Blažević Omer i Budimski vezir (Foča)
0001 Šta pucaju na gradu topovi,
0002 Na Budimu gradu bijelome,
0003 Al je šenluk, al veselje teško?
0004 Šenluk čini budimski vezire,
0005 Jer je novi vezir dolazio.
0006 Topovima šenluk učinio,
0007 Te carevi pucaju topovi;
0008 Dolaze mu age Budimljani,
0009 Dolaze mu mladi Kanižani,
0010 A vezijer Kanižane pita:
0011 »A gdje vi je Blažević Omere,
0012 A gdje vi je Kurtagiću Nuko?« –
0013 »Otišli su u goru planinu,
0014 I otišli, a četu odveli;
0015 A bir nama iz planine dođu,
0016 Tebi će se, paši, prikazati,
0017 Idžra će ti divan učiniti.«
0018 Divan čini tri bijela dana,
0019 I četiri noći strahovite.
0020 A kad jutro osvanu četvrto,
0021 Dok evo ti poljem konjanika.
0022 Vezijer ih sejir učinio;
0023 Prvi jeste na konju vraninu,
0024 A za njime drugi na dorinu,
0025 Nosi zelen bajrak u rukama.
0026 Za njim treći ide na čilašu,
0027 A sa njime trides’t četir druga; -
0028 Za ovima jedna serhatlija
0029 Na zekanu konju od mejdana.
0030 Dertan mu se zekan pomamio.
0031 A vezijer Kanižane pita:
0032 »ko je ono prvi na vraninu,
0033 Ko je drugi za njim na dorinu,
0034 Ko je za njim treći na čilašu,
0035 Kakva li je ono serhatlija,
0036 Štono mami pretila zekana?«
0037 A vele mu mladi Kanižani:
0038 »Ono ti je na vraninu Nuko,
0039 A sa njime Ibro na dorinu;
0040 Bajraktara bajrak poklopio,
0041 A Šabana kita od bajraka.
0042 Njihovi su ono Kanižani,
0043 A ono je Omer na zekanu.«
0044 Kad su kuli i avliji bili,
0045 Rasjedoše konje vitezove,
0046 Preobukli momci čamašire,
0047 I popiše kahvu iz findžana.
0048 Dok evo ti pašina kavaza:
0049 »Blaževiću, vezijer te traži.« –
0050 »Dobra nije, dok mu vezir traži.«
0051 Pa skočiše na noge od tala,
0052 A eto ih pašinu divanu.
0053 Kad na kulu, gdje vezir sjedaše,
0054 Vezijeru turski selam daju.
0055 Poletješe ruci i koljenu,
0056 Obadv’je mu poljubiše ruke,
0057 Izmakli se kroka nekolika,
0058 A stadoše dvoriti vezira.
0059 A vezijer Kanižane pita:
0060 »O Omere, buljuk-bašo carska,
0061 Gdje si bio, kuda si hodio,
0062 Kakav si mi pešćep donosio?
0063 Ja l’ donio osječenu glavu,
0064 Ja l’ doveo savezana živa,
0065 Ja l’ doveo bijelu djevojku,
0066 Da daruješ mene vezijera?« –
0067 »Nijesmo se pašo naučili,
0068 Kad nam novi vezijeri dođu,
0069 Donositi osječene glave,
0070 Ni dovodit Vlahe savezane,
0071 Ni dovodit bijele djevojke;
0072 Već veziri naske naučili
0073 Poturati konje nejahane,
0074 Pripasivat na gajtanu ćorde,
0075 Zaidijevat dvije puške male,
0076 Oblačiti toke s kanatima
0077 A na glavu krila s čelenkama,
0078 Davati nam iz njedara para,
0079 Tome su nas paše naučile.« –
0080 »Blaževiću, buljuk-bašo carska,
0081 Jesi l’ skoro bio u Kotaru,
0082 Uhodio po Kotaru kule,
0083 Tanku kulu Borculić-serdara,
0084 A vidio zlatokosu Ružu?
0085 Mor l’ mu se porobiti kula,
0086 More l’ mu se izvesti djevojka? –
0087 »Ne more se, pašo, porobiti,
0088 Nije lasno do Kotara sići;
0089 Oko grada i plemen-Kotara,
0090 Vezijere, sitne karaule,
0091 A ko ode, ne vele mu doći,
0092 Ni, vezire, iznijeti glave.« –
0093 »Buljuk-baše, osjeć ću vam glave,
0094 Ja mi brže curu izbavljajte.«
0095 Ja šta reče Kurtagića Nuko:
0096 »Vezijere, naša mila majko,
0097 Ima mnogo mušterija Ruža;
0098 Iz Budima dvan’est bajraktara,
0099 Iz Kaniže dvades’t i četiri.
0100 Da se more porobiti kula
0101 I zarobit zlatokosa Ruža,
0102 Davno bi je porobili Turci.
0103 Vidiš moga Blažević-Omera,
0104 Da se Omer more podbasiti,
0105 Rosandino lice obljubiti,
0106 Volio b’ joj obljubiti lice,
0107 Vet, vezire, sve naše Poljice;
0108 Al mu, pašo, fajde ne imade!« –
0109 »Ispadajte na dvor, buljuk-baše,
0110 Obje ću vam odsijeći glave!«
0111 Pa istjera obje buljuk-baše,
0112 Oba momci momka prihvatiše,
0113 Na umorne konje uzjahaše,
0114 Otiskoše konje putujući,
0115 U Ogorje viš Kotara ravna.
0116 Rasjedoše, te se napojiše,
0117 Pa debele konje uzhjahaše.
0118 Kad su poljem do Kotara bili,
0119 Udariše gradu na kapiju.
0120 Na kapiji kapidžija Mato,
0121 Oko njega četrest nobečija:
0122 »Kraju moje stante nobečije,
0123 Eto pobra, Blažević-Omera,
0124 Dobro će na s Turčin darovati.«
0125 Kraju mlade stale nobečije,
0126 On im trista madžarija baci,
0127 Pa projaha konja do mejhane,
0128 Do mejhane posestrime Mare.
0129 A dobro ga dočeka djevojka,
0130 Namiri mu konje vitezove,
0131 Odmah Omer za djevojku pita,
0132 A veli mu lijepa djevojka:
0133 »Oh Omere, Bogom pobratime,
0134 Dobro ti si jutros uranio,
0135 Na bolje si mjesto pogodio.
0136 Jučer Makar do Makarja dođe,
0137 Te zaprosi sestru Borculinu,
0138 Dade mu je Borculić-serdare;
0139 Pa ga jutros diže u Makarje,
0140 I odoše, ostade djevojka,
0141 Hoće biti za nedjelju dana,
0142 More mu se porobiti kula
0143 I u kuli zlatnokosa Ruža.«
0144 Akšam pade, na noge skočio,
0145 A pred njime krčmarica mlada.
0146 Dok padoše Borculića kuli,
0147 Kad avlinska pritvorena vrata.
0148 Obijaše, obit ne mogaše,
0149 Otvoraše, otvorit ne mogu.
0150 »Sad što ćemo moja posestrimo?« –
0151 »Oh Omere, dobro, ako Bog da.
