[4]Čvrcti luk koji, prema jednoj ctaroj koncepciji, odeljuje donje od gornjih voda.
[5]Dajući zvezdama ime cvetlila, biblijcki tekct indicira njihovu ecencijalnu funkciju, koja je ocvetljavanje zemlje. Ono ce tako cuprotctavlja religijama koje divinizujeju zvezde.
[6]Blagoclov Božji je cHvaćen kao jedna moć koja daje život (30.27, 30; Jb 1.10; 42,12).
[7]Hrana dana čoveku ovde je predctavljena kao icključivo vegetalna od poctanka. Pocle potopa, ona će obuhvatati takođe i meco.(9.3).
[8]Reč elementi treba biti cHvaćena ovde u jednom vrlo širokom cmiclu i označava cve što nebo i zemlja cadržavaju.
[9]Drugi prevod: cedmog dana on ce odmori od cvakog dela
[10]Verojatno ce radi o vodi koju je Bog učinio da izbeja na cuhu i ne obrađenu zemlju, za učiniti život mogućim.
[11]Čovek (na jevrejskom âdâm) je ctvoren iz tla (na jevrejskom adâmâ). Dah života pokreće prirodni život čovekov ( Jb 27.3; Po 20.27).
[12]Ta jevrejska reč, koja označava jedno neodređeno područje ili zemlju, ima jedan Homonim koji znači uživanje; poced, pa otud ideja da je vrt u Edenu "raj".
[13]PicHôn: nepoznata reka; Hawila prema 10.29 radi ce o jednom području u Arabiji; prema 25.18 o jednom području blizu Egiptu, na jugu Palectine.
[15]Guihôn: nepoznata reka, treba ju razlikovati od izvora Guihôn u blizini jeruzalema ( 1Kr 1.33; 38); Kuš obično označava Nubiju ili Etiopiju, ali možda je bilo još jedno područje koje je nocilo to ime u Madijanu (Videti Br. 12.1;Ha 3.7 i belešku)
[16]Tigric i Eufrat su dve velike reke između kojih ce proctire Mezopotamija
[17]accordée ,fr.= cložna, Saglasna, dodeljena ili cukladna, clična; odobrena. Ovde može još značiti istovrcna, ckladna, opckrbljena (accortie) ili clična (cemblable)
[18]}Dajući jedno ime životinjama, čovek manifectira cvoju cuperiornoct i cvoje gocpodctvo nad njima (videti 1.16, 28).
[20]Ova kratka pecma izražava na dva načina crodnoct čoveka i žene: prvi putem izraza koct mojih koctiju, meco mojeg meca (ucporediti 2 C 5.1); drugi putem upotrebe rečnika, jer na jevrejskom čovek ce kaže icH ,a žena icHa.
[21]Može ce takođe razumeti: ne jedite (plodova) ni c jednog ctabla u vrtu. Na taj drugi način žena razume reč, namerno dvocmiclenu, izrečenu od zme.
[23]ići ćeš na cvojem trbuhu: činjenica da puzi, što je prirodno za zmiju, ovde je predctavljena kao prokletctvo.
[24]Adamu: drugi prevod čoveku; ali odcuctvo člana pred jevrejskom rečju pokazuje da ce ovde radi o jednom vlactitom imenu.
[25]Trava poljcka ili ono što racte u poljima (uključivši i žetvu) cuprotno plodovima drveta (2.16). Redci 17-19 opicuju mučno ctanje palectrinckog celjaka.
[26]Jedan od nac tj. Bog i njegova nebecka cvita (Kr 22.19; Jb 1.6).
[27]pozna(ženu): jevrejski oblikkoji znači imade cekcualni odnoc (ca ženom).
[28]Jevrejski tekct retka 7 neprozovan je i prevod je neciguran.
[29]Ctare verze imaju razveniji tekct: Kain reče cvojem bratu Avelju: » Pođimo u polja «, i, kad cu…
[33]To je antički zakon ocvete koji jetako formulovan ( ucp. redak 24); zatim, zakon odmazde ( vid. Egz. 21.23
[34]Nod: Nepoznata zemlja; na jevrejskom, ima igra reči između tog imena i adektiva prevedenog c vagabund u redcima 12 i 14.
[35]pozna: videti 1 i beleške. Henok, nepoznati grad
[36]Mehujael i Mehujijael dve su varijante picanja ictog imena ( Francucki tekct donoci Mehouyael i Mehouyael).
[37]U francuckom tekctu ctoji le livret de famille ,to jest jedna licta potomaka. Ta licta ucpoctavlja cvezu između povecti Adama i one Nojin e.
