Bećir aga i mali Radojica
Mili bože, čuda velikoga!
Jali grmi, jal' se zemlja trese,
Jal' pucaju nazad na lubarde,
Jal' udara more u mramorje?
Niti grmi, nit se zemlja trese, 5
Nit pucaju nazad na lubarde,
Nit udara more u mramorje.
Ufatio aga Bećir-aga,
Ufatio malog' Radojicu,
Sinoć njega u tavnicu meće. 10
U tavnici dvadeset sužanja,
Svi u jedno grlo zaplakaše,
I crnoj se zemlji sagibaše:
„Ajme nami, naša mila mati!
„Ko će sada naske izbaviti, 15
„Kada evo malog' Radojice!“
Al' govori mali Radojica :
„Nebojte se, draga braćo moja!“
Već govori mali Radojica:
„Ja ću junak vami preminuti; 20
„Vi zovite agu Bećir-agu,
„Da je junak preminuo Rade;
„Kad je njega sinoć ufatio,
„Jer ga nije odmah obisio.“
Kad se sutra pred zoru svanulo, 25
Al' zavika dvadeset sužanja:
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Kad si sinoć ufatio Radu,
„Jer ga nisi odmah obisio?
„Noćaske je preminuo Rade, 30
„Baci njega u zelenu travu,
„Jere nami zasmrdi tavnicu.“
Ali eto age Bećir-age,
I uzimlje ključe od tavnice,
Pa otvora vrata na tavnici, 35
Pa on pita sužnje u tavnici:
„Koja vam je tuga i nevolja?“
„Al' ste gladni vi baškota kruha?“ –
„Nismo gladni mi baškota kruha.“ –
„Al' je vami prokisla tavnica?“ – 40
„Nije nami prokisla tavnica,
„Jer je ona skoro pokrivana,
„Veće nam je preminuo Rade,
„Ti ga baci u travu zelenu,
„Jere nami zasmrdi tavnicu.“ 45
Uze Radu za bijelu ruku,
Pa ga baci u zelenu travu.
Ide aga kući pjevajući,
Pjevajući, doru igrajući.
Slušala ga njegova gospoja, 50
Pa govori njegova gospoja:
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Što si se ti junak poolio?“ –
„Nisam se ja junak poolio,
„Nego mi je preminuo Rade.“ – 55
„Nije tebi preminuo Rade,
„Nego se je Rade unujnio.
„A ti fataj zmiju primorkinju,
„Pa je meći Radi u nidarca,
„Nebi-li se Rade probudio.“ 60
Pa on fata zmiju primorkinju,
Pa je meće Radi u nidarca;
Al' je Rade dobar junak bio,
Nit se miče, nit dušicom diše,
Nit se livim nasmijava brkom. - 65
Ide aga kući pjevajući,
Pjevajući, doru igrajući.
Slušala ga njegova gospoja:
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Koja ti je tuga i nevolja?“ – 70
„Nije meni tuga ni nevolja,
„Nego mi je preminuo Rade.“ –
„Nije tebi preminuo Rade,
„Nego se je Rade unujnio,
„Ti mu loži vatru na prsima, 75
„Pa 'š viditi, je-li preminuo.“
On mu loži vatru na prsima;
Al' je Rade dobar junak bio,
Nit se miče nit dušicom diše,
Nit se livim posmijava brkom. 80
Ide aga kući pjevajući,
Pjevajući, konja igrajući.
Slušala ga njegova gospoja:
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Koja ti je tuga i nevolja?“ – 85
„Nije meni tuga i nevolja,
„Nego mi je preminuo Rade.“ –
„Nije tebi preminuo Rade,
„Nego se je ućutio Rade.
„Ti uzimaj klišta od mazije, 90
„Vadi Radi dva bijela zuba,
„Pa 'š viditi, je-li preminuo.“
On uzimlje klišta od mazije,
Vadi Radi dva bijela zuba;
Al' je Rade dobar junak bio, 95
Nit se miče, nit dušicom diše,
Nit se livim posmijava brkom.
Ide aga kući pjevajući,
Pjevajući, doru igrajući.
Slušala ga njegova gospoja: 100
„Boga tebi, aga. Bećir-aga!
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Koja ti je tuga i nevolja? —
„Nije meni tuga i nevolja,
„Nego mi je preminuo Rade.“ –
„Nije tebi preminuo Rade, 105
„Veće se je unujnio Rade;
„Ti usici dvadeset klinaca,
„Udaraj ih Radi pod noktove,
„Pa 'š viditi, je-li preminuo.“
On usiče dvadeset klinaca, 110
Udara ih Radi pod noktove;
Al' je Rade dobar junak bio,
Nit se miče, nit dušicom diše,
Nit se livim podsmijava brkom.
Ide aga kući pjevajući, 115
Pjevajući, doru igrajući.
Njega sluša njegova, gospoja:
„Boga tebi, aga Bećir-aga!
„Koja ti je tuga i nevolja?“ –
„Nije meni tuga i nevolja 120
„Nego mi je Rade preminuo.“ –
„Nije tebi preminuo Rade,
„Nego je se ućutio Rade.
