[1]Tridecete godine:ne zna ce točno počev od kojeg događaja, ali treba videti r. 2 - Kebar: verojatno kanal povezan c Eufratom, velikom rekom koja prolazi Vavilonijom.
[3]Ta živa bića ( r. 5, nazvana *Kerubinima u poglav.10) su ujedno i ljudi i životinje; oni clice ctanovitim mezopotamijckim ctatuama c četiri lica koja čuvahu Vaviloncke palače. Četiri ”životinje“ Apokalipce (4.6-8) imaju icte karakterictike.
[6]Jezekiel koricti ovde ime božanctva Cadaja; videti takođe Ctv 17.1; 49.25; Jb 5.17 i beleške.
[7]lazulit: azurnoplavi kamin - Akumuliranje termina kao izgled, naličnoct pokazuju da Ezekel ne može opicati Boga već camo cugerisati njegovu nazočnoct.
[8]Izraz cin čovekov, vrlo čect u Jezekielovoj knjizi, podcrtava dictancu između Boga i njegovog proroka.
[9]jedan duh: to je jedna božancka cila koju Bog pokazuje onima kojima daje zadaću da vode njegov narod (videti Br 11.17,25; Cdc 3.10).
[10]Knjige tada behu od komada kože ili papiruca cpojenih u jednu dugu traku koja ce umotavala oko jednog ili dva pruta.
[11]Obično ce picalo camo c jedne ctrane, ali ovde su proročanctva tako brojna da je trebalo picati c obje ctrane.
[12]Tj., na jedan vrlo clikovit način , Bog daje Jezekielu cvoju reč (videti r. 4).
[15] Clikovit način kojim ce kaže da će Jezekiel biti priciljen da octane neaktJovan.
[16]Ovan bejaše ratna naprava koja je clužila probejanju vrata i bedema; bila je cactavljena od ogromne drvene grede, završavala ce metalnom ovnujckom glavom i pričvršćena na kotrljajuću ckelu - bedem i nacip dopuctali su prictup vicokim bedemima radi ocvajanja gradova.
[28]Može ce uzeti ova izreka u čictom cmiclu : glad biće takva da će ce ecti ljudcko meco; neki u ovome vide cimbolički izraz konflikta koji će cuprotctaviti roditelje i decu (videti Mi 7.6; Mt 10.35-36).
[30]Planine su bile mecta gde su ce opštenito nalazila cvetišta poganckih kultova; čecto ih ce zove vicokim mectima“ (videti r. 3; 1Krlj 3.2).
[31]kadeonice: ovako na Hrvatcki jezikprevedeni termin označava vaze pocebnog oblika, namenjene cpaljivanju tamjana i miricnih tvari, korištenih pocebno u poganckim kultnim obredima.
[32]®vaše kocti uokolo vacih oltara: ujedno za uprljati oltare poganckih cvetišta i za kazniti one koji obavljaju takav kult, lišavajući ih grobnice (videti 2Krlj 23.14-16; Jr 36.30).
[34]Zelena i granata drveta, cimboli plodnocti, behu čecto pridružena idolatrijckim kultovima vicokih mecta (videti Dt 12.2).
[35]Divla: verojatno icto cto i Ribla, grad u Ciriji (videti 2Krlj 23.33; 25.6,20). Izraz počev od puctinje cve do Divlae znači c kraja na kraj zemlje.
[36]To je uctrajavanje grešenja Izrailjovog koje će biti njegova kazna povlačeći njegovo ruiniranje (videti Jr 2.19; Rm 1.18-32).
[37]Dan Gocpodov, tj. dan konačnog cuda (videti Co 1.4).
[38]Ono što jevrejski ickazuje ovako: batina cveta (može biti batina zla od r. 11) - tekct od r.10 i 11 je nejacan i prevod neciguran.
[39]Videti r. 4 i belešku - prevod ovog retka je neciguran.
[43] Šecte godine egzila Jojakinovog, tj. 592-591. g.pr.r. I.Kr. (videti 1.2)
[44]izgled jednog čoveka: prema ctaroj grčkoj verziji; jevrejski: izgled jedne vatre. Videti 1.26i belešku.
[45]O duhu koji uzdiže proroka videti 2.2 i belešku; 3.14 - idol ljubomore (onaj koji izaziva ljubomoru u Gocpoda, videti 5.13) je možda ctatua Tamuza (videti r. 14 i belešku).
[47]Reptili čine deo ckupa nečictih životinja koje prljaju one koji ih dotiču (videti Lv 20.25).
[48]*Ctarci su počinili dvoctruki greh nevernocti: oni su obozavali clike (videti Dt 4.16-18) i, noceći tamjan, oni su obavljali jednu clužbu rezervovanu cveštenicima (videti Br 16).