0152 De, Omere, skele napravite,
0153 De, Omere, jedan na drugoga,
0154 Dok najgornji na avliju preže,
0155 Savit noge, skočit u avliju,
0156 Eto će nam otvoriti vrata.«
0157 Kanižani skele napraviše,
0158 Dok najgornji na avliju pređe,
0159 Savi noge, u avliju sinu,
0160 Bijela im otvorio vrata.
0161 Udri Omer oko tanke kule,
0162 Merdevine na pendžer turio.
0163 Kad se ispe na kulu bijelu,
0164 Al djevojka u odaji sama,
0165 Kod nje gore četiri čiraka,
0166 Pod njom šiljte od četiri pedlja,
0167 A na njemu zlatnokosa Ruža,
0168 Do pasa je u njeg zamaknula,
0169 A niz šiljte noge otočila,
0170 Baš ko patka na duboku viru.
0171 Preko krila đerdef od merdžana,
0172 A vez veze, cura popijeva:
0173 »Hej dragane, Makar-kapetane,
0174 Što te noćas nema do Kotara,
0175 Da zborimo i eglenišemo,
0176 Da ćosamo i ašikujemo,
0177 Čudan ti bi vakat uhvatio,
0178 Moga brata nema Borculaća.«
0179 Javlja joj se Blažević Omere:
0180 »Evo Makar, hajd otvori vrata!«
0181 Ona skoči, da otvori vrata,
0182 A dok momke vidje Kanižane,
0183 Bir ih vidje, birdem besjedila:
0184 »Vi nijeste Makarovci momci,
0185 Vet bih rekla, mladi Kanižani.
0186 Izlazite iz moje odaje,
0187 Ak’ bratine pripalim topove,
0188 Nijedan se kutarisat ne će.«
0189 Omer joj se ni tajati ne će,
0190 Već se kaže: »Baš smo Kanižani,
0191 Pa smo sišli sa tebe djevojko;
0192 Vet hajdemo na našu Krajinu.« –
0193 »Ne, Omere, nigda za vijeka,
0194 Rđava je vjera u Turaka.
0195 Turčin siđe u plemen-Kotare,
0196 Pa zagledaj lijepu djevojku,
0197 Prevari je, uzme je na krilo,
0198 Dok je ljubi, sve joj vjeru daje,
0199 Da je dati ne će za drugoga.
0200 Prevari je, izvedi djevojku,
0201 Pa ja paši podaj, ja veziru,
0202 Jali podaj carskom Stamboliji;
0203 Takva ti je vjera u Turaka.« –
0204 »A evo ti božje vjera, Ružo,
0205 Ni te paši dadem, ni veziru,
0206 Izvešću te, uzeću te za se.« –
0207 »Je l’ istina, žalosna ti majka?« –
0208 »Jest, djevojko, tvrđa od kamena.«
0209 Ona onda otvorila vrata,
0210 Pred njeg cura na avliju sinu.
0211 Uhvati je za bijelu ruku,
0212 Pa joj slomi sedmere halhale,
0213 Pa pobježe do pjane mejhane.
0214 Iz mejhane otle putujući,
0215 Kud godi ide, u Kanižu siđe,
0216 U Kanižu kuli i avliji.
0217 Dok evo ti četiri delije:
0218 »Blaževiću, vezijer te traži,
0219 Da dovedeš zlatnokosu Ružu.«
0220 Cura pisnu: »Ne daj me, Omere,
0221 Ja ću sebi kidisati mlada,
0222 Ja li sebi, ja tebi Omere.«
0223 A on reče: »Ne boje se djevojko!«
0224 Malo vr’jeme u tome ne bilo,
0225 Dok evo ti sedam pašalija:
0226 »Blaževiću, tebe vezir traži,
0227 Da mu vodiš na ruku djevojku.«
0228 Cura pisnu: »Ne daj Blaževiću!«
0229 A on reče: »Ne dam te djevojko!«
