Biblija (Bakotić) : Izlazak

←Postanje

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Levitska→

Glava 1.

1 Ovo su imena sinova Izrailjevih koji dođoše u Egipat s Jakovom, svaki sa svojom porodicom:

2 Ruvim, Simeon, Levije, Juda,

3 Isahar, Zavulon, Venijamin,

4 Dan, Neftalin, Gad i Asir.

5 Lica proisteklih od Jakova bilo je svega sedamdeset. Jakov beše tad u Egiptu.

6 Josif umre i umreše i sva braća njegova i sav onaj naraštaj.

7 Sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se i napredovaše, i postaše sve silniji. I sva ih se egipatska zemlja napuni.

8 U Egiptu bi podignut nov kralj koji ne beše poznao Josifa.

9 On reče narodu svome: Gle sinovi Izrailjevi postaše narod veći i silniji od nas.

10 Nego hajde budimo oprezni prema njima; ne dajmo im da se množe pa da -, ako nastane rat, - ne pristanu s neprijateljima našim da se bore protiv nas i posle iziđu iz zemlje.

11 I nad njima behu tada postavljeni nadglednici da ih muče teškim poslovima. Tako dođe do toga da narod Izrailjev sagradi gradove Pitom i Ramesu, da služe Faraonu kao slagališta.

12 Ali što ga oni više mučahu, to se on više množaše i napredovaše; i sinovi Izrailjevi postadoše mrski.

13 Tada Egipćani podvrgoše sinove Izrailjeve teškome ropstvu,

14 i zagorčaše im život teškim radovima gline i opeka, i svim poljskim radovima i svakim drugim poslom; i na sve to ih oni naterahu mučeći ih.

15 Kralj Egipatski ovako progovori babicama jevrejskim, od kojih jednoj beše ime Sofora a drugoj Fuva:

16 Kad babičite Jevrejke i u porođaju vidite da je koja rodila muško, ubite ga, a žensko ostavite da živi.

17 Ali se babice bojahu Boga i ne činjahu kako im reče kralj egipatski, nego ostavljahu decu u životu.

18 Kralj egipatski pozva babice i reče im: Zašto to činite, te ostavljate decu u životu?

19 Babice odgovoriše Faraonu: Jevrejke nisu kao žene Egipćanke; jake su i rode pre no što im babica dođe.

20 I Bog učini dobro babicama i narod se mnogo umnoži i osnaži;

21 i kako se babice bojahu Boga, dade Bog sreću domovima njihovim.

22 Tada Faraon dade svemu svome narodu ovu zapovest: Svako muško dete koje se rodi bacićete u reku a kćeri ćete ostaviti u životu.

Glava 2.

1 Jedan čovek od kuće Levijeve beše uzeo za ženu jednu Levijevu kćer.

2 Ona zatrudne i rodi sina. Ona vide da je dete lepo i sakri ga tri meseca.

3 Ne mogući ga više kriti, uze kovčežić od site, premaza ga smolom i paklinom, metnu dete u njega i spusti ga u trsku kraj reke.

4 Sestra detinja stade podalje da vidi šta će biti s njim.

5 Kći Faraonova siđe na reku da se kupa, a devojke njezine hodahu pored reke. Ona ugleda kovčežić u trsci i posla sluškinju svoju da ga izvadi.

6 Ona ga otvori i vide dete; beše muško dete koje plakaše. Njoj se sažali, te reče: To je jevrejsko dete.

7 Tada sestra detinja reče kćeri Faraonovoj: Hoćeš li da idem da ti zovem dojkinju Jevrejku da ti doji dete?

8 Idi -, reče joj kći Faraonova. I devojčica otide i dozva mater detinju.

9 Kći Faraonova joj reče: Uzmi ovo dete i odoj mi ga, daću ti platu tvoju. I žena uze dete i odoji ga.

10 Kad dete odraste, odvede ga kćeri Faraonovoj, a ona ga gleda kao da joj je sin, i nadenu mu ime Mojsije, jer, reče, iz vode ga izvadih.

11 Kad Mojsije poraste, on iziđe k braći svojoj i vide nevolju njihovu. I vide da jedan Egipćanin bije čoveka Jevrejina između braće njegove.

12 On se obazre na jednu i na drugu stranu i kad vide da tu nikoga ne beše, ubi Egipćanina i zakopa ga u pesak.

13 Sutradan iziđe opet, a to se dva Jevrejina svađahu, i on reče onome koji činjaše krivo: Zašto biješ bližnjega svoga?

14 A on odgovori: Ko je tebe postavio poglavicom i sudijom nad nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Egipćanina? Tada se Mojsije uplaši i reče: Zaista se doznalo za to.

15 Faraon ču za to i on tražaše da se Mojsije pogubi. Ali Mojsije pobeže od Faraona i pođe u zemlju Madijamsku, i tu sede kod jednoga studenca.

16 Madijamski sveštenik imaše sedam kćeri. One dođose da zahvataju vode, i napuniše pojila da napoje stado oca svoga.

17 Ali u to nadođoše pastiri koji ih oteraše. Mojsije usta i odbrani ih, i napoji im stado.

18 Kad se one vratiše k svome ocu Raguilu^[1], on im reče: Što se danas tako rano vratiste?

19 A one odgovoriše: jedan Egipćanin odbrani nas od pastira i nali nam i napoji nam stado.

20 A on reče kćerima svojim: Pa gde je? Zašto ste ostavili tako tog čoveka? Zovnite ga da uzme nešto jela.

21 Mojsije se reši da ostane kod tog čoveka, koji dade Mojsiju kćer svoju Seforu za ženu.

23 Ona rodi sina i on mu nadenu ime Girsam, jer sam, reče, u tuđoj zemlji.

23 Posle mnogo vremena umre kralj egipatski, i sinovi Izrailjevi još uzdisahu i vikahu od nevolje, i vika od nevolje njihove dopre do Boga.

24 Bog ču uzdisanje njihovo i opomenu se saveza svoga s Avraamom, i Isakom i s Jakovom.

25 Bog pogleda na sinove Izrailjeve i vide ih.

Glava 3.

1 Mojsije pasijaše stado Jotora, tasta svoga, sveštenika Madijamskoga; i on odvede stado preko pustinje i dođe na goru Božju Horiv.

2 Tad mu se pojavi anđeo Gospodnji u plamenu ognjenom iz jedne kupine. Mojsije pogleda; i gle, kupina beše sva u plamenu, i kupina ne sagorevaše.

3 Mojsije reče: Idem da se sakrijem, da vidim šta je to veliko viđenje i zašto ne sagoreva kupina.

4 Gospod ga vide da se sakriva da gleda, i Bog ga zovnu iz sredine kupine i reče: Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me!

5 Reče mu Bog: Ne približuj se ovamo; izuj obuću svoju s nogu svojih, jer je mesto na kome stojiš sveta zemlja.

6 I još reče: Ja sam Bog oca tvoga, Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev. Mojsije zakloni lice svoje, jer ga beše strah gledati u Boga.

7 Gospod reče: Video sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo sam vapaj njegov od zla što mu čine mučitelji njegovi, jer znam muke njegove.

8 Sišao sam da ga izbavim iz ruku egipatskih, i da ga izvedem iz te zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju u kojoj teče mleko i med, na mesta u kojima stanuju Hananeji, Heteji, Amoreji, Ferezeji, Jeveji i Jevuseji.

9 Gle, vapaj sinova Izrailjevih do mene dođe, i ja videh muku kojom ih Egipćani muče.

10 Sad idi, poslaću te k Faraonu, i ti ćeš izvesti narod moj, sinove Izrailjeve, iz Egipta.

11 Mojsije reče Bogu: Ko sam ja da idem Faraonu, i da izvedem sinove Izrailjeve iz Egipta?

12 Bog reče: Ja ću biti s tobom; i znak da sam te ja poslao biće ti ovaj: Kad izvedeš narod iz Egipta, služićete Bogu na ovoj gori.

13 Mojsije reče Bogu: Ići ću dakle sinovima Izrailjevim i reći ću im: Bog otaca vaših posla me k vama. Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, šta ću im odgovoriti?

14 Bog reče Mojsiju: Ja sam onaj koji jesam. I reče dalje: Tako ćeš kazati sinovima Izrailjevim: Onaj kome je ime "Ja jesam" on me posla k vama.

15 Još reče Bog Mojsiju: Ovako kaži sinovima Izrailjevim: Gospod, Bog otaca vaših, Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev posla me k vama. To je moje ime u večnosti, to je moje ime od kolena na koleno.

16 Idi, saberi starešine Izrailjske i reci im: Gospod, Bog otaca vaših, pojavio se meni, Bog Avraamov, Isakov i Jakovljev. On reče: Video sam vas i video sam kako vam je u Egiptu,

17 i rekoh: Izvešću vas iz Egipta u kome se mučite, u zemlju Hananeja, Heteja, Amoreja, Ferezeja, Jeveja i Jevuseja, u zemlju u kojoj teče mleko i med.

18 Oni će glas tvoj poslušati, pa ćeš ti i starešine Izrailjske otići kralju egipatskom, i reći ćete mu: Gospod, Bog Jevreja, pojavi se nama. Dozvoli nam da iziđemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu, Bogu svome.

19 Ja znam da vam kralj egipatski neće dopustiti da iziđete bez ruke krepke.

20 Ali ću ja pružiti ruku svoju i udariću Epipat svakojakim čudesima koja ću usred njega učiniti. Posle toga će vas on pustiti.

21 A učiniću i da narod taj nađe milost pred očima Egipćana, i kad pođete nećete ići praznih ruku.

22 Svaka će žena zaiskati od susede svoje i od one što joj u kući stanuje posuđa srebrnog i posuđa zlatnog i haljina koje ćete metnuti na sinove svoje i na kćeri svoje; i oplenićete Egipćane.

Glava 4.

1 Mosije odgovori i reče: Oni mi neće verovati niti će poslušati glasa moga, nego će mi reći: Nije ti se Bog pojavio.

2 Gospod mu reče: Šta ti je to u ruci? On odgovori: Štap.

3 Gospod reče: Baci ga na zemlju. On ga baci na zemlju i on posta zmija. Mojsije pobeže od nje.

4 Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju i uhvati je za rep. I on pruži ruku svoju i uhvati je za rep, i zmija posta opet štap u ruci njegovoj.

5 To ćeš učiniti, reče Gospod, da veruju da ti se pojavio Gospod, Bog otaca njihovih, Bog Avraamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev.

6 Još mu reče Gospod: Metni ruku svoju u nedra svoja. I on metnu ruku svoju u nedra svoja; pa je izvadi, i gle, ruka mu beše gubava, bela kao sneg.

7 Gospod reče: Metni opet ruku svoju u nedra tvoja. I on opet metnu ruku svoju u nedra svoja, i gle, ona beše opet postala kao i ostala put njegova.

8 Ako ti ne veruju, - reče Gospod, - na glas tvog prvog znamenja, verovaće na glas drugog znamenja.

9 Ako ne veruju ni na oba ta znamenja i ne poslušaju glasa tvoga, a ti zahvati vode iz reke i prolij na zemlju, i voda koju zahvatiš iz reke pretvoriće se u krv na zemlji.

10 Mojsije reče Gospodu: Ah, Gospode, nisam rečit čovek, niti sam pre to bio, niti od kako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i spora jezika.

11 Gospod mu reče: Ko je dao usta čoveku?, ili ko može napraviti da neko postane nem ili gluh, da vidi ili da je slep? Zar ne ja, Gospod?

12 Idi, dakle; ja ću biti s ustima tvojim i naučiću te šta ćeš da govoriš.

13 Mojsije reče: Ah Gospode, pošlji onoga koga budeš hteo da pošalješ.

14 Tad se gnev Gospodnji raspali na Mojsija, i on mu reče: Nije li tu brat tvoj Aron Levit? Znam da će on lako govoriti, i, gle, on ide prema tebi i kad te vidi obradovaće se u srcu svome.

15 Govorićeš mu i metnućeš mu reči u usta njegova, i ja ću biti s tvojim ustima i s njegovim ustima, i ja ću vas naučiti šta ćete činiti.

16 On će za tebe govoriti narodu: on će ti služiti umesto usta, a ti ćeš za njega biti mesto Boga.

17 Uzmi taj štap u ruku svoju, i s njim ćeš znamenja učiniti.

18 Mojsije otide i kad se vrati k Jotoru, tastu svome, reče mu: Pusti me, molim te, da se vratim k braći svojoj koji su u Egiptu, da vidim jesu još u životu. Jotor reče Mojsiju: Idi s mirom.

19 Gospod reče Mojsiju u Madijamu: Idi, vrati se u Egipat, jer su pomrli svi koji su tražili život tvoj.

20 Mojsije uze ženu svoju i sinove svoje, posadi ih na magarce i vrati se u zemlju egipatsku. On uze u svoju ruku štap Božji.

21 Gospod reče Mojsiju: Kad otideš i vratiš se u Egipat, pazi na sva čudesa koja mećem u tvoje ruke; ti ćeš ih pred Faraonom učiniti. I ja ću mu učiniti da mu otvrdne srce i on neće pustiti da narod ide.

22 Reći ćeš Faraonu: Ovako govori Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj.

23 Kažem ti: Pusti sina moga nek ide, da me posluži; ako ga ti nećeš pustiti da ide, gle, učiniću da pogine sin tvoj, prvenac tvoj.

24 Za vreme puta, u jednom mestu u kome Mojsije prenoći, Gospod navali na njega i htedne da učini da umre.

25 Sefora uze oštar kamen i obreza sina svoga, a obrezak baci k nogama Mojsijevim, govoreći: Krvav si ti meni zaručnik!

26 I Gospod ga ostavi. I tad ona reče: "Krvavi zaručniče!", zbog obrezanja.

27 Gospod reče Aronu: Iziđi u pustinju u susret Mojsiju. I Aron otide i srete Mojsija na Gori Božjoj, i poljubi ga.

28 Mojsije kaza Aronu sve reči Gospoda koji ga posla i sva znamenja koja mu naredi da čini.

29 Mojsije i Aron proslediše put i sabraše sve starešine sinova Izrailjevih.

30 Aron kaza sve reči koje beše rekao Gospod Mojsiju, i Mojsije učini znamenja pred narodom.

31 I narod verova. I razumeše da je Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video patnje njihove, i sagnuvši se pokloniše se.

Glava 5.

1 Mojsije i Aron iziđoše zatim pred Faraona, i rekoše mu: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Pusti narod moj nek ide da mi u pustinji služi o prazniku mome.

2 Faraon odgovori: Ko je Gospod, da slušam glas njegov i pustim Izrailja da ide? Ne poznajem ja Gospoda, i neću pustiti Izrailja da ide.

3 Oni rekoše: Bog Jevreja pojavi se nama. Dopusti nam da idemo tri dana hoda u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu, Bogu svome, da nas ne udari kugom ili mačem.

4 I kralj egipatski im reče: Mojsije i Arone, zašto odvraćate narod od posla svoga? Idite na svoj posao.

6 Faraon reče: Gle, ovaj je narod sad mnogobrojan u zemlji i vi biste hteli da ostavlja svoje poslove!

6 I tog istog dana dade Faraon nastojnicima i upraviteljima naroda ovu zapovest:

7 Od sada nećete više dodavati narodu slamu za opeke kao do sada.

8 Ali ćete zahtevati od njih da izrađuju istu količinu opeka kao do sada, i nećete im ništa odbiti; jer su oni leni; zato oni viču govoreći: Hajdemo da prinesemo žrtvu Bogu svome!

9 Neka se navali rad na te ljude, i nek se njim bave, pa se neće više na lažne reči obazirati.

10 Nastojnici i upravitelji naroda rekoše narodu: Ovako govori Faraon: Ja vam neću više davati slamu;

11 idite sami i nabavite sebi slame gde je nađete, jer vam se ništa od vašeg rada ne smanjuje.

12 Narod se raziđe po svoj zemlji egipatskoj da čupa strnjiku mesto slame.

13 Nastojnici navaljivahu na njih govoreći: Svršujte svoj rad dan po dan kao kad je bilo slame.

14 I batinali su se upravitelji sinova Izrailjevih koje su nad njima bili postavili nastojnici Faraonovi: Zašto - govoraše im se - niste juče i danas izradili kao pre onoliko opeka koliko vam je određeno?

15 Upravitelji sinova Izrailjevih otidoše da se žale Faraonu i rekoše mu: Zašto činiš tako slugama svojim?

16 Ne dodaje se više slama slugama tvojim, a kaže nam se: Izradite opeke! I gle sluge se tvoje batinaju, kao da je tvoj narod kriv.

17 Faraon odgovori: Leni ste! Leni ste! Zato vi govorite: Idimo da prinesemo žtrve Gospodu!

18 Idite sad na rad; slama vam se neće dodavati, a opeke ćete dati na broj.

19 Upravitelji sinova Izrailjevih videše da je zlo po njih što im se kaza: Nećete vi dati manje opeka; svaki dan meru dana dajte.

20 Vrativši se od Faraona sretoše Mojsija i Arona, koji čekahu na njih.

21 Oni im rekoše: Nek vas Gospod gleda, i neka sudi! Vi ste nas omrazili Faraonu i slugama njegovim; vi ste im mač u ruku dali da bismo mi izginuli.

22 Mojsije se vrati ka Gospodu i reče: Gospode, zašto si navukao zlo na ovaj narod? Zašto si me poslao?

23 Od kako iziđoh pred Faraona da u tvoje ime govorim, on učini zlo ovom narodu, i ti ne izbavi naroda svoga.

Glava 6.

1 Gospod reče Mojsiju: Sad ćeš da vidiš šta ću činiti Faraonu; krepka ruka nateraće ga da ih pusti, krepka ruka nateraće ga da ih otera iz zemlje svoje.

2 Još govori Bog Mojsiju, i reče mu: Ja sam Gospod.

3 Ja sam se pojavio Avraamu, Isaku i Jakovu kao Bog svemoćni, ali pod imenom svojim Gospoda ne bih im poznat.

4 Ja sam utvrdio savez svoj s njima da im dam zemlju Hanansku, zemlju hodočašća njihovih, u kojoj prebivahu.

5 Ja čuh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Egipćani drže u ropstvu i opomenuh se saveza svoga.

6 Zato kaži sinovima Izrailjevim: Ja sam Gospod i ja ću vas osloboditi bremena egipatskih tegoba, oprostiću vas ropstva njihova i izbaviću vas mišicom podignutom i sudovima velikim.

7 Uzeću vas kao svoj narod i ja ću vama biti Bog, i vi ćete poznati da sam ja, Gospod, Bog vaš, koji vas izvodim ispod bremena egipatskih.

8 Uvešću vas u zemlju za koju se zakleh da ću je dati Avraamu, Isaku i Jakovu; i daću vam je da je držite, ja, Gospod.

9 Mojsije kaza tako sinovima Izrailjevim; ali muke i teško ropstvo smetaše im da slušaju Mojsija.

10 Gospod govori Mojsiju, i reče:

11 Idi, kaži Faraonu, kralju egipatskome, neka pusti sinove Izrailjeve da idu iz zemlje njegove.

12 Mojsije odgovori pred Gospodom: Gle, sinovi Izrailjevi me ne slušaše; a kako da me posluša Faraon, mene koji nemam reč laku?

13 Gospod govori Mojsiju i Aronu, i dade im zapovesti za sinove Izrailjeve i za Faraona, kralja egipatskoga, da se sinovi Izrailjevi izvedu iz zemlje egipatske.

14 Ovo su poglavice domova njihovih: Sinovi Ruvima, prvenca Izrailjeva: Enoh, Faluj, Asron i Harmija. To su porodice Ruvimove.

15 Sinovi Simeonovi: Jemuilo, Jamin, Aod, Ahin, Sar i Saul, sin Hananejke. To su porodice Simeonove.

16 Ovo su imena sinova Levijevih sa porodom njihovim: Girson, Kat i Merarije. Godine Levijevog života behu sto i trideset i sedam godina.

17 Sinovi Girsonovi: Lovenije i Semej sa porodicama svojim.

18 Sinovi Katovi: Amram, Isar, Hevron i Ozilo. Godine života Katova behu sto i trideset i tri godine.

19 Sinovi Merarijevi: Molija i Musija. To su porodice Levijeve sa potomstvom svojim.

20 Amram se oženi Johavedom, tetkom svojom, i ona mu rodi Arona i Mojsija. Godine života Amramova behu sto trideset i sedam godina.

21 Sinovi Isarovi: Korej, Nafek i Zehrija.

22 Sinovi Ozilovi: Misailo, Elisafan i Segrija.

23 Aron se oženi Jelisavetom, kćerju Aminadavovom, sestrom Nasonovom; i ona mu rodi Nadava, Avijuda, Eleazara i Itamara.

24 Sinovi Korejevi: Asir, Elkana i Avijasar. To su porodice Korejeve.

25 Eleazar, sin Aronov, oženi se jednom od kćeri Futilovijeh, i ona mu rodi Finesa. To su poglavice obitelji Levita sa porodicama svojim.