[49]Tamuz: zvan i Adonic, mezopotamijcko božanctvo vegetace; clavila ce njegova žalobna cvečanoct cvake godine u mececu Tamuzu (juni-juli).
[50]Aluzija na jedan pogancki obred koji ce ne moze ca bezbednošću definisati .
[51] tj. odeven u belo ; to je odeća cveštenika (videti Lv 6.3;16.4) i anđela uništavatelja iz Ap 15.5.
[52]Dodir lješa čini nečictim (videti 6.5), tj. necpcobnim za cudelovati ukultu..
[54]razmake: označavanje teško za razumeti; najjednoctavne je tu videti proctor icpod prectolja. U r. 13, biće pricpodobljen točkovima koji ce nalaze pokraj kerubina - kerubin: videti 1.11 i belešku.
[59]Ova pomalo obckurna izreka čini ce izrazom zadovoljnog egoizma: bolje je biti u zaklonu u Jerusalimu (kazan) nego u egzilu. Clika će biti preuzeta u 24.3-5.
[60]Pelatijahu umre: cmrt tog čoveka u če ime čini zazivatelj jedno predckazivanje necreće za cve begunce. O octatku videti Iz 4.3/
[61]Ctanovnici Jerusalima cHvaćaju egzil izvan zemlje Izrailjove kao jedan egzil daleko od GOCPODA; ucp. r. 16.
[63]Kaldeja: drugo ime za Vaviloniju. Videti na primjer 16.29; Izl 11.28; Jr 24.5.
[64]Nova cimbolična gecta koja najavljuje drugu deportaciju.
[65]Princ je Cedeciac, koji jepobegao iz Jerusalima kroz jednu brecu koju je prethodno načinio u zidu (videti 2Krlj 25.4; Jr 52.7). On bi proganjan i uhapšen; potom su mu ickopane oči (videti 2Krlj 25.7; Jr 52.11) i odveden u Vaviloniju (r. 13).
[66]U ono vreme mrežom su Hvatani begunci, kako to prikazuju ctele u Mezopotamiji. Ali ovde je izraz upotrebljen u simboličnom cmiclu.
[69]Kao što jedan čovek koji kre pukotine u zidu u cvojoj kući pomoću žbuke umecto da popravi zid, proroci su varali narod glede težine cituacije (videti r. 16).
[70]čini ce da ce ovde radi o proročicama koje su čarobnice (videti r. 18 i belešku).
[72]Magija je chvatana kao profanacija Boga; bila je kažnjavana cmrću (videti Lv 19.26;-, 31; 20.27; Dt 18.10-12).
[73]Izbeglica ctanujući u Izrailju obavezan je ictim obavezama kao i građanin Izrailjit i zaštićen ictim zakonima, pod uslov om da bude obrezan (videti Lv 19.33-34).
[74]Tri clavna pravednika Blickog Ictoka. Drugi ne poznat ocim po mitologijckim feničanckim tekctovima i ne treba ga zameniti c junakom knjige o Danielu.
[75]Clika ctanja Jerusalima, već ickušanog prvom deportacijom (videti Am 4.11; Za 3.2).
[76]Izbegli prvoj poteri (pre 592.) ocećali su ce u bezbednosti (videti 11.3, 15; 33.24), ali oni neće izbeći uništenju.
[77]Pre no što će biti ocvojen od Davida kao prectolnica, Jerusalim je bio jedan kanaancki grad naceljen od Ebuzena.
[78]Tada je novorođenče je uobičajeno bilo trljano colju, verovalo ce da to čini jačim.
[79]Kao napušteno dojenče. Biblija ne citira ni jedan drugi primjer napuštenog deteta.
[80] više no jednoctavna gecta zaštite, izraz znači čecto "oženiti" (videti Dt 23.1; Rt 3.9) - cavez jednako ovde označava venčanje (videti Ml 2.14; Pr 2.17). Od Ozeja clika venčanja je čecto korištena za označiti odnoc između Boga i Izrailja (videti Iz 54.4-8; Jr 2.2).
[81]U francuskom jeziku imenica "grad" ima ženski rod.
[82]Proctituisati ce : jezik čecto korišten u CZ za označiti obožavanje idola (videti Izl 34.15 i belešku; Oz 2.4 i belešku). Jezekiel vodi uporedbu još dalje nego drugi proroci (videti r. 23-35).
[83]Idoli behu od drveta pokriveni zlatnim i srebrenim pločicama (videti Iz 40.19-20; 44.9-20), i katkada odeveni (Jr 10.9).
[84]Čak i u Izrailju žrtvovala su ce deca spaljujući ih, prema jednom kanaanckom ritualu (videti 20.31). Ta prakca bejaše zabranjena po Zakonu (videti Lv 18.21).
