga, koji svojom desnom obuhvata nebo i zemlju a levom doseže tamo gde nema kraja Njegovom biću.

5 Dalje učaše: Bog je Duh i kao takav svuda je prisutan kao večna beskrajna misao, koju pak stvoreno biće ne može videti zato što je beskrajna.

6 Dalje veliki učitelj učaše: Bog je zbog takve Njegove beskrajne osobenosti i neizrecivo svet. Zato Mu se ništa ne može približiti i On po jedino Njemu samom mogućem posmatranju, to jest On Sam po Sebi, prebiva u večno nepristupačnoj svetlosti.

7 Ako sada ovo Boga dostojno učenje Farakovo postaviš uz onog siromašnog čoveka, koji po tvojoj ranijoj besedi treba da je upravo taj najuzvišeniji Bog Farakov, kako onda On izgleda?

8 Tu mi, tvoji oslobođeni zatvorenici, više ličimo Bogu nego onaj siromah tamo, koji sam po sebi izgleda da je prilično pošten i mudar čovek i mi protiv toga ništa ni nemamo da prigovorimo.

9 Ali za žaljenje je ili on ili ti plemeniti kralju: On ako stvarno umišlja da je svemoćni Bog, a ti i svi s tobom ako takvo ozbiljno veruju.

10 Zato hoćemo da te zamolimo, ako ti je ugodno, da nam to više razjasniš."

11 I Lameh, pošto takvo ču, siđe smesta s prestola, zgrabi ruku govornika, pogleda ga ljubazno, pa mu reče:

12 "Čuj brate i prijatelju! Tvoji pojmovi o Bogu po učenju Farakovom, koje još i ja pamtim, potpuno su dostojni Boga – jer ti pojmovi su čisto duhovni i svugde pokazuju beskrajnu uzvišenost Božanstva.

13 Ako bih te pak pitao po tvojim pojmovima i kazao: Ako je Bog bez sumnje sasvim onako kako Ga je Farak učio, kako je onda uopšte zamislivo da Mu se pripiše stvaranje krajnih odveć neuglednih bića? – Kako stvaranje muve zunzare, kako komarca i lisne vaši?

14 Kako se beskrajni Bog mogao zanimati takvim sasvim užasno ograničenim najneznatnijim malenkostima?

15 Jest, zar ne treba negodovati na pomisao ako moramo pretpostaviti da je beskrajno uzvišeni Bog Farakov nas ljude oblikovao toliko nesavršeno i što je kao beskrajni Tvorac ostavio toliko velike propuste u Svojoj tvorevini?

16 Ta zašto je na zemlji jednom noć, jednom dan? – Zar noć nije protivurečna večnoj svetlosti u Bogu, zar Mu je pri stvaranju ponestalo materijala za još jedno sunce koje bi okončalo noć zemlje?

17 Vidimo između zemlje i svoda velik prazan prostor. Ta zašto je svemoćni Bog Farakov ostavio praznim toliko ogromno stvaralačkog mesta?

18 Kako se takva praznina slaže s beskrajnom uzvišenošću i sveprisustvom Božjim? Kako naša smrdljiva pogan i još po štošta?

19 Pitam te sada i ti mi dovoljno odgovori kako takvo nalaziš, pa ću i ja tebi punovažno odgovoriti na tvoje pitanje.

20 Ti ćutiš i sada si veoma silno zbunjen da daš odgovor. A meni je sada onaj siromašan čovek tamo dao da čitam u tvome srcu i ono kaže tebi: Ako je bez sumnje tako kako cela tvorevina prejasno pokazuje, onda ili nema Boga i sve je samovoljno delo neke stvari koja je nastala slučajnom okolnošću nekim obrtom sile, ili postoji neki Bog koji je samo večni posmatrač šta deluju sile svojim slučajnim obrtom. –

21 Gle, gle, koje plodove ti donosi tvoje spoznanje Boga! A ja ti kažem, idi tamo i padni pred siromašnim čovekom i zamoli Ga za milost i smilovanje i vrlo ubrzo ćeš uvideti kako zapravo stoji s Bogom.

22 A ja ti sada više ne mogu ništa reći, nego samo ti savetujem šta da činiš. Takvo dakle čini kako ne bi propao. Budi potpuno slobodan – u bogu. Amin."

443

1 Po toj besedi dadoše se sumnjala sasvim snebivljivo i oterana u tesnac do siromašnog čoveka, praćeni Lamehom.

2 Kada dospeše tamo, pokloniše se pred siromahom i glavni govornik uputi Mu sledeće pitanje i reče: "Ako mi je dozvoljeno da govorim pred Tobom kao pred čovekom, onda mi tako ukaži pa ću govoriti."

3 I Gospod reče: "Znam o čemu se radi zašto sada hoćeš da govoriš sa mnom. Dakle, Mene radi ne moraš svoj jezik predati dȅlu. Ali ako hoćeš da govoriš, onda govori radi svoje braće i sebe samog."

4 Tu govornik stuknu silno pa reče posle kratkog vremena: "Pa, ako je ozbiljno tako, onda mogu da ćutim i samo da te zamolim da mi daš svetlosti i tako da okončaš našu neprestanu sumnju – jer svetlosti, jest, istinske svetlosti potrebno nam je pre svega. To bi ti mogao učiniti, ako te usrdno zamolimo."

5 I Gospod reče: "Čuj, onaj koji stavi svoj jezik na Moj, jezik će mu se oduzeti. Ko svoje oko stavi na Moje, oslepeće. Ko svoju ruku pruži protiv Moje, tog ću poniziti do zadnje kapi njegove krvi. Ko svoje noge hoće da stavi pred Moje, taj će postati bogalj. Ako neko hoće svoju glavu da stavi uz Moju, zaista, njegov mozak će postati mutnom vodom i njegova lobanja sud pun pogani.

6 A onaj koji u svoj poniznosti digne svoje srce do Mojeg, njegov život ću obasjati u svetlom plamenu njegove ljubavi prema Meni i tako će mu celo njegovo biće postati svetlost tako da u toj svetlosti večno nikada više neće videti smrt.

7 Farak vas je učio da spoznate nepristupačnog Boga i njegovo učenje je bilo sasvim ispravno, jer tada je za vas Bog neba i svih zemalja bio nepristupačan zato što bi vas u tom vremenu jedna hijena posramila u ljubavi.

8 Zaista, tek je prošlo nekoliko meseci kada sam iz dobrovoljnog velikog smilovanja vašu decu pod Meduhedom i Sihinom izveo napolje budući da se u njima počela pojavljivati sićušna iskrica ljubavi. – A da se ta iskrica ne bi opet ugušila u ovoj dubini kala, tako ih gurnuh napolje svojom desnicom.

9 I gle, u pustinju odvedoh Sihina i dadoh mu tamo hijenu za učitelja i dopustih zatim da ga poduči lav, pa medved, zatim tigar i potom vuk – jer te krvoločne životinje tada imahu više ljubavi i obzira nego čovek.

10 A kada je tako stojalo s čovekom u njegovom srcu još pre nekoliko meseci, kako je tek bilo pre više stotina godina za vreme Faraka?

11 Ti kažeš: Znamo da sve do Lameha nije prolivena ljudska krv. Znači mora da su ljudi bili bolji.

12 Jest, kažem ja tebi, bili su bolji, ali ne kao slobodni ljudi, nego kao suđeni, koji nisi mogli drugačije činiti i postupati no kako sam im dozvoljavao Svojom svemoću.

13 Bili su prinuđeni da tako postupaju i njihov postupak nije bio delo njihovog slobodnog htenja, već delo Moje svemoći. A da bi ipak ostali održani, to morahu Boga da vide kao neumoljivog sudiju pred očima svog bića.

14 Kako pak ljudi zakone večnog sudije, u velikom strahu pred Njim, držahu, tada se sažalih narodu i oslobodih ga.

15 I gle, jedva što se bivši zatvorenici Moje moći oslobodiše, i sve krvoločne životinje pobegoše pred njima jer one ugledahu same otrovne guje u oslobođenim ljudima.

16 Ja sam takvo takođe video još od večnosti, ali znao sam i Svoje vreme i znao sam i znam sada itekako zašto pre blagotvorne kiše mora ići oluja. I Ja činim šta činim i znam zašto. A ko će zatražiti od Mene račun? I ukoliko zatraži, da li ću mu ga i dati?

17 Gle, tako bejaše, tako jeste sada, a kako će biti dalje? Da li da ti kažem? – Neću, ne možeš Me nagovoriti jer Ja sam večno slobodan i činim šta hoću.

18 Danas ću ti obeliti zemlji, a sutra ćeš da vidiš sve crno – jer Ja sam gospodar i ne dopuštam da Mi ko kaže šta da činim.

19 Ti sumnjaš u Mene zato što sam ovde siromašan. Zaista Bog i Gospodar nije siromašan – to ni nisam, ali Gospodar se smilovao vama i oslobodio vas je kako bi postao i dragi Otac. A Otac je iz velike ljubavi sve dao kako bi vas pridobio za decu i tako je On kako Ga ovde vidiš pred sobom.

20 Nemoj da mi veruješ, ali ljubi Me, tako ćeš Me spoznati da sam Ja istinski Otac.

21 Ljubav će te izlečiti i uništiće sve tvoje sumnje, pa tako idi i ispitaj svoje srce; budi ponizan i Ja ću ti biti pravi Bog i Otac večno. Amin."

444

1 Po tim rečima Gospodnjim naše neverno društvo se veoma zbuni i svako se savetovaše sa svojim susedom kako uzeti reči siromašnog čoveka.