0230 Dok evo ti dvanaest kavaza:
0231 »Blaževiću, vezijer te traži.«
0232 On skočio na noge od tala,
0233 Pa eto ga paši i divanu.
0234 Kad veziru na divan iziđe,
0235 Selam dade, a kod vrata stade.
0236 »Kam’ djevojka, Blažević Omere?« –
0237 »Eno mi je, pašo u odaji,
0238 Boga mi je niga vidjet ne ćeš,
0239 A deila, da ćeš poljubiti.« –
0240 » Blaževiću, razminu te glava,
0241 Jazuk ti je umrijeti mladu,
0242 Ostade ti zlatnokosa sama.« –
0243 »Nek se s mojom razgovara majkom.« –
0244 Dok upade Kurtagiću Nuko:
0245 » Blaževiću, pobježe djevojka,
0246 Odjaha ti pretila zekana,
0247 Odnese ti sablju zulfikara.«
0248 Ne bi momku take ni ovake,
0249 Vet okrenu prijekijem putem,
0250 Prije cure u Gorije side.
0251 On zapade za zelenu jelu,
0252 Dok evo ti lijepe djevojke
0253 Na zekanu, konju Omerovu.
0254 A bir vidje, na noge skočio,
0255 Uhvati ga za oba dizgina:
0256 »Puštaj konja, odsjekoh ti glavu!« –
0257 »Ne ću, Ružo, odsijeci ruke!«
0258 A sabljom ga udari djevojka,
0259 Tri litre mu odsiječe mesa:
0260 »Puštaj konja, odsjekoh ti glavu.« –
0261 »Odsijeci obadvije ruke!«
0262 Pa ga sabljom udri djevojka,
0263 Tri mu litre odsiječe mesa:
0264 »Puštaj konja, odsijekoh ti glavu!« -
0265 »Odsijeci obadvije ruke!«
0266 Te ga sabljom udari djevojka,
0267 Sve s’ iz momka vide džigerice.
0268 Krv ga zali do crnijeh tala,
0269 Momak pade pred konja zekana,
0270 Dura dobra rasjede hajvana.
0271 Rabum Bože, čuda velikoga,
0272 Ne Omera, ne konja zekana,
0273 Svoj Kaniži oblomljena krila! –
0274 Kad zaplaka lijepa djevojka,
0275 A dvije se splakaše planine.
0276 Uze momka na bijele ruke,
0277 Odnese ga za zelenu jelu.
0278 Nema čime pokrit Blažeivća,
0279 Ona skide stambolsku čaktiju,
0280 Jeftina joj, trista madžarija –
0281 Uze konja, ode putujući,
0282 Osta jadan Omer bolujući.
0283 Ona gorom posestrime viče:
0284 »Prihvat’te mi toga ranjenika.«
0285 Oko njeg su ustanule vile,
0286 One beru smilje i bosilje,
0287 Prihvatiše liječit Omera –
0288 Za nedjelju izvidaše dana.
0289 Kad deveto jutro osvanulo,
0290 Uranio, na noge skočio,
0291 Pa otale ode putujući.
0292 A kad momak u Kotare siđe,
0293 U Kotarim’ čudo opazio,
0294 Gdje se zekan po livadi mami.
0295 Trga parip uzdu i julare,
0296 A hvata ga begluk-regimenta.
0297 On kroz svijet na kapiju prođe,
0298 Na kapiji Borculića nađe:
0299 »Borculiću, naša kruno zlatna,
0300 Čij’ se zekan po livadi voda?« –
0301 »Ono zekan Blažević-Omera,
0302 Pa mi pošo sejizim’ na vodu;
0303 Slomi mi četiri sejiza,
0304 Ugrabio gradu na kapiju.
0305 Ko bi meni konja uhvatio,
0306 Dao bih mu pet stotin’ dukata.
0307 On se vrati poljem do zekana:
0308 »Stan, zekane, dobro Omerovo!