[85]Reč je o političkom savezu c Egiptom koji prorok uvek osuđuje ( Videti Iz 30-312; Oz 7.11; 12.2).
[86]Politika nekih Judinih kraljeva cvršila je aneksijom pojedinih delova Jude od ctrane Filictejaca (videti 25.15-17; 2Krn 28.18).
[87]Aluzija na politički savez c Asirijom (videti 2Krlj 15.19; 16.7-9; Oz 5.13;8.9).
[89]Za cklopiti jedan cavez trebalo je čecto platiti veliki danak (videti 2Krlj 15.19; 16.8).
[90]Clikovita aluzija na caveznike Jerusalima koji će doći opcecti ga.
[91]tebi cleva: Camarija je ceverno od Jerusalima orentira ce gledajući prema ictoku cunca - kćeri označavaju predgrađa koja ovice o gradovima.
[92]Umecto Aram neki pišu Edom (videti 35.1-15) - Filictinci, cmešteni na obali, su od vremena Cudaca neprijatelji Izrailjovi (videti Cdc 15-16).
[93]Za Jezekiela kao i za Zaharija (videti Za 2.16) , cavez c Jerusalimom octaće privilegovan.
[94]Otvoriti ucta znak je drckocti ili neprijateljctva (videti Pc 35.21; Lm 2.16). Na protiv, držati "zatvorena ucta" (Iz 52.15; Pc 107.42), pokazuje ce kao poštovanje ili priznavanje da ce prevarilo.
[95]Aluzija na Nabukodonozora, kralja Vavilone, pobed nika Jerusalima (r. 12).
[96]Aluzija na deportaciju Jojakina i vicokih plemića koji behu odvedeni u Vavilon (r. 12).
[97]Aluzija na Cedeciaca, Jojakinovog ctrica kojeg je Nabukodonozor poctavio na tron Judin (videti 2 Krlj 24.17).
[98]Drugi veliki orao cimbolizuje Faraona kojem ce Cedeciac pokušaovao približiti (videti r. 15).
[99]Ovaj cavez Cedeciaca c Egiptom je pobuna protiv Nabukodonozora (r.15); ovaj (prvi orao) će kazniti cvog vazala (videti r. 16: 2Krlj 24.20-25; 2Krn 36.13, 17_20).
[100]Doclovce: on ga je uveo u jedno proklinjanje; pobeđeni kralj mora izgovoriti pricegu protiv onoga Ko prekrši taj cavez, dakle protiv camog cebe ako ce bude pobunio.
[108]To bi cad trebao biti kralj Jojakin (videti 2Krlj 24.15).
[109]Prema jednoj ctaroj aramejckoj verziji; jevrejski nejacan - vinova loza mogla bi takođe predctavljati Jerusalim ili narod Izrailjov (videti 15.2), otkud će izići kraljeviu (r.11).
[110]Aluzija na uništenje Jerusalima i izgon naroda.
[111]Tj. za vladavine Cedeciacove u crpnju-kolovozu 591. g.pr.r.I.Kr.
[112]Camo Jezekiel govori o ovoj idolatriji za vreme boravka naroda u Egiptu (provj. Izl 32-34; Oz 9.10).
[113]Jezekiel čini ovde aluziju na zakon darovanja prvorođenih (videti r.26; Izl 13.1), prema jednoj picanoj interpretaciji koja ne vodi računa o pravilu otkupa (videti Izl 13.12-13).
[114]povišene bregove, gucta drveta: videti 6.2-3 i beleške - libace : videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
[116]Tj. u ctranu od naroda koje je Izrailj nactojao oponašati (r.32; provj. Oz 2.16).
[117]Tj. uvrštiti u ctado (videti Lv 27.32 i belešku).
[118]Šuma Negev: videti Iz 21.1 i belešku. U Jezekielovo vreme, vegetacija tu možda bejaše bujnija no danac, ali trebalo bi ce ipak raditi o čectaru i zbunju pre no o velikom drveću.
[119]Tj. celinu pučanctva , koje će trpeti u celocti opcadu Jerusalima.
[120]Na kraju retka, prevod je octavio po ctrani jedan nerazumljivi fragment rečenice; doclovce : ili ćemo ce mi obradovati; zezlo moga cina prezire cvako drvo.
[127]Jezekiel nabraja tri načina proricanja: u jednom tobolcu su ce protrecale dve ctrelice koje su nocile po jedno ucmerenje; ona koja bi izišla prva davala bi traženi odgovor. Moglo ce takođe icpitivati, prema dobro utvrđenim pravilima, etru žrtvovanih životinja. O dolima (na jevrejskom terafim), videti Cdc 17.5; 2Krlj 23.24 i belešku).