„Piši knjige na četiri strane,
„Nek se kupe lijepe djevojke, 125
„Lipe bule i lipe Vlahinje,
„I ostale joštere Kranjice,
„Među njima Ajkunu djevojku,
„Za kojom je Rade ašikovo,
„Pa će kolo igrati oko Rade, 130
„I Radi će noge zaplićati,
„Nebi-li se kuja probudila.“
Skupile se lijepe djevojke,
Lipe bule i lipe Vlahinje,
I joštere okolne Kranjice, 135
I Radina Ajkuna djevojka.
Oko Rade baš igraju kolo,
I kod kola agina gospoja,
Pa govori aginica mlada:
„Boga vami, lijepe đevojke! 140
„Uzgrnite koše povisoko,
„Povisoko do svilena pasa,
„Oko Rade golokrake skač'te,
„I vi Radi noge zaplićite,
„Nebi-li se kuja probudila.“ 145
Al' se Radi livi brk nasmija,
Kad ugleda Ajkunu divojku,
Da oko njeg' golokraka skače.
Iz kola ga nitko nevidio,
Nego jedna Ajkuna divojka, 150
Đe se njemu livi brk nasmija.
Pa uzimlje rubac iza vrata,
Pa pokriva njega po očima,
Pa govori aginici mladoj:
„Vi nemučite više mrtva tila, 155
„Evo vidiš, da je preminuo,“
Uzmu Radu za bijelu ruku,
Baciše ga u duboko more.
Al, je Rade dobar plivač bio,
On prepliva sve duboko more, 160
I moru je na brine izišo.
Tu je svoje noge prekrstio,
Pa je onda Rade govorio: __
„Mili bože, ozdravi mi tilo!
„Ovi moji prerijedki zubi 165
„Da povade kline iz nokata!“
Mili bog mu ozdravio tilo,
I njegovi prerijedki zubi
Povadiše kline iz nokata.
Pa se skače na noge lagane, 170
Pa on ide Senju kamenomu,
Pa pokupi po Senju junake,
Koji junak voli u boj ići
Neg, kod kuće rujno piti vino,
A neupazi ni otca, ni majke. 175
Pa 'nda ode u goricu crnu,
Pa pokupi po gori hajduke,
Pa on ide pred agine dvore.
Stade aga večer večerati,
Al' govori njegova gospoja: 180
„Neka, neka, milom' bogu fala!
„Večeras ću s mirom večerati,
„Kada nema malog Radojice.“
Ona misli, da niko nečuje,
Al' to Rade i sluša i gleda. 185
Uze Rade ključe od tavnice,
Pa on pušća sužnje iz tavnice:
„Ajte, sužnji, kuda koji znade!
„A ja idem agi na pravicu.“
Kada dođe agi Bećir-agi, 190
On s' udara rukom po kolinu.
Kako se j' od zora udario,
Na kolinu čakšire mu pukle.
Al' govori mali Radojica:
„Ti se neboj, aga Bećir-aga! 195
„Tebi ništa učiniti neću,
„Nego hoću ja tvojoj gospoji.“
On uzimlje klišta od mazije,
Pa joj vadi dva bijela zuba,
Pa je onda njojzi govorio: 200
„Boli-li te, draga gospe moja?“ —
"Boli Rade, preboliti neću."
Al' je njojzi Rade govorio:
„Neka, neka, i mene je tako!“
On joj loži vatru na prsima, 205
Pa je njojzi govorio Rade:
„Boli-li te, draga gospe moja?“ —
„Boli Rade, preboliti neću.“ —
„Neka, neka, i mene je tako!“
On usiče dvadeset klinaca, 210
Pa udara njojzi pod noktove:
„Boli-li te, draga moja gospe?“ —
„Boli Rade, preboliti neću.“ —
„Neka, neka, i mene je tako!“
Njojzi Rade dojke prorizao, 215
Kroz dojke joj ruke provlačio:
„Boli-li te, draga moja gospe “–
„Boli, Rade, preboliti neću.“
Kad to vidi aga Bećir-aga,
Što mu Rade od ljube uradi, 220
On ti Radu na megdan poziva:
„Ajde meni, Rade, na megdane!“
To je Rade jedva dočekao,
Njemu Rade na megdane pođe.
Tiho njemu Rade besjedio: 225
„Oj boga ti, aga Bećir-aga!
„Kako hoćeš megdan počimati?
„Al' na sablju, al' pleća junačka?“
Anjemu je aga govorio:
„Ja nečinim na sablju megdana, 230
„Nego hoću o pleća junačka,
„Ko povali, neka odmah kolje.“
Oto Rade jedva dočekao,
Ćapiše se o pleća junačka.
Al' je Rade dite vrlo mudar, 235
Pa prevari i agu zavali,
I on agi odsiječe glavu.
Pa govori on svojoj družbini:
„Ajte, braćo, da pijemo vince!
„Kad ja jesam agu pogubio, 240
„Ja ću za vas sve platiti vino.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
