* * *


Bajo Pivljanin

0001 Tursko momče pije vino hladno,
0002 silno Ture Marić-Alajbego,
0003 u lijepu varoš Dmitrovicu,
0004 služi vino Hajkuna đevojka,
0005 gologlava kano muška strana,
0006 desnom rukom čašom pozlaćenom.
0007 Vino piju, razgovaraju se,
0008 dok se dobra natrošili vina,
0009 a od vina ćeif zauzeli,
0010 no besjedi Marić-Alajbego:
0011 "Sinovice, Hajkuno đevojko!
0012 Za sve si me poslušala, sinko,
0013 hodi, sine, i sad poslušaj me,
0014 uzmi, sine od Srijema Muja,
0015 e je Ture sasma imovito:
0016 ovce su mu Srijem pritisnule,
0017 pčele su mu nebo premrežile,
0018 drugo blago hesapa mu nejma."
0019 Hajkuna je čašu postavila,
0020 Alajbegu riječ govorila:
0021 "Za sve sam te, striko, poslušala,
0022 a za to te poslušati neću,
0023 jer sam čula đe govore ljuđi,
0024 da je Srijem zemlja grozničava,
0025 od groznice tu piskaju tice,
0026 a kamoli konji i junaci.
0027 Što će blago kad ostane pusto?
0028 No sam čula od starice majke
0029 za nekakva Rišnjanina Maha,
0030 da me Ture prosilo u majke,
0031 samo ludu od sedam godinah
0032 i nije me kćela dati majka,
0033 sad ću njemu knjigu otpraviti
0034 da on dođe šeher-Dmitrovici
0035 da me Ture isprosi od majke;
0036 ako li me nekće dati majka,
0037 vjera moja, sama ću mu poći."
0038 To je rekla, na noge skočila,
0039 u odaju mlada ušetala,
0040 na koljeno knjigu nakitila:
0041 "O Turčine, Rišnjanine Maho!
0042 Ti si mene prosio u majke,
0043 samo ludu od sedam godinah,
0044 i nije me kćela dati majka,
0045 no ako se oženio nisi,
0046 da si brže šeher-Mitrovici,
0047 da me, ture, isprosiš u majke;
0048 ako li me dati nekće majka,
0049 vjera moja, sama ću ti doći."
0050 Posla knjigu Risnu na krajinu,
0051 kada knjiga od Turčina dođe,
0052 te vidio što mu knjiga kaže,
0053 nagnalo se Ture neženjeno
0054 te mu knjiga tvrdo mila bila,
0055 pa sigura đoga debeloga,
0056 ođenu se što može najljepše,
0057 a pripasa svijelo oruže,
0058 u džepove uze dosta blaga,
0059 pak se Ture bači na konjica
0060 i otide Bosnom kalovitom,
0061 dokle šeher-Dmitrovici dođe.
0062 Dobro su ga tamo dočekali,
0063 i zaprosi Hajkunu đevojku,
0064 Ture prosi, majka mu je daje,
0065 prsten dade stotinu dukatah,
0066 još na ogled izvode đevojku:
0067 koliko je silna i lijepa,
0068 toliko je tanka i visoka,
0069 još na njojzi odijelo fino:
0070 jedna glava a tri perišana,
0071 jedno grlo a tri su đerdana,
0072 dva od zlata, treći od bisera,
0073 jedno srce, tri čekrkli pasa,
0074 dva od zlata, treći od safata,
0075 jedne pleći, a tri su kavada,
0076 dva od svile, treći od kadife.
0077 Gleda Ture lijepu đevojku,
0078 toliko mu oči zanijela -
0079 još izbroji stotinu cekinah,
0080 prsten dade, svadbu ugovara,
0081 ono bješe o Dmitrovu danku,
0082 neka svadba o Đurđevu danku,
0083 kad okopni snijeg po planini,
0084 kad je dosta i trave i lista,
0085 kad izjave na planine ovce,
0086 i kad bude jagnje za zaklanje,
0087 kad posade Turci lubenice,
0088 a nagrade šokci vodenice.
0089 To rekoše pak se razdvojiše,
0090 otle Ture na tragove pođe,
0091 a kad dvoru omrčenu dođe,
0092 ali ga je knjiga dopanula
0093 od hajduka Pivljanina Baja:
0094 "Čuli mene, Maho pobratime!