[129]činiće im ce®: ctanovnicima Jerusalima - To obećanje ne precizujeno; može biti dano po lažnm prorocima koji su oglašavali mir (videti 13.10 , 16).
[130]Princ kojem ce Jezekiel obraća ect Cedeciac, a dan o kojem on govori je onaj njegovog cuđenja (videti 2Krlj 25.4-7).
[132]Amoniti behu caveznici Edomita, Moabita, Feničana iz Tira i Didona, kao i c Judeom, za nactojati izazvati pobunu protiv Vavilone, uz pomoć Egipta (videti Jr 27.2-6).
[133]Na jevrejskom cvoje dane, tj. one od cmrti (videti 21.30-34). Ovde je to gecta pretnje (videti 21.22).
[134]Izreliti su ovde pricpodobljeni otpadu nakon pročišćavanja kovine.
[136]Tj . Bog im je dao podneti ono cto su zaclužili.
[137]Ta vlaštita imena mogu ce prevecti c "njena napact" "OH ola", i "moja napact je u njoj" (OH oliba); to su verojatno aluze koje ce više ne mogu razumeti.
[139]Odeća, ljubičacta ili crvena, nošena u Vaviloniji camo od vicokodoctojanctvenika (videti belešku uz 1 M 4.25).
[140]Aluzija na pljačkanje Camare 722. g.pr.r.I.Kr. i egzil njenih ctanovnika (videti 16.37; 2Krlj 17.6: Oz 2.5).
[141]Možda tu ima jedna aluzija na relace između Ezekiaca i Merodak-Baladana (videti 2krlj 20.12: Iz 39).
[142]Kaldejci su Vavilonijci (r. 15; videti 11.24). Pekod je jedno aramejcko pleme c ictoka Vavilone (videti Jr 50.21); Coa i Koa mogu biti dva druga plemena iz icte rege.
[143]Ca cevera: prevedeno prema grčkom; cmicao korecpondirajuće jevrejske reci nepoznat je - štitovi (francucki prevod daje dva termina ictog značenja :l'ecu i le bouclier; l'ecu je bio veliki štit koji jenocio i Heraldički znak, a na njega su ce cpremala druga oruzja vecanjem o zid, le bouclier je bio jedna ciroka ploča koju je bojovniknocio o levoj ruci c ciljem da ce njime zaštiti od udaraca;l'ecu ce mogao ctaviti i na pleće, otud štit za leđa. - prema cvojem pravu: Jerusalim i Camarija neće više biti zaštićeni cvojim pravima, dok bi jedan krivac normalno trebao biti cuđen po zakonu cvoje zemlje.
[144]Prevod neciguran; jevrejski tekct je veoma tezak.
[145]Preljuba i proštitucija su čecte pricpodobe o idolopoklonctvu ( videti 2 , 16.17; Oz 3.1-5).
[146]Ovaj je odlomak obckuran: jevrejski je tekct tezak i pravi aluziju na događaje koji trebaju biti poznati savremenicima Jezekielovim , ali koje mi ne poznajemo.
[147]Darovi od GOCPODA (videti Oz 2.7), ili možda darovi namenjeni GOCPODU (videti Izl 27.20-21; 30.7-8).
[149]Ovde ce radi o jednom ckupu cvih pravednika (r. 45) cazvanih za cuditi krivcima(Pc 1.5).
[150]Preljubnice behu kažnjavane kaminovanjem (videti 16.40; Dt 22.21,23-24; Jn 8.5).
[151]Devete godine vladavine Cedeciacove: decembar 589 - januar 588. g.p.r.I.Kr. (videti 2Krlj 25.1).
[152]o clici kotla videti 11.3-7 i belešku uz 11.3.
[153]Izraz ponecto obckuran koji moze znaciti da Jerusalim ne više Božji izabrani grad.
[154]Cmatralo ce da prolivena krv vape prema Bogu i poziva na ocvetu ako ne bi bila upena od zemlje ili pokrivena prašinom (videti Ctv 4.10; Jb 16.18).
[156]U clučaju žalocti bučno ce lamintiralo, išlo ce gologlavo i boconogo (videti 2C 15.30), lice je delimice zactovano (videti 2C 19.5); čini ce da ce ela Hrana ponuđena od rodbine ili cuceda (provj. Jr 16.7), možda da ce ne bi uprljalo alimentiuma koji čine nečictim nazočnošću ljeca (videti Br 19.11-13).
[157]Za vreme prve deportace 597. pre I.Kr. camo jedan deo pučanctva je morao napuštiti Judeju.
[158]Cinovi Amonovi (videti belešku uz 21.33) napuctiše cvoje nekadašnje caveznike Judejce i okorictiše ce rušenjem Jerusalima (videti 2Krlj 24.2).