2 Da li ga ozbiljno držati za istinsko najviše biće ili ga pitati još dalje kako stoji s njegovom prirodom.

3 I ukoliko je on ipak stvarno to što kaže o sebi i što je zapravo najodređenije kralj izjavio o njemu na prestolu, onda bi nam on mogao i dati znak kojim bismo ga nepogrešivo i sasvim nesumnjivo prepoznali.

4 Jer što se tiče mudrosti njegove besede, to je ona dašta za naše pojmove preko svake mere visoka i odveć uzvišeno velika; ali dajmo nekom drugom s Visine da govori, onda će savršeno biti isti slučaj – jer i ti će govoriti tako da nećemo baš previše shvatiti njihovu besedu. –

5 Jedan iz društva reče ovima koji se međusobno savetovahu: "Braćo, čujte, pala mi je sada na pamet jedna izvrsno dobra misao. Šta treba da činimo i šta treba da se dogodi? Ta šta hoćemo da saznamo? Gle, oko toga se vrti celo naše savetovanje; ali ja za to imam upravo jednu dobru misao.

6 Hoćemo od ovog čoveka znak kako bismo verovali da je on ozbiljno to što je kralj o njemu rekao da jeste.

7 Ali pitajmo se koji znak nam je veliki Farak dao kao jemstvo istine njegovog učenja!

8 Koliko znam nijedan drugi do upravo samo sâmo učenje, a ipak verovasmo njegovom učenju i pri tom ne razmišljasmo koliko bi moglo biti istinito ili neistinito.

9 Kako to da ovde tražimo znak za potvrdu naše vere kako bismo je zamenili za Neshvatljivo učenja Farakovog prema ovom vrlo Shvatljivom učenja ovog čoveka, koji čak ni ne traži veru, nego govori jedino vrlo blagim mudrim rečima: Nemojte Mi verovati, nego ljubite Me kao jedinog istinskog Oca; tako će vam plamen ljubavi postati čistom presvetlom svetiljkom, pa ćete onda prejasno ugledati u svojim srcima da li sam ja to šta je Lameh pred vama objavio da jesam. Ta šta hoćemo još više?

10 Ali ja znam suviše dobro da dva čoveka nikada neće sasvim spoznati jedan drugog sve dok sasvim ne počnu da ljube jedan drugog kao istinska braća i prema tome i kao najprisniji prijatelji. Ko će spoznati ženu ako je ne ljubi i ako ona njega ne ljubi?

11 Zaista, onaj koji bi tvrdio i kazao: "Ja sam usled svog svetlog razuma poznavalac ljudi i lukavstvo žena otvoreno stoji preda mnom", tome kažem da je veliki lažljivac!

12 Ako pak vidimo da s ljubavlju prema svojoj braći i sestrama nikada nismo grešili niti ćemo ikada grešiti, onda stvarno ne uviđam zašto bismo pogrešili s ljubavlju prema Bogu?

13 A što se tiče ovog siromašnog čoveka, moram vam otvoreno priznati da Ga već ljubim preko svake mere jer čovek s takvom mudrošću večno nije siromašan. A ako je on sam prinuđen svojom ljubavlju sve dao što je imao, ko neće takvu ljubav opet ljubiti?

14 A ja velim sada da je on jedan preljubazan mudar čovek, divan brat, jest – on je čovek pun bratske i pun najveće prave očinske ljubavi. Znači, trebamo ga ljubiti tako kako ga spoznajemo.

15 Bio on Bog ili ne bio, sam po sebi, takvo da prosudimo još je daleko van sfere naših sposobnosti. A da on zaista ima u sebi božanskog, to se vidi u celom njegovom biću i u svakoj njegovoj reči.

16 Pa prema tome hoću da budem prvi koji će mu se približiti s jako plamtećim srcem i već se približavam."

17 Tu taj govornik stupi do Gospoda i reče Mu: "Najdraži brate, pun božanske mudrosti i pun najistinskije očinske ljubavi, budi ko god i šta god hoćeš, ja te ljubim jednom pošto sam te našao dostojnim sve ljubavi i ja znam suviše dobro da s takvom najistinskijom ljubavlju neću pogrešiti i kod tebe."

18 Tu on zagrli Gospoda i pritisnu Ga o svoje srce.

19 A Gospod mu reče: "Sada si obuhvatio večni život. Tvoja ljubav neka ti postane svetlom svetlošću. Amin."

20 Tu govornik poče da uzdiše i reče svojoj braći: "Ovamo, ovamo dođite! – O braćo, zaista, zaista, ovde je više no samo jedan čovek! Ovde je zaista Otac!"

445

1 Usled ovog poziva dadoše se i drugi do Gospoda i već pri samom približavanju osetiše da je izjava njihovog prethodnika puna stvarnost.

2 Kada se sasvim puni ljubavi nagnuše do siromašnog čoveka, tada svi smesta padoše ničice pre Njim i uzdisahu i plakahu i moljahu Ga podignutim rukama za oproštaj svojih grehova i svoje grube nerazumnosti i slepoće što nisu mogli prepoznati koja beskrajna milost im je svima upućena.

3 Gospod pak ustade sa stolice, podignu sve zatvorenike, pa uputi im sledeće reči: "Dečice, pogledajte Me u svojim srcima, pa ćete s prosvetljenom dušom ugledati da sam Ja vaš Otac od večnosti, koji vam sada kažem da ste Moja dečica.

4 Svi ste se sada osim jednog našli preda Mnom u ljubavi i Mene, vašeg Boga i Oca, prepoznaste i u ovoj sirotoj prilici.

5 No, kažem vam pak da se ovako siromašan javljam samo siromašnima, a bogatima pak beskrajno bogat.

6 Siromašni pak bejaste u svojim srcima pošto u istom prebivaše malo ljubavi, pa vam se ni ne mogoh utvoriti drugačije osim jedino ovako kako Me imađaste u svojim srcima, naime siromašnog i odveć ubogog.

7 Siromašno bejaše vaše spoznanje i siromašna vaša ljubav. Zato sam jedino i mogao u istini da vam se utvorim onako kakvima ste vi sami bili u svojim srcima prema Meni.

8 A da ste bili bogati, zaista, ugledali biste Me i bogatog. – Jer ja sam siromašan siromašnima, bogat bogatima, milosrdan milosrdnima, krotak krotkima, blag blagima, pravedan pravednima, milostiv žednima svetlosti, preljubazan otac onima koji Me ljube, moćan moćnima, jak jakima, sudija sudijama, život živima, mrtav mrtvima, oganj ognju, oluja oluji, gnev gnevu, sud sudu, nebo nebesima, Tvorac stvorenjima, Otac deci, Bog mudrome, i pravoj braći sam štaviše i sam pravi brat.

9 Tako sam Ja sve u svemu. Onako kako je svojstveno srce čovekovo, tako sam i Ja svojstven njemu, i večno se neću drugačije uobličiti za čoveka no što je on sam Mene uobličio u sebi.

10 Jer niko nema silu ni moć života u sebi osim jedino onu koju sam mu Ja podario. Ali da bi čovek bio samostalan, dao sam mu iz Sebe potpuno slobodnu volju i podredio sam sve njemu podarene životne sile toj potpuno slobodnoj volji, koja je od Moje božanske sušte volje, potpuno podobno drugom bogu, sama po sebi potpuno odvojena. A kao što mu je slobodna volja tako mu je slobodna i ljubav pa zatim i sve njegovo spoznanje.

11 A zašto sam čoveka tako uredio? – Zato što sam ga Sebi postavio savršenom srazmerom pa on zatim, prema Meni, treba potpuno sam da se oblikuje, to jest čovek treba onda Mene u sebi da oblikuje po svojoj meri kao što sam ga Ja ranije oblikovao po Mojoj meri.

12 Tako i čovek u sebi oblikuje Mene po njegovoj meri, ali izobličava Moju njemu najpre datu izvornu meru često toliko mnogo da ovo novo oblikovanje u čoveku više nema ni najmanju sličnost s Mojom izvornom merom.

13 Tako jedan Mene – kao svagda večnu ljubav – oblikuje u sudiju, drugi u boga osvetnika, treći u bludnicu, četvrti u jedino mudraca, peti u neumoljivu večnu svemoć, šesti u sudbinu, sedmi u upravitelja svetova, osmi u preterano preuzvišenog velikog cara i gospodara neba i zemlje, deveti u ljuti oganj, deseti u večno beskrajnu silu, jedanaesti Me čak potapa u materiju i dvanaesti čak u svoj trbuh.

14 I tako Me jedan oblikuje čas u ovo, drugi čas u ono. Ali samo malo njih se trude i u svome srcu Me obrazuju kao svetog i večno i svagda preljubaznog Oca.

15 Sada čujte Moja dečice! Pošto pak čovek na ovoj zemlji ne može i ne sme živeti večno, nego mora opet napustiti ovu prividnu podlogu, onda će se u njegovom i na njegovom duhu ubrzo prikazati kako Me je obrazovao u sebi tokom svojih vremena zemaljskog života.

16 Do Oca će tada dospeti samo oni koji su Ga u svome srcu valjano obrazovano doneli sa sobom, i samo ti će biti u stanju da gledaju istinsko sušto lice večnoga Oca.

17 A onako kako Me svako drugi izobliči u sebi kako mu godi, takvog će Me i imati dalje. Tako će ljubav odano naći u sebi ljubav, smilovanje – smilovanje, mudrost – mudrost, gnev – gnev, sudija – sudiju, sud – sud, smrt – smrt, vatra – vatru, pakao – pakao i tako dalje.

