Bog nikomu dužan ne ostaje
0001 Rasla jesu dva bora zelena,
0002 Među njima jela izvijena.
0003 Ono nisu dva bora zelena,
0004 Neg ono su dva brata milena,
0005 Među njima seka Mandalina.
0006 Lipo braća seku milovali,
0007 Od mila njoj ime pridivali,
0008 Drugo ime Ljiljanka divojka.
0009 Kud god hode, za ruku je vode,
0010 Gdi god side, na krilu je drže,
0011 A iz ruke šećer-kafom poje.
0012 Od mila njoj nože sakovali,
0013 Sa sobom je i u love vode.
0014 Što bi godir braća ulovila.
0015 Za njimam bi seka pokupila,
0016 Pa bi bilu dvoru donosila.
0017 To njoj nitko mani ne bijaše,
0018 Već nevesta Ivanova ljuba.
0019 Skočila se na noge lagane
0020 I uzimlje nože okovane
0021 I zakolje na grani sokola.
0022 Gospodaru svome povidila:
0023 „O Ivane, mili gospodare!
0024 U za čas si seku pomilova,
0025 Zaklala ti na grani sokola.“
0026 Za to Ive haje i ne haje.
0027 Na seku se grotno nasmijeje,
0028 Pa je ’vako ljubi besidio:
0029 „Bože zdravlje, virna moja ljubo!
0030 Bože zdravlje i meni i tebi,
0031 I Ljiljanki, dragoj seki mojoj.
0032 Dok je mene, kupit ću sokola.
0033 Majke nemam, da mi rodi seke.“
0034 Mili Bože, velika ti hvala!
0035 Hode Ive u novu čaršiju.
0036 Skočila se Ivanova ljuba
0037 I uzimlje nože okovane.
0038 Ona iđe u nove podrume,
0039 Pa mu zakla pritila dorina.
0040 Pa mi iđe dvoru bijelome.
0041 U ta doba Ive gospodare,
0042 Side junak na morsku skemliju,
0043 Ljiljan-seki šećer-kafu dava.
0044 Ma besidi Ivanova ljuba:
0045 „O Ivane, mili gospodare!
0046 U za čas si seku pomilova,
0047 Zaklala ti u podrumu konja.“
0048 Teško mu se seka kunijaše:
0049 „Nisam, brate, života mi moga,
0050 Života mi i moga i tvoga!
0051 Nisam, brate, na to pomislila,
0052 A kamo li jesam učinila.“
0053 Kad je Ivan riči razumio,
0054 Na seku se grotno nasmijeje:
0055 „Bože zdravlje, virna ljubo moja!
0056 Bože zdravlje i meni i tebi
0057 I Ljiljanki, dragoj seki mojoj.
0058 Dok je mene, kupit hoću konja,
0059 Majke nemam, da mi rodi seku.“
0060 Opet hode u novu čaršiju.
0061 Skočila se Ivanova ljuba,
0062 I uzimlje nože okovane.
0063 Ona iđe u zelen-livadu,
0064 U livadu pod žutu naranču.
0065 I nahodi vitku bedeviju,
0066 Pa je zakla pod žutom narančom,
0067 U to doba Ive gospodare,
0068 Side junak na morsku skemliju.
0069 Ljiljan-seki šećer-kafu dava,
0070 Pa je Ivi ljuba besedila:
0071 „O Ivane, mili gospodare!
0072 U za čas si seku milovao,
0073 Zaklala ti vitku bedeviju.“
0074 „ „Bože zdravlje, virna ljubo moja!
0075 Bože zdravlje i meni i tebi,
0076 I Ljiljanki, dragoj seki mojoj.
0077 Dok je mene, kup’ću bedeviju,
0078 Nemam majke, da mi rodi seke.“ “
0079 Opet braća seku milovala,
0080 Pa hodoše u goru zelenu,
0081 Sobom vode Ljiljan-seku svoju.
0082 Što su braća ob dan ulovili,
0083 Večer seka jesti pokupila
0084 I bijelu dvoru donosila.
0085 Kad je večer za večerom bilo,
0086 Kad je vrime od liganja bilo,
0087 Onda braća, seki besidila:
0088 „O Ljiljanko, draga seko naša!