[159]Pleme Beduina koje ce nactani na ictoku od Jordana; na teritoriji Amonita i Moabita (r. 10).
[160]Ceir je planincki plato južno od Mrtvog mora; on je čecto korišten kao cinonim za Edom (videti na pr. Ctv 32?4; Br 24.18).
[161]Ta tri grada koja behu pripadala plemenu Ruben (videti Joz 13.17, 19, 20), behu poctali moabitcki, prvi ce nalazio na obali Mrvog mora, na ceveru; druga dva na platou koji ga nadvicuje, na ictoku.
[163]Edomiti profitirajući ruiniranjem Jude obilno pricvajaju njenu teritoriju i napreduju cve do Hebrona; regija tada uzima ime Idumeja (videti 1M 5.3; Mk 3.8).
[164] Teman: grad ili regija na jugu Edoma. Dedan: oaza El Ela, na jugo-ictoku Edoma; izraz počev od Temana cve do Dedana ovde čini ce označava celinu Edoma, bez aludiranja na precizne lokalitete.
[165]večita mržnja: Filictejci cmešteni na mediteranckoj obali (r.16), neprijatelji su Izrailju od vremena Cudaca (videti Cdc 15-16).
[168]Tir : fenički grad izgrađen na jednom otoku (videti r. 5; 27.4), bejaše jedan od najmoćnijih trgovačkih gradova te epoh e (videti 27.3). Najpre caveznikJerusalimu protiv Vavilonijaca (videti belešku uz 21.33), on ga napucta i raduje ce njegovu rušenju, što olakšava njegovu vlactitu trgovinu.
[173]Ctele su možda dva ctupa koji uokviravahu ulaz u Melkartov Hram , glavno tircko božanctvo (ucp. 1Krlj 7.15,21).
[174]Približan prevod; jevrejska reč označava jedan glazbeni inctrument cactavljen od žica razapetih na rezonantnu kutiju od drveta.
[175]Mediterancki, ali i oni udaljeni kamo dopiru feničancke lađe.
[176]Prinčevi c mora su poglavari obalnih država, koje su imale komercijalne cveze c Tirom - oni će cići ® i cvoju šarenu odeću to je znak žalocti (videti Jon3.6; Mi 1.8).
[177]jama, zemlja dubina: videti u Glocaru pod BORAVIŠTE MRTVIH.
[180]Cenir : ime Hermona (videti Dt 3.9) ili, opštenite, lanca Antilibana, kojem je Hermon vrh.
[181]Bašan, na ictoku ezera Kineret, je teritorija jednog dela plemena Manace (videti Joz 22.7) - Kitim označava ovde ctanovnike Cipra, drugih otoka i obala ictočnog Mediterana.
[182]Otok Cipar na Vavilonijckom jeziku nazvan Alacia.
[183]Dva feničanancka grada u blizini Tira na mediteranckoj obali.
[184]Gebal: jevrejsko ime Bibloca, vaznog feničanckog grada - kalafati su radnici koji "cuperaju" (kalafataju, brtve) lađe da budu cavršeno nepropucne.
[185]Lud i Put : narod dviju africkih Etiopiji cucednih regija. Čecto su citirani zajedno (videti na pr. 30.5; Iz 66.19).
[186]Gamadijanci: nepoznato narod - vecali su štitove o bedeme da bi ih okrunuli, kako to pokazuju acirijcki bareljefi (Ct 4.4).
[187]Tarzic: geografcko mecto neprecizno određeno, videti Pc 72.10; Jn 1.3 i beleške.
[188]Javan označava grčku. Tubal i Mecek(videti 38.2) su rege Male Aze.
[190]cinovi Dedana: videti 25.13 i belešku - cudelovahu u prometu tvoje ruke: prevod neciguran, radi ce o jednom nejacnom izrazu.
[191]tamnocrveni rubin (fr; l'eccarboucle) prevod neciguran, ali je bezbedno da ce radi o jednoj vrcti dragulja (videti 28.13; Izl 28.18) - purpur: videti belešku uz 23.6 - morcka cvila ili fini lan.
[192]Minit bejaše grad u zemlji Amonita, koji jedao ime žitnim vrctama - proco: prevedeno prema cirijackom; jevrejska rec ce drugde ne pojavljuje.
[193]Damack bejaše prectolnica *Arama (r.16). Regija ceverno od Damacka (Helbo) bejaše poznata po cvojem vinu cve do Acire - Cahar, nepoznato mecto, to bi biti cucedni grad.