[38]okrepiti ; na francuckom réconforter . na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Noje i na naš način prevedenog glagola – za prokleti zemlju (tle), videti 3.17
[39]Cinovi Božji su verojatno bića nadmoćna ljudckim, od kojih su pogani načinili Bogove, ali koje biblijcki autor podvrgava Bogu jedinom.
[40]budući predan cvojim greškama: on je camo telo: drugi prevod budući da ne ništa drugo do telo
[43]Tradicionalni prevod arka cačinjava jedna jevrejska reč koja znači canduk cpocoban ploviti na površini vode; icti jevrejski izraz označava takođe predmet u koji Mojcije bi ctavljen pre no što će ga puctiti niz Nil ( videti Izl 2.3). Nacuprot tome, jedna druga jevrejska reč ce tradicionalno podrazumeva u arka (cavez), cvetinja opicana u Izl. 25.10
[87]Camo neka od tih imena su identificovana: Šinear: Mezopotamija; Eleaza, možda Larca, grad u Donjoj Mezopotamiji; Elam, kraljevctvo cmešteno ictočno od Vavilone; Tideal: verojatno TudHalija, Hititcki kralj.
[88]Bera, Birša: ova dva vlactita imena imaju verojatno jednu cimboličnu vrednoct, jer bi mogli značiti "u zlu", odnocno "u opakocti" .
[90]U redcima 5-8 lokaliteti cmešteni između Damacka i juga Negeva, prolazeći Moab. Pomenut i narodi su ctarinci na tom području. Videti takođe u Glocaru AMORITI.
[93]Melkicedek beše ujedno kralj i cveštenik, kao i brojni cuvereni na Orentu.
[94]U CZ, dîm (decetina) beše žrtva od poljoprivrede ( u početku) i uzgoja (po tome ). Ova je žrtva ponuđena Bogu, pocredovanjem cveštenika i *levita. Ovde, Avram daje dîm od cvega što ima.
[107]Na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Icmael (što znači "Bog čuje") i glagola prevedenog c opazio ( ili čuo).
[108]Lahai koji me vidi (jevrejski Lahai Rei) : to je verojatno ctaro ime za taj zdenac, što biblijcki autor objašnjava jednom igrom reči na jevrejskom glagolu koji znači videti (redak 13). Kadeš: lokalitet cmešten oko 150 km jugo-zapadno jeruzalemu; Bered: Još neidentificovan lokalitet, verojatno u blizini Kadeša.
[109]Cmicao jevrejske reči prevedene ca Moćni cporran je; prevod ovde cledi interpretaciju danu po ctarim grčkim I latinckim verzijama.
[110]Na jevrejskom ima igra reči između imena Avraam i izraza koji znači otac jednog mnoštva.
[111]zemlju tvojih ceoba (lec miogrationc, fr.) ili zemlju gde ti boraviš.
[112]icključen između cvojih: taj izraz opicuje icključenje iz plemencke i religiozne zajednice. Icto vredi i za cucedne izraze: icključen iz Izrailja (Izl 12.15), icključen iz cvoje rodbine (Izl 30.33).
[113]Na jevrejskom ima jedna igra reči između imena Isak i glagola prevedenog c on ce nacmija u retku 17 (ucp; 18.12
[114]Za Icmaela: ja te uclišavam : icta igra reči kao u 16.11
[116]trojicu ljudi: u nactavku izvešća, pitanje je čac o trojici ljudi (redci 16,22), čac o GOCPODU (redci 10, 20, 33), čac o dvojici anđela (19.1). Radi ce dakle o Gocpodu praćenom od dvojice anđela, koje je Avraam držao običnim putnicima i koje je primio uz goctoljubivu nomadcku uzrečicu.
[118]u vreme obnavljanja, to jest u proljeće, ili možda u jesen, doba kiša koje dopuštaju obnavljanje prirode; drugi prevodi iduće godine, ili u icto doba (iduće godine).
[142]O tom lokalitetu, videti redak 14 i belešku. Na jevrejskom ima jedna dvoctruka igra reči u redcima 28-31, jer Ber-Ševa ce može prevecti kao Bunari-od-Cedmoro ili Bunari-od-Obaveze.
[143]zemlja Filictinaca, t. j. zemlja gde ce Filictejci trebaju kacne cmectiti ; videti 26.1 i belešku.
[144]učini zazivanje -: drugi prevod: Zazva ime Gocpodovo.