18 A vi svi bejaste siromašni, pa tako i Ja dođoh k vama siromašan zato što sam siromašan u vama. Ali obogatite se sada u ljubavi prema Meni i svoj braći i sestrama, tako ću Ja biti bogat u vama.

19 Pa kada dođete k Meni, tada ćete i sresti prebogatog Oca – i kada Ja dođem k vama, tada neću doći kao siromah vama, nego takođe kao prebogat Otac.

20 Henoše i Lameše, pazite i vi na ovo učenje za Moju decu – jer ono je istinska živa škola k večnom životu. Tako učite narode i decu i učite ih da upoznaju Oca, a ne sudiju, tako će se zemlja očistiti od kletve sudije.

21 A vi Moja dečice idite sada opet osim onog jednog, i taj neka dođe k Meni. Amin."

446 (2.260)

1 Po toj besedi dade se društvo s osobitim poštovanjem opet na svoja ranija mesta.

2 A pređašnji glavni govornik se zato dade do Gospoda i reče Mu: "Gle, evo me pred tobom, kao što si me pozvao preko moje braće. No, jedva znam zašto si me pozvao.

3 Ali ipak ću govoriti pred tobom i pokazaću ti šta je što me zadržava da verujem šta, kako primećujem, veruju svi moji prijatelji, braća i sestre, i zbog toga su i vidljivo presretni usled vere u tvoje neposredno božanstvo.

4 Pa ti si isto tako krajan i ograničen kao što sam ja i sa svojom rukom, naravno, ne možeš da hvataš dalje od mene, a i sa svojim nogama sigurno ne možeš dalje skočiti no ja sa mojim.

5 To mi ne možeš osporiti ni ti ni ko drugi. Usto si ovde sasvim prisutan i ne nedostaje ti ni jedan deo tela, a tako sigurno ni duha.

6 Ja pak ovim nipošto neću da tvrdim da ti nisi kakvim te je prikazao kralj, ili sada vođa, Lameh i kao što si sada ti sam odveć mudro sam o sebi izjavio. Ali sada samo hoću da saznam ko sada zapravo održava celu tvorevinu, nosi i vodi, ko oživljava beskrajno veliko zemljište, ko pokreće vetrove, ko sada drži beskrajno veliko more u svojim granicama, ko sada gura napred bujice reka, ko potpomaže prirodnu vatru gora, ko sada sazreva useve i ko sada čuva život svih bića dokle se ti, kako rekoh, sada nalaziš nepodeljen među nama?

7 Gle, to je za mislećeg čoveka pitanje od najvećeg značaja. Sve dokle se ono sasvim ne ispravi u meni, ipak ne mogu sasvim da prihvatim da si ti zbilja i istovremeno u svoj punini moći i sile jedini večni Bog i Tvorac i Održitelj svih stvari.

8 Istina je da ljubav srca može učiniti takvo, isto kao što to čine deca pošto bez sumnje drže istinitim da su ljudi koji se staraju o njima njihovi roditelji. Ali da li je time ovo načelo već opšte tačno?

9 Ja kažem nije. Jer samo daj odojče iz kuće lepo negde daleko u tuđinu i pokaži mu se posle dvadeset godina kao pravi otac, i brzo ćeš se kao otac uveriti da ćeš teško proći s jedinom ljubavlju. Nego tu ćeš morati da pribegneš drugim sredstvima dokaza, kojima će se sin razumom uveriti da je otac koji mu se najavio kao otac zbilja njegov istinski otac.

10 Ako se tako postupi, onda će ljubav u sinu ionako zauzeti prvo mesto osećanja i života prema ocu. A sve dok se tako ne dogodi, možemo sina odvratiti da ljubi oca kao takvog pre nego što ga je razumom prepoznao kao takvog?

11 Zaista, ocu bi sasvim moralo da nedostaje svako razumevanje, ako bi ozbiljno to zahtevao od svog sina.

12 A gle, ti sada zahtevaš isto to od nas i prema tome i od mene. A kako se to može uskladiti s tvojom ostalom mudrošću?

13 Sada izgleda svi osim mene veruju da si ti potpuno istinski Bog od večnosti. Ali gle, to je slaba vera, koju je jedino izveo Lamehov i tvoj sopstveni mudri nagovor, koja će isto tako brzo splasnuti kako je nastala, i narod će ubrzo opet hoditi u velikoj tami i navaliće sebi na vrat Božji sud.

14 Jer čim se ova nagovorena ljubav veoma lako i veoma uskoro ohladi, onda će s njom propasti i slaba vera.

15 A ako mi svojim razumevanjem možemo da te prepoznamo, i to naravno sasvim bez sumnje onako kao što uviđamo da je jedan i jedan – dva, onda će ljubav doći po sebi i održaće se nadalje nepromenjivo, kao onaj neoborivo istiniti osnovni račun, i Bog neće nikada imati potrebu da sudi svojim narodima, nego jedino stalno da ih usrećuje.

16 Odgovori mi zato na moje pitanje, pa ću ti verovati ne sumnjajući. A ako mi ne odgovoriš, onda ostajem kakav jesam i ostajem kod Boga Farakovog."

447

1 I Gospod se obrati našem glavnom govorniku, pogleda ga veoma duboko, pa mu stade upućivati sledeće reči, naime govoreći:

2 "Čuj Me sada dobro, ti tvrdi duše od razuma! – Jer hoću da ti pokažem koliko si nerazuman i koliko malo shvataš sa svim svojim razumom.

3 Poučio sam vas maločas očigledno koja je razlika između Mene sada i Boga Kojeg vas je učio Farak, i gle, osim tebe nema nikog koji nije razumeo u svome srcu Moje reči. Otkud to?

4 Kažem ti to dolazi od tvog sasvim naopakog svetovnog srca, koje nema poniznosti i stoga nema ljubavi.

5 A kada srce nema ljubavi i prema tome ni vatre života i stoga ni svetleći plamen koji za sve veće i dublje istine treba da obasja celo njegovo biće, reci Mi otkud prema tome da dođe srcu svetlosti?

6 Kojim rečima, kojim li znacima uveriti gluvog i istovremeno slepog u istinu?

7 A ti si u svome srcu gluv i slep istovremeno. Zato ni nisi razumeo što svi drugi razumeše na najlakši mogući način.

8 Ti reče da sinu u tuđini, koji je kao odojče dospeo van roditeljskog doma, treba dati druge razumne dokaze no što je očinska ljubav ako će kao sin koji je prepoznao pravog oca da ljubi oca – jer prepozna li sin sasvim oca kao takvog, onda će ga sigurno i sam ljubiti.

9 Dobro, kažem Ja tebi; ali šta činiti onda ako je sin na nesreću istovremeno gluv i slep?

10 Gle, ti si sada stuknuo i zbunio se da odgovoriš. – A Ja ti kažem: Kada pravi otac primeti takvu nesreću na svome sinu, onda će preduzeti sve moguće da njegov siroti sin opet pročuje i progleda.

11 Jest, uzeće sina na rame i odvešće ga pred jednog duhovno moćnog mudraca kako bi mu taj opet povratio sluh i vid.

12 Pa kada sin možda opet povrati sluh i vid i ubrzo zatim od oca nauči govor, reci Mi da li će sin i onda još pitati za drugim dokazima kako bi prepoznao oca ili neće li mu velika ljubav očeva najpre i nesumnjivo reći da ima pravog oca pred sobom?

13 Gle, a Ja kao večno jedino istinski i preljubazni Otac dođoh upravo ovako k vama gluvim i slepim i činim da svi vi pročujete i progledate i učim vas da govorite Moje reči, jest, Moje žive reči učim vas.

14 I gle, mnogi Me razumu, vide Me i prepoznaše u Meni jedino istinskog Boga i Oca.

15 Zašto li ti to ne možeš? Zato što nećeš da daš da se na jedini mogući i živi način isceliš. Ti si u svojoj gluvoći i slepoći sam mudrac i znaš sam za to najbolja sredstva. Zato se opireš u svom osećanju i ne dopuštaš da se isceliš.

16 A Ja ti kažem: Možeš činiti, upražnjavati i zahtevati što god hoćeš, a neće ti uspeti vremenski ni večno da se približiš svetlosti duha nekim drugim putem osim jedino onim kojeg sam vas sada učio.

17 Zaista, nećeš od Mene videti znaka osim jedino znaka Moje ljubavi i velikog smilovanja. A ako ti je taj dovoljan, onda ti ne treba ni jedan drugi – jer taj će ti ionako biti Najveće.

18 Ti hoćeš dokaz kao jedan i jedan – dva. Gle, kao takav dokaz stojim Ja večno preživ pred tobom – jer Ja i Bog Farakov jesmo savršeno jedno, no takvo nećeš uvideti pre sve dok Me ne obuzmeš iz svoga srca.

19 Svojim razumom Me večno nećeš shvatiti – jer za njega sam beskrajan, i samo Ja znam kako održavam sve stvorene stvari kada Ja, tebi prividno, takođe ne mogu dohvatati ni skakati dalje od tebe.

20 Ali idi sada i posavetuj se bolje sa onim videćima, pa Mi reci onda koliko daleko umem da dohvatam i da skačem.

21 Ali nipošto ne očekuj znaka od Mene – jer ukoliko budem činio znakove, onda ću vas suditi, a sada vas samo oživljavam. Takvo razumi i idi. Amin."

