Bodin/49
| ←Četvrti prizor | Bodin Pisac: Jovan Subotić PETI PRIZOR |
Šesti prizor→ |
PETI PRIZOR
Gradislav uđe.
KRALjICA:
I ti mrko glediš, Gradislave!
Sigurno nam zao glas donosiš?
GRADISLAV:
Nije zao, al’ nije ni mio.
U Skadru se nešto zakuhalo.
Po gradu je polegla tišina.
Kao ona kad se bura spravlja.
Uzmuv’o se narod po ulicah,
U male se sbija gomilice,
Pa su lica kod sviju pomrkla.
A glas im se u žagor stopio.
KRALjICA:
Hajde brže u Kom da selimo!..
UDOBIĆ:
Bud’ spokojna, gospođo kraljice.
Moji ljudi stoje na oružju,
A i Ruslan sa svoi dolazi,
Čas dva pa je i on među nama.
KRALjICA (krha ruke.)
KRALj (ćuti.)
KRALjICA (Ljutomiru):
Kneže, neće po nas dobro biti!
UDOBIĆ:
Sad sve stoji u kraljevoj ruci.
Ne uzhte li bit’ strog, propali smo.
KRALjICA:
Govori mu tako ti matere!
UDOBIĆ:
Znaš ga dobro. Mek i blag k’o niko,
Al’ i svoje do zla Boga volje.
Tu reč strana ništa ne pomaže.
KRALj:
Ne znaš ko je tamo od vlastela?
UDOBIĆ:
Ona ljuta zmija iz kamena
Što sto puta na dan Boga moli
Tek da kako do Rasije dođe...
Vukan ode tamo sa Stepanom.
Dobroslava također pozvaše.
KRALj:
Pak... hoće li ići i Dobroslav?
UDOBIĆ:
Sad ne ide kad zna tvoju volju.
KRALj (ćuti.)
UDOBIĆ:
Pak šta sada činit’ zapovedaš.
KRALj:
A šta drugo činit’ i možemo
Neg’ da vrele glave razstavimo
I od slame oganj uklonimo.
Pošlji odma pametna glasnika
Neka oba amo zove kneza
Jer mi prešno obadva trebaju.
UDOBIĆ (maše glavom.)
KRALj (glsdi ga.)
UDOBIĆ:
Neće doći ni jedan ni drugi.
KRALj:
Da šta dakle?
UDOBIĆ:
Pusti mene tamo
Da ih noćas sve skupa pohvatom.
KRALj:
P’onda?
UDOBIĆ:
P’onda traži natenani
Što bi za nas ponajbolje bilo.
KRALj:
Ne, ne, kneže! Previše bi bilo.
Već i ovo opravdat7 je teško.
UDOBIĆ:
Te dve glave kod Bodina same:
Taman dosta da ih daš krvniku
A da svoje ne ogrešiš duše.
KRALj:
Svaka ljude zanima novina,
Pak i njega prvi idu dani.
Pust’ neka ih’ nek' ga se zasite,
Što pre prevri pre će svet se sleći.
No baš da bi i što više bilo.
Ceo narod uz kralja će stati
Koji nikom na žao ne učini
Već pomože ko mu se potuži,
Koji zemlju od krvi očisti
I bogatstvo po narodu prosu.
Eto i to što tog uhvatiše
Svedoči nam da je narod uz nas.
Ne, ne! uz nas sreća zemlje stoji
A ovu će sav narod čuvati!
Neka bude kako prije rekoh!
(Na to pruži kraljici ruku i ode snjom na desno pozdravivši glavom ostajuće.)
UDOBIĆ, KOČAPAR i GRADISLAV (poklone se duboko.)
KOČAPAR:
Naš je otac suviše milostiv.
GRADISLAV:
A kako bi smeli i iskati
Da pod starost bude nepravedan?
KOČAPAR:
Pepravedan neka i ne bude:
Al’ nek’ bude više na oprezu.
UDOBIĆ:
Uzalud je drugo sad nekati,
Kad je reko, pri tom će ostati
Neg’ sad valja da mi pomažemo.
KOČAPAR:
Moželo li?
UDOBIĆ:
Samo valja hteti!
GRADISLAV:
Ali ko će odgovarat ’ kralju?
UDOBIĆ:
Delo će se izpričati samo!
U Papratni kuje se urota,
To znam, kao da sam međ;u njima.
Kralj će k sebi Vukana pozvati
Ali Vukan kralju doći neće.
Moramo ga dakle uhvatiti.
I zato ću odmah poslat’ ljude
Da ga kako jošt noćas ulove
Sa Stefanom ovamo dovedu.
Kad budemo imali Vukana
I Bodin će duže mirovati,
P'onda ćemo za dalje misliti.
KOČAPAR:
Ja pristajem.
GRADISLAV:
Kad Bodina nećeš
Dirat', kneže, i ja idem s vama.
UDOBIĆ:
Al' nam dobro o tom valja ćutat’;
Oseti li... utekao nam je!
KOČAPAR:
Ja sam nijem!
GRADISLAV:
A ja ništ’ ne čujem!
UDOBIĆ:
Ja pak idem da izberem ljude.
(Ode na srednja vrata.)
KOČAPAR i GRADISLAV (odu na vrata; na koja bijaše kralj otišao.)
|