26 To su ti Aron i Mojsije, kojima Gospod reče: Izvedite sinove Izrailjeve iz zemlje egipatske po četama njihovim.

27 To su oni koji govoriše Faraonu, kralju egipatskome, da izvedu sinove Izrailjeve iz Egipta. To je taj Mojsije i to je taj Aron.

28 Kad Gospod govori Mojsiju u zemlji egipatskoj,

29 Gospod reče Mojsiju: Ja sam Gospod. Kaži Faraonu, kralju egipatskome, sve što ti ja kažem.

30 I Mojsije odgovori pred Gospodom: Gle, nemam ja laku besedu, pa kako će me Faraon poslušati?

Glava 7.

1 Gospod reče Mojsiju: Gle, pravim te Bogom za Faraona; a Aron, brat tvoj, biće tvoj prorok.

2 Ti ćeš govoriti sve što ti ja zapovedim. a Aron brat tvoj govoriće Faraonu da bi pustio da sinovi Izrailjevi idu iz zemlje njegove.

3 A ja ću učiniti da otvrdne srce Faraonovo, i umnožiću znamenja svoja i čudesa svoja u zemlji egipatskoj.

4 Faraon vas neće poslušati. I ja ću metnuti ruku svoju na Egipat i izvešću iz Egipta vojsku svoju, narod svoj, sinove Izrailjeve, sudovima velikim.

5 Egipćani će poznati da sam ja Gospod, kad dignem ruku svoju na Egipat i izvedem iz njega sinove Izrailjeve.

6 Mojsije i Aron učiniše kako im zapovedi Gospod; oni tako učiniše.

7 Mojsiju bejaše osamdeset godina a Aronu osamdeset i tri godine kad govoriše Faraonu.

8 Gospod reče Mojsiju i Aronu:

9 Ako s vama govori Faraon i reče vam: Učinite čudo!, tad ćeš reći Aronu: Uzmi štap i baci ga pred Faraona. I on će se prometnuti u zmiju.

10 Mojsije i Aron iziđoše pred Faraona i učiniše kako zapovedi Gospod. Aron baci štap svoj pred Faraona i pred sluge njegove, i on se prometnu u zmiju.

11 Ali Faraon dozva mudrace i vračare; i vračari egipatski učiniše to isto svojim vračanjem.

12 Oni baciše svoje štapove, i oni se prometnuše u zmije. I štap Aronov proždre njihove štapove.

13 Srce Faraonovo otvrdnu, i on ne ne posluša Mojsija i Arona, kao što Gospod beše kazao.

14 Gospod reče Mojsiju: Otvrdlo je srce Faraonu, on neće pustiti da narod ide.

15 Idi u jutru k Faraonu: on će izaći da ide k vodi a ti stani prema njemu na obali. Uzmi u ruku štap koji se bio prometnuo u zmiju

16 i reci Faraonu: Gospod, Bog Jevreja, posla me k tebi da ti kažem: Pusti da moj narod ide da mi služi u pustinji. I evo do sada ti nisi poslušao.

17 Ovako govori Gospod: Po ovome ćeš poznati da sam ja Gospod. Štapom koji mi je u ruci udariću po vodi u reci i ona će se u krv prometnuti.

18 Pocrkaće ribe u reci i reka će se opoganiti, i Egipćani će se uzalud mučiti tražeći vode da piju iz reke.

19 Reče Gospod Mojsiju: Reci Aronu: Uzmi štap svoj i pruži ruku svoju na vode egipatske, na potoke, na reke i na jezera njihova i na sva zborišta voda njihovih, i sva će se voda u krv prometnuti, i biće krvi u svoj zemlji egipatskoj, u sudima drvenim i u sudima kamenim.

20 Mojsije i Aron učiniše kako im zapovedi Gospod. Aron podiže štap i udari po vodi u reci pred očima Faraona i sluga njegovih. I sva se voda u reci prometnu u krv.

21 I pocrkaše ribe u reci i opogani se reka tako da Egipćani ne mogahu piti vode iz reke, i po svoj zemlji egipatskoj beše krvi.

22 Ali vračari egipatski učiniše isto tako svojim vračanjem. Srce Faraonovo otvrdnu, i on ne posluša Mojsija i Arona, kao što beše kazao Gospod.

23 Faraon se okrenu i otide kući svojoj i niti ne mari za to.

24 Egipćani stadoše kopati oko reke da bi našli vode da piju, jer ne mogahu piti vode iz reke.

25 I prođe sedam dana od kad Gospod udari reku.

26 Gospod reče Mojsiju: Idi k Faraonu i reci mu: Ovako govori Gospod: Pusti nek narod moj ide da mi služi.

27 Ako ga nećeš pustiti da ide evo ću svu zemlju žabama moriti.

28 Reka će se napuniti žaba i one će izlaziti iz nje i skakaće po kući tvojoj, i po sobi tvojoj spavaćoj, i po postelji tvojoj, i po kućama sluga tvojih, i po onim naroda tvoga, i po pećima tvojim, i po naćvama tvojim;

29 i na tebe i na narod tvoj i na sve sluge tvoje skakaće žabe.

Glava 8.

1 Gospod reče Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži ruku svoju sa štapom svojim na reke, na potoke i na jezera i učini da iziđu žabe na zemlju egipatsku.

2 Aron pruži ruku svoju na vode egipatske, i iziđoše žabe i pokriše zemlju egipatsku.

3 Ali i vračari egipatski učiniše isto tako svojim vračanjem. Oni činiše te iziđoše žabe na zemlju egipatsku.

4 Faraon pozva Mojsija i Arona i reče: Molite Gospoda da ukloni žabe od mene i od naroda moga, pa ću pustiti da narod ide da prinese žrtvu Gospodu.

5 Mojsije reče Faraonu: Proslavi se ti nada mnom! Dokle ću se moliti Gospodu za te i za sluge tvoje i za narod tvoj da ukloni žabe od tebe i od kuća tvojih, i da ostanu samo u reci?

6 On odgovori: Do sutra. I Mojsije reče: Biće tako, da poznaš da niko nije kao Gospod, Bog naš.

7 Ukloniće se žabe od tebe i od kuća tvojih i od sluga tvojih i od naroda tvoga, i samo će u reci ostati.

8 Mojsije i Aron otidoše od Faraona. Mojsije zavapi ka Gospodu zbog žaba koje beše pustio na Faraona.

9 Gospod učini što zaiska Mojsije i žabe pocrkaše po kućama, po dvorištima i po njivama.

10 Grtahu ih na gomile i zagadi se zemlja.

11 Kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu srce njegovo, i on ne posluša Mojsija i Arona, kao što Gospod beše kazao.

12 Gospod reče Mojsiju: Kaži Aronu: Pruži štap svoj i udari po prahu na zemlji, neka se pretvori u komarce po svoj zemlji egipatskoj.

13 Oni učiniše tako. Aron pruži ruku svoju sa štapom svojim i udari po prahu na zemlji i napadoše komarci na ljude i na stoku; sav prah na zemlji pretvori se u komarce po celoj zemlji egipatskoj.

14 Vračari egipatski pokušaše da i oni vračanjem svojim naprave komarce, ali oni to ne mogoše. Komarci bejahu na ljudima i na stoci.

15 Vračari rekoše Faraonu: Ovo je prst Božji! Ali opet otvrdnu srce Faraonovo i on ne posluša Mojsija i Arona, kao što Gospod beše kazao.

16 Gospod reče Mojsiju: Ustani rano i iziđi pred Faraona; on će izići da ide pokraj vode. Kazaćeš mu: Pusti da narod ide da mi služi.

17 Ako ne pustiš da narod moj ide, pustiću ja na tebe i na sluge tvoje rojeve obada, i kuće egipatske i sva zemlja napuniće se obada.

18 Ali ću ja u taj dan odvojiti zemlju Gesensku, gde moj narod stanuje, i onde neće biti obada, da poznaš da sam ja, Gospod, usred te zemlje.

19 Učiniću razliku između svog naroda i tvog naroda. Taj će znak biti sutra.

20 Gospod učini tako. I dođoše silni obadi u kuću Faraonovu i u kuće sluga njegovih i u svu zemlju egipatsku, da se sve u zemlji pokvari od obada.

21 Faraon pozva Mojsija i Arona i reče im: Idite, prinesite žrtvu Bogu svome ovde u zemlji.

22 Mojsije odgovori: Nije pristojno da tako radimo, jer bi Gospodu, Bogu svome, prineli žrtve koje su nečiste pred očima Egipćana; a kad bismo preneli na žrtvu što je nečisto pred očima Egipćana, ne bi li nas oni kamenjem pobili?

23 Tri dana hoda treba da idemo u pustinju da prinesemo žrtvu Gospodu, Bogu svome, kako će nam on kazati.

24 Faraon reče: Pustiću vas da idete u pustinju da prinesete žrtvu Gospodu, Bogu svome, samo nemojte ići dalje. Molite se za me.

25 Mojsije odgovori: Idem od tebe i moliću se Gospodu da udalji obade od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegova. Sutra će se obadi udaljiti od Faraona, od sluga njegovih i od naroda njegova, ali Faraon da ne prevari više ne puštajući da narod ide da prinese žrtvu Gospodu.

26 Mojsije otide od Faraona i pomoli se Gospodu.

27 Gospod učini ono što zaiska Mojsije i obadi se udaljiše od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegova. Ne osta ni jedan.

28 Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i on ne pusti da narod ide.

Glava 9.

1 Gospod reče Mojsiju: Idi k Faraonu i reci mu: Ovako govori Gospod, Bog Jevreja: Pusti da moj narod ide da mi posluži,

2 Ako ih ne pustiš da idu nego ih još zadržiš,

3 gle ruka će Gospodnja doći na stoku tvoju u polju, na konje, na magarce, na kamile, na goveda i na ovce; i biće veliki pomor.

4 Gospod će odvojiti, stoku Izrailjsku od stoke egipatske i dd svega što je sinova Izrailjevih neće ništa uginuti.

5 Gospod odredi vreme, i reče: Sutra će to Gospod učiniti u zemlji.

6 I Gospod to učini sutradan, i sva stoka egipatska uginu; a od stoke sinova Izrailjevih ne uginu ni jedna glava.

7 Faraon se raspita, i gle od stoke Izrailjeve ne uginu ni jedna glava. Ali srce Faraona otvrdnu, i on ne pusti da narod ide.

8 Gospod reče Mojsiju i Aronu: Uzmite pune pregršti pepela iz peći i Mojsije neka ga baci prema nebu pred očima Faraonovim.

9 On će postati prah koji će pokriti celu zemlju egipatsku i on će zadati rane pune gnoja i ljudima i stoci.

10 Oni uzeše pepela iz peći, iziđoše pred Faraona i Mojsije ga baci prema nebu, i po ljudima i po stoci iziđoše rane pune gnoja.

11 Vračari ne mogoše da se pojave pred Mojsijom od rana; jer rane bejahu i na vračarima, kao i na svim Egipćanima.

12 Gospod otvrdnu srce Faraonovo, i Faraon ne posluša Mojsija i Arona, kao što beše kazao Gospod Mojsiju.

13 Gospod reče Mojsiju: Ustani rano i iziđi pred Faraona i reci mu: Ovako govori Gospod, Bog Jevreja: Pusti narod moj, neka ide da mi služi.

14 Jer ću ovoga puta pustiti sva zla svoja na sluge tvoje i na narod tvoj; da znaš da niko nije kao ja na celoj zemlji.

15 Da sam ruku svoju ispružio, i tebe i narod tvoj morijom udario, nestalo bi tebe sa zemlje.

16 Ali sam te ostavio da živiš, da vidiš moć moju, i da se proglasi ime moje po svoj zemlji.

17 Ako se još podižeš na moj narod, i ne pustiš ga da ide,

18 gle, pustiću sutra u ovo vreme grad tako velik kao što ga nije bilo u Egiptu od kako je on postao pa do danas.

19 Skupi dakle stoku svoju i sve što imaš u polju, jer će pasti grad na sve ljude i na stoku koja se zateče u polju i ne bude sklonjena u kuće, i sve će da izgine.

20 Koji se između sluga Faraonovih poboja reči Gospodnjih, on brže skloni u kuću sluge svoje i stoku svoju,

21 a koji ne mariše za reč Gospodnju, oni ostaviše sluge svoje i stoku svoju u polju.

22 Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu, i nek udari grad po svoj zemlji egipatskoj, na ljude i na stoku i na sve bilje u polju u zemlji egipatskoj.

23 Mojsije ispruži štap svoj k nebu, i Gospod pusti gromove i grad, i oganj skakaše po zemlji. Gospod učini da padne grad na zemlju egipatsku.

24 I pade grad i s gradom beše smešan i oganj; on beše tako velik kako ga nije bilo u svoj zemlji egipatskoj od kako je ljudi u njoj.

25 Grad pobi po svoj zemlji egipatskoj sve što beše u polju, od čoveka do životinja; grad potra i sve bilje u polju i polomi sva drveta u polju.

26 Samo u zemlji Gesemskoj, gde bejahu sinovi Izrailjevi, ne bi grada.

27 Faraon pozva Mojsija i Arona i reče im: Ovog puta greh počinih. Gospod je pravedan; krivi smo ja i moj narod.

28 Molite se Gospodu da prestanu gromovi i grad, i pustiću vas da idete, i više vas niko neće ustavljati.

29 Mojsije mu reče: Kad iziđem iz grada raširiću ruke svoje ka Gospodu, i gromovi će prestati i grada neće više biti, da znaš da je zemlja Gospodnja.

30 Ali ja znam da se ti i sluge tvoje nećete još bojati Gospoda, Boga.

31 I lan i ječam behu propali, jer ječam beše klasao, a lan se glavičio;

32 pšenica i krupnik ne propadoše jer je to pozno žito.

33 Mojsije otide od Faraona izvan grada; on raširi ruke svoje ka Gospodu i prestaše gromovi i grad, i kiša ne pade više na zemlju.

34 Faraon, videvši da prestaše kiša i grad i gromovi, nastavi grešiti i srce otvrdnu i njemu i slugama njegovim.

35 Srce Faraonovo otvrdnu, i on ne pusti da idu sinovi Izrailjevi, kao što Gospod beše kazao preko Mojsija.

Glava 10.

1 Gospod reče Mojsiju: Idi k Faraonu, jer sam ja učinio da otvrdne srce njegovo i srca sluga njegovih, da učinim da se pokažu znakovi moji među njima.

2 I da propovedaš sinovima svojim i sinovima sinova svojih šta učinih u Egiptu i kakve znakove pokazah među njima. I vi ćete znati da sam ja Gospod.

3 Mojsije i Aron otidoše k Faraonu i rekoše mu: Ovako govori Gospod, Bog Jevreja: Dokle ćeš se protiviti da se preda mnom poniziš? Pusti narod moj neka ide da mi služi.

4 Ako se protiviš da pustiš narod moj da ide, gle, sutra ću učiniti da skakavci padnu na svu zemlju tvoju.

5 Oni će pokriti svu zemlju, da se neće videti zemlje, i utamaniće sve što vam je ostalo, sve što vam grad nije pobio, i utamaniće sva drveta što vam u polju rastu;

6 napuniće ih se kuće tvoje i kuće svih sluga tvojih i kuće svih Egipćana. I videće ono što nisu videli ni oci tvoji ni oci otaca tvojih, od kako su postali na zemlji do danas. Mojsije se povuče i otide od Faraona.

7 Sluge Faraona rekoše njemu: Dokle će nas taj čovek mučiti? Pusti ih nek idu da služe Gospodu, Bogu svome. Zar još ne vidiš da Egipat propade?

8 Opet pozvaše Mojsija i Arona da dođu pred Faraona i on im reče: Idite, služite Gospodu, Bogu svomu. Koji su oni koji će ići?

9 Mojsije odgovori: Ići ćemo s decom svojom i sa starcima svojim, sa sinovima svojim i sa kćerima svojim, sa stokom svojom sitnom i krupnom, jer nam je to praznik Gospodnji.

10 Faraon im reče: Nek je Gospod s vama onako kako ću vas pustiti da idete, vi i deca vaša. Pazite se, jer je zlo pred vama!

11 Ne, ne, idite vi ljudi, i služite Gospodu, jer ste vi to tražili. I Faraon ih otera od sebe.

12 Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju na zemlju egipatsku, da dođu skakavci na zemlju egipatsku i tamane sve bilje po zemlji, sve što nije grad obio.

13 Mojsije pruži štap svoj na zemlju egipatsku, i Gospod navede istočni vetar na zemlju koji duva celi dan i celu noć, a kad svanu donese istočni vetar skakavce.

14 I padoše skakavci na svu zemlju egipatsku, i spustiše se po svim krajevima egipatskim; i toliko ih beše da što takva niti je pre ikad bilo niti će ikad biti.

15 Oni pokriše svu zemlju, da se zemlja ne viđaše i utamaniše svu travu na zemlji i sav rod na drvetima, sve što osta posle grada, i ne osta ništa zeleno od drveta i od bilja poljskoga u svoj zemlji egipatskoj.

16 Tada Faraon odmah pozva Mojsija i Arona, i reče: Zgreših Gospodu, Bogu vašemu, i vama.

17 Ali mi samo još ovaj put oprosti greh moj i molite se Gospodu, Bogu svojemu, da ukloni od mene još ovo smrtno zlo.

18 Mojsije otide od Faraona i pomoli se Gospodu.

19 Gospod okrenu vetar od zapada, vrlo jak, koji zahvati skakavce i baci ih u Crveno More; i ne osta ni jedan skakavac u celoj zemlji egipatskoj.

20 Gospod učini da otvrdne srce Faraonovo, i Faraon ne pusti sinove Izrailjeve da idu.

21 Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku svoju k nebu i biće magla u zemlji egipatskoj, da će se moći opipati.

22 Mojsije pruži ruku svoju k nebu i nasta gusta magla po svoj zemlji egipatskoj za tri dana.

23 Ne viđaše jedan drugoga, i niko se ne mače s mesta gde beše za tri dana; ali se kod svih sinova Izrailjevih videlo po stanovima njihovim.

24 Faraon pozva Mojsija i reće: Idite, služite Gospodu; samo stoka vaša, sitna i krupna, neka ostane, a deca vaša nek idu s vama.

25 Mojsije odgovori: Treba da nam daš što ćemo prineti i spaliti na žrtvu Gospodu, Bogu svome.

26 I stoka će naša s nama, da ne ostane ni papka, jer od nje trebamo da uzmemo ono čim ćemo služiti Gospodu, Bogu svome, a ne znamo što da izaberemo da poslužimo Gospodu dok ne dođemo onamo.

27 Gospod učini da otvrdne srce Faraonovo, i oh ih ne hte pustiti da idu.

28 Faraon reče Mojsiju: Idi od mene! Pazi se, da mi više ne dolaziš na oči, jer ako mi dođeš na oči poginućeš.

29 Mojsije odgovori: Ti reče! Više ti neću na oči doći.

Glava 11.

1 Gospod reče Mojsiju: Još ću jedno zlo pustiti na Faraona i na Egipat, pa će vas pustiti da idete odavde. I kad vas sasvim pusti da idete, teraće vas.

2 Govori narodu da svaki čovek ište od suseda svoga i svaka žena od susede svoje posuđa srebrnog i posuđa zlatnog.

3 Gospod učini da narod nađe milost pred očima Egipćana; i sam Mojsije beše vrlo uvažen u zemlji egipatskoj, kod sluga Faraonovih i kod naroda.

4 Mojsije reče: Ovako govori Gospod: Oko pola noći proći ću kroz Egipat;

5 i pomreće svi prvenci po zemlji egipatskoj, od prvenca Faraona, koji sedi na prestolu svome, do prvenca sluškinje za žrvnjem, pa i do prvenca životinja.

6 Biće jaukanja strašnog po svoj zemlji egipatskoj kako ga još nije bilo, niti će ikad biti.

7 Ali među sinovima Izrailjevim, ni među ljudima ni među životinjama, neće ni pas jezikom svojim maći, da znate kakvu razliku Gospod čini između Izrailjaca i Egipćana.

8 Tada će sve sluge tvoje koje su ovde doći k meni i pokloniće mi se govoreći: Iziđi i ti i sav narod koji pristaje za korakom tvojim! Tad ću ja izići. Mojsije otide od Faraona plamteći od gneva.

9 Gospod reče Mojsiju: Faraon vas neće poslušati, da se čudesa moja umnože u zemlji egipatskoj.

10 Mojsije i Aron učiniše sva ova čudesa pred Faraonom, i Faraon ne pusti sinove Izrailjeve da idu iz zemlje njegove.

Glava 12.

