Blago cara Radovana: O ljubavi (Glava 8)

Govoriti o ljubavi, to je već pomalo voleti. Nikad žena ne govori o ljubavi s nekim koji joj se ne sviđa kao čovek, i kojeg nikad ne bi mogla voleti ili poželeti. Ima momenata kad prva lepa diskusija o ljubavi s jednom ženom, ne znači prvi lep kozerski uspeh, nego već prvi ljubavni korak. Za mladu ženu je svaki minut jedan gorak gubitak, ako nije u vezi s ljubavlju. Žene, stvarno, nikad nisu indiferentne prema čoveku. Već s prvim pogledom, ona jednoga čoveka ili mrzi, ili voli, ali nije nikad prema njemu ravnodušna. Ako ravnodušnost uopšte postoji, onda je ona osećanje čoveko-vo, ali nikad ženino. Žena je u ovom pogledu slična detetu, koje se na prvim susretu baca u naručje jednom čoveku, a od drugog čoveka se usteže, skoro s očevidnom mržnjom, znači opet bez svakog znaka indiferentnosti. Ima mladih žena koje kažu da su s nekim mladim čovekom samo prijatelji. Velika prijateljstva, to su ovde već male ljubavi. Nikad žena nije prijatelj s čovekom koji nije mužjak, i kojem se ne divi kao spolu. Može jedan čovek biti i mudrac, i pesnik, i vojskovođa, ali pre svega mora biti nosilac svog spola. Može žena s uživanjem opštiti s čovekom za kojeg zna da ima lažnu nogu, ali ne može bez odvrat-nosti opštiti s čovekom za kojeg zna da nema spola. Čovek i žena, dok su mladi, ne mogu biti samo prijatelji i svako-dnevni drugovi, na način na koji je to mladić s mladićem, ili mlada žena s drugom mladom ženom. Može se dogoditi i protivno, i to samo ako se jedno drugom nimalo fizički ne sviđaju; ali je u tom slučaju posredi više antipatija, negoli ravnodušnost. Žena će o ljubavi govoriti sa Alkibijadom, a o filozofiji s lepim Lisidom, ali sa starim i ružnim Sokratom neće razgovarati ni o ljubavi, ni o filozofiji. - Čak se žena s čovekom i ne sprijatelji bez nekog svog intimnog motiva; u najviše takvih slučajeva prijateljstva ona ipak misli da je taj čovek voli. Čim čovek bude takvoj ženi pokazao malo veću pažnju nego drugim ženama, ona u tom događaju vidi većma ljubav nego obično prijateljstvo. Uvek između čoveka i žene ima jedna intriga spola. Znam žena koje su s jednim čovekom održavale veze savršeno idealno, ali su uvek znale, ili bar pretpostavljale, da ih taj čovek bar želi telesno. Takvo osećanje čovekovo, uostalom, ako je diskretno, ne vređa ni najčistiju ženu. Ona, čak i bez ikakve naročite namere, oseća ovde potrebu da mu bude najbolja prijateljica, kao što bi mu druga koja žena bila gotova ljubavnica. Svaki dodir mladih jeste na osnovi čulnoj, i onda kad im najmanje tako izgleda. Najveći čovek joj je rav-nodušan, ako ma čim pokaže potpunu čulnu ravnodušnost prema njoj. Nezainteresovanost, da; ali ravnodušnost, ne! Žena ne shvaća platonska stanja duha i tela; jer mladost ima sve svoje zakone u krvi. Žena je najpre spol, pa onda čovečje biće. Ali i čovek tako isto. Žene se nikad ne pokazuju cele onima koji su preterano strogi u moralu. Žene su potpuno otvorene samo prema onima za koje unapred znaju da sve praštaju. Zato i manje rđave žene, često čak i potpuno dobre žene jure za rđavim ljudima. U nekim evropskim zemljama žene luduju za tenorima iz opereta, ili za artistima iz ateljea, u drugim za oficirima, ali svugde za bogatašima. Artisti predstavljaju život u fantaziji i razuzdanosti moralnoj; oficiri predstavljaju mladost, zdravlje, lepotu i redovan položaj; a bankari su spasioci žena raspikućv i kockara. Oficirova peruška i mač, to su ostaci starog viteštva, koje danas pripada samo njima; njegova lepa pojava može da zameni nedostatak učenosti; malo bolje vaspitanje, da zameni porodično ime. Oficir ima puno od pauna, a to je ravno onom što žena traži od svakog čoveka. Oficir se izdire na ljude i konje, a žena se divi njegovoj sili zapovednika od kojeg imaju strah ljudi i životinje. Oni su tirani svojim ženama; a one ih trpe, ali im se osvećuju brže nego i drugim ljudima. Svakako, dugmeta oficirske uniforme većma sjaju u očima mlade žene nego najduhovitije izreke čoveka u smešnom fraku koji pored ovog izgleda rugobno i pogrebno tužan. - Ima, najzad, žena koje se zaljube i u čoveka koji ima lepšu ženu nego što jeona. Zatim, ima ih koje se zaljube u nekog čoveka samo zato što je on muž žene koju ona mrzi. I, najzad, ima ih koje se lako zaljube u neprijatelja svog muža. Ovo su sve stranputice i apsurdumi ljubavi kakvi ne postoje u stvarima mržnje. Svakako, žene instinktivno preziru čoveka koji nije bio u stanju da oplodi ženu. Ima žena kod kojih pitanje ljubavi ne ulazi u njeno opšte mišljenje o životu; na jedan način misli žena o ljubavi, a o svemu drugom misli na sasvim drugi način; zato su mnoge žene u stvarima ljubavi savršeno rđave, a u drugom svemu savršeno ispravne. Mnogo češće nego kod čoveka, fizički nemoralna žena može biti na celoj liniji do krajnje mere moralna, ali potpuno verna svom čoveku, a u svakom drugom pogledu razvratna: raspikuća, kockar, zao jezik, loša ćud. Znam dama iz najviših društvenih sfera, punih blagorodstva, čak i naivnosti, ali čije su ljubavne istorije bile pune rugobe. Jer spolni razvrat češće je više stvar naivnih nego perfidnih. Ljubavne vratolomije mogu biti i lepe kad se u njih metne ono što ih čini razumljivim: poezija, san, iluzija, prijateljstvo. Međutim, u najviše slučajeva žena pada iz razloga kojima se ne razaznaje ni pravi pokretač. Svakako najkorektnija prema društvu može biti najgora prema ljubavi i porodici, i mnoga čovekova razočarenja dolaze otud. - Očevidno je da se svaki čovek čudi ako nije voljen. To je apsurdum. Ima ljudi na koje ni muva neće da padne.