Berislavić ban i Frankopan u boju s Turcima (Smrt Berislavićeva godine 1520.)
0001 Sađe vitez Berislavić bane,
0002 Sađe vitez selu na Krajinu,
0003 Da zbor zbori s Vrangopanom knezom
0004 U Otočcu gnjizdu sokolovom,
0005 Da slobodi hrvatsku Krajinu.
0006 Ali njega uvati groznica,
0007 S njom se bori svu nedilju dana,
0008 Nigda bane glave ne podiže,
0009 Da govori s Vrangopanom knezom.
0010 U zla doba Turci udariše
0011 U najduljoj noći u godini,
0012 Dugoj nojci uoči Božića,
0013 Kad se slavi sveto Porođenje.
0014 U po noći Turci udariše,
0015 Na Crkvini crkvu optekoše,
0016 I u crkvi narod oklopiše,
0017 Punu crkvu krvi natopiše.
0018 Izjašio Vrangopane kneže,
0019 Pa on leti do Otočca grada.
0020 U po noći junak potekao,
0021 A sa suncem u Otočac dođe.
0022 Svom je konju jako kindisao
0023 U b’jelu ga pjenu okrenuo.
0024 On ulazi banu u odaju,
0025 Pa otare čelo uznojeno
0026 I govori Berislavić banu:
0027 „Što si lega’, Berislavić bane,
0028 Što si lega’, ne digao glave!
0029 Mi se jesmo u te pouvali,
0030 Da ćeš našu slobodit Krajinu:
0031 Turaka se nismo ni čuvali,
0032 Al nas noćas pogaziše Turci.
0033 Treba da se danas veselimo
0034 I slavimo ime Isusovo,
0035 A sad plače staro i nejako:
0036 Crkvu noćas oklopiše Turci,
0037 Punu crkvu krvi natopiše,
0038 Isjekoše mlado i mladiće.
0039 Turska sila polje pritisnula,
0040 Sve Drežničko polje naokolo.”
0041 Kad je bane razumio glase,
0042 On se skoči iz meke ložnice,
0043 Pa se bane konja privatio,
0044 Triput s njime kroz Otočac prođe,
0045 Pa on viče iz grla bijela,
0046 „Ajd na noge, moji sokolovi!
0047 Izgiboše naši Krajišnici,
0048 Koji naske brane od Turaka,
0049 Jer su oni Turcim’ na vratima.”
0050 Otočani na noge skočili,
0051 Pa su oni banu govorili:
0052 „Naš viteže, Berislavić bane!
0053 Da mi ovdje pomoć pričekamo
0054 Od našega Senja kamenoga?
0055 I dosad su u pomoć nam bili,
0056 Kada smo ih gođe zatrebali.
0057 Ne znademo, koliki su Turci,
0058 Pa moremo i mi izginuti
0059 Ka’ i slavni naši Krajišnici”.
0060 Tome bane odolit ne može,
0061 Jer s’ u njega jesu pouvali,
0062 Pa ne žali poginuti za nji’,
0063 Pa upravi konja preko polja
0064 I on viče iz grla bijela:
0065 „Ajte sa mnom, moji sokolovi!
0066 Ajte sa mnom, što bilo da bilo.
0067 Malo nas je, ali smo junaci,
0068 Osvetiti naše Drežničane,
0069 Koji jesu tužni izginuli,
0070 Ne robeći, niti ratujući,
0071 Već slaveći ime Isusovo.
0072 Uteć’ će nam Turci Krajišnici,
0073 Uteći će do svog Bišća grada,
0074 Pa se ’oće zatvorit u Bišću.
0075 Ma kod Bišća da ih zatečemo,
0076 Mi želimo s njima govoriti,
0077 Pored Bišća na polju svakome:
0078 Što su ’ćeli na našoj Krajini,
0079 Na ponoćki krvcu prolivati,
0080 Našu crkvu krvi natopiti.
0081 To se, braćo, podniti ne može.
0082 Malo nas je, ali smo junaci,
0083 Moći ćemo s njima govoriti.”
0084 Upraviše jedan za drugijem,
0085 Te Otočko polje preletiše,
0086 Da se nitko nazad ne ogleda,
0087 A pred njima Berislavić bane.
0088 Za njim igra trista konjanika,
0089 Te na Priboj mali doletiše,
0090 Ondje bane konja ustavio,
0091 Ter svojima ovo govorio:
0092 „Kud je preče saći Bišću gradu
0093 I od Bišća zatjecati Turke?”
0094 Otočani bana uputiše:
0095 „Ajde, bane, niz Klokoč kameni!