1 Gospod reče Mojsiju i Aronu u zemlji egipatskoj:

2 Ovaj mesec biće za vas prvi mesec; biće za vas prvi mesec u godini.

3 Govorite svemu zboru Izrailjevu i recite: Desetoga dana ovoga meseca svaki će uzeti po jedno jagnje na porodicu, po jedno jagnje na dom;

4 ako je dom mali za jagnje nek se uzme zajedno sa susedom koji je najbliži, prema broju lica koliko mogu pojesti.

5 To jagnje da bude bez mane, muško, od godine; a možete uzeti jagnje ili jare.

6 Čuvaćete ga do četrnaestoga dana ovoga meseca, a tada će ga sav zbor Izrailjev zaklati između dva večera^[2].

7 Uzeće se krv od njega i pokropiće se oba dovratka i gornji prag na kućama u kojima će se jesti.

8 Meso će se jesti te iste noći, na vatri pečeno sa beskvasnim hlebom i gorkim zeljem.

9 Nećete ga jesti u pola sirovo ni kuhano u vodi, nego pečeno na vatri, s glavom, s nogama i s drobom.

10 Ništa nećete do jutra ostaviti; a ako što ostane do jutra spalićete na vatri.

11 Kad ga jedete bićete opasani i s obućom na nogama i štapom u ruci i ješćete hitno. To je pasha Gospodnja^[3].

12 Jer ću te noći ja proći kroz zemlju egipatsku i pobiću sve prvence u zemlji egipatskoj, od čoveka do životinja i sudiću svim bogovima egipatskim. Ja sam Gospod.

13 Krv će vam biti znak na kućama u kojima ćete biti; kad vidim krv proćiću vas i neće biti zla da vas pobije kad stanem da udaram zemlju egipatsku.

14 Vi ćete se spominjati toga dana i praznovaćete ga Gospodu: praznovaćete ga kao večiti zakon za potomke vaše.

15 Sedam dana ješćete hlebove beskvasne. Od prvoga dana uklonićete kvasac iz kuća svojih, jer ko god jede što s kvascem od prvoga dana do sedmoga, istrebiće se iz Izrailja.

16 U prvi dan držaćete sveti sabor, tako isto i u sedmi dan držaćete sveti sabor. Nikakav posao neće se raditi u te dane; samo ćete moći spremiti hranu koja svakome treba.

17 Držaćete dan beskvasnih hlebova, jer je to dan u koji ću izvesti vojske vaše iz zemlje egipatske; držaćete taj dan kao večni zakon za potomke vaše:

18 Prvog meseca, četrnaestoga dana tog meseca, počećete u veče jesti beskvasne hlebove i ješćete ih do dvadeset-prvoga dana tog meseca.

19 Za sedam dana neće se naći kvasca u kućama vašim, jer ko god jede nešto s kvascem istrebiće se iz zbora Izrailjeva, bio to stranac ili domorodac.

20 Hleba s kvascem nećete jesti, nego ćete jesti hleb beskvasni po svim stanovima svojim.

21 Mojsije sazva sve starešine Izrailjske, i reče im: Izberite i uzmite sebi jagnjad za porodice svoje i zakoljite pashu.

22 Uzećete zatim kitu isopa i zamočićete je u krv koja će biti u legenu, i pokropićete gornji prag i oba dovratka krvlju koja će biti u legenu, i ni jedan od vas neće izlaziti na vrata kućna do jutra.

23 Jer će zaći Gospod da bije Egipat, pa kad vidi krv na gornjem pragu i na oba dovratka, proći će Gospod mimo ona vrata i neće dati pustošniku da uđe u kuće vaše da ubija.

24 Držaćete ovo kao zakon za sebe i za sinove svoje do veka.

25 I kad dođete u zemlju koju će vam dati Gospod, kao što vam je obećao, držaćete ovu službu.

26 I kad vam sinovi vaši reku: Šta znači za vas ovaj običaj?,

27 reći ćete: Ovo je žrtva pashe Gospodnje, koji prođe kuće sinova Izrailjevih u Egiptu, kad udari Egipćane, a domove naše sačuva. Tada narod sagnu glavu i pokloni se.

28 Sinovi Izrailjevi otidoše i učiniše kao što zapovedi Gospod preko Mojsija i Arona; tako učiniše.

29 Usred noći pobi Gospod sve prvence u zemlji egipatskoj, od prvenca Faraona, koji sedi na prestolu svome, do prvenca sužnja u tamnici, pa do prvenaca životinja.

30 Faraon usta usred noći, on i sve sluge njegove i svi Egipćani, i u Egiptu se razleže strašan jauk, jer ne bi kuće u kojoj nije bilo mrtvaca.

31 Te iste noći pozva Faraon Mojsija i Arona, i reče im: Ustajte, idite iz naroda moga i vi i sinovi Izrailjevi. Idite i služite Gospodu kao što ste kazali.

32 Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao što kazaste; idite i blagoslovite me.

33 Egipćani navaljivahu na narod da ide iz zemlje, jer govorahu: Svi ćemo izginuti.

34 Narod uze testo svoje još neuskislo, umotavši ga u haljine svoje, na ramena svoja.

35 Sinovi Izrailjevi učiniše po zapovesti Mojsijevoj i zaiskaše od Egipćana posuđa srebrnog i posuđa zlatnog i haljina.

36 Gospod učini te narod nađe milost pred očima Egipćana, te im ispuniše molbe. I oni opleniše Egipćane.

37 Sinovi Izrailjevi otidoše iz Ramese u Suhot u broju oko šest stotina hiljada pešaka, samih ljudi, osim dece.

38 S njime otide i veliko mnoštvo drugih ljudi; i oni imahu sa sobom i mnoga stada ovaca i goveda.

39 Od testa koje iznesoše iz Egipta ispekoše kolače beskvasne, jer testo ne beše uskislo; jer behu isterani iz Egipta bez odlaganja tako da nisu mogli sebi hrane spremiti.

40 Sinovi Izrailjevi behu boravili u Egiptu četiri stotine i trideset godina.

41 I kad se navrši četiri stotine i trideset godina, tog dana iziđoše sve vojske Gospodnje iz zemlje egipatske.

42 Ta će se noć svetkovati Gospodu, jer ih on izvede iz zemlje egipatske. Tu će noć svetkovati Gospodu svi sinovi Izrailjevi i potomci njihovi.

43 Gospbd reče Mojsiju i Aronu: Ovo je naredba za pashu: Ni jedan tuđin neće od nje jesti.

44 Obrezaćeš svakog slugu za novce kupljenog; onda će on jesti od nje.

45 Stranac i najamnik neće jesti od nje.

46 Ona će se samo u kući jesti. Nećete iznositi mesa od nje iz kuće, i ni jednu kost nećete prelomiti.

47 Ceo će zbor Izrailjev prirediti pashu.

48 Ako bi tuđin koji kod tebe boravi hteo svetkovati pashu Gospodnju, moraće da se obreže svako muško iz doma njegova; pa će onda pristupiti da je svetkuje, i biće kao i domorodac; ali niko neobrezan neće od nje jesti.

49 Isti će zakon biti i za domorodca i za stranca koji među vama boravi.

50 Svi sinovi Izrailjevi učiniše kako zapovedi Gospod Mojsiju i Aronu: oni učiniše tako.

51 I tog istog dana izvede Gospod sinove Izrailjeve iz zemlje egipatske po četama njihovim.

Glava 13.

1 Gospod reče Mojsiju:

2 Posveti mi svakog prvenca; svakog prvenca sinova Izrailjevih i od ljudi i od životinja: on je moj.

3 Mojsije reče narodu: Zapamtite ovaj dan, u koji iziđoste iz Egipta, iz doma robovanja, jer vas krepkom rukom Gospod izvede odande. Neće se jesti hleba s kvascem.

4 Vi izlazite danas, u mesecu klasja^[4]

5 Kad te Gospod uvede u zemlju Hananeja, Heteja, Amoreja, Jeveja i Jevuseja, za koju se zakle ocima tvojim da će ti je dati, zemlju u kojoj teče mleko i med, tada ćeš ti tu službu služiti Gospodu u ovaj mesec.

6 Sedam dana ješćeš hlebove beskvasne a sedmi će dan biti praznik Gospodnji.

7 Hlebovi beskvasni ješće se sedam dana i kod tebe se neće videti hleba s kvascem, i neće se kod tebe videti kvasac u celoj zemlji tvojoj.

8 Tad ćeš sinu svome kazati: Ovo je na uspomenu za ono što je učinio za me Gospod kad sam izlazio iz Egipta.

9 To će ti biti kao znak na ruci tvojoj i kao spomen među očima tvojim, da ti zakon Gospodnji bude u ustima tvojim; jer te je krepkom rukom Gospod izveo iz Egipta.

10 Ovu ćeš naredbu izvršiti u naznačeno vreme od godine na godinu.

11 Kad te Gospod uvede u zemlju Hananeja, kao što se zakle tebi i ocima tvojim, i kad ti je da,

12 posvetićeš Gospodu svakog prvenca, a i svakog prvenca od životinja svojih: što je muško to je Gospodnje.

13 Svako magare prvenče otkupićeš jagnjetom ili jaretom; ako li ga ne otkupiš slomićeš mu vrat. Otkupićeš i svakog prvenca čovečjeg između sinova svojih.

14 A kad te jednog dana zapita sin tvoj: šta je to?, odgovorićeš mu: Rukom krepkom izvede nas Gospod iz Egipta, iz doma robovanja,

15 i kad otvrdnu Faraon te ne hte nas pustiti da idemo, Gospod pobi sve prvence u zemlji egipatskoj, od prvenca čovečjeg do prvenca životinja; zato prinosim Gospodu sve muško prvorođeno, a svakoga prvenca sinova svojih otkupljujem.

16 To će ti biti kao znak na ruci i kao počeonik među očima tvojim, da nas je krepkom rukom Gospod izveo iz Egipta.

17 Kad Faraon pusti narod, ne odvede ih Bog preko zemlje Filistejske, i ako to beše najkraći put, jer Bog reče: Da se ne pokaje narod kad vidi rat, i ne vrati se u Egipat.

18 Nego Bog povede narod preko pustinje k Crvenome Moru. Sinovi Izrailjevi iziđoše pod oružjem iz zemlje egipatske.

19 Mojsije uze sa sobom kosti Josifove, jer Josif beše zakleo sinove Izrailjeve rekavši: Bog će vas pohoditi i tad iznesite kosti moje odavde sa sobom.

20 Oni se krenuše iz Sohota i ulogoriše se u Etamu nakraj pustinje.

21 Gospod iđaše pred njima, danju u stubu od oblaka da ih vodi u putu njihovom, a noću u stubu od ognja da im svetli, da bi putovali danju i noću.

22 Stub od oblaka se ne uklanjaše ispred naroda danju, ni stub od ognja noću.

Glava 14.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Kaži sinovima Izrailjevim neka okrenu u stranu i stanu u logor pred Pi-Airotom, između Migdola i mora, prema Vel-Sefonu; prema njemu neka stanu u logor pokraj mora.

3 Faraon će reći za sinove Izrailjeve: Zašli su u zemlju; zatvorila ih je pustinja.

4 Ja ću otvrdnuti srce Faraona i on će poći u poteru za vama, ali ću se ja proslaviti na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Egipćani će poznati da sam ja Gospod. I sinovi Izrailjevi učiniše tako.

5 Kad bi javljeno kralju egipatskome da je pobegao narod, promeni se srce Faraonovo i sluga njegovih prema narodu, i oni rekoše: Šta učinismo te pustismo Izrailja čiju službu nećemo više imati!

6 I Faraon zapreže kola svoja i uze narod svoj sa sobom.

7 Uze šest stotina kola izabranih i sva kola egipatska; u svim kolima bejahu ratnici.

8 Gospod učini te otvrdnu srce Faraona, kralja egipatskoga, i on pođe u poteru za sinovima Izrailjevim, kad sinovi Izrailjevi pođoše ruke uzdignute^[5].

9 Egipćani ih terahu; i svi konji, kola Faraonova, konjanici njegovi i vojska njegova zatekoše ih u logoru kraj mora. kod Pi-Airota, prema Vel-Sefonu.

10 Faraon se približavaše. Sinovi Izrailjevi podigoše oči, i gle, Egipćani iđahu za njima. I sinovi se Izrailjevi mnogo uplašiše i povikaše ka Gospodu.

11 Oni rekoše Mojsiju: Zar ne beše grobova u Egiptu, nego nas odvede u pustinju da izginemo! Što nam učini te si nas iz Egipta izveo!

12 Nismo li ti govorili u Egiptu; Pusti nas da služimo Egipćanima jer volimo da služimo Egipćanima nego li u pustinji da izginemo!

13 Mojsije odgovori narodu; Ne bojte se, ostanite na mestu i gledajte izbavljenje koje će vam danas Gospod doneti; jer Egipćane koje danas vidite nećete nikad više videti.

14 Gospod će se boriti za vas, a vi mirujte.

15 Gospod reče Mojsiju: Šta je ta vika? Kaži sinovima Izrailjevim nek se krenu.

16 A ti digni štap svoj i pruži ruku svoju na more i rascepi ga, i sinovi će Izrailjevi ići posred mora suhim.

17 Ja ću učiniti da otvrdne srce Egipćana i da idu za vama i proslaviću se na Faraonu i na svoj vojsci njegovoj, na kolima njegovim i na konjanicima njegovim.

18 I Egipćani će poznati da sam ja Gospod, kad se proslavim na Faraonu, na kolima njegovim i na konjanicima njegovim.

19 Anđeo Gospodnji, koji iđaše pred vojskom Izrailjovom otide im za ledja; i stub od oblaka koji iđaše ispred njih krenu se i stade im za leđa.

20 On se postavi između vojske egipatske i vojske Izrailjske. Taj oblak beše mračan na jednu stranu a na drugu stranu osvetljavaše noć. I te noći dve vojske ne pristupiše jedna drugoj.

21 Mojsije pruži ruku svoju na more, i Gospod uzbi more vetrom istočnim, koji zaduva jako celu noć, i osuši more, i voda se rastupi.

22 Sinovi Izrailjevi uđoše usred mora suhim, i voda im stajaše kao zid s desne i s leve strane.

23 Egipćani ih terahu; i svi konji Faraonovi, kola i konjanici njegovi uđoše za njima usred mora.

24 U jutrenju stražu Gospod pogleda na vojsku egipatsku iz stuba od ognja i oblaka, i smete vojsku egipatsku.

25 On pozbaca točkove kolima njihovim, te ih jedva vucijahu. Tada rekoše Egipćani: Bežimo od Izrailja, jer se Gospod bori za njih s Egipćanima.

26 Gospod reče Mojsiju: Pruži ruku na more, i vratiće se voda na Egipćane, na kola njihova i na konjanike njihove.

27 Mojsije pruži ruku svoju na more. I pred zoru more opet dođe na silu svoju i Egipćani nagoše bežati od njega; ali Gospod baci Egipćane usred mora.

28 Vratiše se vode i pokriše kola i konjanike i svu vojsku Faraonovu, koja beše za Izrailjevim sinovima u more ušli.

29 Ali sinovi Izrailjevi iđahu posred mora suhim, i vode im stajahu kao zidovi s desne i s leve strane.

30 Tog dana izbavi Gospod Izrailja iz ruku egipatskih i Izrailj vide mrtve Egipćane na obali morskoj!

31 Izrailj vide krepku ruku kojom Gospod udari Egipćane, i narod se poboja Gospoda i verova u Gospoda i u Mojsija slugu njegovog.

Glava 15.

1 Tada Mojsije i sinovi Izrailjevi zapevaše ovu pesmu Gospodu. Oni rekoše: Pevaću Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjanika u more rinu.

2 Gospod je sila moja i pesma moja, on je spas moj bio. On je Bog moj, ja ću njega slaviti; on je Bog i oca moga, ja ću njega uzvisiti.

3 Gospod je veliki ratnik, ime mu je Gospod.

4 On je kola Faraona i vojsku njegovu u more rinuo. Najbolje se vojvode njegove utopiše u moru Crvenome.

5 Bezdani ih pokriše, kao kamen utonuše.

6 Desnica je tvoja, Gospode, pokazala silu svoju, desnica je tvoja, Gospode, neprijatelje satrla.

7 Snagom veličanstva svoga odbio si one koji ustaše na te, pustio si gnev svoj i on ih kao slamu proždre.

8 Vode se uzdigoše od dihanja nozdrva tvojih, valovi se kao zidovi podigoše, u dubini mora stinuše se talasi.

9 Dušman reče: Teraću, stignuću, deliću ja plen, nasitiće se osveta moja, izvućiću mač svoj, ruka će ih moja istrebiti.

10 Al' ti dunu dahom svojim i more ih pokri; utonuše kô olovo u dubinu vode.

11 Ko je kao ti među bogovima, Gospode? Ko je kao ti slavan u svetosti, čudotvoran i dostojan hvale?

12 Ti desnicu svoju pruži i zemlja ih proždre.

13 Milošću si svojom ti vodio i svoj narod izbavio, i krepošću svojom ti ga pratiš u stan svoje svetosti.

14 Čuše ga narodi i uzdrhtaše; muka ljude Filistejce spopade.

15 Tad s' Edomske prepadoše starešine, drhat obuze Moavske junake, uplaši se ceo svet u Hananskoj.

16 Strah i trepet spopade ih. Od silne ruke tvoje, kao kamen zamuknuše, dok ne prođe narod tvoj, Gospode, dok ne prođe narod koji si zadobio.

17 Odvešćeš ga ti i posadićeš na gori nasleđa svoga, na mestu koje si ti, Gospode, za stan sebi spremio, u svetilištu koje tvoje ruke, Gospode, utvrdiše.

18 Gospod će do veka kraljevati;

19 jer uđoše u more konji i kola i konjanici Faraonovi, i povrati na njih Gospod vode morske, ali sinovi Izrailjevi suhim putem preko mora pređoše.

20 Marija, proročica, sestra Aronova, uze daire u ruku svoju i k njoj priđoše sve žene s dairama, igrajući.

21 Marija otpevaše sinovima Izrailjevim: Pevajte Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjanika u more rinu.

22 Mojsije krenu sinove Izrailjeve od mora Crvenoga. Oni pođoše u pustinju Sur, i posle tri dana hoda ne nađoše vode.

23 Odande dođoše u Meru, ali ne mogoše piti vode u Meri, jer beše gorka. Zato se i prozva to mesto Mera^[6].

24 Narod zamrmlja na Mojsija, govoreći: Šta ćemo piti?

25 Mojsije zavapi ka Gospodu, i Gospod mu pokaza jedno drvo, koje on baci u vodu, i voda posta slatka. Onde Gospod dade narodu zakone i naredbe i onde ga okuša.

26 On reče: Ako dobro slušaš glas Gospoda, Boga svoga, i učiniš što je pravo pred očima njegovim, i ako prigneš uho k zapovestima njegovim i čuvaš sve zakone njegove, ni jedne bolesti koju sam pustio na Egipat neću pustiti na tebe; jer sam ja, Gospod, koji te leči.

27 Oni stigoše u Elim, gde bejaše dvanaest izvora i sedamdeset palama. Onde stadoše u logor kod vode.

Glava 16.

1 Sav zbor sinova Izrailjevih krenu se iz Elima i dođe u pustinju Sinsku, koja je između Elima i Sinaja, petnaestoga dana drugoga meseca pošto iziđoše iz zemlje egipatske.

2 I sav zbor sinova Izrailjevih poče mrmljati na Mojsija i na Arona u pustinji.

3 Rekoše im sinovi Izrailjevi: Što nismo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji egipatskoj, kad seđasmo kod lonaca punih mesa i jeđasmo hleba izobila! Što nas izvedoste u ovu pustinju da sav ovaj zbor glađu pomorite!

4 Gospod reče Mojsiju: Evo učiniću da vam s neba hleb pada, a narod nek izlazi i pokupi svaki dan koliko mu treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mom zakonu ili neće.

5 Šestoga dana, kad zgotove ono što budu pokupili, biće ga dvaput onoliko koliko nakupe svaki dan.

6 Mojsije i Aron rekoše svim sinovima Izrailjevim: Večeras ćete poznati da vas je Gospod izveo iz zemlje egipatske.

7 I ujutru videćete slavu Gospodnju, jer je on čuo mrmljanje vaše na Gospoda. Jer šta smo mi da mrmljate na nas?

8 Mojsije reče: Večeras će vam Gospod dati mesa da jedete, a u jutru hleba da se nasitite, jer je Gospod čuo mrmljanje vaše, koje upraviste na njega. Jer mrmljanje vaše nije na nas, nego na Gospoda upravljeno.

9 Mojsije reče Aronu: Kaži svemu zboru sinova Izrailjevih: Pristupite pred Gospoda, jer je on čuo mrmljanje vaše.

10 I dok Aron govoraše svemu zboru sinova Izrailjevih, pogledaše oni u pustinju, i gle, slava Gospodnja pokaza se u oblaku.

