Bog kuša Marka
0001 Knjigu piše sam Bog iz nebesa,
0002 Pa je šalje Marku priko mora,
0003 Da mu spravlja gospodsku večeru,
0004 Da ne kolje janjac’ ni telaca,
0005 Već da kolje nejaka Stipana,
0006 Ma Stipana od sedam godina.
0007 Kad je Marku knjiga dolazila,
0008 Knjigu štije Marko priko mora,
0009 Gledao ga nejaki Stipane,
0010 Pitao ga nejaki Stipane:
0011 „Boga tebi, moj rođeni babo!
0012 Oklen knjiga, od koga li grada?“
0013 Tijo njemu Marko govorio:
0014 „O Stipane, moj sine jedini!
0015 Ovo j’ knjiga od Boga jedinog:
0016 Knjigu piše sam Bog iz nebesa,
0017 Da mu spravljam gospodsku večeru,
0018 Da ne koljem janjac’ ni telaca,
0019 Veće tebe nejaka Stipana.“
0020 Ali veli nejaki Stipane:
0021 „Boga tebi, moj rođeni babo!
0022 Bolje j’ mene mlada pogubiti,
0023 A jedinom Bogu ugoditi;
0024 Već ti ajde, moj rođeni babo,
0025 Već ti ajde u dolnje dućane,
0026 Pa uzimlji zelena gajtana,
0027 I saveži bile ruke moje,
0028 Da te ne bih mlađan ogrebao,
0029 Da se ne bi o te ogrišio.
0030 Još uzimlji dva svilena rupca,
0031 Jednim veži crne oči moje,
0032 Da te ne bih ružno pogledao
0033 I o te se mlađan ogrišio;
0034 Drugim veži bila usta moja,
0035 Da ti ne bih ružno govorio
0036 I o te se mlađan ogrišio.“
0037 To posluša Marko priko mora,
0038 I on ide u dolnje dućane,
0039 Pa uzimlje zelenog gajtana
0040 I uzimlje dva svilena rupca,
0041 Jednim veže crne oči sinu,
0042 Drugim veže bila usta njemu,
0043 A gajtanom ruke savezao,
0044 Pa se vata noža okovata,
0045 Ćide zaklat nejaka Stipana.
0046 Na njega se crn oblak namače,
0047 Iz oblaka nešto progovara:
0048 „Boga tebi, Marko priko mora,
0049 Ti ne kolji nejaka Stipana;
0050 Tebe j’ Bože samo iskušao,
0051 Bi li njemu volju ispunio.
0052 Ti ne misli Marko priko mora,
0053 Ti ne misli misli svakojakih,
0054 Ti si Bogu volju ispunio.“
0055 Al govori sam Bog sa nebesa:
0056 „Pođi amo, Marko priko mora,
0057 Pođi amo u nebeske dvore!“