0096 Od Klokoča na grlo Željave,
0097 Od Željave preko Zelen-luga,
0098 I doći ćeš više Živodola;
0099 Sa njega ćeš Bišće ugledati:
0100 Jesu li se povratili Turci,
0101 I biju li turski talambasi,”
0102 Kad je bane riči razumio,
0103 Konja goni niz Klokoč kameni,
0104 Pa ga goni do grla Željave,
0105 Od Željave preko Zelen-luga.
0106 Kad je doša’ više Živodola,
0107 Durbin meće konju po ušima,
0108 Da on vidi, što s’ u Bišću radi:
0109 Jesu li se povratili Turci,
0110 Čuju li se njini talambasi,
0111 Da l’ se čuju, da li se vesele,
0112 Kakono su Drežnik porobili,
0113 Punu crkvu krvi natopili.
0114 Al na Bišću vrata zatvorena,
0115 Ne čuju se turski talambasi.
0116 Govorio bane Otočanom:
0117 „Ajmo, braćo, do grada Drežnika!
0118 Još su tamo na zborištu Turci,
0119 Oni misle dalje udarati.”
0120 Dobre konje oštro okrenuše
0121 Preko polja do sela Vaganca,
0122 Na Pašinu luku sa’odiše
0123 I ladne se vode napojiše.
0124 Samo malo tabor učiniše,
0125 Samo nešto malo založiše:
0126 Suva kruva i vodice ladne,
0127 Te Koranu vodu pregaziše.
0128 Jašu konje do prve gradine,
0129 Ondjeka ih dočekaše Turci.
0130 Druga sila na polju ležala,
0131 Te se ondje s njima popuškala.
0132 Goniše se do vode Bunara.
0133 Kod Bunara dočekaše bana.
0134 Te se ondje premetnuše s banom
0135 I s njegovim silnim Otočanim’.
0136 Al je bane srcu dao jada,
0137 Pa on ode k crkvi na Crkvinu,
0138 Da pogleda, što je kod nje bilo.
0139 Kraj balija konja progonio,
0140 Niti gleda desno, niti l’jevo,
0141 Na vidilo Turkom izišao,
0142 Do Jezera konja dogonio,
0143 Ondjeka ga Turad dočekala,
0144 Pa se jedno kopljem umetnulo.
0145 ’ćelo kopljem konja obraniti,
0146 Al ne moglo konja obraniti,
0147 Nego palo pred konja u travu.
0148 Na koplje je konjic nagazio;
0149 Koplje mu se u noge zaplelo,
0150 Te pod banom konjic posrnuo.
0151 Pade bane s konja na ledinu,
0152 Al se opet Turkom ne predaje,
0153 Neg udara sabljom u desnici,
0154 Braneć sebe i svoga konjica.
0155 To vidio Vrangopane kneže,
0156 Iskraj gore, od ladna Bunara,
0157 I povika Vrangopane kneže:
0158 „Ajmo, braćo, nestat će nam bana!”
0159 Dok iz gore oni dostignuli,
0160 Tu na bana sila navalila,
0161 Da ne može junak odoliti.
0162 L’jevu nogu meće na konjica,
0163 Priskočilo Ture silovito,
0164 Odsjeklo mu desnu do kolina.
0165 Pade bane ranjen na ledinu.
0166 Dok pristiga’ Vrangopane kneže,
0167 Dotlen banu odsječena glava.
0168 Al je sam se ludo upustio,
0169 Što ’e u tursku četu ugazio.
0170 Sad se tekar zametnula kavga:
0171 Zažališe silni vitezovi,
0172 Gdje viteza svoga izgubiše;
0173 Nit gledaju brda ni dolina,
0174 Već po polju razgoniše Turke
0175 I naši bi slabo prolazili,
0176 Ali njima dobra pomoć dođe,
0177 A iz Klanca, iz jelove gore:
0178 Potegli su od Senja Senjani,
0179 Pozvali ih naši Otočani,
0180 Te tu naša dobra sreća bila,
0181 Gdje su prekim putem okrenuli,
0182 U najveću vatru dostignuli.
0183 Ni Senjana čudo ne bijaše:
0184 Konjanika do dvista momaka,
0185 Ali Turkom stravu zadadoše,
0186 Jere na dvi strane udariše.
0187 Tu počeše Turci uzmicati,
0188 Među sobom age govoriti:
0189 „Bježmo, Turci, dok je živa glava,
0190 Gdje je dvista, tu je i hiljada.
0191 Koji brži, taj će biti prvi;
0192 Dokle zadnji do prvih domaknu,
0193 Nas ni jedan živ uteći ne će.”
0194 Zateče ih Vrangopane kneže
0195 Kod vodenog broda Jankovića.
0196 Preko vode Turci navališe,
0197 Bojeći se odavle Senjana.
0198 Turci bježe, ništa ne pucaju,
0199 Vrangopan ih redom dočekuje
0200 Sa svojije’ trista Otočana.
0201 Otočani od oka puškari,
0202 Kad pucaju, nikad ne promeću:
0203 Preko vode prećeraše Turke.
0204 Osam stotin’ ostalo je mrtvi’
0205 Osam stotin’ odsječeni’ glava,
0206 Ranjenika, to se i ne znade,
0207 Jere Turci ne povlače glasa,
0208 Koliko je u nji’ ranjenika.
0209 Dobro naši crkvu osvetili
0210 I viteza Berislavić bana.