11 Gospod reče Mojsiju:

12 Čuo sam mrmljanje sinova Izrailjevih. Kaži im: Večeras čete jesti mesa, a ujutru ćete se nasititi hleba i poznaćete da sam ja, Gospod, Bog vaš.

13 U veče doleteše prepelice i prekriliše logor, a u jutru pade rosa oko logora.

14 A kad se diže rosa, nađe se po pustinji nešto sitno, okruglo, sitno kao slana po zemlji.

15 Kad to videše, sinovi Izrailjevi govorahu jedan drugome: Šta je ovo? Jer ne znadijahu šta to beše. Mojsije im reće: To je hleb što vam dade Gospod da jedete.

16 Evo što je Gospod naredio: Kupite ga svaki dan koliko kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju osoba vaših; svaki neka uzme za one koji su mu u šatoru.

17 Sinovi Izrailjevi učiniše tako, i nakupiše koji više, koji manje.

18 Meriše zatim na gomor i ne dođe više onome koji nakupi mnogo, niti manje onome koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je trebalo da jede.

19 Mojsije im reče: Niko da ne ostavlja od toga za sutra.

20 Ali oni ne poslušaše Mojsija, nego neki ostaviše od toga za sutra, ali se to ucrva i usmrdi. Mojsije se rasrdi na te ljude.

21 Svako jutro kupljaše svaki koliko mu trebaše zajelo, a kad sunce ogrevaše, tada se sve rastapaše.

22 Šestog dana nakupiše hleba dvaput toliko, po dva omera na svakoga. Sve starešine od zbora dođoše i javiše to Mojsiju.

23 I Mojsije im reče: To je kako je Gospod naredio. Sutra je dan odmora, subota Gospodu posvećena; što ćete peći ispecite i što ćete kuhati skuhajte, a što preteče ostavite i čuvajte za sutra.

24 I oni ostaviše za sutra kao što beše naredio Mojsije, i to se ne usmrdi niti bejaše crva.

25 Mojsije reče: Jedite to danas, jer je danas subota; danas ga nećete naći u polju.

26 Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, i tada ga neće biti.

28 Sedmog dana iziđoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše.

28 Gospod reče Mojsiju: Dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?

29 Promislite da vam je Gospod subotu dao; zato vam on šestog dana daje hranu za dva dana. Neka svaki ostane na svome mestu i nek niko ne izlazi sa svog mesta u sedmi dan.

30 I narod počinu u sedmi dan.

31 Dom Izrailjev prozva tu hranu mana^[7]. Ona bejaše kao seme korijandrovo; bejaše bela i imala je ukus medenih kolača.

32 Mojsije reče: Evo što je zapovedio Gospod: Neka se sačuva gomor mane za potomke vaše, da vide hleb kojim sam vas hranio u pustinji kad vas izvedoh iz zemlje egipatske.

33 I Mojsije reče Aronu: Uzmi krčag i naspi pun gomor mane, i metni ga pred Gospoda da se čuva za potomke vaše.

34 I Aron ga ostavi pred Svedočanstvom, da se čuva.

35 Sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina, dok ne dođoše u naseljenu zemlju; jedoše manu dok ne dođoše na među zemlje Hananske.

36 Gomor je deseti deo efe.

Glava 17.

1 Sav zbor sinova Izrailjevih pođe iz pustinje Sinske putem koji beše Gospod odredio, i stadoše u logor u Rafidinu, gde narod ne nađe vode da pije.

2 Tad se narod poče svađati s Mojsijem govoreći: Daj nam vode da pijemo! Mojsije im odgovori: Što se svađate sa mnom? Što kušate Gospoda?

3 Ali narod beše žedan i vikaše na Mojsija, i govoraše: Zašto si nas izveo iz Egipta da nas i sinove naše i stada naša pomoriš žeđu?

4 Mojsije zavapi ka Gospodu govoreći: Šta ću činiti s ovim narodom? Još malo pa će me kamenovati.

5 Gospod reče Mojsiju: Prođi ispred naroda i uzmi sa sobom starešine Izrailjske, uzmi u ruku svoju štap svoj kojim si udario vodu i idi.

6 Ja ću stajati pred tobom na Horivskoj steni; ti udari u stenu i poteći će iz nje voda da narod pije. Mojsije učini tako pred starešinama Izrailjskim.

7 On nazva ono mesto Masa i Meriva^[8] zato što se sinovi Izrailjevi svađaše i kušaše Gospoda, govoreći: Je li Gospod među nama ili nije?

8 Amalik dođe da se u Rafidinu bije s Izrailjem.

9 Tada Mojsije reče Isusu: Izberi nam ljude te iziđi i bij se s Amalikom; a ja ću sutra stati na vrh brda sa štapom Božjim u ruci.

10 Isus učini kako mu reče Mojsije i pobi se s Amalikom; a Mojsije, Aron i Or iziđoše na vrh brda.

11 Dokle Mojsije držaše ruke svoje u vis nadbijahu Izrailjci, a kada je spuštao ruke Amalik je nadvlađivao.

12 Ali kako ruke Mojsiju otežaše, to uzeše kamen, podmetnuše mu ga, i on sede, a Aron i Or držahu mu ruke, jedan s jedne a drugi s druge strane, i ne spustiše mu ruke do zahoda sunca.

13 I Isus pobedi Amalika i narod njegov oštricom mača.

14 Gospod reče Mojsiju: Zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu da ću izbrisati spomen Amalika ispod neba.

15 Mojsije načini oltar i nazva ga: Gospod, zastava moja.

16 I reče: Što se ruka podigla na presto Gospodnji trajaće rat Gospodnji na Amalika od kolena do kolena.

Glava 18.

1 Jotor, sveštenik Madijamski, tast Mojsijev, ču sve što učini Gospod Mojsiju i Izrailju, narodu svome, i kako Gospod izvede Izrailja iz Egipta.

2 Jotor, tast Mojsijev, uze Seforu, ženu Mojsijevu, koju on beše poslao natrag,

3 i dva sina njezina, od kojih jednom beše ime Girsam, jer, reče, tuđin sam u tuđoj zemlji,

4 a drugome beše ime Eliezer^[9], jer, reče, Bog oca moga bi mi u pomoći i spase me od mača Faraonova.

5 Jotor, tast Mojsijev, dođe sa sinovima njegovim i sa ženom njegovom, k Mojsiju u pustinju gde on beše u logoru na gori Božjoj.

6 On poruči Mojsiju: Ja, tast tvoj, dolazim tebi sa ženom tvojom i dva sina njezina.

7 Mojsije iziđe na susret tastu svome, pokloni mu se i poljubi ga. Upitaše se za zdravlje i uđoše u Mojsijev šator.

8 Mojsije pripovedi tastu svome sve što učini Gospod Faraonu i Egipćanima radi Izrailja, i sve nevolje koje ih snađoše putem, i kako ih Gospod izbavi.

9 Jotor se obradova za sve dobro što Gospod učini Izrailju izbavivši ga iz ruku Egipćana.

10 I Jotor reče: Blagosloven da je Gospod, koji vas izbavi iz ruku Egipćana i iz ruke Faraonove, koji izbavi narod iz ruku Egipćana.

11 Sada vidim da je Gospod veći od svih bogova, jer je zloća Egipćana na njih same pala.

12 Jotor, tast Mojsijev, prinese Bogu žrtvu paljenicu i prinose. Aron i sve starešine Izrailjske dođoše i jedoše s tastom Mojsijevim pred Bogom.

13 Sutradan Mojsije sede da sudi narodu, i narod staja pred Mojsijem od jutra do večera.

14 Tast Mojsijev vide sve što on činjaše za narod i reče: šta to radiš s narodom? Zašto sam sudiš i ceo narod ostaje pred tobom od jutra do večera?

15 Mojsije odgovori tastu svomu: Zato što narod k meni dolazi da Boga pita.

16 Kad imaju neki posao oni k meni dolaze, i ja im sudim, i kazujem naredbe Božje i zakone njegove.

17 Tast Mojsijev reče njemu: Nije dobro što to radiš.

18 Umorićeš se i ti i narod koji je s tobom, jer je to preko snage tvoje i nećeš moći sam da stigneš.

19 Slušaj sad moj glas: daću ti jedan savet i nek je Bog s tobom! Budi ti kod Boga tumač naroda i pitanja njegova iznesi pred Boga.

20 Uči ih naredbama i zakonima njegovim, i pokazuj im put kojim treba da idu i šta imaju da rade.

21 Izberi iz svega naroda ljude vredne, koji se Boga boje, ljude poštene, neprijatelje lakomosti, pa ih postavi nad njima za poglavare, za tisućnike, stotinike, pedesetnike i desetnike.

22 Oni neka sude narodu u svako doba. Stvari važnije neka iznesu pred tebe, a o manjim stvarima nek sami presude. Olakšavaj svoj teret i neka ga i oni s tobom nose.

23 Ako tako činiš i Bog ti daje zapovesti, moći ćeš odoleti, i sav će ovaj narod srećno dostignuti sudbinu svoju.

24 Mojsije posluša glas tasta svoga i učini kao što mu on reče.

25 Mojsije izabra iz svega Izrailja ljude vredne, i postavi ih za poglavare naroda, za tisućnike, stotinike, pedesetnike i desetnike.

26 Oni suđahu narodu u svako doba. Stvari teške iznošahu pred Mojsija a male stvari presuđivahu sami.

27 Mojsije otpusti tasta svoga, i Jotor se vrati u svoju zemlju.

Glava 19.

1 Trećega meseca pošto iziđoše iz Egipta, tog dana sinovi Izrailjevi dođoše u pustinju Sinajsku.

2 Krenuvši se iz Rafidina dođoše u pustinju Sinajsku, i stadoše u logor u pustinji. Izrailj stade u logor onde pod gorom.

3 Mojsije iziđe na goru k Bogu; i Gospod ga zovnu s gore govoreći: Ovako ćeš kazati domu Jakovljevu i kazaćeš sinovima Izrailjevim:

4 Videli ste što sam učinio Egiptu i kako sam vas na orlovim krilima nosio i doveo vas k sebi.

5 A sad ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja.

6 Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod. To su reči koje ćeš kazati sinovima Izrailjevim.

7 Mojsije dođe da sazove starešine naroda, i iznese pred njih sve te reči, kao što mu Gospod beše zapovedio.

8 Ceo narod odgovori: Sve što je kazao Gospod činićemo. Mojsije javi Gospodu reči naroda.

9 I Gospod reče Mojsiju: Evo ja ću doći k tebi u gustom oblaku, da narod čuje kad ti govorim i da ti uvek veruje. Mojsije javi Gospodu reči naroda.

10 I Gospod reče Mojsiju: Idi k narodu; osveštaj ih danas i sutra, neka operu haljine svoje.

11 Neka budu gotovi za treći dan; jer će u treći dan Gospod sići pred svim narodom na goru Sinajsku.

12 Postavićeš narodu među u naokolo i reći ćeš: Čuvajte se da ne stupite na goru i da se ne dotaknete kraja njezina. Ko se god dotakne gore biće smrti predan.

13 Neće se na njega ruka metnuti, nego će se kamenovati, ili će se prostreliti. Bila to životinja ili bio čovek, neće ostati u životu. Kad truba zatrubi onda neka pođu ka gori.

14 Mojsije siđe s gore k narodu. On osvešta narod i svi opraše haljine svoje.

15 I on reče narodu: Budite gotovi za treći dan; ne prilazite ni kakvoj ženskoj.

16 Trećeg dana u jutro zagrmeše gromovi, zasevaše munje i gust oblak obavi goru. Glas trube odjeknu silno i ceo narod koji bejaše u logoru zadrhta od straha.

17 Mojsije izvede narod iz logora pred Boga, i oni stadoše ispod gore.

18 Gora Sinajska se sva dimljaše, jer siđe na nju Bog u ognju; i iz nje se podizaše dim, kao dim iz peći, i sva se gora silno tresijaše.

19 Glas trube odjekivaše sve jače i jače. Mojsije govoraše, a Bog mu silnim glasom odgovaraše.

20 Tako siđe Gospod na goru Sinajsku, na vrh gore. Gospod pozva Mojsija na vrh gore. I Mojsije se pope.

21 Gospod reče Mojsiju: Siđi, opomeni narod da ne prilazi ka Gospodu, da gleda, — da ne bi mnogi od njih poginuli.

22 I sveštenici koji pristupaju ka Gospodu neka se osveštaju, da ih ne bi Gospod smrću pogodio.

23 Mojsije reče Gospodu: Neće moći narod izići na goru Sinajsku, jer si nam ti to naročito zabranio rekavši: Postavljaj među okolo gore i osveštaj je.

24 Gospod mu reče: Idi sidji; doći ćeš posle s Aronom; ali sveštenici i narod da ne prilaze da domu pred Gospoda, da ih ne bi smrću pogodio.

25 Mojsije siđe k narodu i kaza mu sve to.

Glava 20.

1 Tada reče Bog sve ove reči govoreći:

2 Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz doma robovanja.

3 Nećeš imati drugih bogova pred licem mojim.

4 Nečeš graditi sebi kipa rezana niti slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje.

5 Nećeš im se klanjati niti im služiti; jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Bog ljubomoran koji kažnjava grehe otaca do trećega i do četvrtoga kolena na sinovima onih koji me mrze,

6 a činim milost do hiljaditog kolena onima koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.

7 Nećeš uzimati uzalud imena Gospoda, Boga svoga, jer Gospod neće ostaviti bez kazne onoga koji uzme uzalud ime njegovo.

8 Sećaćeš se dana odmora da ga svetkuješ.

9 Šest dana ćeš raditi i svršavaćeš sav posao svoj.

10 Ali je sedmi dan, dan odmora Gospoda, Boga tvoga; tada nećeš raditi nikakvoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je na vratima tvojim.

11 Jer je za šest dana Gospod stvorio nebesa, zemlju i more i sve što je u njima; a u sedmi dan počinu. Zato je Gospod blagoslovio dan odmora i posvetio ga.

12 Poštovaćeš oca svoga i mater svoju da ti se produlje dani na zemlji koju ti da Gospod, Bog tvoj.

13 Ne ubi.

14 Ne čini preljube.

15 Ne kradi.

16 Ne svedoči lažno na bližnjega svoga.

17 Ne požudi kuće bližnjega svoga, ne požudi žene bližnjega svoga, ni sluge njegove, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, ni bilo čega što je bližnjega tvoga.

18 Ceo narod ču gromove i trubu i vide munje i goru svu u dimu, i videvši to narod drhtaše i držaše se podaleko.

19 Oni rekoše Mojsiju: Govori nam ti i slušaćemo: ali da nam ne govori Bog, da ne pomremo.

20 Mojsije reče narodu: Ne bojte se, jer Bog dođe da vas iskuša, i da pred očima svojim imate strah njegov, da ne biste grešili.

21 Narod se držaše podaleko, ali Mojsije se približi oblaku u kojemu beše Bog.

22 Gospod reče Mojsiju: Ovako govori sinovima Izrailjevim: Sami ste videli da vam govorih s nebesa.

23 Nećete graditi bogova srebrnih ni bogova zlatnih da ih uza me stavite; nećete ih graditi.

24 Podignućeš mi oltar od zemlje na kojemu ćeš mi prinositi žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalnice, ovce svoje i telad svoju. Svuda kud zapovedim da se spominje ime moje, doći ću k tebi i blagosloviću te.

25 Ako mi načiniš oltar od kamena, ne načini ga od tesanog kamena; jer ako povučeš po kamenu gvožđem, oskvrnićeš ga.

26 Nećeš uz stepenice da se na moj oltar penješ, da se ne otkrije golotinja tvoja.

Glava 21.

1 Ovo su zakoni koje ćeš im doneti:

2 Ako kupiš roba Jevrejina, neka ti služi šest godina, ali sedme godine nek otide slobodan bez otkupa.

3 Ako je došao sam, otići će sam; ako je imao ženu, ići će i žena njegova s njim.

4 Ako mu je gospodar njegov dao ženu, žena s decom svojom ostaće gospodaru, a on će ići sam.

5 Ako rob reče: Volim gospodara svoga, ženu svoju i decu svoju, neću da odlazim slobodan, —

6 tad će ga gospodar njegov dovesti pred Sudije, učiniće da on stane kod vrata ili kod dovratka, i gospodar njegov će mu probušiti uho šilom, i rob će ostati za uvek u njegovoj službi.

7 Ako neko proda kćer svoju da bude robinja, ona neće odlaziti onako kao što odlaze robovi.

8 Ako ne bude bila po volji gospodaru koji je nameravao da je uzme za ženu, pustiće je na otkup; ali on nema vlast da je proda u tuđ narod, učinivši joj neveru.

9 Ako je odredi za sina svoga, on će prema njoj postupati po pravu koje imaju kćeri.

10 Ako uzme drugu ženu, on prvoj neće umaliti ni hrane ni odela ni bračnih prava.

11 Ako joj ovo troje ne učini, ona će moći otići bez otkupa, bez da da novac.

12 Ko smrtno udari čoveka biće kažnjen smrću.

13 Ako mu nije zasede pravio, nego Bog učini da mu u ruke padne, odrediću ti mesto kud može da se skloni.

14 Ako ko namerno ustane na bližnjega svoga, da ga na prevaru ubije, odvuci ga i od moga oltara da se pogubi.

15 Ko udari oca svoga ili mater svoju smrću da se kazni.

16 Ko ukrade čoveka i proda ga, ili pridrži ga u svojim rukama, smrću da se kazni.

17 Ko opsuje oca svoga ili mater svoju, smrću da se kazni.

18 Kad se posvade ljudi, pa jedan udari drugoga kamenom ili pesnicom, ali onaj ne umre nego padne u postelju,

19 onaj koji ga je udario neće biti kažnjen ako se onaj drugi pridigne i iziđe i hoda o štapu; samo će mu on nadoknaditi prekidanje rada i staraće se o njegovom bolovanju dok ne ozdravi.

20 Ko udari svog roba ili svoju robinju štapom, i rob mu umre pod rukom, taj će se kazniti;

21 ali ako preživi dan ili dva, neće se kazniti, jer je to njegov novac.

22 Kad se posvade ljudi, pa neko od njih udari trudnu ženu tako da ona pobaci bez druge štete, platiće pred sudijom globu koju muž njezin traži;

23 ali ako nastane šteta, tad ćeš uzeti život za život,

24 oko za oko, zub za zub. ruku za ruku, nogu za nogu,

25 užeg za užeg, ranu za ranu, modricu za modricu.

26 Ako ko udari u oko roba svoga ili robinju svoju, te mu pokvari oko, otpustiće ga slobodna za oko njegovo;

27 a ako izbije zub robu svome muškom ili ženskom, pustiće ga slobodna za zub njegov.

28 Ako vô ubode čoveka ili ženu te im time prouzrokuje smrt, vô će se kamenovati, meso od njega se neće jesti, i gospodar od vola se neće kazniti.

29 Ali ako je vô pre bio bodač i gospodar je njegov znao za to i nije ga čuvao, i vô ubije čoveka ili ženu, vô će se kamenovati i gospodar njegov smrću kazniti.

30 Ako se gospodaru odredi cena za otkup svog života, platiće sve što mu se nametne.

31 Ako vô ubode sina ili kćer, primeniće se ovaj isti zakon.

32 Ako vv ubode roba ili robinju, daće se trideset sikli srebra a vo će se kamenovati.

33 Ako ko otkrije bunar ili ga iskopa i ne pokrije, pa upadne vo ili magare, posednik bunara

34 platiće gospodaru vrednost životinje u novcu, i držaće za sebe uginulu životinju.

35 Ako nečiji vo ubode vola drugome, prodaće živog vola i podeliće cenu; podeliće i uginulog vola.

36 Ali ako se zna da je vo pre bio bodač, a njegov gospodar ga nije čuvao, taj će gospodar dati vola za vola, a držaće za sebe uginulog vola.

Glava 22.

1 Ko ukrade vola ili ovcu, i zakolje ili proda, vratiće pet volova za jednog vola i četiri ovce za jednu ovcu.

2 Ako se lupež uhvati na delu obijanja, te se on umlati tako da umre, onaj koji ubije neće biti kriv za ubistvo;

3 ali ako je već granulo sunce odgovaraće za ubistvo. Lupež će morati sve da povrati, a ako ništa nema, onda će se on prodati za njegovu krađu.

4 Ako se ono što je pokrao, bio to vo ili magarac ili ovca, nađe u njegovim rukama živo, vratiće dvostruko.

5 Ko potre njivu ili vinograd, i pusti stoku svoju da pase po tuđoj njivi, naknadiće najboljim sa svoje njive i najboljim iz svoga vinograda.