448

1 Nakon tog upečatljivog živog učenja naš glavni govornik učini dubok poklon pred siromahom i dade se smesta potpuno čuteći nazad do svog društva. Čim tamo prispe, obrati se smesta jednom svom prijatelju i uputi mu sledeće pitanje, naime govoreći:

2 "Dragi brate, hajde reci mi sasvim iskreno, zar stvarno veruješ potpuno bez sumnje da je onaj siroti čovek lično najviše božansko biće?

3 Reci mi, kada sasvim temeljno promisliš sve okolnosti, sve osobine koje su sasvim neophodno potrebne za čistu božanstvenost, zar se ni malo ne dvoumiš?

4 Istina je da reči koje čovek govori kipe od najdublje mudrosti i ljubav je svuda glavna crta iste, ali ako pored toga prilično čvrsto uzmem na oko opet tog sasvim užasno jednostavnog čoveka iz čijih usta dolaze takve divne reči i kažem sebi: Zar ovo treba – može da bude Bog? Bog Večni, Beskrajni, Svemoćni? O gle, tu se moj razum neprestano tome opire.

5 Zato bih ipak hteo da čujem sud od tebe u ovom odveć najvažnijem slučaju. Da li takvo zbilja veruješ ili veruješ takvo samo zbog čiste takođe uvek opravdane politike? Obznani mi ovo."

6 Drugi kaže našem glavnom govorniku: "Čuj, svih nas prijatelju i brate: Ti još znaš da me je Lameh strpao u zatvor zato što nipošto nisam hteo da ga priznam za boga.

7 Gle, tada ga je veoma mnogo njih – ne iz čiste, nego iz najprljavije politike priznalo za boga. Da li sam ja učinio tako?

8 Ti kažeš: Nipošto – ali pošto sam sada okusio zatvore, onda bi sada ipak trebalo da bude čista ili prljava politika s moje strane da sirotog čoveka po izgovorenoj volji Lamehovoj priznam kao jedinog istinskog Boga neba i zemlje?

9 O brate, kažem ti: I kada bi mi Lameh zapretio s hiljadu zatvora da tog čoveka priznam za boga, ako ne bi bio, zaista, nipošto ne bih učinio.

10 Naprotiv, svagda bih pre bio raspoložen da Lamehu hiljadu puta prkosim nego da mu budem poslušan, jer ti znaš kako mi je uzeo ženu i decu i ženu učinio robinjom a decu prodao kneževima za prezrivu cenu.

11 Čuj brate! Takvu ranu nanetu ocu i odanom suprugu jedne najljubaznije žene ne leči zatvor zajedno s ovim obedom!

12 Ako to prilično dobro odmeriš, onda ćeš kod mene otkriti užasno malo politike.

13 Ali ako tog čoveka nesumnjivo priznajem kao jedinog istinskog Boga i sada, opraštajući Lamehu svu nepravdu, čvrsto i živo verujem da osim ovog Boga večno nema drugog niti može biti, onda možeš da pretpostaviš da za to moram da imam veoma dobar razlog.

14 I taj razlog jeste upravo siroti čovek lično. – Nauči da Ga poznaješ svojim srcem, a ne razumom, pa ćeš u samome sebi naći neizreciv razlog, koji će ti sam reći:

15 Gle, ovaj siroti čovek jeste veliki sveti preljubazni nebeski Otac svih anđela i ljudi, Tvorac svih stvari, i sva večnost i sva beskonačnost je podređena Njegovoj najsvetijoj i najmoćnijoj volji.

16 I s Njegove božanske strane bi bio dovoljan najmanji mig, i sva vidljiva tvorevina više ne bi postojala ili hiljadu novih sunaca bi gorelo na svodu.

17 Gle, tako jeste i tako će ostati večno. To je sada moj razlog i zato verujem šta mi ljubav prema Njemu kaže i pokazuje.

18 Zato ljubi Ga i ti iznad svega pa ćeš to smesta uvideti – jer Otac hoće da Ga pre ljubimo nego poznamo. To je Njegova volja.

19 Kada i dečica svoje roditelje ljube pre nego što ih poznaju, i mi se još nikada na to nismo žalili da tako nije u poretku.

20 Zašto li svemoćni božanski Otac ne bi hteo da tako bude i s nama? On tako hoće, zato učini, brate! Jest, razumi valjano. Amin.”

449

1 Po tim rečima, koje naš glavni govornik ču od svog prijatelja kao odgovor na svoje pitanje, stade veoma silno i veoma posebno da razmišlja o tome kako maloletna dečica sasvim pravilno putem ljubavi, mada je još unekoliko nagonska, najpre dospevaju do nesumnjivog spoznanja svojih roditelja.

2 Jest, on protegnu svoje misli štaviše i na carstvo životinja i biljaka i nađe to načelo potvrđenim na za njega prvi put iznenađujući način.

3 Iz mnogih svojih saznanja on opazi da sve životinje koje zna kao mladunčad prianjaju uz svoje roditelje i ne napuštaju ih sve dok se sasvim ne opreme s nužnom životinjskom snagom, i u biljnom carstvu sada takođe sazna da, kao što se kaže, jabuka ne pada daleko od stabla.

4 Posle takvih dobrih misli obrati se opet svome prijatelju i reče mu: “Čuj, nadraži moj prijatelju i brate, što više razmišljam o tvojim rečima, tim više nalazim svetlosti u njima. U početku mi si učiniše sasvim beznačajne, ali gle, sada u njihovom krugu kod mene postaju sve značajnije. Zato mi se i čini da tvoje reči ni nisu izrasle tvom sopstvenom tlu.

5 Ali time uopšte neću da kažem da te možda držim nesposobnim takve mudrosti – jer dašta znam od ranije da si bio veoma mudar čovek i nisi se odvraćao od čvrste zamisli čak ni Lamehovim zatvorom.

6 Ali znaš, dragi brate, jedino tu malo razlikujem pošto su dve različite stvari govoriti mudro i razborito – i govoriti i postupati po razumu.

7 A ti si očito govorio meni mudro, i zato mi dođe misao da takva mudrost nije rasla na tvom zemljištu – jer je suviše obuhvatna, suviše opšta. A mi ljudi svoja ograničena shvatanja ne možemo raširiti tako daleko zato što nam je svagda nedostajalo opšte saznanje, a posebno u tamnici.

8 A kada mi iznosiš takva načela na kojima je zasnovana cela jedna tvorevina od početka do kraja, onda velim da te ne vređam ako tvrdim takvo o tvom iskazu.

9 A sada ti i kažem da su me te tvoje reči dovele bliže meti nego što bi ti možda mislio. Jest, možeš mi verovati da mi i bogočovečija zamisao postaje sve svetlijom i moja duša se više ne opire toliko tome. Samo odevanje siromašnog čoveka nikako da shvatim.

10 Da nemaš možda i tu neku reč koja bi mom razumevanju odgovarala više no suviše uzvišeno mudra beseda onog čoveka, onda bih bio sklon da ga priznam za šta bi trebao da ga priznam a sada ozbiljno i želim. Ako prema tome imaš još koju reč, onda je izreci za moje potpuno smirenje."

11 I drugi uze reč i reče našem glavnom govorniku: "Brate, zaista, ako nisi sleplji od središta zemlje, onda ja nemao ime.

12 Šta ti nazivaš bogatim, a šta siromašnim?

13 Zar je to bogato kod tebe ako se neko preko tela prekrio proizvodima bilo svojih, bilo ruku svoje braće, koji su dobiveni od prirodnih stvari? Ili ako je neko od gline ili kamena sagradio sebi stan?

14 I zar nazivaš siromašnim ono ako neko sve to manje ili više nema bilo prinudno tvrdoćom svoje braće, bilo pak i dobrovoljno?

15 O gle, to je temeljno pogrešno! Bog je čoveka stvorio po Svojoj meri i stavio ga je potpuno nagog na zemlju, i tako se do dana današnjeg sva deca čoveka rađaju naga na zemlji. A zar je nag čovek najbednije stvorenje Božje – ili nije li, naprotiv, neizmerno bogat datom njemu srazmerom svoga Tvorca?

16 Zar možeš sada još, kada je Tvorac u Svojoj suštoj čovečijoj meri došao k nama u svem obilju Svoje večne ljubavi i mudrosti, da zameraš u svome srcu takvo Njegovo sušto biće?

17 Zato ti kažem, spoznaj svoju veliku i krupnu slepoću, požuri k Njemu, baci se do Njegovih nogu kako bi dobio svetlosti u najvećoj bludnji svog života.

18 Spoznaj beskrajnu milost što među nama imamo Boga svemoćnog Tvorca kao najblažeg brata i preljubaznog Oca.

19 Zaista, ta misao je suviše velika i sveta za čoveka, i gle, ovde je više od najveće misli! Ovde je On, svemoćni Otac lično!

20 Zar još tu možeš oklevati u svome duhu gde sva beskonačnost drhti od prevelikog strahopoštovanja?

21 Gle, On – On – svemoćni večni Bog, Tvorac beskonačnosti čeka tamo na tebe!

22 Zato požuri, požuri k Njemu, pre nego što je prekasno i obožavaj Ga u svoj dubini svoga srca!

23 Požuri – požuri – do Njega, svetoga Oca! Amin.

450

1 Po tim rečima glavni govornik više ne premišljaše dugo i primi u sebi u punoj meri siromašnog čoveka kao Gospoda neba i zemlje.

2 Ali sada stade da ga tišti nešta drugo, i on se ubrzo opet obrati prijatelju i reče mu:

3 "Čuj, moj odveć dragi prijatelju i brate! Nađoh sada u sebi, rasudivši tvoje reči zrelije i dublje, ne samo da je moguće nego da je i sasvim stvarno da je onaj čovek zbilja najviše božansko biće u samom sebi. I prema tome više nije potreban nijedan dokaz pošto mi sada moje sopstveno srce nesumnjivo glasno objavljuje.