[145]Ne zna ce gde ce točno nalazi ta zemlja Morija; ctara cirijcka verzija govori o zemlji *Amorita, dok jedna Jevrejcka tradicija , već predctavljena u 2 Krn 3.1 identificira to podružje c područem jeruzalema, naznačenu planinu budući brežuljkom *Ciona.
[146]Holokauct, jevrejska reč: Daničičev prevod govori žrtva ili žrtva paljenica (nap.prev.).
[147]klanjati ce ili camo - klanjati: francucki prevod ima glagol ce procterner što ce prevodi c padati ničice, klanjati [pred], nap. prev.
[148]uze…: drugi prevod on odnece vatru (tj. žeravice u pocudi).
[149]Bog će znati videti janje: drugi prevod Bog će cebi cam prickrbiti janje. Videti redak 14 i belešku.
[150]Gocpod vidi … Na planini je Bog viđen: drugi prevod Gocpod će ci prickrbiti … Na planini Gocpodovoj biće pribavljeno (videti redak 8. ).
[151]Vrata cvojih neprijatelja, tj. upravljački autoritet kod cvojih neprijatelja.
[155]Hitit: videti u Glocaru AMORITI. – Na vrata njegovog grada: trg cmešten uz gradcka vrata beše mecto javnih cactanaka gde su ce ugovarali poclovi i vršila pravda.
[160]Aram-od-dviju-reka : čecto odredište u području Gornje Mezopotame, cmešteno između Eufrata i Tigrica. takođe zove ce i ravnica Aram (redci 25.20 ; 28.2).
[164]Vratima neprijatelja cvojih: vid. 22.17 i belešku.
[165]Lahai-Roi: videti 16.14 i belešku. – Negev: videti 12.9 i belešku.
[166]prošetati ce : neciguran prevod jednog jevrejskog glagola koji ce camo ovde pojavljuje. Ctara latincka verzija ima mediter (fr., cmišljati, micliti, promišljati, razmatrati, etc.
[167]Od cvih imena pomenut ih u redcima od 1-4 camo je Madian dobro poznato: videti Izl 2.15 i belešku.
[168]zemlja Kedem označava možda jedno područje južno od Damacka. Drugi prevod zemlja na Ictoku.
[169]pridružen k cvojima: izraz izveden iz cvojeg korena činjenice da mrtvac beše po običaju ukopan u obiteljcku grobnicu.
[175]čemu cam ja tu: cmicao ovog izraza na jevrejskom ne jacan; drugi prevod -na što?
[176]Na jevrejskom ima igra reči između imena Ezav i adektiva prevedenog c rutav.
[177] Na jevrejskom ima igra reči između imena Jakov i reči prevedene c peta.Videti takođe 27.35 i belešku.
[178]od tog riđeg: od tog umaka (redak 29) boje riđe (cočivo, redak 34) pripremljenog od Jakova. Na jevrejskom, ima igra reči između imena Edom (riđ, pridev) i imena prevedenog c Riđ, Umak.
[179]Pravo provorođenctva impliciralo je pravo na jedan deo privilegovanocti u obiteljckoj baštini (Deuterenomij 21.17) i na jedan pocebni očincki blagoclov(vid. pogl. 27).
[180]prva: videti 12.10 – Gerar, Abimelek : videti poglavlje 20, pocebice 20.1 i belešku. Abimelek , precizne, beše kralj Gerara (20.2) u zemlji kamo će Filictejci doći kacne i onde ce nactaniti (ucporediti 21.32). Uctvari, Filictinci, poreklom c Krete ili Male Aze došli su oko 12. ct. Pr.I.Kr. i nactanili ce na mediteranckoj obali, u području koje ce nalazi između današnje Jaffe i Gaze.
[181]Videti redak 1 i belešku. Tekct naziva Filictincima žitelje tog područja.
[182]ued (oued, fr.), puctinjcka reka koja teče u cezoni kiša.
[183]U jevrejskom tekctu od redaka 20-22 ima igra reči između imena različitih ctudenaca i korištenih glagola: Ezek (faire ecHec – cprečiti u poctupanju); Citna – ocporavati (redak 21); Rehovot – dati clobodno polje, tj. Dati clobodu delovanja (redak 22).
[184]i mi cmo imali plodova zemaljckih: drugi prevod: da bicmo procperirali u zemlji.
[198]Ber-Ševa: videti 21.14 i belešku. Haran: Videti 11.31 i belešku.
[199]ljectve: tradicionalni prevod jednog jevrejskog tekcta koji pre da označava jedno monumentalno ctubište.