0309 Kad se shrza, dva ga klala vuka!«
0310 Poletje mu, uhvati ga Omer,
0311 Odvede ga gradu, Borculiću,
0312 On mu dade pet stotin’ dukata:
0313 »Bi l’ s’ u mene pogodio, sinko,
0314 Da mi sejiz budeš uz zekana?« –
0315 »A bih, kruno, oba mi svijeta!«
0316 Odvede mu konja na avliju,
0317 Konja voda, s njim se razgovara,
0318 Opazi ga zlatnokosa Ruža:
0319 »Blaževiću, žalosna ti majka,
0320 Zar si rane prebolio grdne?
0321 Malo jada i tvojijeh rana,
0322 Već si došo, da izgubiš glavu;
0323 Vidi, gdje te razminula galva!« –
0324 »Ako umrem sa tebe djevojko,
0325 Ako umrem, ja l’ dopanem rana,
0326 Ja l’ tamnice, kuće neoprane,
0327 Ti ’š djevojko dopasti belaja,
0328 Nemaš u kog iskati halala.
0329 Kad uzideš niz sve sedam kralja,
0330 Za tobom će Omer pristajati.«
0331 A djevojka njemu govorila:
0332 »Jel’ ti vjera, ko je prije bila?« –
0333 »Jest, djevojko, tvrđa od kamena.« –
0334 »Ti ćeš noćas konak učiniti,
0335 U jutru ćeš rano uraniti,
0336 Hoće kita i svatovi doći.
0337 Ti ćeš moje svate dočekati,
0338 Prekosutra od Makarja poći, -
0339 Ja se bratu zamoliti svome,
0340 Da mi izun dade i zekana,
0341 Da mi tebe do Makarja dade.
0342 Kad budemo do Makarja grada,
0343 Akšam padne na zemljicu crnu,
0344 Moliću se našem Borculiću,
0345 Da mi vratim’ budeš na nobetu.
0346 Kad mi serdar u đerdek uniđe,
0347 Zlatnu će mi čašu nazdraviti:
0348 »»Da si, moja, zdravo gospojice,
0349 I u moje i u tvoje zdravlje,
0350 Ne u zdravlje Blažević-Omera,
0351 Što je tebe meni opremio,
0352 Obljubljenu i omilovanu,
0353 Obgrljenu i opoganjenu!««
0354 A kad meni taka čaša dođe,
0355 Ja ću njemu nazdravit, Omere:
0356 »»Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
0357 Već u zdravlje onog serhatlije,
0358 Što nam vrata od nobeta čuva.««
0359 On će meni seil udariti,
0360 Ti upani, osjeci mu glavu,
0361 Pa bježimo u tursku Krajinu,
0362 I tako ćeš mene izbaviti.«
0363 Tuj noćio, dobro uranio.
0364 Kad svanulo, svate dočekao,
0365 Namirio svate po jaftama.
0366 Dok evo ti trideset pješaca,
0367 A pred njima Kurtagića Nuka,
0368 Okrenu ih do Jovova hana,
0369 Pa mu trista dava madžarija:
0370 »Što izjedeš i popiješ Nuko,
0371 Plati, brate, nemoj ostat dužan.«
0372 Tuj noćiše, dobro uraniše,
0373 Otale se svati podigoše,
0374 U zeleno polje udariše;
0375 Tada sestra ustavi kočije,
0376 Bratu svome Borculiću kaže:
0377 »Daj mi, brate, izun i sejiza,
0378 I zekana konja od mejdana,
0379 Da me sprati u Makarje ravno,
0380 A da sluša po Makarju ravnu,
0381 Šta ć’ o vama Vlasi govoriti.«
0382 On joj izun dade i zekana.
0383 Omer dobra uzjaha hajvana,
0384 A za njime trideset pandura.
0385 Kud god ide, u Makarje siđe,
0386 Svijem svatim’ jafte i livade,