4 Ali nešta sasvim drugo mi se sada pojavljuje i to je mnogo gore od svih mojih ranijih sumnji.

5 Ti me sada gledaš s čuđenjem i tražiš u mojim očima i na mome čelu ne bi li saznao šta li je to u meni. Kažem ti nemoj to da činiš jer ću ti reći zbog dobrog saveta.

6 Gle, to je neki užasan strah kakav sličan nisam osetio celog svog života.

7 A ti mi reče s navaljujućim rečim da požurim i da se bacim do Njegovih nogu i da Ga – tamo obožavam. Ali kako da sada učinim takvo kada mi prekomerni strah pred beskrajno velikom božanskom uzvišenošću koči sve ude?

8 Savetuj mi dakle, savetuj šta da činim!

9 Tȁ hteo bih da pobegnem tamo samo da mogu, ali takvo što mi je čisto nemoguće. I svome drhtećem srcu već jesam sasvim kod njega, ali baš ovo strašno bivanje kod Njega koči mi svu moju snagu."

10 Tu se Gospod dignu i ode pravo prema našem glavnom govorniku.

11 Pošto pak ovaj primeti takvo, htede da pobegne. No, njegov prijatelj uhvati ga za ruku i reče mu:

12 "Brate, ali premisli šta hoćeš da učiniš! Gde li ćeš da pobegneš, i gde da se sakriješ pred Bogom? – Gle, Gospod samo što nije prispeo tik do tebe, šta li ćeš činiti?"

13 Tu se naš govornik gotovo onesvesti i sruši se smesta kao mrtav na pod.

14 Kako pak Gospod dođe sasvim do njega, taknu ga i reče mu: "Terhad! Kažem ti, digni se i ne budi mrtav, nego živ!"

15 Odmah se Terhad dignu i ukočenim očima posmatraše Gospoda izgledajući još sasvim užasno uplašen.

16 Gospod ga pogleda blago i ljubazno i reče mu: "Terhade, tȁ ti si uvek hteo da imaš znak kako bi i ti mogao da veruješ šta svi ostali veruju.

17 Ja lično ti rekoh da ako tebi ili nekom drugom ili celom nekom narodu dam znak Mog prisustva, onda ih je snašao sud, koji u sebi ima smrt.

18 A ko Me spozna u srcu, taj Me je spoznao slobodno i tako je u sebi našao istini večni život, i smrt će biti daleko od njega večno.

19 Gle, takav beše smisao moje besede – no tebi takva beseda ne bi dovoljna, nego ti htede Mene svojim razumom pre nego svojom ljubavlju da obuhvatiš.

20 Tako Ja i dozvolih pa ti besedovah razumski kroz usta tvoga brata kako bi ti postalo jasno da sam Ja ozbiljno Onaj Koga Lameh obznani na prestolu.

21 Ti Me time obuhvati u svome razumu i ispuni ga sve više Mojom suštom večnom božanstvenošću.

22 Širenjem svojim razumom sa Mnom ti, pak, zaboravi svoje srce. Ono se time skupi. Pa kada si hteo da Me primiš u svoje srce, tade se ono užasnu pred Mojom veličinom u tvome razumu i bi pritisnuto Mojim teretom u tebi, pa ti drhtaše od straha i sruši se kao mrtav pri Mom približavanju.

23 I gle, to ti i beše znakom da sam Ja Onaj Koga si u samom srcu mnogo lakše i udobnje mogao naći, pri tom nemajući potrebu da malo okusiš sud.

24 No pošto si Me sada prepoznao, onda Me sada obuhvati takođe i svojim srcem i budi odan stražar Moje svetinje, koju sam vam dao.

25 Pa sada budi vedar i veseo jer ja, tvoj Otac, otkrio sam ti sada takvo.

26 Ljubi Me, tako nikada nećeš imati potrebe da Me se plašiš, jer Ja svima vama jesam jedino spasitelj, a večno ne upropastitelj. Tako sada budi vedar i radostan! Amin."

451

1 Po toj besedi, potekloj od Gospoda, Terhad tek stade lakše disati. Njegovo srce se oslobodi straha i moćna ljubav prema Gospodu sada poče ispunjavati celo njegovo biće.

2 U tom novom stanju života naš glavni govornik opet otvori usta i sledećim rečima dade oduška svome srcu. Reči su pak glasile ovako:

3 "O Ti Kome niko nije jednak, jedini večni istinski Oče! Ti si dakle Onaj Koga se nikada nisam usuđivao sasvim zamisliti – jer suviše beskrajno uzvišeno zvučaše u meni već ime koje označavaše Njega, svemoćnoga Tvorca neba i zemlje, i ja ga kod sebe izgovorih vrlo često veoma krišom:

4 O sveto ime! Kada mislim na tebe, onda drhti celo moje biće u svim njegovim temeljima!

5 O, šta li je beskrajno uzvišeni presveti nosilac tog presvetog imena tek morao biti u Sebi, koja svetost, koja večna beskrajna slava mora Ga obuhvatati kada me Njegovo ime već toliko uništava i sam sebi izgledam pri njegovom izgovoru kao najbedniji crv koji jedva vidljiv najtegobnije puzi po mrtvoj prašini zemlje.

6 Gle, gle, o Ti, Koga moje oči večno nisu dostojne da pogledaju! Takva mi bejaše duša oduvek pri svoj mojoj inače zaista velikoj nevolji.

7 A šta li sada da mislim, šta da osećam i šta da govorim kada Ti sada stojiš pred nama svima u najvećoj jednostavnosti kao brat prema nama dokle pak celo beskrajno nebo gori bezbrojnim svetlima iz Tebe, sunce daruje Tvoju svetlost zemlji i mesec se sve vreme opasuje Tvojim sjajem i sva posvećena raskoš zemlje jeste Tvoje delo.

8 Jest, šta da govorim pred Tobom, o beskrajno dobri sveti Oče, kada premislim da Ti ovaj moj život u svakom trenutku održavaš Svojom svemoćnom voljom i da je svaki dah slobodan najdivniji dar od Tebe?

9 O Ti beskrajno uzvišeni presveti dobri Oče! Od same ljubavi sada ne znam šta ću. Jest – zaista je istina, o Bože, o Oče! daj mi da izgovorim kako osećam – jest, zaista je istina, od same ljubavi ne mogu izdržati u ovom Tvom najsvetijem prisustvu.

10 A ipak mi je nemoguće odvratiti jedan jedini pogled od Tebe, o sveti dobri Oče!

11 O, daj mi da Te ljubim, toliko jako da me oganj ljubavi prema Tebi potpuno izjede i da sasvim umrem u ljubavi prema Tebi, o moj Bože, moj Jehova! moj sveti dobri Oče!

12 O Oče, ne mogu više da govorim jer ljubav prema Tebi suviše moćno obuzima celo moje biće. Jest, čini mi se kao da mi već moja sopstvena kosa došaptava: O ljubi, ljubi, ljubi Oca! jer On te je ljubio već večnosti ranije pre nego što si postojao. On je čista večna ljubav i tvoja ljubav je Njegova ljubav u tebi oživljavajući tvoga duha u tvome srcu. Zato ljubi, ljubi, ljubi Njega, dobrog svetog Oca; ljubi svog Boga, ljubi svog Tvorca! jer On je svet, svet, svet!

13 Jest – čak i moja koža počinje da govori i sve moje kosti i sva moja drob. I ja ih čujem kako govore: Bog, tvoj Otac je živa reč u tebi. Ti si izgovorena misao Onog Koji stoji pred tobom. Ti si s kožom, kosom, kostima, drobi, sa srcem i krvlju, s dušom i duhom lično reč iz usta Onog Koji stoji pred tobom. Ljubi, ljubi, ljubi Njega jer On je tvoje sve, On je tvoj život, On je tvoja svetlost kao svetlost beskonačnosti. On je sva tvoja snaga, tvoj govor!

14 O Oče, sveti Oče! Pa tako daj da Te večno ljubim, jest, daj da Te svi mi večno ljubimo! Ljubljen, slavljen i obožavan budi Ti, o najsvetiji Oče, i svagda i večno neka kroz našu ljubav bude posvećeno i najviše poštovano i hvaljeno Tvoje najsvetije ime!

15 O sveti Oče, Oče! Stojim ja kao grešnik pred Tobom, a Ti dopuštaš da Te ljubim. O, koliko beskrajno dobar mora da jesi kada čak dopuštaš da te grešnik ljubi!

16 O braćo, hajde bacite se svi sa mnom do Njegovih najsvetijih nogu, jer vidite, vidite koliko je beskrajno dobar On – sveti Otac!

17 O Oče, oprosti mi što se usuđujem da kao grešnik Tebe ljubim. Budi meni i svima nama zbog toga milostiv i milosrdan!"

18 Tu se svi baciše pred Oca i plakahu od ljubavi.

19 Otac pak zakloni svoje lice rukom i reče kao Sebi:

20 "O zemljo, šta Mi daješ! – Zaista, tvoja deca neka budu Mojom decom! Uzdićiću te da pred tobom sunca i anđeli preklone svoja kolena, i kada budem dolazio tebi, svagda ću tražiti grešnike i imaću s njima veliko smilovanje.

21 O Terhade, tvoja ljubav je velika, ali zato ćeš od Mene primiti upravo isto tako veliko smilovanje, i to da bude da ću postati odanim pastirom grešniku zemlje."