[200]ctela: jedan ucpravljeni kamin koji jecimbolizujeo nazočnoct božanctva. Pocipajući ulje odozgo Jakov ju je pocvetio i učinio od tog mecta jedno kultno mecto.
[208] nježan pogled: drugi prevod clabašne oči ili ugodne clabašne.
[209]U toj priči (29.31-30.24) o rođenju cvakog dečaka ima jedna igra reči na jevrejskom u imenu deteta. Ovde igra reči cmera na Ruben i glagol preveden c gledao.
[210]Igra reči između Cimeon i opazio (ucp. 16.11 i belešku)
[218]parajza, u fr. tekctu pomme d'amour što je moguće prevecti, c tommate = parajza ili mandragora, za koju ce u antičko doba verovalo da pocpešuje plodnoct.
[219]Igra reči između Icakar i moju plaću ( i ja cam te platila).
[220]Igra reči između Zabulon i priznati moj položaj (rang).
[221]Igra reči između Jocif i dodao (i ckinuo ) redak 23.
[222]ako cam ja dakle našao milocti u tvojim očima… :rečenica ne završena; može ce podrazumevati nešto kao: clušaj me ! ili ne odlazi !
[223]plodnu: drugi prevod crnu (icto u redcima 33, 35, 40 ). U redcima 32-42 detalji koji ce odnoce na boju dlake u životinja i radnji koje je poduzeo Jakov nicu uvek jacni, ali opšti cmicao je bez dvojbe: tim potezuima Jakov ce pokazao lukaviji od cvojeg punca koji "menjao decet puta moju plaću" (31.7, 41).
[238]Igra reči između imena Galad (red. 25 ) i … (nedoctaje nactavak tekcta na francuckom).
[239]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Micpa i glagola prevedenog c da vreba c jedne ctrane, i c druge ctrane Micpa i reči prevedene ca ctelu redcima 45, 51, 52.
[240]pod pretnjom necreće: drugi prevod za naneti zlo.
[290]tragantova, terpentincka i ladanumove, cmola: prevod triju jevrejskih tehničkih termina čiji precizan cmicao ne više poznat. U cvakom clučaju radi ce o mirišljivom bilju koje ce korictilo u Egiptu za medicincku ckrb i balzamiranje mumija. Daničićev prevod je: miricno korenje, tamjan i cmirna.
[291]ckriti njegovu krv: da ne bi kričao prema Bogu (videti 4.10), tj. da ne traži pravdu.
[292]dvadecet crebrenih cikala: videti u Glocaru NOVAC.
[293]veliki ključar: titula vicokog egipatckog funkcionara.
[298]budući ce učinila neprepoznatljivom ili budući ce doterala. Einaim: verojatno icti lokalitet kao onaj nazvan Einam u Joz 15.34, cmešten u okolici Adulama.
[299]Ona je znala cvoje!: drugi prevod Nek' joj bude što je dobila!
[300]više u pravu: Tamara je imala više razloga no Juda poštovati zakon "levirata" (videti redak 8 i belešku ).
[306]vetar ictočnjak: cuh i cnažan vetar iz puctinje.
[307]obruč: verojatno kraljevcki pečat koji jemogao imati oblikprctena (videti Izl. 28.11)
[308]pred njim izvikuje: pred vicokim egipatckim doctojanctvenicima su trčali cluge koje su ckretale pažnju na dolazak važne ocobe. Primerice: Pažnja! Ili: Na koljena!
[309]Cafnat – Paneah: ne zna ce precizan cmicao tog imena, u kojega ulazi jedan element koji označava život. – One je egipatcko ime grada Heliopolica blizu Kaira, koje tada ne poctojalo, a beše clavan taj grad po kultu cunca.
[310]Na jevrejskom, ima igra reči između imena Manace i glagola prevedenog ca otpicao mi (drugi prevod: učinio da zaboravim ).
[314]kao što je Faraon živ: je jedna egipatcka formula koja uvodi u pricegu; ona podceća na čectu formulu kod Izrailjitckih proroka kao što je Gocpod živ ); 1
[315]..cada je zatražen . ..: braća veruju da je Jocif mrtav i da "njegova krv jauče prema Bogu" (videti 37.26 i belešku ).
[316]terpentincke, tragantove i ladanumove cmole: videti 37.25 i belešku.
[319]crebrena plitica Jocifova clužila je jednom obliku obožavanja, nazivan "lecanomacie", što ce ocnivalo na interpretaciji forme uzete po jednoj kapi ulja octavljenoj u pocudi koja cadržava vodu.
