Bajova svadba

0001 Zaprosio Bajo Pivljanine
0002 nadaleko lijepu đevojku,
0003 u divnome Senju bogatome,
0004 u silnoga Iva kapetana.
0005 Bajo prosi, Ivo mu je daje,
0006 mlogo silno poharčio blago,
0007 prsten stavja, svadbu dogovara:
0008 "Ova svadba za nemlogo danah
0009 dok ja dođem Perastu bijelu
0010 i pokupim junačke svatove."
0011 Otle se ja Bajo podigao,
0012 ter on pođe Perastu bijelu,
0013 a to mlogo doba ne stanulo,
0014 vezak veze tridest đevojakah
0015 na bijelu Ivanovu kulu,
0016 svaka fali zaručnika svoga,
0017 no ne fali Anđa Ivanova,
0018 njojzi vele mlogo drugaricah:
0019 "Što ne fališ zaručnika tvoga?
0020 Ali si se mlada ponijela,
0021 e je tebe hajduk isprosio?
0022 Al’ govori Anđa Ivanova:
0023 "Nijesam se mlada ponijela,
0024 no ja ne znam kogano ću falit,
0025 skoro dođe Hasan-aga Kuna,
0026 od Udbine od turske krajine
0027 te isprosi mene u Ivana,
0028 jeste više naturio blaga."
0029 No joj vele mlogo drugaricah.
0030 Al’ s’ volija Pivljanina Baja,
0031 al’ Turčina Kunu Hasan-agu?"
0032 No govori Anđa Ivanova:
0033 "E volijah Pivljanina Baja."
0034 Njojzi vele mlogo durgaricah:
0035 "Kade tebe Ture ugovori?"
0036 "Ugovori do petnaest danah."
0037 Još joj veli mlogo drugaricah:
0038 "Piši, Anđo, Baju Pivljaninu
0039 da pokupi svatah pet stotinah,
0040 neka brže za đevojku dođe,
0041 e će drugi povesti đevojku,
0042 povede je Hasan-aga Kuna."
0043 "Brže dođi i svate dovedi."
0044 Anđa knjigu tanku opravila,
0045 sitna knjiga Baju dopanula,
0046 knjigu gleda i od nje se muči,
0047 a od muke na noge skočio,
0048 ode Bajo tamo na doganje,
0049 pa kad Bajo bio na ulicu,
0050 Bajo srete sestrića Jovića,
0051 tanku mu je knjigu dodavao,
0052 kad je viđe dijete Joviću,
0053 teke viđe što mu knjiga piše,
0054 on ujaku svome govorio:
0055 "Hajd’, ujače, po naljem Primorju
0056 te pokupi svatah pet stotinah,
0057 sve ćeš kupit momčad neženjenu,
0058 neka vode konje nejašene,
0059 neka jašu sile na bjesove
0060 koji mogu stići i uteći,
0061 na zapetu pušku dočekati,
0062 golu ćordu otet u Turčina,
0063 a ja odoh na bojali kulu
0064 da pripraljam tain svatovima."
0065 Ode Bajo, riječ ne činjaše
0066 te pokupi svatah pet stotinah,
0067 dovede ih pred bijelu kulu,
0068 za gotovu sofru zasjedoše,
0069 a pošto se ponapiše vina,
0070 otole se svati podignuše,
0071 idu svati zemljom i svijetom
0072 dok dođoše Senju zenđilome,
0073 na livade svati popadaše,
0074 al’ evo ti Hasan-age Kune
0075 i on vodi svatah pet stotinah,
0076 no da vidiš đetića Jovića,
0077 još tu šćaše da izvadi kavgu,
0078 neg’ mu ne da Bajo Pivljanine,
0079 s mirom svati u Senj ulaziše,
0080 ma da vidiš Iva kapetana,
0081 on je svate divno razredio;
0082 đuvegije na Ivovu kulu,
0083 među sobom postavili ljuđe,
0084 nete li ih kako nasuliti,
0085 nikako ih nasulit ne mogli,
0086 no tako su njima govorili:
0087 da dofate burme i prstenje,
0088 da ih prospu po zelenoj travi,
0089 da izvedu lijepu đevojku,
0090 čije uzme - čestita mu bila.
0091 Kako rekli, tako učinili,
0092 pa izveli lijepu đevojku.
0093 Srcem prosi lijepa đevojka:
0094 "Daj mi, bože, u sreću junaka,
0095 daj mi, bože prstenje Bajovo!"