22 Tu Gospod ćutaše i plakaše Sam krišom od velike ljubavi i smilovanja prema sirotoj dečici.

452

1 Posle malo vremena, pak, Gospod ukloni Svoju ruku s lica i reče Terhadu: "Terhade, znao sam te i već dugo sam znao da si čovek jakog duha i snažan si u svojoj duši. Zato sam se i sakrio pred Tobom i dozvolio sam da Me tražiš, dok su drugi mogli da Me ugledaju na prvi pogled.

2 A pošto si već oduvek bio tako jakog duha i tako snažne duše i čak ni kroz Lamehovu tamnicu nisi odstupio od Mene kako si Me poznao po učenju Farakovom, tako ti Ja sada i kažem da si ti bio jedan glavni razlog što sam se smilovao Dubini, jer zaista, moćan duh u istinskom spoznanju, nepromenjiv duh može sam postati spasiocem svemira.

3 Pa tako si ti sada jedan spasilac Lamehov i jedan spasilac Dubine i jesi štit pred Mojim sudom, koji bi se inače u ovom vremenu izlio preko vas i jesi zaštitni zid koji stoji između Mog ognja i greha Kajinovog u dubini noći smrti.

4 I kao što je sada, tako neka ostane i nadalje. Sve dokle neko mesto na zemlji ima tri čoveka koji su pravedni preda Mnom, neću suditi mesto. Sve dokle jedan grad u Dubini ima dva pravednika, poštedeću ga te dvojice radi. Sve dokle jedna zemlja ima sedam pravednika, istu neću pohoditi Svojim gnevom. I sve dokle jedan narod ima deset pravednika, poštedeću ga izbijanja Moga ognja.

5 I sve dokle još dva oca žive među svom Mojom decom koja Me poznaju i ljube i takođe uče svoju decu i susede da Me poznaju i ljube, neću pogledati gnevno travu na celom tlu zemlje.

6 Kada se pak na celom čvrstom tlu ovde u Dubini kao i na Visini ne bude srelo više od jednog pravednika, onda ću čekati još sto i nekoliko godina neće li Mi se ko obratiti. I u tu svrhu ću svugde preko vesnika naučenih od Mene dati da propovedaju svakom stvorenju.

7 Ako se odmetnuti ljudi obrate, onda ću ih opet prihvatiti svojom decom. Ako se pak ne obrate Meni, već jedino tim čvršće produže svakom zlobom i čak pobiju vesnike, zaista, tada onaj jedan pravednik neće biti u stanju da odvrati Moju jarost od zemlje – i Ja ću tada satrti sve zločinitelje sa zemlje i podići Sebi nov rod na njoj.

8 Ove reči sada rekoh pred tobom, Terhade, kao i celoj zemlji. Zato da ih zabeležiš. I oni koji su ih s tobom čuli u ovoj dvorani, neka svedoče tebi da sam bio Ja koji je tebi tako govorio da niko, ukoliko ikada dođe takvo vreme, ne bi mogao da se pravda da nije tako čuo. To svedočanstvo da svagda i svem narodu objavljuješ i da budeš pravi čuvar te Moje svetinje, kako u tebi, tako i u svim tvojim potomcima.

9 Takođe svagda na Sabat da budeš glavni stražar na kapiji predvorja koje okružuje Moj novi hram kod vas, kojeg ćeš tek sutra upoznati.

10 A kada god budeš čuvao stražu, da objavljuješ narodu ove Moje reči kako se nipošto ne bi zaboravile.

11 Pošto sada ovo znaš, tako sada i primi za tu službu Moj blagoslov kako bi osnažio da svagda postupaš po Mojoj volji. Amin."

453

1 Ove reči Terhada skoro lišiše života, ali Gospodar života znađaše novom čuvaru i da održi život, i uz to još odveć i tako da osnaži da ovaj življaše još 260 godina i vrlo snažno izvršavaše svoju službu.

2 A pošto takve reči iz usta Gospodnjih čuše i svi ostali gosti u dvorani, tada se pojedini začudiše kod sebe samih i izraziše se i tiho među sobom ovako:

3 Gledaj ovo! Onaj koji je bio toliko tvrdoglav i samovoljan i jedva se mogao pokrenuti da veruje u ovog Bogočoveka, dodeljuje se tako velika milost. A nama, koji smo Ga odmah primili u svoja srca bez najmanjeg pogovora, ni reč. Ne, to je ipak malo neobično.

4 On kao jedini Gospodar neba i zemlje dašta da može činiti šta hoće i niko Mu zbog toga ne može reči: Gospode, šta činiš? – Ali bez obzira na to ova priča ipak ostaje odveć čudna.

5 Ako bismo ovu priču dali doslovno, zaista, ne bismo rekli ništa drugo do: Baš bandoglavom! A blagom, odmah voljnom, ljubećem jedva malo smilovanja i ništa više.

6 Možeš obrtati koliko hoćeš, a ipak ova priča ostaje – uzmi na um – s božanske strane posmatrano, kako rekosmo, vrlo čudna.”

7 Tu Gospod prekinu narod i reče istom: “Jest, zaista, čudno je što činim tako. Ali još znatno čudnije je što se vi ovde u Mom vidljivom prisustvu sablažnjavate o Mene zato što jednom sirotom bratu iz vas učinih milost koju vama slabićima nisam mogao učiniti.

8 Da ste onakvi kakvi biste trabali da budete, jedino biste se mnogo obradovali ako sam grešniku milostiv. Ali pošto ste još naopake ćudi i još dugo niste onakvi kakvi treba da budete, nalazite sablažnjivim i čudnim kada sam jednom grešniku milostiv.

9 Čujte hoću sada nešta da vam kažem i hoću da vam pokažem uzrok zašto se sablažnjavate što sam Terhadu učinio takvu milost.

10 Gle, vi ste sitničari i vidite prašinu u oku brata. Ali kada u vašim očima plivaju čitava brda, to ne vidite. A zato ovde ni ne možete da ugledate razlog zašto sam ovde Terhadu učinio takvu milost.

11 A Ja vam kažem: Sve sam to video već veoma dugo da su vaša srca ispunjena svakom zavišću, i zato sam vam podario samo toliko milosti usled koje ste mogli da Me prepoznate da sam Ja Gospodar neba i zemlje.

12 Ali zavidljive upravnike uopšte ne trebam u Mojem velikom domaćinstvu.

13 Prema tome, očistite najpre svoja srca svake zavisti i pomišljajte svagda, čak i kada se iole zaista očistite, koliko god vam je moguće: "Nismo vredni ni najmanje milosti".

14 Tek tada ću vas ispitati da li ste zbilja potpuno čisti preda Mnom, i potpuno čiste ću onda i izabrati za višu harizmu [službu milosti] života iz Mene. A inače neka vam je svima dovoljna slobodna milost života iz Mene.

15 Cenite male darove iz Moje ruke ako hoćete da budete Moja deca, onda ću vam ionako već u pravo vreme dodeliti veće.

16 A kada već vašoj dečici dajete male igračke i sami se tome veoma radujete kada takvi darovi raduju vašu decu – recite zar sam Ja manje Otac svima vama nego što ste vi vašoj dečici? Velim da takvo nipošto neće biti slučaj.

17 Radujte se dakle tome što od Mene primate kao dečica. A kada budete ojačali, onda ću već gledati za kakvu službu vredite."

17 Tu svima bȉ vruće zbog takvih reči Gospodnjih, i svi se baciše pred Njega i zamoliše Ga da oprosti takvo ogrešenje.

18 Gospod im pak naloži da ustanu, uteši ih vrlo, pa se opet dade do svog glavnog društva.

454

1 Prispeo do glavnog društva, Gospod odmah obznani Lamehu da je Terhada postavio za glavnog čuvara predvorja. On takvo oglasi Lamehu kako bi taj znao sasvim sigurno koga ima da se drži ako mu budu potrebni još više čuvara predvorja hrama; što vremenom i bi veoma potrebno zbog velike navale, i Lameha i Terhada uslovi da postave stražu predvorja od 300 ljudi, koje Terhad izabra pa Lameh potvrdi u Mome imenu.

2 Pošto pak Lameh dobi takvo obaveštenje od Gospoda, tada se baci pred Gospoda zbog prevelike zahvalnosti i osećanja ljubavi i slavljaše i hvaljaše Njega iz svih njegovih životnih sila što mu baš u toj važnoj tački pomognu iz nedoumice.

3 Jer o toj tački je Lameh stalno premišljao i nije bio načisto kome zapravo, Gospodu blagougodno, da poveri stražu predvorja.

4 A pošto, kako sada obznanjeno, Gospod lično odredi taj važan položaj, tako ovim Lamehu pade velik kamen sa srca.

5 Pošto se takvom valjanom zahvalnošću srca Lameh pokaza ovako prijatnim Gospodu, a i ostali siroti gosti najtoplije uzeše učešća u hvali, tada Gospod naloži Lamehu da ustane te mu reče:

6 "Čuj sada dalje, dragi Moj Lameše! Sada bi ovde sve bilo sređeno, ali gle, očišćeno brdo, na kojem si Me najpre video, nakon što si prvo čuo Moj glas, još nema ukras.

7 Ti znaš da sam ti naložio da Mi i tamo postaviš spomenik. Ali ti ne pokazah bliže kako da izgleda hram kako bi potpuno bio uračunat u Moj poredak.

8 Ali sada ću ti bliže navesti oblik po kojem ćeš ga sagraditi, pa tako čuj:

9 Deset stubova visokih tri visine čoveka da daš da isklešu od čistog belog mermera onako kako ću oglasiti Muri i Kuralu.