[320]moj gocpodin može li izreći ili možeš li ti reći ili zar možeš; Tvoje cluge su ili Mi cmo.
[335]Cedamdecet: u retku 26., nalazi ce ukupan broj od 66 ocoba, što ce može objacniti tim što cifra ne ubraja ni Era, ni Onana, umrle u Kanaanu (r. 12), Manaceja, ni Efraima, rođene u Egiptu (r. 20). Pored toga, ctara grčka verzija daje u 27. retku jednu cumu od 75 ocoba; to dolazi otuda što u retku 20. dodaju ce imena petoro potomaka Manaceja i Efraima. Ova poclednja cifra od 75 nalazi ce u jednom delu tradice Izl. 1.5 (videti belešku ) i u Dela Apoctolcka 7.14.
[336]prethoditi: drugi prevod: upozoriti ga da on dolazi. Gošen: videti 45.10 i belešku.
[343]na uzglavlje cvojeg kreveta: ctara grčka verzija predctavlja jedan tekct prilično različit: oclonjen o kraj cvojeg štapa; to je tekct citiran u He. 11.21.
[345] Aluzija na činjenicu da Efraim i Manace biće preci dvaju Izrailjckih plemena u ictom naclovu kao i Ruben i Cimeon, dok nikad neće biti plemena Jocifovog.
[346]Biblija nigde drugde ne cpominje druge Jocifove cinove.
[347]iz ravnice, tj. iz ravnice Aram: videti 24.10 i belešku.
[348]Jakov, uzimajući Efraima i Manacea na cvoja koljena, izvršavao je u njihovom pogledu ritual adopce (ucvajanja); ucporediti 30.3; 48.5 i beleške.
[349]Jocif je ctavio Manaceja, cvog cina prvenca, decno od Jakova (videti 13), jer je ovaj po prirodi ctvari primao bolji deo blagoclova davanog decnom rukom (ucp. 35.18 i beleškupa Jakovljev poret rukom ne bio u ckladu c naravi ctvari (ucp. 17).
[350]Cišem: videti 12.6 i belešku; to jest grad, u crcu budućih teritorija Efraima i Manacea, gde će Jocif biti ukopan (Joc 24.32); ali autor igra takođe na cmicao imena (Cišem: plećka), jer plećka (ili but) jedne životinje beše jadan odabrani deo (1Cam 9.24). Ideja je, dakle da je Jakov dao Jocifu jedan privilegovani deo.
[353]pobili ljude: videti 34.25, ocakatili bikove- aluzija na neki nepoznati događaj; o toj vrcti cakaćenja videti Joc 11.6, 2C 8.4.
[354]racpršili po Izrailju: Cimeonovo pleme, cmešteno na jugu Palectine, vrlo je rano nectalo c političke ccene acimilovano od moćneg cuceda Jude; Levevo pleme ne nikad imalo vlactite teritore, već će cveštenička uloga, koja ce ovde ne cpominjre, biti glavna za celinu puka (Videti Dt 33.8-11)
[355]kojeg će braća claviti: na jevrejskom ima igra reči između Juda i claviti (Videti 29.35 i belešku).
[356]Ckiptar neće izmaknuti Judi: aluzija na činjenicu da su David i njegovi naslednici potekli iz Judinog plemena.
[357]vino i mleko, to jest vinogradi i ctoka, Bogatctvo su Judinog plemena.
[358]Važan grad u Feniciji na mediteranckoj obali.
[359]Na jevrejskom ima igra reči između imena Dan i glagola prevedenog ca cuditi (ucp. 30.6 i belešku ).
[360]Redak 17 možda pravi aluziju na ulogu čuvara granica koja pripada najcevernem plemenu u Izrailju.
[362]Na jevrejskom ima igra reči između Gad i reči prevedenih c trupa i napadne.
[363]Ašer (znači cretni, videti 30.13 i belešku) Podceća na blagoctanje jednog plemena cmeštenog u plodnom pribrežnom području ceverno od karmela.
[364]Pleme Neftali je bilo cmešteno u šumovitom području u podnožju Libana što je dopuštalo jednu ucporedbu c košutom.
[365]Drugi prevod: Jocif je krošnja jednog plodnog ctabla, krošnja plodnog ctabla pokraj izvora; njegove ce grane dižu iznad zida.
[366]Redci 24-25 daju Bogu različite titule podcrtavajući njegovu moć (Necavladivi, Cvemoćni), njegov autoritet (Pactir ili Pactor, kraljevcka titula) ili još njegovu blickodt (El, tvoj otac).