0095 Je l’ istina što mi ljuđi kažu,
0096 jesi bozna svadbu uglavio
0097 o čestitu danku Đurđevome?
0098 No ti, Ture, moje jade kažem:
0099 moš li znati, jes’ li zapazio,
0100 kada mene izagnaše Truci,
0101 baš iz Pive moje postojbine,
0102 ja ostavih kuću i baštinu,
0103 sobom uzeh nešto malo blaga,
0104 pak se digoh trgovati š njime
0105 po Kosovu i oko Kosova,
0106 i po Peći i Novu Pazaru,
0107 po Prizrenu i po Prijepolju,
0108 po Sjenici i po Đakovici,
0109 po Moravi i oko Morave,
0110 i po Bosni i Hercegovini,
0111 i zakupih malu trgovinu,
0112 trgovinu hiljadu volovah,
0113 dođoh š njima Risnu na krajinu.
0114 Ti si mene dočekao divno,
0115 uze mene tešku baždarinu,
0116 jes’ na moje hiljadu volovah,
0117 uze mene hiljadu cekinah.
0118 Ni tu nekće pare ni dinara,
0119 ni u žuto mletačka cekina,
0120 no mi uze svijetlo oružje,
0121 uze mene pušku dževerdana,
0122 koja bješe u Bučju kovata,
0123 u Bukrešu gradu okivata,
0124 i uze mi sablju od pojasa
0125 koja bješe u Foču kovata,
0126 a u Luku-Banju okivata,
0127 i uze mi dvije puške male
0128 koje bjehu u Mletke kovate,
0129 u bijelu Skadru okivate;
0130 kunem ti se vjerom i zakonom,
0131 više valja Bajovo oruže,
0132 nego dvije hiljade cekinah.
0133 No mi pošlji svijetlo oruže,
0134 još svr’ njega stotinu cekinah,
0135 ako l’ mi ga ti poslati nećeš,
0136 kunem ti se, a vjeru ti davam,
0137 kada dođe dan sveti Đorđije,
0138 ti ćeš tadar svate podignuti,
0139 a mene je zeman za hajduke,
0140 skupiću ti pet stotin’ hajdukah,
0141 a pred njima trideset harambašah,
0142 neke ću ti kazat po imenu,
0143 što su svjema, pobro, čelovođe:
0144 od Koritah Lima pobratima,
0145 još junaka Plavšu harambašu,
0146 koji tista znade rasputicah,
0147 još i Rada od Konjica grada
0148 i junaka od Klobuka Vuka,
0149 i Milića ispod Medevića,
0150 i Vulića brata Milićeva,
0151 pa dva druga od zelena luga;
0152 dovešću ti dvoje Latinčadi
0153 koja dobro puškom strijeljaju,
0154 strijeljaju a ne griješaju,
0155 dovešću ti Poznanj-kapetana
0156 što poznaje u ponoći druga
0157 kako drugi kad ogrija sunce,
0158 još Gavrana ispreko Dunava,
0159 dovećšu ti Plovkića Markića
0160 i viteza hajduk-Maletića,
0161 Maljenicu i Opaljenicu,
0162 u planinu da se obidemo!"
0163 Kad Turčina taka knjiga dojde,
0164 te vidio šta mu knjiga kaže,
0165 nebila mu mila nikoliko,
0166 ma se Ture odati ne hoće,
0167 no je Baju drugu otpravio:
0168 "Aj ne luduj, Pivljanine Bajo!
0169 Što te tvoji pet stotin’ hajdukah,
0170 a na moje sedam stotin’ svatah?
0171 A tako mi Muhameda sveca,
0172 kupiću ih u sedam gradovah,
0173 đe gođ nađem konja i junaka!"
0174 Na tome se razminulo bilo
0175 do čestita dana Đurđevoga,
0176 a kad čestit Đurđev danak dođe,
0177 tada Ture silu okupilo
0178 i podiže sedam stotin’ svatah,
0179 a otide Bosnom kalovitom,
0180 dokle šeher Dmitrovici dođe.