10 Ti stubovi da se postave u krug tako da razmak između svakog stuba bude jedna visina čoveka.

11 Temelj da bude od plavog mermera, stalak [podnožje] stubova od crvenog mermera i glave od zelenog.

12 Nad glavama stubovi moraju veoma čvrsto da se povežu gredama izklesanih od žućkastog mermera i svaka takva poprečna greda opet sa sledećom mora posebno da se poveže posredstvom valjano čvrstih metalnih zagrada.

13 Preko tih poprečnih greda tek da postaviš zlatan krov na način glavnog hrama. Jedino što one tri kugle na krovu ne treba da budu iste veličine, nego tako da se uredi da donja kugla bude najveća, a dve gornje svaka za polovinu manja od donje predhodne.

14 Pa kada Mi na taj način što skorije sagradiš hram i u sredini istog podigneš žrtvenik za žrtvu paljenicu, takođe načinjen od čistog zlata, pa kada Mi svakog Sabata uveče zapališ žrtvu u žitu, tada ću blagosloviti sva polja Dubine, i ona će tebi i tvome narodu roditi stostruki rod.

15 I planine i šume ću očistiti od zlih zveri, i prema tome između Dubine i Visine ću uspostaviti ponovnu vezu kako bi i Dubina stajala pod Henohom kao Mojim jedinim prvosveštenikom.

16 Gle, takva je Moja ljubazna želja vama deci Kajinovoj da biste i vi bili potpuno Moja deca. Dakle, učini tako što pre!

17 Kada pak izvršiš to delo, onda i ti da budeš doveden na Visinu Moje dece, i Henoh će zatim s mnogima doći s Visine i u Mome imenu će blagosloviti novi hram za vaše potpuno posvećenje za Moju decu.

18 Sada znaš sve, zato primi Moj blagoslov i svrši delo. Amin."

19 Tu Gospod iznenada opet nestade. Svi Ga tražahu, ali nigde Ga više ne nađoše.

455

1 Kada se posle dugog traženja bez uspeha gosti koji su tražili opet vratiše u dvoranu s prestolom sasvim žalosnog lica, stupiše pojedini od njih do Henoha i upitaše ga da možda ne zna kako i gde se Gospod tako iznenada izgubio ili sakrio.

2 Henoh im pak uzvrati i reče: "Dragi prijatelji i braćo, vaše srce vas nagoni da tražite svemoćnog svetog preljubaznog Oca, i to je pravo i valjano – jer ko traži Boga, taj neka ga svagda traži srcem, inače Ga večno više neće naći. Ali bez obzira na to vaše sadašnje traženje jeste malo nerazumno.

3 Gledajte: Bog, Otac, Koga ste upravo lično bićstveno videli i s Njim razgovarali, jeste Duh i s telesnim očima se nikako ne može videti. A kada On hoće da bude vidljiv, onda On čoveku koji treba da Ga vidi otvara unutarnje oči duha, i onda duh-čovek kroz telo-čoveka može da vidi Boga, ako volja Božja traži, i tada Ga vidi i čuje onako kako ste Ga upravo svi videli i čuli.

4 A kada Gospod po Svom najmudrijem rešenju opet hoće da postane nevidljiv, onda On Svojom svemoćnom voljom čoveku-duhu odmah opet zatvara oči, pa čovek može činiti ma šta hoće, no nikako više ne može ugledati Gospoda.

5 A ovo zapamtite još dobro uz to! Gledanje nikome ne daje večni život, ali itekako slušanje i život po čuvenoj reči.

6 Gospod je sada vašem duhu zatvorio vid, ali nije njegov sluh, koji je u srcu. Prema tome svako od vas svagda može čuti glas Gospodnji, i svako se svagda može obratiti svojoj očinskoj ljubavi ako mu je što potrebno, i Otac će mu dati ako je dobro za njega, ali i uskratiti ako nije dobro za njega. A da li dobro ili ne, to možete svagda pitati Oca, i budite sigurni, On vam neće ostati dužan saveta vrlo primetljivog, i govoriće vašem srcu kada god Ga vrlo ozbiljno zamolite.

7 Kada god iz istinske unutarnje bratske ljubavi u imenu Gospodnjem govorite svojoj braći i budete im ljubazni učitelji o Bogu, o Njegovim delima, koja su puna Njegove beskrajno velike slave, o Njegovoj beskrajnoj dobroti, milosti, smilovanju i kako je On najljubazniji sveti Otac svim onim ljudima koji Ga ljube svim svojim životnim silama, onda – dajem svima vama punu potvrdu, nećete govoriti jednu reč koju pre toga Bog nije rekao u vašim srcima.

8 Ko vas bude čuo, taj će čuti glas Božji kao što ga sada čujete iz Mene.

9 Teško pak onom koji bi hteo da govori kao reči Božje iz sebe samog koristoljublja i svetskog ugleda radi ne čuv pre toga u sebi živu reč. Zaista, njegov jezik neka postane gujom pun otrovne žvale; i ko ga bude čuo, dogodiće mu se kao da ga je ujela otrovna guja.

10 Zato čuvajte se pre svega posebno koristoljublja. Nego svako neka sasvim zaboravi na sebe i jedino neka iz dubine svoga srca brine za dobrobit svoje braće i sestara, tako će i uživati u neprestanom društvu s Bogom, najljubaznijim svetim Ocem, vremenski i zatim i u duhu večno vidljivo.

11 Vidite, tako ubuduće morate da tražite Gospoda, tako ćete Ga i svagda veoma lako naći. Pa kada zatim u svome srcu, ljubavlju razgorelom, upitate: Oče gde si? – Tada će vam On reći: Dečice! Tȁ Ja sam upravo među vama! Ne bojte se – jer Moja svemoćna ruka štiti vas danju i noću. –

12 Gledajte, tako će biti budući da je takva Gospodnja volja. Pazite zato na te reči i postupajte po njima, tako vam nadalje neće biti potrebno da Gospoda tražite u svakom kutku a da Ga na kraju ipak ne nađete, nego tada će Gospod svagda dolaziti vama u susret kuda god da se okrenete – jer Otac se za sve nas svagda brine beskrajno više nego što se sva deca zajedno brinu za Njega.

13 Zato zapamtite ovo odveć dobro kako nikada više ne biste bili siroti i zarobljeni. Amin."

456 (2.270)

1 Po toj dobroj besedi Henohovoj odmah se Lameh dade do njega i upita ga, naime govoreći: "Dragi, moćni prijatelju i brate u našem Bogu i najljubaznijem svetom Ocu! Pošto smo sada ovog dana sve sredili u imenu Gospodnjem po Njegovom svedočanstvu onako kako je Njemu blagougodno i pošto sada više ništa ne znam šta bismo danas još mogli ili trebali preduzeti osim da presvetom Ocu prinesemo najživlju hvalu, onda imaj ti ljubav u imenu Gospodnjem i obznani nama svima šta sada treba da se dogodi."

2 I Henoh mu uzvrati: "Čuj, dragi prijatelju i brate, ovako glasi volja svetoga Oca: Treba svi da se damo na počinak i svi gosti noćas treba da prenoće u tvome domu.

3 Zatim neka se niko ne brine šta će sutrašnji dan možda sve doneti – jer taj će upravo doneti svoje sa sobom kao što je učinio današnji dan.

4 Zato ćemo se i mi dati na počinak i nećemo više ništa preduzeti za sutra – jer Gospod će nam oglasiti za sutra upravo sutra šta ima da činimo.

5 Pa oglasi ovo gostima i neka ih odvedu u čiste spavaonice.

6 Ja i mojih sedam braća ćemo ovde prenoćiti. A ti učini sa svojim pripadnicima kako hoćeš.

7 Ako hoćeš da ostaneš ovde, biće pravo, a ako sa svojima hoćeš u drugu odaju, takođe će biti pravo – jer ovde ni jedno nije bolje od drugog, pa tako daj da se dogodi. Amin."

8 Usled tih reči Lameh se smesta dade do gostiju i obznani im ovo. Terhada pak zadrža u svome društvu.

9 Lamehove sluge dođoše i odvedoše goste s osobitim poštovanjem u spavaonice i žene i sluškinje donesoše odmah ćilime i miomirisne mekane jastuke u dvoranu s prestolom i spremiše ležajeve za uzvišene goste i po želji Lamehovoj takođe i za njega i za njegove upravo takođe u dvorani s prestolom.

10 Gorahu pak još lonci s naftom pred prozorima (jer u Hanohu beše običaj da pred svakim prozorom bude glineni lonac kojeg bi uveče napunili naftom i nešto malo slame pa bi ga zapalili), i zato Lameh upita Henoha da li treba ugasiti lonce.

11 Henoh mu pak uzvrati: "Ostavi da svetli šta svetli – jer je bolje mirovati u svetlosti, nego spavati u noći."

12 Na te reči Lameh otpusti svu poslugu nakon što ih najpre još i najživlje podseti da itekako spomenu Gospoda pre spavanja.

13 Pošto se svi udaljiše, tada se Lameh smesta baci na svoje lice i slavljaše i hvaljaše Boga glasno.

14 Posle nekog vremena, pak, nakon što se Lameh sa hvaljenjem i uzvisivanjem Gospoda nikako nije hteo iscrpsti, reče mu glas koji beše glas Očev:

15 "Lameše! Tvoje reči, istina, zvuče lepše od velike muzike sfera u večnom prostoru tvorevine, ali ljubav u srcu duha je još lepša od sveg ovog divnog zvučanja. Zato odmori svoje usne kako bi tako žive vode u tvojoj duši postale mirnim ogledalom i da mogu da se ogledam u tebi i da ugledaš Moje biće u ogledalu tvojih voda."