6 Ako bukne vatra i naiđe na trnje, pa izgori stog ili žito koje još stoji, ili njiva, onaj koji je prouzrokovao požar moraće da da naknadu.

7 Ako neko da drugome novac ili stvari na ostavu, pa se to ukrade iz kuće ovog poslednjeg, lupež će vratiti dvostruko, ako se on nađe;

8 ako se lupež ne nađe, tada će gospodar od kuće stati pred Sudije da izjavi da nije posegao rukom na stvar bližnjega svoga.

9 Za svaku prevaru koja se odnosi na vola, na magarca, na ovcu, na haljinu ili na stvar izgubljenu, za koju neko kaže: Moja je! — raspra obojice ići će pred Sudije, pa koga Sudije osude, onaj će vratiti dvostruko bližnjemu svome.

10 Ako neko da drugome magarca, vola, ovcu ili kakvu god životinju na čuvanje, pa ona ugine ili ohrone, ili je neko odnese a da to niko ne vidi,

11 položiće se zakletva imenu Gospodnjemu, i onaj koji je čuvao životinju zakleće se da nije posegao rukom na dobro bližnjega svoga, i gospodar životinje primiće tu zakletvu, a onaj drugi neće biti dužan da što vrati.

12 Ali ako mu je životinja iz njegove kuće ukradena, biće odgovoran za povratak gospodaru.

13 Ako životinja bude rastrgnuta, izneće je kao dokaz i neće odgovarati za ono što je rastrgnuto.

14 Ako neko uzme od drugoga životinju na poslugu, pa ona ohrone ili ugine u odsustvu gospodara, postojaće dužnost povraćaja.

15 Ako je gospodar bio prisutan, neće postojati dužnost povraćaja. Ako je životinja najmljena, dostaće za to iznos najma.

16 Ko zavede devicu koja nije zaručena i leži s njom, platiće miraz i uzeće je za ženu.

17 Ako mu je otac njezin ne bi hteo dati, platiće vrednost miraza za device.

18 Vešticu nećeš ostavljati da živi.

19 Ko bi obležao živinče biće kažnjen smrću.

20 Ko prinosi žrtvu drugim bogovima osim jedinoga Gospoda, biće predan da se istrebi.

21 Stranca nećeš zlostavljati i nećeš cveliti, jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj.

22 Nemoj cveliti udovice i sirote.

23 Ako ih ucveliš i oni se k meni obrate, čuću ja vapaj njihov,

24 i raspaliće se gnev moj, i ja ću vas mačem pobiti, i vaše će žene postati udovice, i vaša deca sirote.

25 Kad daš novac u zajam narodu mome, siromahu koji je s tobom, nećeš prema njemu biti kao potraživalac, i od njega nećeš kamate tražiti.

26 Ako uzmeš u zalog haljinu bližnjemu svome, vratićeš mu je pre nego sunce zađe;

27 jer mu je to sve odelo čim zaklanja telo svoje; u čemu će spavati? A ako on zavapi k meni, ja ću njega čuti, jer sam ja milosrdan.

28 Ne opsuj Boga i ne opsuj starešinu naroda svoga.

29 Od žetve i od berbe svoje nemoj se zatezati da prineseš prvine. Prvenca između sinova svojih meni ćeš dati.

30 Tako ćeš mi takođe dati i prvenca od krave i od ovce svoje; sedam dana neka bude s majkom svojom, a osmog dana daćeš ga meni.

31 Vi ćete meni biti sveti ljudi. Mesa u polju rastrgnuta ne jedite; bacite ga psima.

Glava 23.

1 Ne iznosi lažnih glasova. Ne pristaj s bezdušnikom da svedočiš krivo.

2 Ne idi za mnoštvom da bi zlo učinio; i ne svedoči u parnici povodeći se za mnoštvom da bi se izvrnula pravda.

3 Ne ugađaj siromahu u parnici njegovoj.

4 Ako nađeš zalutalog vola ili magarca neprijatelja svoga, odvedi ga k njemu.

5 Ako vidiš da je neprijatelju tvome pao magarac pod teretom svojim, nemoj proći mimo njega da mu ne pomogneš, nego mu pomogni da ga rastovari.

6 Nemoj povrediti pravo siromaha naroda svoga u parnici njegovoj.

7 Ne izreci suda neduševnog, i ne čini da nevini i pravedni umre; jer ja neću krivoga opravdati.

8 Ne primaj poklona, jer poklon zaslepljuje one čije su oči otvorene i kvari reči pravednika.

9 Stranca ne cveli, jer vi znate kako je strancu, jer ste i vi bili stranci u zemlji egipatskoj!

10 Šest godina zasejavaj zemlju i sabiraj plod njezin;

11 a sedme godine ostavi je neka počine. Uživaće od nje siromasi naroda tvoga i zveri poljske ješće što ostane. Isto tako radi i s vinogradom svojim i s maslinama svojim.

12 Šest dana radi posao svoj a u sedmi dan počini, da se odmore vo i magarac tvoj, i da odahnu sin robinje tvoje i stranac.

13 Držite sve što sam vam kazao, i ne pominjite imena drugih bogova. Da se ne čuje to iz usta vaših.

14 Tri puta u godini praznovaćeš praznike u slavu moju.

15 Praznovaćeš praznik beskvasnih hlebova; sedam dana ješćeš beskvasne hlebove, kao što sam ti zapovedio, u vreme meseca klasja, jer si tada izišao iz Egipta; i niko da ne iziđe preda me prazan.

16 Praznovaćeš praznik žetve, prvina od truda svoga što poseješ u polju svome; i praznik berbe na kraju svake godine, kad sabereš plod truda svoga s njive.

17 Tri puta preko godine svi će muškarci tvoji izlaziti pred Gospoda, pred Večnoga.

18 Krvi od žrtve meni prinošene nećeš prinositi uz hlebove kvasne, a pretilina njena da ne prenoći do jutra.

19 Prvine od prvoga roda zemlje svoje donesi u dom Gospoda, Boga svoga. Ne kuhaj jagnjeta u mleku majke njegove.

20 Gle, ja šaljem anđela svoga pred tobom da te čuva na putu i da te izvede na mesto koje sam ti spremio.

21 Čuvaj se i slušaj ga, nemoj mu se protiviti, jer on neće grehe vaše oprostiti, jer je ime moje u njemu.

22 Ali ako slušaš glas njegov i uradiš sve što kažem, ja ću biti neprijatelj neprijatelja tvojih i protivnik protivnika tvojih.

23 Anđeo će moj pred tobom ići i vodiće te u zemlju Amoreja, Heteja, Ferezeja, Hananeja, Jeveja i Jevuseja, i ja ću njih istrebiti.

24 Ne klanjaj se bogovima njihovim niti im služi, i ne čini ono što ti narodi čine, nego ih istrebi i kipove njihove izlomi.

25 Služite Gospodu, Bogu svome, i on će blagosloviti hleb vaš i vodu vašu; i ukloniću bolest od tebe.

26 Neće biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji tvojoj; i napuniću broj dana tvojih.

27 Pustiću strah svoj pred tobom, i razbiću svaki narod na koji dođeš, i učiniću da svi neprijatelji tvoji okrenu leđa pred tobom.

28 Poslaću stršljene pred tobom da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred tebe.

29 Neću ih oterati ispred tebe za jednu godinu, da ne opusti zemlja i da se zverje poljsko ne namnoži na tebe.

30 Po malo ću ih odgoniti ispred tebe, dokle se ne namnožiš i zauzmeš zemlju.

31 Postaviću granice tvoje od mora Crvenoga do mora Filistejskoga i od pustinje do reke; jer ću ja vama u ruke predati stanovnike one zemlje, i ti ćeš ih oterati ispred sebe.

32 Ne sklapaj saveza s njima ni s bogovima njihovim.

33 Da ne stanuju u tvojoj zemlji, da te ne bi naveli da se ogrešiš o mene, jer bi ti tad služio bogovima njihovim, i to bi ti bila zamka.

Glava 24.

1 Bog reče Mojsiju: Popni se ka Gospodu, ti i Aron, Nadav i Avijud i sedamdeset starešina Izrailjevih, i poklonite se iz daleka.

2 Mojsije sam pristupiće ka Gospodu; ostali neće pristupiti, i narod se neće peti s njim.

3 Mojsije dođe i kaza narodu sve reči. Gospodnje i sve zakone. I ceo narod odgovori u jedan glas: Činićemo sve što je Gospod kazao.

4 Mojsije napisa sve reči Gospodnje. Zatim usta rano i podiže oltar pod gorom i postavi dvanaest kamena za dvanaest plemena Izrailjevih.

5 I posla nekoliko mladića, sinova Izrailjevih, da prinesu Gospodu žrtve paljenice i zakolju teoce na žrtve zahvalnice.

6. Mojsije uze polovinu krvi, metnu u legene, a drugom polovinom pokropi oltar.

7 On uze knjigu saveza i pročita je pred narodom. Oni rekoše: Sve što je kazao Gospod činićemo i slušaćemo. 8 Mojsije uze krv, pokropi njom narod, i reče: Evo krvi saveza koji Gospod učini s vama prema svim ovim rečima.

9 Zatim se popeše Mojsije i Aron, Nadav i Avijud i sedamdeset starešina Izrailjevih.

10 Oni videše Boga Izrailjeva, a pod nogama njegovim beše kao neki rad od safira, prozračan kao samo nebo u punoj vedrini njegovoj.

11 On ne istegnu ruku svoju nad izabranim između sinova Izrailjevih. Oni videše Boga, i jedoše i piše.

12 Gospod reče Mojsiju: Popni se k meni na goru, i ostani tu; daću ti ploče od kamena, zakon i naredbe koje sam zapisao da ih učiš.

13 Mojsije usta s Isusom, koji ga slušaše i Mojsije se pope na goru Božju.

14 On reče starešinama: Sedite tu dok se vratimo k vama. Eto Aron i Or ostaće s vama; ako neko od vas ima neki spor neka se obrati njima.

15 Mojsije se pope na goru, i oblak pokri goru.

16 Slava Gospodnja stajaše na gori Sinajskoj i oblak je pokri za šest dana, a u sedmi dan Bog zovnu Mojsija isred oblaka.

17 Slava Gospodnja izgledaše kao modar plamen navrh gore pred očima sinova Izrailjevih.

18 Mojsije uđe u oblak i pope se na goru. Mojsije osta na gori četrdeset dana i četrdeset noći.

Glava 25.

1 Gospod progovori Mojsiju i reče:

2 Reci sinovima Izrailjevim da mi prinesu prilog; primićete ga vi za mene od svakoga koji ga drage volje daje.

3 A evo što ćete od njih primiti u ime priloga: Zlato srebro i bakar;

4 tkanine plave, crvene i grimizne, tanki lan i kostret;

5 kože ovnujske crveno obojene i kože jazavčje, drvo bagremovo,

6 ulje za svećnjak, mirise za ulje pomazanja i za mirisavi kad;

7 kamenje onihovo i kamenje za ukivanje na efod i na naprsnik.

8 Načinićete mi svetilište, i ja ću nastavati među njima.

9 Učinićete šator i sve sprave njegove po slici koju ću vam pokazati.

10 Načiniće kovčeg od drveta bagremova, dva lakta i po u dužinu, jedan i po lakta u širinu i jedan i po lakta u visinu.

11 Potkovaćeš ga čistim zlatom, iznutra i spolja, a ozgo ćeš mu načiniti zlatan porub unaokolo.

12 Salićeš četiri beočuga od zlata i metnućeš ih na četiri ugla, da mu s jedne strane budu dva beočuga a dva beočuga s druge strane.

13 Načinićeš poluge od drveta bagremova i okovaćeš ih u zlato.

14 Provući ćeš poluge kroz beočuge s obe strane kovčega, da se o njima nosi kovčeg;

15 poluge će ostati u beočuzima i neće se vaditi iz njih.

16 U kovčeg metnućeš svedočanstvo koje ću ti ja dati. 17 Napravićeš zaklopac od čistoga zlata; dužina će njegova biti od dva lakta i po a širina jedan i po lakta.

18 Načinićeš dva heruvima zlatna; od kovanoga zlata ih načini, na dva kraja od zaklopca.

19 Jednoga heruvima načini najednom kraju a drugoga heruvima na drugom kraju; naćinićete heruvime da izlaze iz dva kraja zaklopca.

20 Heruvimi će biti raširenih krila svrh zaklopca, zaklanjajući ga krilima svojim a okrenuti jedan prema drugome. Heruvimi će imati lice okrenuto prema zaklopcu.

21 Metnućeš zaklopac na kovčeg a u kovčeg ćeš metnuti svedočanstvo koje ću ti ja dati.

22 Tu ću se ja sastati s tobom. S visine zaklopca, izmemu dva heruvima postavljena na kovčeg od svedočanstva daću ti sve zapovesti svoje za sinove Izrailjeve.

23 Načinićeš trpezu od drveta bagremova, dva lakta dugu, jedan i po lakta široku i jedan i po lakta visoku.

24 Okovaćeš je čistim zlatom i načinićeš joj zlatan porub unaokolo.

25 Unaokolo načinićeš joj oplatu s podlanice i zlatan porub oko oplate.

26 Napravićeš četiri beočuga od zlata i metnućeš joj te beočuge na četiri ugla kod četiri noge.

27 Beočuzi biće pod oplatom, da u njima stoje poluge da se nosi trpeza.

28 Poluge načinićeš od drveta bagremova i okovaćeš ih zlatom, da se o njima nosi trpeza.

29 Načinićeš i tanjire, kupe, kaleže i kotliće da služe za nalive; učinićeš ih od čistoga zlata.

30 Na trpezu metnućeš hlebove za predstavljanje svagda preda mnom.

31 Načinićeš svećnjak od čistoga zlata; od kovanoga zlata neka bude svećnjak; njegov temelj, njegov stub, čašice, jabuke i cvetovi biće svi od jednog komada.

32 Šest grana nek mu izlazi sa strana: tri grane s jedne strane svećnjaka a tri grane s druge strane svećnjaka.

33 Na jednoj grani neka budu tri čašice u obliku badema, s jabukama i cvetovima, i tri čašice u obliku badema s jabukama i cvetovima na drugoj grani; isto će tako biti svih šest grana koje izlaze iz svećnjaka.

34 Na stubu od svećnjaka neka budu četiri čašice u obliku badema s jabukama i cvetovima.

35 Jedna jabuka pod dve grane što izlaze iz njega, i jedna jabuka pod druge dve grane što izlaze iz njega, i jedna jabuka pod druge dve grane; tako će biti kod svih šest grana što će izlaziti iz svećnjaka.

36 Jabuke i grane od svećnjaka biće od jednog komada i sav će on biti od kovanoga zlata, od čistoga zlata.

37 Načinićeš mu sedam žižaka, i rasporedićeš ih tako da daju svetlost s lica.

38 Usekači i pepeonice biće od čistoga zlata.

39 Od talanta čistoga zlata neka bude načinjen svećnjak sa svim tim spravama.

40 Gledaj i načini sve to po slici koja ti je pokazana na gori.

Glava 26.

1 Šator ćeš načiniti od deset ćilima od finoga lana uzvedenoga, i od tkanina plavih, crvenih i grimiznih, i po njima će biti umetnički izrađeni heruvimi.

2 Svaki ćilim biće dvadeset i osam lakata dug i četiri lakta širok; svi ćilimi da budu jednake mere.

3 Pet ćilima sastavljaće se jedan s drugim, a drugih pet isto će se tako sastavljati jedan s drugim.

4 Načinićeš plave petlje po kraju prvog sastava ćilimova, gde će im se krajevi sastavljati, a tako isto i po kraju sastava drugih ćilimova gde će im se krajevi sastavljati.

5 Pedeset petalja načinićeš na jednom ćilimu, a pedeset petalja na kraju drugog sastava ćilima, gde će se sastavljati s prvim, a petlje da budu jedna prema drugoj.

6 Načinićeš pedeset kuka od zlata, da zapneš ćilime jedan za drugi kukama, i tako će šator biti jedna celina.

7 Načinićeš ćilime od kostreti za zastor nad šatorom; načinićeš jedanaest takvih ćilima.

8 Svaki ćilim biće trideset lakata dug i četiri lakta širok;tih jedanaest ćilimova biće jedne mere.

9 Sastavićeš pet ćilima zajedno, a šest ostalih zajedno, a šesti ćeš ćilim previti na dvoje s prednje strane naslona.

10 Načinićeš pedeset petalja na kraju prvog sastava ćilima, gde će se on sastavljati, i pedeset petalja na kraju drugog sastava ćilima gde će se on sastavljati.

11 Načinićeš pedeset kuka bakrenih i zakačićeš kuke za petlje. Tako ćeš sastaviti zastor, da ispadne kao jedna celina.

12 Što preteče od ćilima za zastor, polovina što preteče, visiće na stražnjoj strani od šatora;

13 lakat s jedne strane i lakat s druge strane koji pretiču u dužini ćilima za zastor, padaće sa obe strane na šator, da ga zaklanjaju.

14 Učinićeš pokrivač za zastor od koža ovnujskih crveno obojenih, i svrh njega pokrivač od koža jazavčjih.

15 Za šator uzećeš daske od drveta bagremova, koje će se uspravno namestiti.

16 Svaka daska biće deset lakata duga i jedan i po lakta široka.

17 Na svakoj dasci biće po dva čepa, jedan prema drugome; tako ćeš načiniti na svakoj dasci za šator.

18 Tako ćeš urediti dvadeset dasaka za šator na južnoj strani.

19 Pod dvadeset dasaka načinićeš četrdeset stopica od srebra: dve stopice pod jednu dasku za dva čepa njezina i dve stopice pod drugu dasku za dva čepa njezina.

20 Na drugoj strani šatora uredićeš dvadeset dasaka prema severu,

21 sa četrdeset stopica srebrnih: dve stopice pod svaku dasku.

22 Na zapadnoj strani šatora uredićeš šest dasaka,

23 i dve daske na dva ugla od šatora;

24 i one će se sastavljati ozdo i ozgo jednim beočugom; tako će isto biti za obe koje su postavljene na dva ugla.

25 Tako će biti osam dasaka sa stopicama srebrnim, to jest šesnaest stopica, dve stopice pod svaku dasku.

26 Načinićeš pet prevornica od drveta bagremova za daske s jedne strane šatora,

27 pet prevornica za daske na drugoj strani šatora, i pet prevornica na strani šatora koja ostaje prema zapadu.

28 Srednja prevornica ići će preko srede dasaka od jedpog kraja do drugoga.

29 Daske okovaćeš zlatom, i beočuge ćeš im načiniti od zlata, da se kroz njih provuku prevornice, a i prevornice ćeš zlatom okovati.

30 Podignućeš šator po slici koja ti je pokazana na gori.

31 Načinićeš zavesu plavu, crvenu i grimiznu od tankoga lana uzvedenoga, i po njoj će biti umetnički vezeni heruvimi.

32 Obesićeš je o četiri stuba od drveta bagremova, okovana zlatom, s kukama zlatnim a utvrđena na četiri stopice srebrne.

33 Obesićeš zavesu o kuke, a kovčeg od svedočanstva unećeš za tu zavesu, da vam zavesa rastavlja svetinju od svetinje nad svetinjama.

34 Metnućeš zaklopac na kovčeg od svedočanstva u svetinji nad svetinjama.

35 Namestićeš trpezu pred zavesu, svećnjak prema trpezi ka južnoj strani šatora, tako da trpeza stoji na severnoj strani.

36 Na vrata od zastora postavićeš zavesu plavu, crvenu i grimiznu od tankoga lana uzvedenoga, umetnički vezenu;

37 i za tu zavesu načinićeš pet stubova od drveta bagremova, koje ćeš okovati zlatom, sa kukama zlatnim, i salićeš za njih pet stopica od bakra.

Glava 27.

1 Načinićeš oltar od drveta bagremova; dužina njegova biće pet lakata a i širina njegova pet lakata. Oltar će biti četvorouglast, a tri lakta visok.

2 Na četiri ugla načinićeš mu rogove, koji će izlaziti iz oltara, i okovaćeš ga u bakar.

3 Načinićeš za oltar pepeonice, lopatice, kotliće, viljuške i mašice: sve ćeš mu posuđe načiniti od bakra.

4 Napravićeš za oltar rešetku od bakra kao mrežu i metnućeš četiri beočuga od bakra na četiri ugla njezina.

5 Metnućeš je okolo oltara, tako da od dna oltara dođe do polovine njegove.

6 Načinićeš poluge za oltar, od drveta bagremova i okovaćeš ih u bakar.

7 Poluge će da se provuku kroz beočuge; poluge će biti na dve strane oltara, kad se on bude nosio.

8 Načinićeš ga od dasaka a iznutra će biti šupalj; načinićeš ga onako kao što ti je pokazano na gori.

9 Načinićeš trem od šatora. Za obrazovanje trema s južne će strane biti zavese od tankoga lana uzvedenoga, sto lakata u dužinu na jednoj strani

10 sa dvadeset stubova utvrđenih na dvadeset stopica od bakra; kuke od stubova i pasovi njihovi biće od srebra.