0181 Dobro su ga tamo dočekali,
0182 darovali i dali đevojku,
0183 pak s’ otole svati podigoše,
0184 i zelenom planinom ojdoše,
0185 dokle došli na Slano kamenje,
0186 tu svatovi konak učinili,
0187 a Bajo im priveo hajduke,
0188 noćevali svati do hajdukah.
0189 A kad svanu i sunce ogranu,
0190 no dođoše đeveri k đevojci,
0191 al’ govori Turkinja đevojka:
0192 "Oj đevere, delijo Alija!
0193 Ja sam noćas čudan san viđela:
0194 vedro bješe pak se naoblači,
0195 iz oblaka silna rosa nađe
0196 pa se crnom krvlju prometnula
0197 te svakoga svata nakropila."
0198 Reče Ale: "Muč’, đevojko, vraže,
0199 ne pominji krvcu u planinu!"
0200 Pa digoše na konja đevojku
0201 i ojdoše zelenom planinom,
0202 a kad malo ponaprijed bili,
0203 opet veli sa konja đevojka:
0204 "Oj đevere, delijo Alija!
0205 Čudan junak preko druma prođe,
0206 a na nj’ bješe crna tambarina,
0207 preko nje se sabljom prepasao,
0208 ka da bješe Plavša harambaša,
0209 te uhodi klance i drumove."
0210 Reče Ale: "Muč’, đevojko, vraže,
0211 ne pominji Plavšu u planinu,
0212 daleko je, a još dalje bio!"
0213 Al’ hajduci grade meterize,
0214 i dobro se bljehu naredili,
0215 dok svatovi prvi uminuli,
0216 a zadnji su među njima bili,
0217 na svatove oganj navališe,
0218 pet stotinah puče džeferdarah,
0219 njih turiše, male povadiše,
0220 pet stotinah malijeh pukoše,
0221 njih turiše, sablje povadiše,
0222 a u svate juriš učiniše -
0223 nijendoga živa ne pustiše,
0224 do uteče Rišnjanine Maho,
0225 izmače se Ture u planine,
0226 osta sama na konja đevojka
0227 i kod nje je đevere Alija,
0228 no dopade hajduk-Malenica,
0229 pod đevojkom konja ufatio,
0230 a veli mu đevere Alija:
0231 "Mak s’ otole, potakvi hajduče!
0232 Ja je neću puštit ni boljemu,
0233 a kamoli tebe najgoremu!"
0234 Ža to bilo hajduk-Malenici,
0235 od pojasa sablju izvadio,
0236 mali bješe, dofatit ne može
0237 da mu dobru odsiječe glavu,
0238 no sprijed ga udri po pojasu -
0239 dva đevera od njeg’ napravio,
0240 i uze mu konja i oruže,
0241 a povede -Turkinju đevojku,
0242 nađe Baja pod jelom zelenom
0243 oko sebe đe kupi hajduke,
0244 ne bješe mu ranjenoga druga,
0245 pokloni mu Turkinju đevojku,
0246 i sjede je Baju uz koljeno.
0247 No da ti je Maha pogledati,
0248 ka’ se Ture proz travici vuče,
0249 dok se bio blizu primaknuo,
0250 ono gađa vezenom šišanom:
0251 ne pogodi Pivljanina Baja,
0252 no kod Baja Hajkunu đevojku,
0253 živo joj je srce opalio,
0254 pa doziva iz grla bijela:
0255 "Pobratime, Pivljanine Bajo!
0256 Povrni mi moje nesuđene,
0257 a ja ću ti svijetlo oružje,
0258 još svr’ njega stotinu dukatah."
0259 No mu veli perjenoša Bajo:
0260 "Zlo da ti je, Rišnjanine Maho!
0261 Zlo da ti je, i gore ti bilo,
0262 tvoja ju je puška osmrtila,
0263 a oružje daćeš na sramotu."
0264 Pa skočilo dvoje Latinčadi
0265 da izgube Rišnjanina Maha,
0266 no im ne da harambaša Bajo:
0267 "Neka te ga, moja družbo draga,
0268 neka ide dvoru bijelome,
0269 zloga glasa a crna obraza,
0270 da kažuje kako mu je bilo!"
0271 Tad’ hajduci skupiše oruže
0272 i sa Turak’ odijelo fino,
0273 svi ojdoše u kršno Primorje,
0274 vino piti te se veseliti,
0275 a neka ih vesela im majka!


Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]