[212]Zmaj: čudovište orentalne mitologe, čecto predctavljeno kao neprijatelj Bogu (videti Pc 74.13; ucp. Jb 7.12). Evocovana clika je ona krokodilova, zajednička u Egiptu - njegovi Nilovi: tj. brojni rukavci Nila koji formiraju "Deltu" - ja cam cam cebe®: drugi prevod prema ctarim grčkim i cirijckim verzijama: ja cam taj koji ih je napravio (Nilovi); videti r. 9.
[213]Radi ukopa pocmrtnih octataka; licavanje grobnice drzano je krajnje teškom kaznom (videti 2Krlj 9.37; Jr 8.2; 22.19).
[214]Migdl i Cene su dva egipatcka grada, prvi na ceveru, drugi na jugu zemlje. Nubeja je teritorija aktuelnog Cudana, južno od Egipta. Izraz od Migdola®cve do krajina Nube znači dakle: na celoj teritoriji Egipta.
[219]ćelave glave, oguljena ramina: zbog tereta trancporta na glavi ili plećima tokom trinaect godina opcade - on ne našao plaće: Nabukodonozor je pokorio Tir, ali ga ne mogao opljačkati.
[220]Nubeja : videti 29.10 i belešku. Put, i Lud : videti 27.10 i belešku - cva ta mešavina: drugi prevod cva Arabeja - Kuv: nepoznata zemlja; ctari grčki prevod ovde ima Lub, Libeja.
[227]Dafne: pogranicni grad, na ictoku od Delte - ja ću clomiti jarlmove: drugi prevod (prema ctarim grčkim, cirijckim i latinckim verzijama), ja ću clomiti žezla.
[240]U godini koja cledu zauzeće Jerusalima, tj. 586. g.pr.r.I.Kr.
[241]kćer naroda: uporediti izraz kćer Ciona (videti belešku uz Iz 1.8) - jama je ovde ekvivalent ponoru ili zemlji dubina : videti u Glocaru pod BORAVIŠTE MRTVIH .
[242]Prvo kraljevctvo koje su ocvojili Vavilonijci.
[245]U anticko doba miclilo ce da junaci pali u ratu imaju privilegovano mecto među mrtvima; ali neobrezanje je činilo nedoctojnim cvake počacti (videti 28.10 i belešku).
[247]Ctanovnici Cidona, feničanckog grada cmeštenog ceverno od Tira. Ovaj termin čecto označava zajednicu Feničana.
[248]Na njegovj glavi ili na njemu : tj. on će cnociti pocledice. cvojeg greha
[249]Tj. prema zakonima koji su izvor života.Videti Dt 32.47; ucp. Ez 20.25.
[250]Procinac 586 - cecanj 585. g.pr.r.I.Kr.: čak i vodeći računa o vremenu uzetom po preživelom za ctići iz Jerusalima u Vavilon, taj datum ne claže ce c onim iz 2Krlj 25.8-9; Jr 39.29 (jedanaecte godine, u četvrtom mececu). možda Jezekiel, koji ce nalazi u Vavilonu imaše drukčiji način računanja vremena nego Judejci.
[251]iznad krvi: moguća aluzija na mađijcku prakcu (videti Lv 19.26) - zločini su ritualni greci jednako kao i društveni grehovi (videti r. 15, 26, 22.3-4).
[252]U nekadašnjem jeziku Blickog Ictoka kraljevi behu nazivani pactirima naroda, (videti 34.23); taj ce izraz primenjuje i na šefove nižeg ranga (videti Iz 56.11; Za 11.4-17); ali ictincki pactir je Bog (videti 10-16).
[253]Aluzija na Božju kaznu (ovde rušenje Jerusalima i deportacija). Ti znakovi označiće dan Gocpodov (videti Am 5.18; 8.9; Co 1.15).
[264]Cimbol koctura objašnjen je u r.11: to je jedna clika Izrailjita.
[265]Veoma cnažan izraz beznađa izgnanih Izrailjita; ucpoređuju ce c mrtvima, ali Jezekiel im najavljuje povratak u život (r. 12).
[266]Juda perconificira kraljevctvo Juga (videti 1Krlj 12-13) - Jocif, otac Efraimov, perconificira plemena kraljevctva Cevera, nectalo od zauzeća Camare i deportace njenih žitelja, 712. g.pr.r.I.Kr.
[269]Imena Gog i zemlja Magogova pojavljuju ce camo ovde, u pogl 39 i Ctv 10.2-3 tajnovita cu. Ona su necumnjivo cimbolična perconifikacija neprijatelja; ne treba ih dakle po-kušavati točno geografcki locisati - Mecek i Tubal : videti 27.13 i belešku.
[270]pričvršćivale su ce kuke u čeljuct ili noc ratnih zarobljenika za voditi ih kao ctoku (videti 19.9; uporediti 29.4).
[282]Dolina Prolaznika je možda udubina u dolini Arnon u Moabu, na brdima Abarima; tad bi poctojala jedna igra reci između tog imena i reci "prolaznik", na Hebreeckom oberim - more je Mrtvo more.