11 Sa severne strane biće takođe zavese sto lakata duge sa dvadeset stubova na dvadeset stopica od bakra; kuke od stubova i pasovi njihovi biće od srebra.

12 Sa zapadne strane a širinom trema, biće zavese od pedeset lakata širine sa deset stubova i deset stopica njihovih.

13 S istočne strane, a za pedeset lakata širine trema,

14 biće zavese od petnaest lakata na jednom krilu sa tri stuba i tri stopice,

15 i zavese od petnaest lakata na drugom krilu sa tri stuba i tri stopice.

16 Kao vrata od trema biće zavesa od dvadeset lakata, plava, crvena i grimizna, od tankoga lana uzvedenoga, vezena, sa četiri stuba i četiri stopice.

17 Svi stubovi okolo trema imaće pasove od srebra, kuke od srebra, a stopice od bakra.

18 Dužina trema biće od sto lakata, širina od pedeset lakata na obe strane, a visina od pet lakata. Zavese biće od tankoga lana uzvedenoga a stopice od bakra.

19 Sve posuđe određeno za službu u šatoru, sve kolje u njemu i sve kolje u tremu biće od bakra.

20 Zapovedaćeš sinovima Izrailjevim da ti donesu ulja maslinova čistoga, ceđenoga, za svećnjak, da su žišci uvek uljem snabdeveni.

21 U šatoru od sastanka, izvan zavese koja je pred svedočanstvom, spremaće ga Aron i sinovi njegovi, da žišci gore od večera do jutra pred Gospodom. To je zakon večni za potomke njihove, koji će morati da drže sinovi Izrailjevvi.

Glava 28.

1 Odredi da pristupe k tebi Aron, brat tvoj, sa sinovima svojim, i uzmi ih između sinova Izrailjevih, da ih posvetiš za službu meni u sveštenstvu: Arona i sinove Aronove Nadava, Avijuda, Eleazara i Itamara.

2 Načinićeš Aronu, bratu svome, odežde svete, da pokazuju njegovo dostojanstvo i da mu služe za svečanu službu.

3 Govorićeš svima koji su vešti, kojima sam dao duha puna mudrosti, i oni će učiniti odežde Aronu, da bude posvećen i da mi vrši svešteničku službu.

4 Odežde koje će načiniti ove su: naprsnik, efod^[10], plašt, stihar vezeni, mitra i pojas. Te odežde svete napraviće Aronu, bratu tvome, i sinovima njegovim, da vrše moje sveštenstvo.

5 Upotrebiće za to zlato, tkanine plave, crvene i grimizne i tanki lan.

6 Načiniće efod od zlata i od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga. On će biti umetnički izrađen.

7 Na njemu će biti dve poramenice, koje će se sastavljati na dva kraja; tako će se on zakopčati.

8 Pojas će biti od iste izrade kao i efod, od zlata, od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga.

9 Uzećeš dva kamena oniha i po njima ćeš izrezati imena sinova Izrailjevih;

10 šest imena njihovih na jednom kamenu, a šest imena ostalih na drugom kamenu po redu rođenja.

11 Na ta dva kamena izrezaćeš imena sinova Izrailjevih, onako kao što se izrezuju pečati, i optočićeš ih zlatom unaokolo.

12 Ta dva kamena metnućeš na poramenice od efoda, na uspomenu sinova Izrailjevih; kao spomen nosiće Aron imena njihova pred Gospodom na dva ramena svoja.

13 Načinićeš kopče od zlata

14 i dva lančića od čistoga zlata koja ćeš oplesti poput gajtana, i utvrdićeš lanćiće tako opletene za kopče.

15 Načinićeš naprsnik sudski, umetnički izrađen jednako kao i efod, od zlata, od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga.

16 On će biti četvrtast i dvostruk, u dužinu s pedi i u širinu s pedi.

17 Utisnućeš u njega ukras od dragoga kamenja, od četiri reda kamenja. U prvom redu: sardonik, topaz i smaragd;

18 u drugom redu: rubin, safir i diamant;

19 u trećem redu: opal, agat i ametist;

20 u četvrtom redu: hrisolit, onih i jaspis. To kamenje biće učvršćeno zlatom.

21 Biće dvanaest kamena, prema imenima sinova Izrailjevih; biće urezani kao pečati, svaki sa imenom jednog od dvanaest plemena.

22 Na naprsnik metnućeš lančiće pletene od čistoga zlata.

23 Za naprsnik načinićeš dve alke zlatne i metnućeš ih na dva kraja od naprsnika.

24 Provući ćeš dva lančića zlatna kroz dve alke na krajevima od naprsnika.

25 Krajeve od dva lančića zakačićeš za dve kopče na poramenicama od efoda.

26 Načinićeš još dve alke zlatne, koje ćeš metnuti na druga dva kraja od naprsnika, na unutrašnji rub prema efodu.

27 Načinićeš još dve zlatne alke koje ćeš metnuti ispod dve poramenice od efoda, s preda, kod sastavka, više pojasa od efoda.

28 Naprsnik će se zakopčati kroz alke njegove za alke od efoda vrvcom plavom, da naprsnik ostane nad pojasom od efoda i da se ne odvaja od efoda.

29 Kad Aron bude ulazio u svetilište nosiće na svom srcu imena sinova Izrailjevih, urezana na naprsniku sudskom, da se večito čuva spomen njihov pred Gospodom.

30 Na naprsnik sudski metnućeš Urim i Tumim^[11], i oni će biti na srcu Aronovom kad se pojavi pred Gospoda. Tako će Aron uvek nositi na srcu svome sud sinova Izrailjevih kad stupi pred Gospoda.

31 Plašt efoda načinićeš od plave tkanine.

32 U sredini biće otvor za glavu, i taj otvor biće porubljen rubom tkavenim kao na otvoru pletenog oklopa da se tkanina ne olinja.

33 Okolo ruba, a ispod njega, metnućeš naroveplave, crvene i grimizne, a među njima zvonca od zlata:

34 Zvonce zlatno pa nar, zvonce zlatno pa nar, okolo ruba tkanine, svuda unaokolo.

35 To će Aron oblačiti kad služi i kad ulazi u svetilište pred Gospoda, a kad izlazi iz njega čuće se zvonce i on neće umreti.

36 Načinićeš pločicu od čistoga zlata i na njoj ćeš izrezati kao na pečatu: „Svetost Gospodu".

37 Svezaćeš je plavom vrvcom za mitru, za prednji deo mitre.

38 Ona će biti na čelu Aronovu; i Aron će nositi grehe sinova Izrailjevih dajući njihove svete prinose; ona će uvek biti na čelu njegovom pred Gospodom, da bi im bio naklonjen.

39 Načinićeš haljinu od tankoga lana i mitru od tankoga lana i pojas vezeni.

40 Sinovima Aronovim načinićeš stihare, načinićeš im pojase i načinićeš im kapice da pokazuju njihovo dostojanstvo i da im služe za svečanu službu.

41 U to ćeš obući Arona, brata svoga, i sinove njegove sa njim.

42 Načinićeš im gaće lanene da se pokrije golotinja njihova; od pojasa do bedara neka budu. Pomazaćeš ih, uredićeš ih i posvetićeš ih, i oni će biti u mojoj službi u sveštenstvu.

43 Aron i sinovi njegovi nosiće ih kad ulaze u šator od sastanka, ili pristupaju k oltaru da služe u svetilištu, i tako oni neće biti grešni i neće umreti. Ovo je večni zakon za Arona i za potomstvo njegovo posle njega.

Glava 29.

1 Evo što ćeš učiniti da ih posvetiš, da budu u mojoj službi u sveštenstvu.

2 Uzmi tele i dva ovna bez mane. Od beloga pšeničnoga brašna umesi hlebove beskvasne i kolače beskvasne zamešene s uljem i pogačice beskvasne namazane uljem.

3 Metnućeš ih u jednu kotaricu prinoseći tele i dva ovna.

4 Učinićeš da Aron i sinovi njegovi pristupe pred vrata šatora od sastanka i umićeš ih vodom.

5 Uzećeš odežde; obući ćeš Aronu stihar, plašt efoda, efod i naprsnik i opasaćeš ga pojasom od efoda.

6 Metnućeš mu mitru na glavu i krunu svetosti na mitru.

7 Uzećeš ulje za pomazanje, izlićeš mu ga na glavu i pomazaćeš ga.

8 Dovešćeš i sinove njegove i obući ćeš im stihare.

9 Opasaćeš Arona i sinove njegove pojasima i metnućeš kapice na glave sinovima Aronovim. Sveštenstvo će njima po večnom zakonu pripadati. Posvetićeš dakle Arona i sinove njegove.

10 Dovešćeš tele pred šator od sastanka, i Aron i sinovi njegovi položiće ruke teletu na glavu.

11 Zaklaćeš tele pred Gospodom na vratima šatora od sastanka.

12 Uzećeš krvi od teleta i pomazaćeš prstom svojim rogove od oltara, a ostalu krv izlićeš na podnožje oltara.

13 Uzećeš sve salo koje pokriva creva, jetru, džigericu, oba bubrega i salo oko njih i spalićeš to na oltaru.

14 Ali meso od teleta, kožu i balegu njegovu spalićeš ognjem izvan logora; te je žrtva za greh.

15 Uzećeš zatim ovna, i Aron i sinovi njegovi položiće ruke svoje ovnu na glavu.

16 Zaklaćeš ovna i uzećeš krvi od njega i pokropićeš oltar unaokolo.

17 Izudićeš ovna, opraćeš džigericu i noge i metnućeš ih na komade i na glavu.

18 Celog ovna spalićeš na oltaru; to je žrtva paljenica, žrtva ognjem spaljena na miris ugodni Gospodu.

19 Uzećeš i drugog ovna, a Aron i sinovi njegovi položiće ruke svoje ovnu na glavu.

20 Zaklaćeš tog ovna, uzećeš krvi od njega i pomazaćeš njom kraj od desnog uha Aronovog i kraj od desnoga uha sinova njegovih, palac od desne ruke njihove i palac od desne noge njihove, a ostalom krvlju pokropićeš oltar unaokolo.

21 Uzećeš krvi koja bude na oltaru i ulja za pomazanje i pokropićeš Arona i odežde njegove, i sinove njegove i haljine njihove. Tako će se posvetiti Aron i odežde njegove, i sinovi njegovi i haljine njihove.

22 Uzećeš zatim salo od ovna i rep, salo povrh creva, jetru i oba bubrega i salo oko njih i desno pleće, jer to je ovan posvetni;

23 uzećeš još iz kotarice, u kojoj su beskvasni hlebovi postavljeni pred Gospodom, jedan hleb, jedan kolač s uljem i jednu pogačicu.

24 Sve ćeš to metnuti na ruke Aronu i na ruke sinovima njegovim i obrtaćeš na jednu i na drugu stranu pred Gospodom.

25 Zatim ćeš im to uzeti iz ruku i spalićeš na oltaru svrh žrve paljenice; to je žrtva spaljena ognjem pred Gospodom, na ugodan miris Gospodu.

26 Uzećeš grudi od ovna koji je služio za posvećenje Arona, i obrtaćeš ih na jednu i na drugu stranu pred Gospodom: to će biti tvoj deo.

27 Posvetićeš grudi i pleće ovna koji bude služio za posvećenje Arona i sinova njegovih, grudi, obrćući ih na jednu i na drugu stranu, a pleće, prinoseći ga podizanjem.

28 To će pripadati Aronu i sinovima njegovim po večnom zakonu koji će držati sinovi Izrailjevi, jer je to prinos podizanjem: a u žrtvama zahvalnicama žrtva podizana pripada Gospodu.

29 Svete odežde Aronove pripadaće posle njega sinovima njegovim, da se pomazuju u njima i da se u njima posvećuju.

30 Sedam dana nosiće ih onaj od njegovih sinova koji ga nasledi u sveštenstvu i koji će ulaziti u šator od sastanka da vrši službu u svetilištu.

31 Uzećeš ovna posvetnoga i skuhaćeš meso od njega na mestu svetom.

32 Aron i sinovi njegovi ješće pred vratima šatora od sastanka meso od ovna i hleb iz kotarice.

33 Oni će tako jesti i ono što je služilo za okajanje da oni budu osvećeni i posvećeni; ni jedan stranac neće od toga jesti, jer je to sveta stvar.

34 Ako ostane što od mesa posvetnoga ili hleba do jutra, što ostane sažeži ognjem, da se ne jede, jer je to stvar sveta.

35 Tako ćeš za Arona i za sinove njagove izvršiti sve zapovesti koje sam ti dao. Sedam dana uložićeš da ih posvetiš.

36 Svaki ćeš dan prinositi tele na žrtvu za greh, za okajanje; tim okajanjem očistićeš oltar i pomazaćeš ga da ga posvetiš.

37 Sedam dana činičeš okajanja na oltaru i osvetićeš ga; i oltar će biti presvet, i što se god dotakne oltara biće sveto.

38 Evo što ćeš prinositi na oltar: dva jagnjeta od godine svaki dan bez prekida.

39 Jedno jagnje prinosićeš u jutro a drugo prinosićeš u veče.

40 Sa prvim jagnjetom prinosićeš desetinu efe belog pšeničnoga brašna smešanog sa četvrtinom ina ulja ceđenoga, i naliv od četvrtine ina vina.

41 Drugo jagnje prinosićeš u veče, s prinosom i nalivom kao i u jutro. To je žrtva paljenica mirisa ugodnog Gospodu.

42 To je vazdašnja žrtva paljenica koju će potomci vaši prinositi na vratima šatora od sastanka pred Gospodom.

43 Tu ću se ja sastajati s vama i tebi govoriti. Tu ću se ja sastajati sa sinovima Izrailjevim, i to mesto će se mojom slavom posvetiti.

44 Posvetiću šator od sastanka i oltar; posvetiću Arona i sinove njegove da budu u mojoj službi u sveštenstvu.

45 Nastavaću memu sinovima Izrailjevim i biću im Bog.

46 Oni će poznati da sam ja, Gospod, Bog njihov, koji sam ih izveo iz zemlje egipatske, da nastavam među njima. Ja sam Gospod, Bog njihov.

Glava 30.

1 Načinićeš oltar kadioni; načinićeš ga od drveta bagremova.

2 Dužina će mu biti od lakta i širina od lakta; biće četvorouglast i dva lakta visok. Načinićeš rogove koji će izlaziti iz oltara.

3 Okovaćeš ga čistim zlatom ozgo i sa strana unaokolo i okovaćeš zlatom i rogove, i načinićeš mu zlatan porub unaokolo.

4 Načinićeš dva beočuga zlatna ispod poruba, na dva ugla njegova s obe strane i kroz njih ćeš provući poluge, da se može nositi.

5 Poluge načinićeš od drveta bagremova i okovaćeš ih u zlato.

6 Oltar ćeš metnuti ispred zavese koja je pred kovčegom svedočanstva, prema zaklopcu koji je nad svedočanstvom, gde ću se ja s tobom sastajati.

7 Aron će tu paliti kad mirisni; svako jutro će ga paliti kad uređuje žiške,

8 paliće ga i u veče kad uređuje žiške. Tako će se kad pred Gospodom večito paliti i od vaših potomaka.

9 Nećete prinositi na oltar ni kada tudđega, ni žrtve paljenice ni prinosa i ni nalive nećete livati po njemu.

10 Jedanput u godini će Aron činiti okajanje nad rogovima njegovim: krvlju žrtve okajanja činiće na njemu vaši potomci okajanje jedanput u godini. To će biti svetinja nad svetinjama pred Gospodom.

11 Govori Gospod Mojsiju i reče:

12 Kad budeš brojio sinove Izrailjeve, da ih popisuješ, svaki će od njih dati otkup za život svoj, da ne bi došlo na njih kakvo zlo kad ih popišeš.

13 Svaki koji se popisuje daće pola sikla, po siklu svetom, koji iznosi dvadeset gera; pola sikla biće prilog za Gospoda.

14 Ko se god, popisuje, od dvadeset godina pa na više, daće prilog za Gospoda.

15 Bogati neće dati više a siromasi neće dati manje od pola sikla kad daju prilog za Gospoda na otkup duša svojih.

16 Ti ćeš primati novac za otkup od sinova Izrailjevih i uložićeš ga u rad šatora od sastanka, i to će biti sinovima Izrailjevim spomen pred Gospodom za otkup duša svojih.

17 Govori Gospod Mojsiju i reče:

18 Načinićeš legen od bakra sa podnožjem od bakra, za umivanje, i stavićeš ga između šatora od sastanka i oltara, i nalićeš u nj vode,

19 kojom će Aron i sinovi njegovi ruke svoje i noge svoje prati.

20 Kad budu ulazili u šator od sastanka umivaće se tom vodom da ne bi umrli, i tako isto kad budu pristupali k oltaru da služe i da pale žrtvu ognjenu Gospodu.

21 Praće ruke svoje i noge svoje da ne bi umrli. To će biti zakon večni za Arona, za sinove njegove i za potomke njihove.

22 Gospod govori Mojsiju i reče:

23 Uzmi najboljih mirisa: pet stotina sikli izmirne, od one koja se sama cedi, i polovinu, to jest dvesta pedeset sikli mirisavoga cimeta, dvesta pedeset sikli idđirota,

24 pet stotina sikli kasije, po meri sikla za svetilište, i jedan in maslinovog ulja.

25 S tim ćeš napraviti ulje za sveto pomazanje, pomešano mirisima veštinom mirisarskom. To će biti ulje za sveto pomazanje.

26 Njime ćeš pomazati šator od sastanka i kovčeg od svedočanstva,

27 trpezu i sve stvari njezine, svećnjak i sve sprave njegove, oltar kadioni,

28 oltar za žrtve paljenice i sve sprave njegove, legen i podnožje njegovo.

29 Posvetićeš sve te stvari i one će biti presvete i što ih se god dotakne biće posvećeno.

30 Pomazaćeš Arona i sinove njegove, i posvetićeš ih da budu u mojoj službi u sveštenstvu.

31 Govorićeš sinovima Izrailjevim i reći ćeš im: Ovo će mi biti ulje svetoga pomazanja među potomcima vašim.

32 Da se ono ne prospe na telo bilo kog čoveka, i nećete ga praviti takvoga; ono je sveto i vi ćete ga smatrati za sveto.

33 Ko načini takvo ulje ili namaže njim nekoga, taj će se istrebiti iz naroda svoga.

34 Gospod reče Mojsiju: Uzećeš mirisa, stakte, oniha, galbana i čistoga taimjana na jednake delove.

35 Od toga načinićeš kad, sastavljen mirisarskom veštinom čist i svet.

36 Smrvićeš ga na sitno i metnućeš ga pred svedočanstvo u šatoru od sastanka, gde ću se ja s tobom sastajati. To će vam biti presveto.

37 Takvoga kada nećete za sebe praviti; vi ćete ga smatrati kao sveta i samo za Gospoda.

38 Ko načini takvog kada, da ga sam miriše, taj će se istrebiti iz naroda svoga.

Glava 31.

1 Gospod govori Mojsiju i reče:

2 Znaj da sam izabrao Veseleila, sina Urije, sina Orova od plemena Judina.

3 Napunio sam ga duha Božjega, mudrosti i razuma i znanja svake veštine,

4 učinio sam ga sposobnim za pronalaske, da izrađuje zlato, srebro i bakar,

5 da ume rezati kamenje i ukivati, da ume izraditi drvo i svaki rad izvršiti.

6 I evo dadoh mu za pomagača Elijava, sina Ahisamahova, od plemena Danova. A svakom veštom čoveku dao sam duha i veštine da izradi sve što sam ti zapovedio:

7 šator od sastanka, kovčeg za svedočanstvo, zaklopac na nj i sve sprave za šator,

8 trpezu i stvari njezine, svećnjak od čistoga zlata sa svim spravama njegovim, oltar kadioni,

9 oltar za žrtve paljenice sa svim spravama njegovim, legen i podnožje njegovo;

10 odežde službene, odežde svete za sveštenika Arona i haljine za sinove njegove za službu svešteničku;

11 ulje pomazanja i kad mirisni za svetilište. Sve će oni načiniti onako kako sam ja zapovedio.

12 Gospod govori Mojsiju i reče:

13 Govori sinovima Izrailjevim i reci im: Nećete propustiti da držite subote moje, jer će to između mene i vas i potomaka vaših biti znak po kome će se poznati da sam ja Gospod koji vas posvećujem.

14 Držaćete subotu, jer će ona vama biti sveta. Ko je oskvrni kazniće se smrću; ko god tog dana radi kakav posao istrebiće se iz naroda svoga.

