[Bože mili i bože jedini!]
Bože mili i bože jedini!
Dvije su se vojske sukobile
u Afriku u letnje vrućine,
u peščane i tej silne bure.
Jedna vojska maršala Romela, 5
druga vojska na Montogomera.
Udari se junak na junaka,
udari se čelik na čelika,
noževi se u grudi zabadav,
svijaju se u junačke kosti. 10
Boriše se tri dna i tri noća,
ne znade se čija je pobeda.
Kad četvrto jutro osvanulo,
osvanulo i slunce granulo,
i silni su vetri podunali, 15
sa bojišta maglu rasterali.
Al’ da vidiš čudo neviđeno:
Romelova vojska odstupila, —
beži jadna libijske pustinje.
Pustinja je duga i široka — 20
tri stotine trijes kilometra.
A za njime ide taj engleska,
ide za njim taj osma armija.
Al' da vidiš još crnoga jada:
napred nema one ladne vode, 25
avionom vode se snabdeli.
Al’ evo ti još strašnoga jada:
svi putevi svi su minirani.
Kad to vide taj Montogomeri,
da će njemu mnogo žrtve biti, 30
on je borna kola potpalio,
bez šoferi unapred pratio.
Mine pucav, kola obaraju,
a za njima taj osma armija.
Svuda se je Nemac zadržao, 35
i svaku je borbu predvodio:
na Tobruku i na Bengaziji,
i na Dernu Tripolisu gradu.
A kad Romel dođe Tripolisu,
on je svoju vojsku ustavio, 40
pozicije nove zauzeo,
i ponovo borbe naredio.
A na broju hiljadu topova
da dočeka tuj osmu armiju,
da dočeka, do noge potuče. 45
To kad začu taj Montogomeri,
on je svoju vojsku zadržao,
pa je svoju vojsku odmorio,
odmorio, dobro nahranio,
i tehniku svoju sačekao. 50
To kad prođe tri-četiri dana
nalog dade napad da izvrše.
Bože mili, čuda velikoga!
Silna se je borba započela,
zagrmeše ti teški topovi, 55
zatutnjaše ti teški tenkovi,
zaječaše silni avioni,
da je strašno očima gledati,
a kamo li ušima slušati.
Boriše se od jutra do mraka. 60
Kad je bilo u prvome mraku,
premetiše hrabri Senegalci
da nemačka vojska popuštuje,
nalog traže od svog komandanta
da se oni na juriša krenu. 65
To kad začu taj Montogomeri,
da mu vojska juriš zaiskuje,
nalog dade juriš da se vrši.
Kad to čuše hrabri Senegalci,
da se njima juriš naređuje, 70
više puške pucati ne šćaše,
mašiše se za oštre noževe,
u nemačke šance uskočiše.
To kad vide taj prokleti Romel,
da je borbu tu on izgubio, 75
on pobeže Tuniziju kletu.
Al’ kad dođe na Maret-liniju,
linija je mnogo utvrđena
od čelika i tvrdog bitona.
Tuj Englezi napad učiniše, 80
ali Maret uzet’ ne mogaše.
To kad vide taj Montogomeri,
da će njemu mnogo žrtve biti,
on je velik ophod učinio,
pa on javi englesku komandu 85
da mu šalje ti teški topovi,
koji biju na sto kilometra.
A kad dobi ti teški topovi,
izdao je on naredbu odma
da se napad na Maret učini. 90
Bože mili, strahote goleme!
Zagrmeše ti teški topovi,
zaječaše silni avioni;
iz topova padaju granate,
iz tvrđave padav teške bombe. 95
Sve su Maret u vatru stvorili.
Toj kad vide taj prokleti Romel,
on pobeže u Tunisa grada,
na ostrvo među sinjeg mora.
Pa je tamo vojsku ustavio, 100
i vojsci je Romel govorio,
govorio i je prebrojio,
al’ na broju pola miliona:
„Čujete li, moja silna vojsko,
za nas više ništa strašno nema, 105
mi smo sada, vojsko, na ostrvo,
na ostrvo među sinjeg mora,
i vidik je na sve strane dobar,
niko na nas napasti ne smeje.“
A kad prođe tri-četiri dana, 110
jedno jutro kad slunce granulo,
silno se je more zakrčalo,
zakrčalo od ratni brodovi,
a vedro je nebo potamnelo
od tvrđave i od silni lovci. 115
A lovci su Nemce opkolili,
mitraljesku vatru sasipali,
i mlogo su Nemce zabunili.
Tu pogibe pedeset iljade,
sto iljade u ropstvo se dade. 120
To kad vide taj prokleti Romel,
on pobeže Siciliju kletu.