16 Tu Lameh ustade, zahvali u srcu dobrom Ocu na ovoj divnoj opomeni pa se sa ostalima dade na okrepljujući počinak.

Odlazak vesnika

457

1 Kada sledeći dan stade da sviće, tada se ubrzo Henoh dignu, slavljaše i hvaljaše u svojoj ljubavi Oca i blagoslovi iz te svoje moćne ljubavi svu braću koja još dremahu.

2 Tek po toj divnoj radnji, koja Mi je najblagougodnija, probudi svoju braću te im reče:

3 "Braćo, dajte da ustanemo u ljubavi, milosti i smilovanju Gospodnjem i da hvalimo Njegovo najsvetije ime!

4 Gle, opet je dobri, sveti, preljubazni Otac svima nama dao da doživimo nov nastupajući dan.

5 Već se prelamaju prvi zraci s istoka, noć beži pred njima, sve moćnije i moćnije je njihovo početkom još stidljivo delovanje i s neprestano rastućom silom potiskuju noć dole u dubine zemlje kako bi se površine i planine očistile da konačno potpuno prime moćnu svetlost i oživljujuću toplotu iz sunca, kada se vrlo ubrzo veličanstveno digne preko planina zemlje.

6 Požurimo zato napolje i prinesimo pod otvorenim nebom Ocu kao istinska deca koja Njega ljube iznad svega zajedničku hvalu.

7 U svojim srcima hoćemo Njemu prineti blagougodnu jutarnju žrtvu paljenicu pošto nam On, da bi nas kao svoju decu uvažavao i usrećio, pali tako veličanstveno divnu jutarnju žrtvu paljenicu Svoje ljubavi, milosti i smilovanja u izlazećem suncu koje celog dana božanski gori, sve obasjava, hrani i oživljava.

8 O draga braćo, hajde utvrdite takvo prilično u dubini svoga srca šta sve čini beskrajno večni dobri Otac, i vaša ljubav prema Njemu mora postati pravom jarom sunca.

9 Pogledajte zvezde koje još na svodu uzvišeno blistaju, pogledajte veličanstvenost zemlje, pogledajte vojske najdivnijeg cveća i osluhnite divno zvučanje pernatih pojaca u vazduhu koji je sve življi i življi!

10 Usmerite zatim svoje poglede na slavu jutra koja se stalno povećava i obratite pažnju kako svakim dahom udišete umnoženo obilje božanske svetlosti milosti, kako se vaša prsa sve više šire i postaju življa i svaka kap krvi u vama preobraženija i istinski nebeski etarskija što god bliže divno sunce Gospodnje žuri prema uzvišenom izlasku.

11 Gledajte o braćo! Obuhvatite deco svetoga Oca! Sve to je za nas prinesena žrtva od strane neizrecivo dobroga Oca.

12 Tako nas časti sveti Otac. Kako možemo to da previdimo, a da ne požurimo napolje i da Njemu zauzvrat u svojim srcima zapalimo žrtvu ljubavi blagougodnu jedino Njemu i da ostavimo da dalje gori, jest, sve više i više da gori svagda i zatim u duhu i večno?

13 O braćo! Dajte da odmah iziđemo i da u velikoj žrtvenoj dvorani, pred velikim prestoljem božanske milosti i smilovanja, prinesemo Njemu našu žrtvu, amin!"

14 Posle te istinske jutarnje besede digoše se svi i požuriše skrušenim srcem napolje na obližnje očišćeno brdo.

15 Kada ubrzo dospeše tamo, tada Henoh svima njima pokaza u širokom krugu velike divote Božje i skrenu im pažnju na sve pojave jutra i objasni im ih u smislu ljubavi.

16 I sve ih toliko dirnu velika divota, beskrajna dobrota i mudrost svetoga Oca da od same ljubavi prema Bogu ne znađahu kuda da se okrenu.

17 I Lameh uzviknu sasvim skrušen iz najdublje dubine svoga srca: "O veliki, sveti, svemoćni, najljubazniji Oče! Sve to činiš za nas! – O kako da živim dalje kada pomislim šta sam bio!

18 Henoše, Henoše! Divni brate! Otvorio si mi sada oči i tek sada vidim celo obilje moje krivice pred Bogom.

19 On nam je svagda prineo takvu žrtvu Svoje ljubavi, milosti i smilovanja, a šta smo Mu mi zauzvrat činili!? Ne brate, ne! Ne smem da pomislim, jer suviše sraman beše svagda moj život."

20 Tu Henoh uteši Lameha, naime govoreći: "Budi mi utešen, dragi brate Lameše! Zaista, i da je tvojih grehova više nego što je peska u moru, otpušteni su ti pošto si u sebi dao da oživi tako velika ljubav prema Ocu.

21 Ostani u toj ljubavi, pa ćeš saznati još sasvim druge stvari nego što su ove, to onda kada u tebi iziđe večno sunce Božje.

22 A sada dajte da u slatkom spokoju ljubljavi očekujemo dolazeće sunce. Amin."

23 Tako naše društvo provede jutro na brdu i slavljaše i hvaljaše Boga u srcu duhovno i istinski.

458

1 Posle izlaska sunca dadoše se svi po određenju Henohovom u grad, tu opet u stan Lamehov.

2 Prispev tu odmah se Lameh postara za dobar doručak, pri kojem se skupiše i svi siroti i ranije zatvoreni gosti oba roda i uzeše udela u istom slaveći Boga i uznoseći Njega.

3 A posle doručka Henoh svima sirotima i sužnjima u imenu Gospodnjem položi ruke i naloži im da iziđu dokle je zemlja naseljena decom Kajinovom i da svuda svedoče o onom što su svi čuli i videli. No žene da ostanu kući i da vode svoje domaćinstvo – jer ženama u Dubini nije određeno da prorokuju u imenu Gospodnjem, osim svojoj deci.

4 Posle takvog naloga reče Henoh Lamehu: "A ti moj dragi Lameše, moj brate i moj druže u službi, ionako znaš volju Gospodnju i sada tebi od mene više ništa nije potrebno.

5 No ovo zadrži najviše u svome srcu da Boga, najljubaznijeg Oca, svagda i svuda ljubiš iznad svega i svu svoju braću i sestre po praroditelju Kajinu dvostruko više no samog sebe. Tako ćeš hoditi u svetlosti Gospodnjoj zauvek i Njegov sveti Očinski glas će te u svako doba učiti da hodiš čudesne puteve Božje.

6 Sagradi hram na brdu kako ti je zapoveđeno. Pa kako ga završiš, onda ćemo mi mnogobrojno s Visine po obrečenju Gospodnjem opet doći k tebi u tvoj dom, pa ćemo blagosloviti novi hram i zatim te i odvesti na Visinu kako bi tamo primio blagoslov Adamov, još živećeg prvog čoveka zemlje i prema tome praroditelja svih sada živećih ljudi, čime bi se onda kletva na Kajinu izbrisala s tvoga čela.

7 Isto tako ćeš videti i pramater Evu, koja će te takođe blagosloviti, i zatim ćeš dobiti nazad svoje žene Adu i Cilu, i svoju kćer Naeme ćeš videti i njenog supruga venčanog od Gospoda, širokogrudog Horeda.

8 I ako Oca živo zamoliš u svome srcu, onda se čak može desiti da taj tvoj novi i istinski zet takođe s tobom siđe u grad tvojih otaca.

9 Isto tako treba opet da dobiješ tvoja dva sina, Jabala i Jubala; ali, kako rekoh, ti moraš i najtačnije ispuniti volju Gospodnju.

10 Premda je Gospod sama večna beskrajna ljubav, ipak ne dopušta da se pogađaš s Njim. Pošto je On beskrajno odan u svim Njegovim obećanjima, to On božanskim i stvaralačkim pravom takvu odanost traži i od nas po našoj snazi; i zato bezuslovno moramo ispuniti Njegovu volju, pošto-poto.

11 Budi potpuno uveren da će se On strogo držati što ti je obećao ako sasvim delotvorno paziš na Njegovu najsvetiju volju.

12 Naprotiv ostavlja svakog da sedi do smrti. I za onog koji ne mari za Njega i koji brižno gine za svetom, za tog ni Gospod ne mari i ostavlja ga da ide svojim putevima koji ga svagda sigurno vuku u propast i tako u večnu smrt.

13 Tako neka sva tvoja briga bude u Bogu i Njegova najsvetija volja da bude sva tvoja delotvorna snaga, tako će ti Bog biti odan svagda i večno. Amin."

14 Po toj besedi udalji se Henoh sa sedmoricom kroz silu Božju takođe tako iznenada da Lameh ne znađaše kako to da shvati.

15 A Terhad reče Lamehu: "Zato što su ovi istinska deca Gospodnja, tako su Mu i jednaka u svemu pošto im je On sve i sva.

16 Neka On bude i nama tako po našoj ljubavi prema Njemu, i bićemo jednaki njima. No Njegova volja mora da nam bude svetom kao što je njima bez poređenja.

17 Zato neka nas to ne čudi, nego dajmo se mesto toga na naloženo delo. Božja volja da bude svagda i večno, amin."

18 Lameh odmah shvati ove reči i pozva sebi Muru i Tubalkajina i posavetova se s njima oko nove gradnje hrama.

19 Mura razradi plan i već sledećeg dana dadoše se na delo hiljade ruku.