15 Šest dana će da se radi, a sedmi je dan subota, dan odmora posvećen Gospodu. Ko god radi kakav posao u dan subotni kazniće se smrću.

16 Sinovi će Izrailjevi držati subotu, praznujući je, oni i potomci njihovi, kao savez večni.

17 To će biti između mene i sinova Izrailjevih znak večni; jer je za šest dana Gospod stvorio nebesa i zemlju a u sedmi je dan prestao da radi delo svoje i odmorio se.

18 Kad Gospod svrši da govori Mojsiju na gori Sinajskoj, on mu dade dve ploče svedočanstva, ploče kamene pisane prstom Božjim.

Glava 32.

1 Videvši narod da Mojsije za dugo ne silazi s gore, skupi se pred Arona i reče mu: Hajde, načini nam boga koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju, tom čoveku koji nas izvede iz zemlje egipatske, ne znamo šta bi.

2 Aron im reče: Poskidajte zlatne oboce što su na ušima žena vaših, sinova vaših i kćeri vaših i donesite mi ih.

3 I svi poskidaše zlatne oboce što im bejahu na ušima i donesoše ih Aronu.

4 On ih uze iz ruku njihovih, sali ih u kalup i načini tele saliveno. I oni rekoše: Ovo je bog tvoj, Izrailju, koji te izvede iz zemlje egipatske.

5 Kad to vide Aron, načini pred njim oltar i povika: Sutra će biti praznik u čast Gospodu!

6 Sutradan svi ustaše rano i prinesoše žrtve paljenice i zahvalnice. Narod poseda da jede i da pije; posle ustaše da igraju.

7 Gospod reče Mojsiju: Idi, siđi, jer se narod tvoj koji si izveo iz zemlje egipatske, pokvari.

8 Brzo zađoše s puta koji sam im odredio. Načiniše sebi tele liveno i pokloniše mu se, prinesoše mu žrtve i rekoše: Ovo je bog tvoj, Izrailju, koji te izvede iz zemlje egipatske.

9 Gospod reče Mojsiju: Vidim da je ovaj narod, narod tvrda vrata.

10 Ostavi me sad; gnev će se moj raspaliti na njih; istrebiću ih, ali od tebe ću veliki narod učiniti.

11 Mojsije se zamoli Gospodu, Bogu svome, i reče: Zašto, Gospode, da se raspali gnev tvoj na narod tvoj,koji si ti izveo iz zemlje egipatske moćnom silom i rukom krepkom?

12 Zašto da reku Egipćani: Na zlo ih izvede, da ih pobije po planinama i istrebi ih sa zemlje? Povrati se od gneva svoga, i poštedi narod svoj od zla.

13 Opomeni se Avraama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obećao im: Umnožiću porod vaš kao zvezde na nebu, i zemlju ovu za koju govorih, svu ću dati porodu vašemu da bude njegova do veka.

14 I Gospodu se ražali učiniti narodu svome zlo koje reče.

15 Mojsije se vrati i siđe s gore sa dve ploče svedočanstva u rukama svojim; ploče behu pisane s obe strane, s jedne i s druge strane behu pisane.

16 Ploče behu delo Božje, i pismo beše pismo Božje, urezano na pločama.

17 Isus ču glas naroda koji vikaše i reče Mojsiju: Vika bojna nastade u logoru.

18 Mojsije odgovori: Nije to vika pobedilaca a ni vika poraženih: što ja čujem to je glas ljudi koji pevaju.

19 I kako dođe blizu logora ugleda tele i igru. Gnev se Mojsijev raspali, te on baci ploče iz ruku svojih i razbi ih na podnožju gore.

20 Zatim uze tele koje bejahu načinili, te ga spali ognjem i smrvi ga u prah, prosu prah u vodu i natera sinove Izrailjeve da je piju.

21 Mojsije reče Aronu: Šta ti je učinio ovaj narod te ga uvali u toliki greh?

22 Aron mu odgovori: Da se ne raspali gnev gospodara moga! Ti znaš ovaj narod da je brz na zlo.

23 Rekoše mi: Načini nam boga koji će ići pred nama, jer tome Mojsiju, tom čoveku koji nas izvede iz zemlje egipatske ne znamo šta bi.

24 Ja im rekoh: Ko ima zlata neka ga skida sa sebe. Oni mi ga dadoše, i ja ga bacih na vatru, i izađe to tele.

25 Mojsije vide da se je narod predao razvratu i da ga je Aron pustio u razvratu, izložena sramoti pred neprijateljima njegovim.

26 Mojsije stade na vrata od logora i reče. Ka meni koji su za Gospoda! I svi se sinovi Levijevi skupiše pred njega.

27 On im reče: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Pripašite svaki svoj mač uz bedro svoje, prodđite logor od vrata do vrata i pobijte svaki brata svoga, prijatelja svoga i rodđaka svoga.

28 Sinovi Levijevi učiniše po zapovesti Mojsija; i u onaj dan pogibe naroda do tri hiljade ljudi.

29 Mojsije reče: Posvetite se danas Gospodu, pa bilo i žrtvujući i sina svoga ili brata svoga, da vam on da danas blagoslov.

30 Sutradan Mojsije reče narodu: Veliki ste greh učinili. Idem ja sad gore ka Gospodu. Izmoliću, može biti, oprost greha vašega.

31 Mojsije se vrati ka Gospodu i reče: Avaj! narod ovaj učini veliki greh. Načiniše sebi boga od zlata.

32 Oprosti im greh njihov! Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje koju si ti napisao.

33 Gospod reče Mojsiju: Ko mi je zgrešio, onoga ću izbrisati iz knjige svoje.

34 Idi sad, i vodi taj narod kuda sam ti kazao. Evo, moj će anđeo ići pred tobom, ali u dan osvete kazniću ja na njima greh njihov.

35 Gospod udari narod za to što načini tele koje sali Aron.

Glava 33.

1 Gospod reče Mojsiju: Idi, digni se odande ti i narod koji si izveo iz zemlje egipatske; idi u zemlju za koju sam se zakleo Avraamu, Isaku i Jakovu govoreći: Potomcima tvojim daću je.

2 Poslaću pred tobom anđela i izagnaću Hananeje, Amoreje, Heteje, Ferezeje, Heveje i Jevuseje.

3 Idi u zemlju gde teče mleko i med; jer ja neću ići s tobom, da te ne bih zatrpao putem, jer si ti narod tvrdovrat.

4 Kad narod ću ovu strašnu reč, ožalosti se i niko ne metnu nakita svog na sebe.

5 Jer Gospod reče Mojsiju: Reci sinovima Izrailjevim: Vi ste narod tvrdovrat; da dođem samo za čas usred tebe istrebio bih te. Skini sad nakite svoje sa sebe i videću šta ću činiti s tobom.

6 Sinovi Izrailjevi poskidaše sa sebe nakite svoje, udaljujući se od Horivske gore.

7 Mojsije uze šator i razape ga izvan logora malo podaleko i nazva ga šator od sastanka, i svi koji tražahu savet od Gospoda, iđahu k šatoru od sastanka izvan logora.

8 Kad Mojsije iđaše k šatoru vas narod ustajaše; svak stajaše na vratima od svog šatora i pratijaše pogledom svojim Mojsija dok ne bi ušao u šator.

9 A kad Mojsije ulažaše u šator, spuštaše se stub od oblaka i ustavljaše se na vratima od šatora, i Gospod govoraše s Mojsijem.

10 Ceo je narod gledao stub od oblaka koji zastajaše na vratima od šatora, ceo se narod klanjaše pred vratima svog šatora.

11 Gospod govoraše s Mojsijem licem k licu, kao što govori čovek s prijateljem svojim. Zatim se Mojsije vraćaše u logor; ali njegov mladi sluga, Isus, sin Navinov, ne izlažaše iz šatora.

12 Mojsije reče Gospodu: Eto, ti meni kažeš: Vodi taj narod! I ne kažeš mi koga ćeš poslati sa mnom, a ipak si ti rekao: Znam te po imenu tvome i našao si milost pred očima mojim.

13 Ako sam dakle našao milost pred očima tvojim, pokaži mi put svoj. Učini da te poznam i nađem opet milost pred očima tvojim. Promisli da je ovaj narod tvoj narod.

14 Gospod reče: Ići ću sam ja s tobom i daću ti odmor.

15 Mojsije mu odgovori: Ako ne ideš ti s nama, nemoj nas kretati odavde.

16 Jer po čemu će se poznati da sam našao milost pred očima tvojim, ja i narod tvoj? Zar ne po tome što ćeš ti ići s nama i što ćemo se razlikovati, ja i narod tvoj, od svakoga naroda na zemlji?

17 Gospod reče Mojsiju: Učiniću i to što tražiš, jer si našao milost pred očima mojim i znam te pol imenu tvome.

18 Mojsije reče: Daj mi da vidim slavu tvoju!

19 Gospod reče: Učiniću da prođe sva dobrota moja pred tobom i proglasiću pred tobom ime Gospodnje. Ja činim milost kome činim milost, i milosrđe kome činim milosrđe.

20 Gospod reče: Lice moje nećeš videti, jer ne može čovek mene videti i ostati živ.

21 Gospod reče: Evo mesto kod mene; stani na stenu.

22 Kad prolazi slava moja metnuću te u raselinu kamenu i zakloniću te rukom svojom dok ne prođem.

23 I kad ja dignem ruku svoju videćeš me s leđa, ali lice se moje ne može videti.

Glava 34.

1 Gospod reče Mojsiju: Isteši dve ploče od kamena kao što su prve bile, i napisaću na njima reči koje su bile na prvim pločama koje si razbio.

2 Budi rano spreman i sutra se rano popni na goru Sinajsku i tu ćeš stati preda me na vrh gore.

3 Niko da ne ide s tobom i niko da se ne pokaže na ovoj gori; ni ovce ni goveda da ne pasu u blizini ove gore.

4 Mojsije istesa dve ploče od kamena kao što su bile prve, usta rano i pope se na goru Sinajsku, kao što mu zapovedi Gospod, i uze u ruku svoju dve ploče kamene.

5 Gospod siđe u oblaku, stade onde s njim i proglasi ime Gospodnje.

6 Gospod prođe ispred njega i viknu: Gospod, Gospod, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću,

7 koji čuva ljubav svoju do hiljaditih pokolenja, koji prašta bezakonja i nepravde i greha, ali koji ne smatra krivoga za pravednoga i kazni bezakonje otaca na sinovima i na sinovljevim sinovima do trećega i do četvrtoga pokolenja!

8 Mojsije sagnu odmah glavu do zemlje i pokloni se.

9 I reče: Gospode, ako sam našao milost pred očima tvojim, neka ide Gospod posred nas, jer je narod tvoj tvrdovrat. I oprosti nam bezakonje naše greh naš i uzmi nas kao svoje.

10 Gospod odgovori: Evo utvrđujem savez. Pred celim narodom tvojim učiniću čudesa koja nisu učinjena nigde na zemlji ni u kom narodu, i sav će narod među kojim si videti delo Gospodnje, i preko tebe ću ja strahovita dela učiniti.

11 Pazi na ono što ti danas zapovedim. Evo ja ću izagnati ispred tebe Amoreje, Hananeje, Heteje, Ferezeje, Jeveje i Jevuseje.

12 Čuvaj se da ne stupiš u savez sa stanovnicima zemlje u koju ćeš doći, da ti ne budu zamka usred tebe.

13 Nego ćete vi oboriti oltare njihove i izlomiti kipove njihove i oboriti idole njihove.

14 Nećeš se ti klanjati pred drugim bogom; jer se Gospod zove ljubomoran i on je ljubomoran Bog.

15 Čuvaj se da ne učiniš savez sa stanovnicima te zemlje, da ne bi oni predavajući se bogovima svojim, i prinoseći žrtve bogovima svojim pozvali tebe i ti jeo od žrtava njihovih,

16 i da ne bi kćerima njihovim oženio sinove svoje, i da ne bi kćeri njihove, predavajući se bogovima svojim, učinile da se sinovi vaši predaju bogovima njihovim.

17 Livenih bogova ne gradi sebi.

18 Držaćeš praznik beskvasnih hlebova; sedam ćeš dana jesti beskvasne hlebove, kao što sam ti zapovedio, u vreme određeno, u mesecu klasja, jer si u mesecu klasja izašao iz Egipta.

19 Sve što je prvorođeno moje je, i svako muško u stoci tvojoj, krupnoj ili sitnoj.

20 Magare prvenče otkupićeš jagnjetom ili jaretom, ako li ga ne bi otkupio slomićeš mu vrat; otkupićeš i svakog prvenca između sinova svojih, i da niko ne pristupi prazan pred lice moje.

21 Šest dana ćeš raditi a u sedmi ćeš dan počinuti; i u vreme oranja i u vreme žetve ćeš počinuti.

22 Praznovaćeš praznik sedmica, prvina žetve pšenične, i praznik berbe na kraju godine.

23 Tri puta u godini svako će se muško između vas pokazati pred Gospodom, Bogom Izrailjevim.

24 Jer ću ja izagnati narode ispred tebe i raširiću granice tvoje i niko neće vrebati na tvoju zemlju dok se penješ da se pokažeš pred Gospodom, Bogom svojim, tri puta u godini.

25 Nećeš prinositi krvi od žrtve zaklane u moju čast uz hlebove kvasne, i žrtva praznika pashe da ne ostane preko noći do jutra.

26 Prvine od prvoga roda zemlje svoje nosićeš u dom Gospoda, Boga svoga. Ne kuhaj jareta u mleku majke njegove.

27 Gospod reče Mojsiju: Napiši te reči, jer tim rečima zaključujem savez s tobom i s Izrailjem.

28 Mojsije bi onde s Gospodom četrdeset dana i četrdeset noći. I ne jede hleba niti pi vode. I Gospod napisa na ploče reči saveza, deset reči.

29 Mojsije siđe s gore Sinajske držeći u ruci dve ploče svedočanstva dok silažaše s gore; i on ne znaše da mu se koža na licu svetlijaše zato što beše govorio s Gospodom.

30 Aron i svi sinovi Izrailjevi gledaše Mojsija, i gle, koža mu se na licu svetlijaše; i oni se bojahu pristupiti k njemu.

31 Mojsije ih zovnu. Aron i svi poglavice zbora pristupiše k njemu i on im progovori.

32 Zatim pristupiše svi sinovi Izrailjevi i on im dade sve zapovesti koje primi od Gospoda na gori Sinajskoj.

33 Kad Mojsije presta da im govori, zastre lice svoje koprenom.

34 Kad Mojsije ulažaše pred Gospoda da s njim govori, skidaše koprenu dok ne bi izlazio, a kad izlažaše kazivaše sinovima Izrailjevim što mu beše zapovedio.

35 Sinovi Izrailjevi gledahu lice Mojsijevo i viđahu da se koža na licu njegovu svetli, i Mojsije zastiraše opet koprenom lice svoje dok ne bi opet ušao da govori s Gospodom.

Glava 35.

1 Mojsije sabra sav zbor sinova Izrailjevih i reče im: Evo što je Gospod zapovedio da činite:

2 Šest će se dana raditi, ali će sedmi dan za vas biti svet; to je. subota, dan odmora, posvećen Gospodu; ko bi radio u taj dan kazniće se smrću.

3 Vatra se neće ložiti u stanovima vašim u dan subotni.

4 Mojsije, govori svemu zboru sinova Izrailjevih i reče: Evo što je Gospod zapovedio:

5 Uzmite iz onoga što je vaše prilog za Gospoda. Svaki u kome je srce dobro raspoloženo doneće u prilog za Gospoda: zlato, srebro i bakar;

6 tkanine plave, crvene i grimizne, tanki lan i kostret;

7 kože ovnujske crveno obojene i kože jazavčije i drvo bagremovo;

8 ulje za svećnjak i mirise za ulje pomazanja i za kad mirisni;

9 kamenje onihovo i kamenje za ukrašavanje efoda i naprsnika.

10 Koji god su vešti među vama neka dođu da rade što je zapovedio Gospod:

11 šator, zastor njegov i pokrivač njegov, kuke, daske, prevornice, stubove i stopice njihove;

12 kovčeg i poluge njegove, zaklopac i zavesu;

13 trpezu i poluge njezine i sve stvari njezine i hlebove za predstavljanje;

14 svećnjak sa spravama njegovim, žiške njegove i ulje za svećnjak;

15 oltar kadioni i poluge njegove, ulje pomazanja, kad mirisni i zavesu na vrata od šatora;

16 oltar za žrtve paljenice, rešetku njegovu od bakra, poluge i sve sprave njegove, legen i podnožje njegovo;

17 zavese za trem, stubove, stopice i zavesu na vrata od trema;

18 kolje za šator i kolje za trem s užima njihovim;

19 odežde svečane za službu u svetilištu, odežde svete za sveštenika Arona, i haljine za sinove njegove za službu svešteničku.

20 Sav zbor sinova Izrailjevih otide od Mojsija.

21 Svi oni koje srce pobudi, i koje dobra volja pokrete, vratiše se i donesoše prilog za Gospoda za građenje šatora od sastanka i za svu službu njegovu i za svete odežde.

22 Dođoše ljudi i žene, ko god beše srcem na dobro raspoložen, i donesoše spone, alke, prstenje, narukvice i svakojake nakite zlatne, i svaki donese prilog od zlata koji beše posvetio Gospodu.

23 Ko god imaše tkanina plavih, crvenih i grimiznih, tankoga lana, kostreti, koža ovnujskih crveno obojenih i koža jazavčjih, svaki donošaše.

24 Ko god dizanjem ruku pokaza srebro i bakar, donošaše prilog Gospodu, i u koga god bejaše drveta bagremova za potrebu službe donošaše.

25 Sve žene vredne predoše svojim rukama i donosiše rad svoj: pređu plavu, crvenu i grimiznu i tanko platno.

26 Sve žene koje podiže srce njihovo i bejahu vredne predoše kostret.

27 Glavari naroda donesoše kamenje onikovo i kamenje za ukrašavanje efoda i naprsnika,

28 te mirise i ulje za svećnjak, za ulje pomazanja i za kad mirisni.

29 Svi sinovi Izrailjevi, ljudi i žene, čije je srce bilo na dobro raspoloženo da donesu što trebaše za delo koje Gospod zapovedi preko Mojsija, donesoše dragovoljni prilog Gospodu.

30 Mojsije reče sinovima Izrailjevim: Znajte da je Gospod izabrao Veseleila, sina Urije, sina Orova, od plemena Judina.

31 On ga napuni Duha Božjega, mudrosti, razuma, znanja i veštine za svaki posao.

32 Dao mu je sposobnost da izumi kako da što radi od zlata, od srebra i od bakra,

33 da ume rezati kamenje i ukivati, da ume izraditi drvo i raditi svako umetno delo,

34 i dade mu dar, njemu i Elijavu, sinu Ahisamahovu, od plemena Danova, da mogu i druge učiti.

35 Napuni ih veštine da rade svaki posao, da kuju, vajaju, vezu i tkaju razne tkanine plave crvene i grimizne, crvac i tanki lan i da vrše i izume svakojake radove.

Glava 36.

1 Veseleilo, Elijav i svi ljudi vešti, kojima Gospod beše dao mudrost i razum da umeju da rade, izradiše sve radove za službu u svetilištu, kao što beše zapovedio Gospod.

2 Mojsije pozva Veseleila, Elijava i sve ljude vešte kojima Gospod dade mudrost i duh, koje god podiže srce njihovo da dođu da rade taj posao.

3 Oni uzeše od Mojsija sve priloge koje donesoše sinovi Izrailjevi da se uradi delo za službu u svetilištu. Ali se svakog jutra još donošahu Mojsiju dragovoljni prilozi.

4 Tada svi ljudi vešti koji behu zaposleni na radu za svetilištu ostaviše svoj posao i dođoše Mojsiju

5 i rekoŠe mu: Narod donosi više nego što treba za delo koje je Gospod zapovedio da se uradi.

6 Mojsije zapovedi da se oglasi u logoru: da ni čovek ni žena ne donese više priloga za svetilište. I zabrani se narodu da donosi.

7 Jer bejaše svega dosta da se uradi sve delo i još preticaše.

8 Svi ljudi vešti između onih koji radiše ovo delo načiniše šator od deset ćilimova od tankoga lana uzvedenoga i od tkanine plave crvene i grimizne, s heruvimima umetnički izrađenim.

9 U dužinu imaše jedan ćilim dvadeset i osam lakata a u širinu četiri lakta. Svi ćilimovi behu jedne mere.

10 Sastaviše pet takvih ćilimova jedan s drugim; i pet drugih ćilima sastaviše jedan s drugim.

11 Načiniše petlje plave po rubu od ćilima na kraju prvog sastava, i tako isto načiniše po rubu ćilima na kraju drugog sastava.

