Bajo i svati Še(h)ovića

* * *


Bajo i svati Še(h)ovića

Kulu gradi prebijela vila
nad Trusinom više Nevesinja,
a ne gradi đe je ljudi grade,
nego gradi na mutnu oblaku,
još neoće klaka ni kamena 5
nego kosti konjske i junačke.
Sve je bila vila načinila,
samo nije bila dva pendžera
i na kuli vrata zatvorila.
Prozori joj oči od junaka, 10
dovratnici đevojačke ruke.
No je njojzi ponestalo građe
pa se vila na nevolji nađe,
pa mislila što će i kako će,
te dovati pero i 'artiju, 15
i napisa knjigu na koljenu
pobratimu Baju Pivljaninu,
u knjizi mu je 'vako besjedila:
“Pobratime Bajo Pivljanine!
Jesi l' čuo, jesi l' razumio, 20
đe sam kulu jednu sagradila
nad Trusinom više Nevesinja?
Ne gradih je klakom ni kamenom,
nego konjskom kosti i junačkom,
pa je mene ponestalo građe 25
pa sam bila vila razumila
da će krenut' kićeni svatovi,
baš Turčina Muje Šeovića
iz lijepa sela Korjenića;
oće krenut' Gacku širokome 30
u Turčina Derve Tanovića,
da dovedu lijepu đevojku.
Nego Bajo, dragi pobratime,
kupi četu, ajde na Korita,
na Korita, na Kobilju Glavu 35
i dočekaj svate Šeovića!
Moreš, Bajo, divno šićariti
sa Turaka toka i jeleka
i suviše svijetla oružja
i dobrije' konja jahaćijeh, 40
a japije mene pribaviti,
da dovršim moju tanku kulu”.
Kada Baju knjiga dopanula,
te vidio šta mu sitna piše,
na knjigu se grotom nasmijao 45
i ovakvu riječ govorio:
"Ala 'ferim posestrimo vilo!”
Odma' stade kupiti 'ajduke,
sve đe znade boljeg od boljega
po onome Risnu i Perastu, 50
dok sakupi trideset 'ajduka.
Kupi Bajo na teste fišeka,
u torbice 'ljeba bijeloga
i žežene primorske rakije.
Pa se Bajo s četom podignuo 55
i eto ga uz Risanske strane,
dokle dođe Dvrsku polju ravnu;
zdravo pređe Dvrsko i Grahovo
pa ga eto na Viluse dođe
i Viluse zdravo pregazio, 60
a ondolen uz Banjane ravne,
dokle dođe Somini planini;
u Sominu u 'ajdučku majku.
Tu je Bajo malo počinuo
i suviše danak zadanio. 65
Kada pade na Goricu sunce,
tada Bajo s četom polazio
i eto ga na Kobilju Glavu.
Tu se bio Bajo ustavio
i tu bio za neđelju dana 70
i čekao svate Šeovića.
Kad evo ti Muje Šeovića
i za njime trideset svatova
na atima i na paripima;
na njima su toke i jeleci, 75
a za pasom u srmi oružje.
Najprvi je Mujo Šeoviću
na doratu konju od mejdana.
Ali mudar Bajo Pivljanine,
ne šće njemu tada udariti, 80
no propušti kitu i svatove
te prođoše Gacku širokome
u Turčina Derve Tanovića,
privatiše lijepu đevojku
i suviše dara uz đevojku 85
deset tovar' ruva đevojačkog.
Kad se vrnu Mujo Šeoviću
i navede lijepu đevojku,
tada Bajo razredi družinu
oko puta s obadvije strane. 90
Sjede Bajo nasred druma puta,
pa ubrao jasenovu granu,
i za granu zaklonio glavu
a družini 'vako govorio:
“Čujete me trideset 'ajduka, 95
da se ne bi koji prevario,
prevario, pušku isturio,
dok ne pukne moga džeferdara
na Turčina Muja Šeovića!
Ja ću znati kad ću započeti”. 100
Družina ga divno poslušala.
Eto ide kita i svatovi
i pred njima Mujo Šeoviću
na doratu konju od mejdana;
pa bijaše malo odmaknuo 105
ne bi velja puška doturila,
mala ne bi ni avaza dala.
Blizu ga je Bajo pripuštio.
A kakav je Mujo Šeoviću:
on bijaše mnogo osilio, 110
na doratu Turčin popijeva,
pripijeva Baja Pivljanina:
“Đe si kurvo, Bajo Pivljanine?
Evo mene a evo svatova.
Što se, kurvo, kriješ po planini 115
ko crvljiva koza po pećini?”
A to Bajo i sluša i gleda;
dobro njega bješe pripuštio,
a na pušci nišan sastavio,
pred očima vatru naložio. 120
Puče puška Pivljaninu Baju,
pogodila Muja Šeovića.
Turčin pade niz konja dorata
a dopade silan Pivljanine,
te njegovu glavu ugrabio, 125
a debela dora uvatio;
s njega skide toke i jeleke.
A ostala Bajova družina,
zapucalo trideset 'ajduka
i pobiše trideset Turaka 130
sve svatova ljuta Korjenića,
a sama im ostade đevojka
nasred druma na konja đogina,
oko nje je ruvo đevojačko
na komora deset opremljeno. 135
A 'ajduci ka' bijesni vuci,
odmah turske konje pofataše,
sa Turaka glave pokidaše,
a skinuše ćurke i kalpake,
i skidoše u srmi oružje. 140
Tad odoše Risnu i Perastu
i đevojku divnu povedoše.
Tu je Bajo divno šićario
i japije vili pribavio;
more gradit prebijelu kulu, 145
bjelu kulu kad gođ joj je drago
sve od kosti konjske i junačke.
Neka Baja vesela mu majka,
njemu majka a mene družina!


Reference

Izvor

  • “Bajo i svati Še(h)ovića” (n.s. “Bajo i vilina japija”), A. Luburić, Rukopisna zbirka narodnih pjesama, pj. br. 26, Arhiv Srbije, Beograd.