0089 Hajde ligat u meke dušeke.“
0090 Hode ligat u meke dušeke,
0091 Krstila se i Bogu molila;
0092 Zaspa mlada kano i zaklana.
0093 Kad je bilo u to doba gluho,
0094 Skočila se Ivanova ljuba,
0095 Ukrala njoj nože ispod glave.
0096 Ona zakla u bešici sina,
0097 Matijaša od sedam godina.
0098 Kad je bilo osvanulo jutro,
0099 Ona cvili kano zmija ljuta,
0100 Dozivala Ivu gospodara:
0101 „O Ivane, mili gospodare!
0102 A da vidiš seku nevirnicu.
0103 Zaklala sam u bešici sina,
0104 Živu želju od sedam godina.“
0105 Mili Bože, velika ti hvala!
0106 Iđe bratac seki na dušeke.
0107 Opet bratac seku milovao
0108 I Jelini ljubi besidio:
0109 „Bože zdravlje, virna ljubo moja!
0110 Bože zdravlje i meni i tebi,
0111 I Ljiljanki, dragoj seki mojoj.
0112 Dok je mene, rodit ćemo sina,
0113 Nemam majke, da mi rodi seke.“
0114 Hode junak u novu čaršiju.
0115 Kad je bila po podnevu ura,
0116 Skočila se Ivanova ljuba,
0117 Pa uzimlje nože okovane.
0118 Ona hode u mermer komoru,
0119 Pa mi zakla najmlađeg divera,
0120 Marijana od petnaest godina.
0121 Gospodaru svome govorila:
0122 „Gospodaru, milo dobro moje!
0123 Zaklala ti seka nevirnica,
0124 Zaklala ti brata rođenoga.“
0125 Ma kad Ive ljubu razumio,
0126 Pa on iđe na dušeke seki,
0127 Pod glavom njoj nože nahodio,
0128 Svi su oni krvlju naštrapani.
0129 Pa je svojoj seki besidio:
0130 „Da ti bora, draga seko moja!
0131 Jer mi zakla brata rođenoga,
0132 Brata moga, a i tvoga seko?“
0133 Tada mu je seka besidila:
0134 „Nisam, brate, života mi moga,
0135 Života mi i moga i tvoga!“
0136 Al mu veli ljuba nevirnica:
0137 „Ne viruj njoj, Ive gospodare!
0138 I tebe će mlada pogubiti.“
0139 Ali brate seki ne vjeruje,
0140 Već on sluša ljubu nevirnicu.
0141 Seku vodi u goru zelenu.
0142 A kad dođe u goru zelenu,
0143 Crne oke seki iskopao,
0144 Pa je Ivo seki besidio:
0145 „O Ljiljanko, draga seko moja!
0146 Ako, seko, ti mi kriva budeš,
0147 Izili te orli i gavrani!
0148 Ako li mi, seko, prava budeš,
0149 Da Bog da, ti očim progledala!“
0150 Hode Ive svome dvoru bilu.
0151 Nije bio junak na po puta,
0152 U gori mu seka progledala,
0153 Pa se vraća doma unatrage.
0154 Bože mili, velika ti hvala!
0155 Razboli se Ivanova ljuba
0156 I boluje devet godin dana.
0157 Kroz dva oka dva bora joj nikla,
0158 A kroz usta trava čemerika.
0159 Kroz dvi ruke dvi tanke jelike,
0160 Kroz dvi noge drače trnovače.
0161 Pa kad vidi Ive gospodare,
0162 Ćordom mahnu, odsiče njoj glavu.
0163 Pade glava po zelenoj travi,
0164 Leteći njoj glava progovara:
0165 „Tako bilo svakoj drugi mojoj,
0166 Koja bratu seku omrazila!“
