Bogovanje

0001 Knjigu piše dužde Mlečanine
0002 na hiljadu i sedme stotine
0003 i šezdeset i osme godine,
0004 pošalje je turskome sultanu
0005 u Stambolu bijelome gradu.
0006 U knjizi ga milo pozdravjaše
0007 i ovako njemu govoraše:
0008 "Ali ne znaš, čestiti sultanu,
0009 al’ ne haješ ni obraćaš glave,
0010 što se jedan čojek oglasio
0011 pod imenom cara rusinskoga
0012 među naše zemlje i države,
0013 u kamenu lomnu goru Crnu.
0014 Za njega je narod prionuo,
0015 kano djeca za svojega oca.
0016 No sakupi silovitu vojsku
0016 [......................................]
0017 da mi Crnu Goru poharamo
0018 i da oni narod pogubimo
0019 da od njega ne ostane traga!
0020 Ja ću skupit moje Dalmatince
0021 i Hrvate, plaćene soldate,
0022 postaviću po granici vojsku,
0023 što uteče ispod sablje tvoje,
0024 neće uteć’ ispod mača moga."
0025 Kad sultanu ona knjiga dođe,
0026 on sakupi silovitu vojsku
0027 od sve Bosne i Hercegovine,
0028 Rumenlije i Macedonije
0029 i od plodne zemlje Arbanije,
0030 sakupio pješca i konjika
0031 sto i dvadest hiljadah vojnikah
0032 i pred njima dva silna vezira,
0033 bosanskoga i rumenlijnskoga
0034 i Mehmeda pašu skadarskoga.
0035 Dođe vezir od Urumenlije
0036 kod bijele varoš Podgorice,
0037 a bosanski na Polje Nikšićsko,
0038 Mehmed paša kod sela Plavnice,
0039 baš naprema Nahije Crničke.
0040 A Mlečići postaviše vojsku
0041 po granici krajem Gore Crne
0042 od Grahova i Hercegovine
0043 do države barske i skadarske.
0044 Crnogorci kad to ugledaše
0045 da su sa svih stranah opkoljeni,
0046 višnjemu se bogu pomoliše
0047 pak dogovor takvi učiniše
0048 da za život nitko ne pomišlja,
0049 no da rade slavno poginuti
0050 radi vjere i slobode drage,
0051 da njihova ne bi pogibija (pobježdenje)
0052 zlotvorima radost donijela.
0053 Dočekaše od Bosne vezira
0054 pod Ostrogom, visokom planinom,
0055 a vezira od Urumenlije
0056 više ravna polja Jednoškoga,
0057 Mehmed-pašu na kraju Crmnice.
0058 Tud se vojske bojem udariše
0059 bez prestanka tri bijela danka.
0060 No kako će, pobre, dočekati,
0061 dočekati oli pob’jediti:
0062 deset hiljad’ vojske crnogorske,
0063 a sto dvadest hiljadah Turakah!
0064 Mloga sela Turci opališe
0065 i ne malo robja zarobiše,
0066 pa na Kčevo tabor učiniše,
0067 no im huda sreća priskočila
0068 jer se oni sakriti ne znadu
0069 za drvetom ili za kamenom
0070 kako što se kriju Crnogorci,
0071 nego Bošnjak glasovito viče:
0072 "Stani mišja dušo, Crnogorče,
0073 na poljanu da se ogledamo,
0074 kuda bježiš kako miš u duplju?”
0075 Al’ iz duplja tanka puška puca,
0076 Turčin pada otkud se ne nada.
0077 I biše se za devet nedjeljah;
0078 nego tužni brate, Crnogorci
0079 ne imadu praha ni olova,
0080 ali evo sreće crnogorske,
0081 dobre sreće od boga poslane:
0082 na dan prvi noemvra mjeseca,
0083 pošto sunce na zahodu zađe,
0084 pade strašna kiša od oblaka
0085 bez prestanka do sutrašnjeg danka,
0086 udariše munje i gromovi
0087 usred vojske dužda mletačkoga,
0088 blizu Budve, grada primorskoga.
0089 i u tabor drugi grom udrio,
0090 udario paše skadarskoga,
0091 na dno ravna Polja Crmničkoga,
0092 razagnaše vojske obadvije.
0093 Evo druge sreće crnogorske -
0094 te uzeše od Turak’ džephanu
0095 što iđaše na Kčevo krvavo,
0096 a u tabor dva silna vezira,
0097 pak na Turke š njome udariše
0098 pređe zore i bijela dana.
0099 Prve straže ognjem oboriše,
0100 a na druge juriš učiniše.
0101 Što ispade mrtvo i ranjeno
0102 to u tabor ognjem ućeraše
0103 i natrag se opet povratiše.
0104 Kad veziri ono vidiješe,
0105 džebhana im da je ugrabljena,
0106 da imaju Crnogorci praha,
0107 a vijeme zimnje nastupilo
0108 te u Crnu Goru nije stanja,
0109 to l’ u zimnje doba vojevanja,
0110 povratiše vojsku na tragove,
0111 ostaviše mjesta i putove.
0112 Kuda oni bjehu prohodili
0113 svuda svojom krvlju obljevahu
0114 i turskijem kostim’ oskvernjahu.
0115 Vjeruj vjeri, dragi pobratime,
0116 da je ovo istinito bilo
0117 i da si mi zdravo i veselo!
0118 A bog voli koji mu se moli,
0119 pa njem’, druže, Crnogorci služe.