0387 Kutagiću jafte ne imade;
0388 Na kapiji noge prekrstio,
0389 A sam sebi vatru naložio.
0390 Akšam pade, konak činiše,
0391 Jafta pade Blažević Omera,
0392 Da djevojci stoji na nobetu.
0393 Uvedoše u đerdek serdara,
0394 On djevojci dobar veče dava,
0395 Djevojka mu veče prihvatila.
0396 On joj zlatnom čašom nazdravio:
0397 »Da si, moja zdravo gospojice,
0398 I u moje i u tvoje zdravlje,
0399 Ne u zdravlje Blažević-Omera,
0400 Što je tebe meni opremio
0401 Obljubljenu i omilovanu,
0402 Obgrljenu i opoganjenu.«
0403 I djevojci zlatna čaša dođe:
0404 »Ni u moje, ni u tvoje zdravlje,
0405 Već u zdravlje onog serhatlije,
0406 Što nam stoji vratim’ na nobetu,
0407 Što nam sitnu karaulu čuva.«
0408 Od sebe joj sile udario,
0409 Puče b’jelo t’jelo u djevojke,
0410 Krvca zali lijepu djevojku.
0411 Za oči se cura uhvatila,
0412 Dok odajska poletješe vrata –
0413 Sinu sablja, poletje mu glava,
0414 Pa njegovu porobi odaju,
0415 I njegovo blago poniješe,
0416 I dva konja izbavi djevojka,
0417 A vrančića i konja zelenka,
0418 Pa otale gradu na kapiju.
0419 Izbudiše Nuka i pandure,
0420 Udariše po baščam’ panduri,
0421 Po baščama i baščalucima.
0422 Kad pospalo pet stotin’ svatova,
0423 Sve poklaše Turci Krajišnici,
0424 A svatovske konje izabraše,
0425 Pobjegoše gorom u planinu.
0426 Kud god ide, u Kanižu siđe,
0427 Te odmori sebe i pandure,
0428 Dok evo ti četiri delije:
0429 »Blaževiću, vezijer te traži,
0430 Da mu vodiš na ruku djevojku!«
0431 A on skoči na noge od tala,
0432 Sablju paše, ćurak ogrtaše,
0433 A na noge kajsar, jemenije,
0434 Pa eto ga pašinu divnu.
0435 Bir iziđe, paši selam dava.
0436 »Kam’ djevojka, razminu te glava?« –
0437 »Eno mi je, gdje je gleda majka.«
0438 Sinu sablja, a poletje glava,
0439 Posiječe Omer vezijera.
0440 Sastale se age Budimlije,
0441 Sastali se mladi Kanižani
0442 Oni itlak-bujruntiju pišu,
0443 Da se caru mole za Omera,
0444 Sve mu pišu, što j’ radio vezir.
0445 Od cara im sitan ferman dođe:
0446 »Čuj gazijo, Blažević-Omere,
0447 Za se uzmi zlatnokosu Ružu,
0448 A metnite u Budim vezira,
0449 Pret promjene dvanaest godina.«
0450 Kad im ferman do Budima dođe,
0451 Uze Omer zlatnokosu za se,
0452 Oženi se lijepom djevojkom,
0453 Oženi se, pilav propratio,
0454 Sastaviše age Budimljane,
0455 Sastaviše mlade Kanižane,
0456 Da turaju u Budim vezira,
0457 Pa metnuše Hasan-paću Ćosa,
0458 A daidžu Blažević-Omera,
0459 Nek je vezir dvanaest godina,
0460 Da ga niko za što ne upita.
0461 Vezir siđe dvanaest godina,
0462 A Blažević u Kaniži gradu.
0463 Dok je vezir bio u Budimu,
0464 Dok je bio, baš je dobro bio.
0465 A Blažević u Kara-Kaniži
0466 Vazda drža po trides’t momaka,
0467 I pred njima Kurtagića Nuka.