0096 Bog joj dade Kune Hasan-age.
0097 Tu su Turci šenluk učinili,
0098 još da vidiš čuda i većega,
0099 od Turčina Hasan-age Kune:
0100 sve svatove u jedne činjaše,
0101 dok sastavi hiljadu svatovah,
0102 skupa pošli kita i svatovi,
0103 kade svati na Zečevo došli,
0104 svi svatovi konje razigraju
0105 no ne igra dijete Joviću,
0106 neg’ on jaše neveselo vranca,
0107 do njega se Bajo doklonjaše:
0108 "Da što ti je, moj mio sestriću?
0109 Ako ti je mile ujne žao,
0110 ljepšom ću se oženiti đido."
0111 Al’ mu veli mlađani Joviću:
0112 "Prođi me se, moj mio ujače!
0113 Nije mene do čeg’ no je tebe,
0114 no nešto me ljuto boli glava,
0115 no ako se počem namjerilo,
0116 namjerilo u plosku rakije,
0117 baš koja je triput prepjecana?"
0118 Dade Bajo plosku i rakiju.
0119 No da vidiš dijete Jovića,
0120 napoji se i dva i tri puta,
0121 od konja je vranca odjahao,
0122 podiže mu noge sve četiri,
0123 da mu nije vranac obosio,
0124 priteže mu ibrišim-kolane,
0125 prekrsti se, pojaha vrančića,
0126 a vrančiću dizgin ustezaše,
0127 i hrgnu ga bakračlijom sjajnom,
0128 koliko je užljutio vranca,
0129 po četiri svata preskakaše,
0130 dokle Jović do đevojke dođe
0131 pa zagrli lijepu đevojku:
0132 "Divna li si, ujakova ujna!
0133 Divna li si, ema si mi tuđa,
0134 ama ne bi tuđa ako bog da."
0135 Od svatovah niko ne viđaše
0136 do Turčina Kune Hasan-age,
0137 pa Joviću riječ govoraše:
0138 "Maks’ otole, dijete Joviću!
0139 E ne mogu s Baja pobratima,
0140 a bih tebe za to pogubio."
0141 Kad to čuo dijete Joviću,
0142 on skidaše duvak sa đevojke,
0143 na nju bači šarene marame,
0144 udari je bičem pletenijem:
0145 "Preklanjaj se, moja mila ujna!"
0146 Kad to začu Hasan-aga Kuna,
0147 dževerdanu oganj-vatru dava
0148 te on gađa dijete Jovića,
0149 al’ je vrančić što i hitra munja
0150 i Jović se povi po vrančiću
0151 te je njega puška preturila.
0152 Ispravi se Jović na vrančića,
0153 od obraza svoju šaru pali
0154 te on gađa Hasa-agu Kunu,
0155 na zgodno ga mjesto pogodio -
0156 u povije među oči dvije.
0157 Tu se dženjak zavrgao mali
0158 te se biju za tri b’jela dana.
0159 Pade tama od neba do zemlje
0160 od brzoga praha i olova
0161 i od pare konjske i junačke,
0162 boga moli sa konja đevojka:
0163 "Daj mi, bože, vijar od planine
0164 da razagna maglu u krajeve,
0165 da ja viđu č’ji ginu svatovi,
0166 č’ji li ginu, č’ji li dobivaju."
0167 Bog joj dade vijar od planine
0168 te razagna magle u krajeve,
0169 al’ iz magle Jović iskočio,
0170 krvave mu ruke do ramenah,
0171 a vrančiću noge do koljenah,
0172 on na ramo nosi kopje bojno,
0173 a na kopje sedamnaes’ glavah,
0174 za njim ide Pivljanine Bajo
0175 i on nosi sedamnaes’ galvah
0176 i na sebe sedamnaes’ ranah,
0177 no izlaze kita i svatovi,
0178 svaki nosi od Turčina glavu.
0179 Ižljegli su Bajovi svatovi,
0180 dvadeset svatah bješe poginulo,
0181 od Turaka živa oka nejma
0182 veće osam u jenđiluk bulah,
0183 sve ih osam Jović ufatio
0184 i bog zna ih objesiti ćaše,
0185 no ne dade Pivljanine Bajo,
0186 neka idu grdne u krajinu,
0187 neka kažu što se učinilo.
0188 Pa Bajovi svati s’ okupiše
0189 i pođoše doma u Primorje.
0190 No da vidiš dijete Jovića,
0191 tri medika morska dobavio
0192 te on vida svojega ujaka,
0193 vidao ga za godinu danah,
0194 te izvida svojega ujaka,
0195 pa ga vjenča s lijepom đevojkom.
0196 I nek’ mu je, čestita mu bila,
0197 junačku mu lozu održala,
0198 pa mi zdravo i veselo, družbo!

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]