12 Pedeset petalja načiniše na prvom ćilimu i pedeset petalja na ćilimu na kraju drugog sastava. Petlje behu jedna prema drugoj.

13 Načiniše pedeset zlatnih kuka i sastaviše kukama ćilimove jedan s drugim. Tako se šator sastavi kao jedna celina.

14 Načiniše ćilime od kostreti za zatvor nad šatorom; načiniše jedanaest takih ćilima.

15 Jedan ćilim imaše trideset lakata dužine i četiri lakta širine; svih jedanaest ćilimova behu jedne mere.

16 Sastaviše pet ćilimova zajedno a drugih šest zajedno.

17 Načiniše pedeset petalja po rubu jednog ćilima na kraju prvog sastava i načiniše pedeset petalja na rubu ćilima na kraju drugog sastava.

18 Načiniše pedeset kuka od bakra da se skupi naslon tako da obrazuje jednu celinu.

19 Načiniše za zastor pokrivač od koža ovnujskih crveno obojenih i pokrivač od koža jazavčjih koji je imao da se postavlja ozgo.

20 Načiniše daske za šator od drveta bagremova, uspravno nameštene.

21 Daske behu duge deset lakata i jedan i po i lakta široke.

22 Na svakoj dasci behu po dva čepa, jedan prema drugome; tako načiniše na svim daskama za šator.

23 Za južnu stranu šatora načiniše dvadeset dasaka.

24 Postaviše četrdeset stopica srebrnih pod dvadeset dasaka, dve stopice pod svaku dasku za dva čepa njezina.

25 Tako isto i za drugu stranu šatora, prema severu, načiniše dvadeset dasaka,

26 i četrdeset srebrnih stopica pod njih, dve stopice pod svaku dasku.

27 Za zapadnu stranu šatora načiniše šest dasaka;

25 i još dve daske načiniše za uglove od šatora, sa obe strane;

29 one bejahu dvostruke na svojoj donjoj strani a na gornoj strani behu vezane beočugom; tako učiniše za obedve na dva ugla.

30 Tako bejaše osam dasaka sa njihovim stopicama srebrnim, to jest šesnaest stopica, po dve stopice pod svaku dasku.

31 Načiniše pet prevornica od drveta bagremova za daske s jedne strane šatora,

32 i pet prevornica za daske s druge strane šatora i pet prevornica na zapadnoj strani na dnu šatora,

33 i načiniše srednju prevornicu preko sredine dasaka od jednoga kraja do drugoga.

34 Daske okovaše zlatom i beočuge za njih načiniše od zlata, da u njima stoje prevornice, i okovaše zlatom i prevornice.

35 Načiniše zavesu od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga, s heruvimima umetnički vezenim.

36 Načiniše za nju četiri stuba od drveta bagremova i okovaše ih zlatom; kuke na njima behu od zlata, i sališe im četiri stopice od srebra.

37 Za ulaz načiniše zavesu od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga, vezenu.

38 Načiniše pet stubova za nju s kukama njihovim, i vrhove i pojase im okovaše zlatom; pet stopica pod njih behu od bakra.

Glava 37.

1 Veseleilo načini kovčeg od drveta bagremova, dva i po lakta dug i jedan i po lakta širok i jedan i po lakta visok.

2 On ga okova čistim zlatom iznutra i s polja, i načini mu zlatan porub unaokolo.

3 Sali mu četiri beočuga od zlata koja utvrdi na četiri ugla njegova: dva beočuga s jedne a dva s druge strane.

4 Načini poluge od drveta bagremova i okova ih zlatom.

5 Provuče poluge kroz beočuge s obe strane kovčega, da se kovčeg može nositi.

6 Načini zaklopac od čistoga zlata dva i po lakta dug i jedan i po lakta širok.

7 Načini dva heruvima od zlata; načini ih od kovanoga zlata, na dva kraja od zaklopca,

8 jednog heruvima na kraju jedne strane a drugoga heruvima na kraju druge strane; on napravi heruvime da izlaze iz dva kraja zaklopca.

9 Heruvimi imahu raširena krila u vis i zaklanjahu krilima svojim zaklopac, a licem behu okrenuti jedan prema drugome; heruvimi imahu lice okrenuto prema zaklopcu.

10 On načini trpezu od drveta bagremova, dva lakta dugu i jedan lakat široku i jedan i po lakta visoku.

11 On je okova čistim zlatom i načini joj porub zlatan unaokolo.

12 On joj učini oplatu s podlanice unaokolo i uz oplatu načini porub zlatan unaokolo.

13 Sali joj četiri beočuga od zlata i utvrdi beočuge na četiri ugla koji joj bejahu na četiri noge.

14 Beočuzi bejahu prema oplati, i u njima bejahu poluge da bi se trpeza mogla nositi.

15 Poluge načini od drveta bagremova i okova ih zlatom; one su služile za nošenje trpeze.

16 Načini od čistoga zlata posuđe za trpezu: tanjire, kupe, kaleže i kotliće za nalive.

17 On načini svećnjak od čistoga zlata; načini svećnjak od kovanoga zlata: temelj, stub, čašice, jabuke i cvetovi behu od jednog samog komada.

18 Sa strane izlažahu šest grana: tri grane svećnjaka s jedne strane, a tri grane svećnjaka s druge strane.

19 Tri čašice u obliku badema s jabukama i cvetovima behu na jednoj grani, a tri čašice u obliku badema s jabukama i cvetovima behu na drugoj grani; tako isto na svih šest grana koje izlažahu iz svećnjaka.

20 Na samom svećnjaku behu četiri čašice u obliku badema sa svojim jabukama i cvetovima.

21 Jedna jabuka beše pod dve grane koje izlažahu iz svećnjaka, jedna jabuka pod dve druge grane i jedna jabuka pod dve druge grane; isto je to tako bilo pod svih šest grana koje izlažahu iz svećnjaka.

22 Jabuke i grane od svećnjaka behu od jednog komada; a on beše sav od kovanoga zlata od čistoga zlata.

23 On načini sedam njegovih žižaka, usekače i pepeonice od čistoga zlata.

24 On uloži talanat čistoga zlata u svećnjak i u sve sprave njegove.

25 On učini oltar kadioni od drveta bagremova; dužina mu je bila od jednog lakta, širina od jednog lakta; on beše četvorouglast i imaše dva lakta visine. Iz oltara izlažahu rogovi.

26 On ga okova čistim zlatom, ozgo i sa strane unaokolo, i okova zlatom rogove, i načini mu porub od zlata unaokolo.

27 Ispod poruba, na dva ugla njegova s obe strane načini dva beočuga za poluge da bi se oltar mogao nositi.

28 Poluge načini od drveta bagremova i okova ih zlatom.

29 On uredi ulje za sveto pomazanje i čisti kad mirisni veštinom mirisarskom.

Glava 38.

1 On načini oltar za žrtve paljenice od drveta bagremova, pet lakata dug, pet lakata širok, četvorouglast, a visok tri lakta.

2 Na četiri ugla njegova načini mu rogove koji izlažahu iz oltara, i obloži ga bakrom.

3 On načini sve posue za oltar, lonce, lopatice, kotliće, viljuške i klešta; sve mu posuđe načini od bakra.

4 On učini za oltar rešetku od bakra u obliku mreže, koju postavi ispod oltara, od temelja do polovine visine oltara.

5 Sali četiri beočuga za četiri ugla bakrene rešetke, da se kroz njih provuku poluge.

6 Poluge načini od drveta bagremova i okova ih u bakar.

7 On provuče poluge kroz beočuge s obe strane oltara, da se može nositi. On ga načini od dasaka, šuplja.

8 On načini legen bakreni i podnožje bakreno, upotrebljujući u to ogledala žena koje se skupljahu pred vratima šatora od sastanka.

9 On načini trem. Na južnoj strani bilo je, za obrazovanje trema, zavesâ od tankoga lana uzvedenoga za sto lakata dužine,

10 sa dvadeset stubova naslonjenih na dvadeset stopica od bakra; kuke i pojasi na stubovima behu od srebra.

11 Na strani severnoj bilo je sto lakata dužine zavesâ sa dvadeset stubova i dvadeset stopica od bakra: kuke i pojasi na stubovima behu od srebra.

12 Na zapadnoj strani bilo je pedeset lakata dužine zavesā sa deset stubova i deset stopica; kuke i pojasevi na stubovima behu od srebra.

13 Na istočnoj strani, za pedeset lakata širine

14 bilo je na jednom krilu petnaest lakata zavesâ, sa tri stuba i tri stopice,

15 a na drugom krilu, s druge strane vrata od trema, bilo je petnaest lakata zavesa, sa tri stuba i tri stopice.

16 Sve zavese natremu behu od tankoga lana uzvedenoga.

17 Stopice pod stubovima behu od bakra, a kuke i pojasi na stubovima behu od srebra; oglavlja im bejahu srebrom obložena; svi stubovi u tremu bejahu vezani pojasima od srebra.

18 Zavese na vratima od trema bejahu od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga, vezene. U dužinu imahu dvadeset lakata a u visinu pet lakata, prema širini zavesa od trema.

19 Četiri stuba njegova i četiri stopice pod njih behu od bakra, čepovi njihovi od srebra, pojasevi od srebra a oglavlja behu obložena srebrom.

20 Svi koci u šatoru i u tremu bejahu od bakra.

21 Evo računa šatora, šatora od sastanka, pregledana po zapovesti Mojsijevoj, a brigom Levita, pod upravom Itamara, sina sveštenika Arona.

22 Veseleilo, sin Urijev, sina Orova, od plemena Judina, načini sve ono što Gospod zapovedi Mojsiju;

23 on je imao za pomagača Elijava, sina Ahisamahova, od plemena Danova, vešta u rezbarskom zanatu, i sposobna da izumi i da veze na tkaninama plavim, crvenim i grimiznim i na tankom lanu.

24 Cela količina zlata uložena u ovo delo za sve radove svetilišta, zlata dobijenog od priloga, iznosila je dvadeset i devet talanti i sedam stotfna i trideset sikli, po meri svetog sikla.

25 Srebro što se dobi od onih iz zbora koji behu popisani, iznosilo je sto talanti i hiljadu i sedam stotina i sedamdeset i pet sikli, po meri svetog sikla,

26 Pola sikla od glave, po meri svetog sikla, od svakog čeveka koji bi popisan, od dvadeset godina i više, to jest od šest stotina i tri hiljade i pet stotina i pedeset ljudi.

27 Od sto talanti srebra sališe se stopice za svetilište i stopice za zavese; sto stopica od sto talanti, talant na stopicu.

28 Od hiljadu i sedam stotina i sedamdeset i pet sikli načiniše se kuke i pasovi za stubove i okovaše im se oglavlja.

29 Bakar od priloga iznosio je sedamdeset talanti i dve hiljade i četiri stotine sikli.

30 Od toga načiniše se stopice na vratima šatora od sastanka, bakreni oltar, rešetka bakrena za nj, i sve sprave za oltar,

31 i stopice u tremu i stopice na vratima pd trema i sve kolje za šator i sve kolje za trem.

Glava 39.

1 Od tkanine plave, crvene i grimizne načiniše se odežde za službu, za službu u svetilištu, i načiniše se odežde svete za Arona kao što beše zapovedio Gospod Mojsiju.

2 Načini se efod od zlata i od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga.

3 Istegnuše se listovi od zlata i isekoše se kao žice, te se utkaše u tkaninu plavu, crvenu i grimiznu i u tanki lan uzvedeni.

4 Napraviše mu se poramenice koje ga sastavljahu, i tako se on sastavljaše na dva kraja svoja.

5 Pojas beše od iste izrade kao i efod, a beše zakopčan za njega; on beše od zlata i od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

6 U zlato ukovaše dva kamena oniha i izrezaše na njima imena sinova Izrailjevih, kao što se urezuju pečati.

7 Utisnuše ih na poramenice od efoda, u spomen sinova Izrailjevih, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

8 Načiniše naprsnik, umetnički izrađen, od iste izrade kao i efod, od zlata, od tkanine plave, crvene i grimizne i od tankoga lana uzvedenoga.

9 On beše četvrtast i dvostruk, a imaše ped dužine i ped širine.

10 Na nj utisnuše četiri reda kamena. U prvom redu: sardonik, topaz i smaragd;

11 u drugom redu: rubin, safir i dijamant;

12 u trećem redu: opal, agat i ametist;

13 a u četvrtom redu: hrisolit, onih i jaspis, sve optočeno i utvrđeno zlatom.

14 Tih kamena s imenima sinova Izrailjevih beše dvanaest, prema njihovim imenima, i imena behu urezana kao na pečatima, svaki s imenom jednog od dvanaest plemena.

15 Na naprsniku učiniše lančiće od čistoga zlata, pletene kao gajtani.

16 Načiniše dve kopče zlatne i dve alke zlatne i utvrdiše te dve alke na dva kraja od naprsnika.

17 Provukoše dva zlatna lančića kroz dve alke na krajevima od naprsnika,

18 a druga dva kraja od dva lančića zapeše za dve kopče i pritvrdiše za poramenice na efodu spred.

19 Načiniše još dve zlatne alke i metnuše na dva kraja od naprsnika na strani prema efodu, iznutra.

20 Načiniše još dve zlatne alke koje metnuše na dve poramenice na efodu, ozgo napred, gde se on sastavlja, više pojasa na efodu.

21 Tako privezaše naprsnik kroz alke na njemu, a alke na efodu vrvcom plavom, da stoji svrh pojasa od efoda i da se naprsnik ne razdvaja od efoda, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

22 Načiniše plašt efoda, tkan, sav od plave tkanine.

23 Usred plašta beše otvor kao prorez na oklopu, i taj otvor beše porubljen unaokolo da se tkanina ne bi olinjala.

24 Po skutu od plašta napraviše narove plave, crvene i grimizne, od tankoga konca uzvedenoga.

25 Načiniše zvonca od čistoga zlata i metnuše zvonca među narove, između narova po skutu od plašta unaokolo;

26 zvonce pa nar, zvonce pa nar po skutu od plašta unaokolo, za službu, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

27 Načiniše haljine od tankoga lana tkavenoga za Arona i za sinove njegove;

28 mitru od tankoga lana i kapice kićene od tankoga lana i gaće od tankoga lana uzvedenoga,

29 i pojas od tankoga lana uzvedenoga i od tkanine plave, crvene i grimizne, vezen, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

30 Načiniše pločicu od čistoga zlata i svetu krunu i napisaše na nju kao što se na pečatima urezuje: „Svetost Gospodu”.

31 Pritvrdiše je vrvcom plavom za mitru, ozgo, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

32 Tako se dovršiše svi radovi šatora, šatora od sastanka. Sinovi Izrailjevi učiniše sve kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju; tako oni učiniše.

33 Donesoše šator k Mojsiju, a i naslon i sve sprave njegove, kuke, daske, prevornice stubove i stopice,

34 pokrivač od koža ovnujskih crveno obojenih, pokrivač od koža jazavčjih i ćilime,

35 kovčeg od svedočanstva i poluge za nj i zaklopac,

36 trpezu sa svim spravama njenim i hlebove za prestavljanje,

37 svećnjak od čistoga zlata, žiške njegove, žiške uređene, i sve sprave njegove i ulje za svećnjak,

38 oltar zlatni i ulje pomazanja i kad mirisni i zavesu za vrata od šatora,

39 oltar bakreni, rešetku bakrenu za nj, poluge njegove i sve sprave njegove, legen i podnožje njegovo,

40 zavese za trem, stubove za njih i stopice njihove, zavesu za vrata od trema uža njegova i kolje njegovo, i sve sprave za službu u šatoru, za šator od sastanka,

41 odežde za službu u svetilištu, sve te odežde za sveštenika Arona i haljine za sinove njegove za službu svešteničku.

42 Sinovi Izrailjevi izradiše sve ove radove kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

43 Mojsije pregleda sve te radove, i gle, sve beše urađeno kao što beše Gospod zapovedio; tako oni behu uradili. I Mojsije ih blagoslovi.

Glava 40.

1 Gospod reče Mojsiju:

2 Prvog dana prvog meseca podigni šator, šator od sastanka,

3 i metni onde kovčeg od svedočanstva i zakloni ga zavesom,

4 i unesi trpezu i uredi što treba na njoj; unesi i svećnjak i zapali žiške na njemu.

5 Namesti zlatni oltar kadioni pred kovčeg od svedočanstva i obesi zavese na vrata od šatora

6 i metni oltar za žrtve paljenice pred vrata od šatora, šatora od sastanka,

7 i metni legen između šatora od sastanka i oltara i nalij vode u nj.

8 Podigni trem unaokolo i metni zavesu na vrata od trema.

9 Uzmi ulje pomazanja i pomaži šator i sve što je u njemu i osveti njega i sve sprave njegove i on će biti svet.

10 Pomaži i oltar za žrtve paljenice i sve sprave njegove, te ćeš osvetiti oltar i oltar će biti svetinja nad svetinjama.

11 Pomaži i legen i podnožje njegovo i osveti ga.

12 Kaži Aronu i sinovima njegovim da pristupe na vrata od šatora od sastanka i umij ih vodom.

13 Obuci Arona u svete odežde i pomaži ga i osveštaj ga da bude u mojoj službi u sveštenstvu.

14 Zapovedi i sinovima njegovim da pristupe i obuci im haljine.

15 Pomaži ih kao što budeš pomazao oca njihova, da budu u mojoj službi u sveštenstvu. Ovo će im pomazanje osigurati za uvek sveštenstvo između potomaka njihovih.

16 Mojsije učini sve kako mu zapovedi Gospod; sve tako učini.

17 I šator bi podignut u prvi dan prvoga meseca druge godine^[12].

18 Mojsije podiže šator; on namesti stopice, postavi daske, provuče prevornice i podiže stubove.

19 Razape naslon nad šator i metnu pokrivač na naslon ozgo, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

20 On uze svedočanstvo, metnu ga u kovčeg, i provuče poluge na kovčegu i metnu zaklopac ozgo na kovčeg.

21 On unese kovčeg u šator i obesi zavesu, te zaklopi kovčeg sa svedočanstvom, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

22 Namesti trpezu u šatoru od sastanka na severnu stranu šatora pred zavesom,

23 i postavi na njoj hlebove pred Gospodom, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

24 Namesti svećnjak u šatoru od sastanka, prema trpezi, na južnu stranu šatora.

25 I zapali žiške na njemu pred Gospodom, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

26 Namesti oltar zlatni u šatoru od svedočanstva pred zavesom,

27 i pali na njemu kad mirisni kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

28 I obesi zavesu na vrata od šatora.

29 Namesti oltar za žrtve paljenice na vrata od šatora, šatora od sastanka, i prinese na njemu žrtvu paljenicu, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

30 I metnu legen između šatora od sastanka i oltara, i nali u nj vode za umivanje,

31 I Mojsije i Aron i sinovi njegovi prahu tu ruke i noge svoje

32 kad ulažahu u šator od svedočanstva i pristupahu k oltaru; umivahu se pre toga, kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.

33 On podiže trem oko šatora i oltara i metnu zavesu na vrata od trema. Tako Mojsije svrši to delo.

34 Tada oblak pokri šator od sastanka i šator se napuni slave Gospodnje.

35 Mojsije ne mogaše ući u šator od sastanka jer na njemu beše oblak i šator beše pun slave Gospodnje.

36 Kad se oblak podizaše sa šatora tad polažahu sinovi Izrailjevi dokle putovahu,

37 a kad se oblak ne podizaše oni ne polažahu do dana dok se ne podiže.

38 Jer oblak Gospodnji beše na šatoru danju, a noću beše na njemu oganj pred očima svega doma Izrailjeva dokle god putovahu.

1. Raguilo, nazvan dalje Jotor (vidi 3:1 i 4:18).
2. Misli se da je to bio razmak između zalaska sunca i kraja sutona.
3. Pasha znači: prolazak.
4. Mesec klasja (jevr. Aviv) prozvan docnije mesec nisan počinjao je na mladi mesec koji pada posle proletnjih ravnodnevnica (Mart-April). To beše prvi mesec jevrejske verske godine. Građanska godina počinjala je mesecom tisri posle jesenskih ravnodnevnica (Septembar-Oktobar).
5. Znači: otvoreno (ne krišom)
6. Mera znači: gorčina.
7. Mana: (jevrejski man) ime koje dolazi od usklika kad Izrailjci uskliknuše videći to prvi put: man hou - što je ovo? (vidi stih 15.)
8. Masa i Meriva znače: kušanje i svađa.
9. Eliezer je ime sastavljeno od dve reči koje znače: Bog i spas.
10. efod, gornja haljina jevrejskih sveštenika koja je dopirala do nogu.
11. Urim i Tumim (svetlost i savršenstvo), predmet za koji se ne zna u čemu se je sastojao, koji je postavljen na naprsnik.
12. Posle izlaza iz Egipta.