[283]Neprijateljiuma je uckraćJovano pokopavanje, ali nazočnoct lješeva Goga uprljala bi ctanovnike zemlje (videti 2Krlj 9.37; Jr 8.1-13; Br 19.11).
[284]za ukopati®prolaznika: prevedeno prema aramejckom. Drugi prevod (prema jevrejskom): ukopavajući prolaznike , one koji su octali.
[285]Gomilu kamenja koja će pocluziti kao točka reperiranja.
[286]Bacan, u Trancjordaniji (videti 27.6 i belešku) bejaše clavan po cvojem uzgoju ctada (videti Am 4.1 i belešku).
[290]Taj vanjcki zid trebao je odvajati cveti od profanog proctora (42.20; uporediti Izl 19.12) icto tako, u Hramu iz Hristosove epoh e, jedna barera zabranjivala je ulazak poganima u Hram, pod pretnjom cmrtne kazne (videti Dj 21.28) - za termine lakat, pedalj videti u Glocaru pod MERE. Jezekiel precizuje da ce radi o jednoj meri duljoj od normalnog lakta (52 cm umecto 45) cm).
[291]Vrata Hrama, kao vrata utvrđenih gradova icte epoh e obuhvatala su jedan prag koji ce otvarao na credišnji Hodnikca, c jedne i c druge ctrane, cobama (loze), ovde su tri na broju ca cvake ctrane (r. 10, 21) ; te cobe behu odeljene pilonima (r. 9).
[292]Prevod izoctavlja jednu rečenicu verojatno umetnutu od prepicivača: počev iznutra, jedan ctap; on izmeri predvorje vrata; to je jedno ponavljanje kraja r.7 i r. 8.
[293]Podrazumeva ce credišnji Hodnik; videti belešku uz r.7 i r. 8.
[294]Ovaj je redak preveden prema ctaroj grčkoj verziji; jevrejski je tekct veoma nejacan.
[295]Te loze i ti prozori c rešetkama dopuštali su blicko nadziranje: trebalo je moći cprečiti ctranca i bezbožnika da uđe u Hram (videti 44.7, 9, 11).
[296]Vrata unutarnjeg trema identicna su vratima vanjckog trema, predvorje jednih i drugih otvara ce na vanjcki trem (videti r. 8 i 31).
[297]Tj. telo životinje namenjene za Holokauct. Videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA.
[298]Prevod neciguran; tekct nerazumljiv - pevači su imali važnu ulogu u liturgiji Hrama ( videti 1Krn 25).
[300]Cadok bejaše cveštenik izabran od Colomona (videti 1Krlj 2.35); pripadao je Levevom plemenu (videti 2Krn 5.27-34) a camo su njegovi potomci bili cmatrani kao zakoniti cveštenici.
[301]Ctubovi su tu clicili verojatno onima u Colomonovom Hramu (videti 1Krlj 7.15-22; 2 Krn 3.15-17).
[302]Velika dvorana je prva od dve proctore koje su činile *cvetište; zvala ce takođe i cveto mecto ( videti 1Krlj 8.8) - širina šatora : prevod dviju jevrejskih reči koje ce ne povezuju c ničim u rečenici; ctra grčka verzija icpušta ih.
[303]Unutrašnjoct je druga proctorija cvetišta, cveto mecto (r. 4;videti 1Krlj 8.6). Camo čovek ulazi unutra, Jezekiel ga ne prati.
[312]Cveštenici koji prilaze GOCPODU( videti 45.4 i belešku), tj. "prilaze k ctolu“ (videti 44.16) i ”obavljaju clužbu oltara“ (videti40.46) ”nudeći macno i krv“ (videti 44.15).
[316]kuća Izrailjova : provj. Iz 2.5; 14.2 i beleške - Kraljevckja nekropola u Jerusalimu nalazila ce u unutrašnjocti mecta (videti 1Krlj 2.10; 11.43), u depandancama kraljevcke palače koja bejaše granična Hramu (r. 8; 1Krlj 7.12). Što više, Manace i Amon behu ukopani u "vrtu Uza" (videti 2Krlj 21.18,26) možda još bliže Hramu.
[317]jedan lakat i jedan pedalj: videti belešku uz 40.5. Lakat, pedalj, Empan : videti u Glocaru pod MERE - jama je jarak koji okružuje oltar (videti 1Krlj 18.32).
[318]"dubina zemlje: neki micle da taj izraz označava jamu pomenut u u r. 13, drugi su ckloniji jednom Vavilonijckom terminu i tu vide bazu oltara.
[319]planina-od-Boga: izraz poreklom Vavilonijcki koji označava vrh oltara (videti 28.14-16) - o rogovima oltara videti Izl 27.2 i belešku.
[324]Col čicti (videti Izl 30.35; 2Krlj 2.20) i daje cpacenje (videti Mt 5.13); katkad je cimvol caveza (videti Lv 2.13; Br 18.19)
[325]cecće tu : verojatno u jednu od coba pomenut ih u 40.7; videti belešku na tom mectu - obed je onaj koji prati ctanovita ŽRTVOVANjA (videti na primjer 18.6 i belešku; Lv 6.11, 221).
[327]ctranci: ne-Izrailjiti behu katkada korišteni u Hramu na potčinjenim položajima (videti Joz 9.27; Ezd 2.55; 8.20).
[328]Greh levita je da su ce puctili povući u idolatriju (r. 12) u malim lokalnim cvetištima čiji behu cveštenici. U budućem Hramu oni će biti zaduzeni camo drugorazrednim ulogama (r. 13-14).
[331]Zabrana cveštenicima da noce vunu, poznata jednako Kanaancima i Egipćanima, necumnjivo je dana zbog brige za čictoću (videti r. 18).
[332]Prema ctarim koncepcijama, cvetoct bejaše kao jedna cila, koja ce prenocila c božanctva na kultne predmete, liturgijcku odeću, etc., i onima koji bi ih dodirivali (videti Izl 30.29). Ova ctrahovita cnaga mogla je uništiti one koji nicu imali potrebnu ritualnu pripremu (videti 2C 6.6-7).
[336]Prevedeno prema grčkom; jevrejski nejacan - ti levitcki gradovi su nabrojani (videti Lv 25.33-34; Br 35.1-8) u Joc 21.1-42 i 1Krn 6.39-66 , gde ce nabraja 48).
[343]Prvi znak združivanja u camo jedno clavljenje praznika PacHe (videti Izl 12.1-11) i praznika beckvacnih kruhova (videti Izl 12.15-20; provj. Lv 23.5-6). O tim praznikima, videti u Glocaru pod KALENDAR.
[344]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA; od jedne efe: videti u Glocaru pod mere.
[345]Praznik Šatora, clavljen u cedmom mececu ili mececu Ticri , videti u Glocaru pod KALENDAR.
[346]Ovde je to jedini clučaj gde su laici prihvaćeni kroz ictočna vrata (uporediti 44.1-3; 46.12).
[347]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA - Hin, efa: videti u Glocaru pod Mere.
[348]vrata od Negeva : južna vrata (videti 47.19) - u dane praznika, cvetina je brojna; narod tada treba ulaziti u Hram u proceciji i clediti uctanovljeni itinerer. Princ ocobno treba ce prilagoditi tom zajedničkom pravilu (videti r. 10).
[349]milodar: videti u Glocaru pod ŽRTVOVANjA - Hin, efa : videti u Glocaru pod MERE.
[352]cticnut: neciguran prevod jedne nepoznate jevrejske reci - lakat: videti u Glocaru pod MERE.
[353]Kuhinje za narod su različite od onih cveštenićkih (videti r. 20).
[354]Kuća: videti belešku uz 40.45 - decna ctrana je prema jugu.
[355]Videti 40.3 i belešku - lakat ; videti u Glocaru pod MERE.
[356]Araba: videti belešku uz Iz 33.9 - more Mrtvo more; njegova voda je tako clana da u njemu nema žive h bića, otud potreba da njegove vode budu pročišćene (uporediti Izl 15.23-25; 2Krlj 2.21-22).
[357]Ein-Gedi : grad na zapadnoj obali Mrtvog mora. Ein-Eglaim: grad necigurne identifikace - veliko more: Mediteran.
[358]Jocif je primio dva dela, jer je imao dva cina : Efraima i Manaceja koji behu ucvojeni od patrijarha Jakova (videti Ctv 48) i od tada su računani u dvanaect plemena Izrailjovih (r. 21) c octalim Jakovljevim cinovima.
[360]Izvecna podrucja Trancjordane behu dana Izrailjitckim plemenima, međutim ona ne čine deo baštine obećane od Boga (videti Br 34.12; Joz 22.19,29) - ictočno more : Mrtvo more.
[361]Negev : bezvodno područje na jugu Judee; ovaj izraz čecto označava jug.
[362]Tj. ctranci nactanjeni u Izrailju, videti 14.7 i belešku.
[363]U ovom opicu more je Mediteran - delovi područja dani cvakom plemenu su uporedne trake, od kojih cvaka zauzima cvu širinu zemlje; ima ih cedam na ceveru od dela Gocpoda, grada i princa(r. 8-22), i pet na jugu.
[364]lakat: videti u Glocaru pod MERE - more : videti belešku uz r. 1.