Banović Sekula i Turci Udbinjani5
0001 Knjigu piše od Udbine Mujo,
0002 Pa je šalje od Sibinja Janku:
0003 ”Pobratime, od Sibinja Janko,
0004 Znaš li, pobro, nije davno bilo,
0005 Ka’ se jesmo skoro bratimili,
0006 Bratimili, a ne darivali,
0007 No ču li me, mili pobratime,
0008 Ajde, pobro, u polje Zečevo,
0009 U Zečevo da se darujemo!
0010 No poslušaj, mili pobratime,
0011 Ti ne vodi sestrića Skulu,
0012 A ja neću Tanković Osmana,
0013 Jer su momčad, mogu pogrešiti,
0014 U veselju kavgu zametuti,
0015 Pa je teško dat’ odgovor kavgi!”
0016 A kad Janku taka knjiga dođe,
0017 On doziva svoju vernu ljubu,
0018 Sve joj kaza što je i kako je –
0019 Kada dođe iz lova Sekula,
0020 Da ne kaže što je i kako je.
0021 Pa opremi jagrzli-Gavrana,
0022 Ođede ga pto bolje mogaše,
0023 Pa otide na Nebojšu kulu,
0024 Na se udri i srmu i zlato,
0025 I za Muja ponese darove,
0026 Kao svome Bogom pobratimu.
0027 Pa posede jagrzli-Gavrana,
0028 Ode Janko polju Zečevomu.
0029 Kade tamo u ečevo dođe,
0030 Ama Mujo prije dolazio
0031 I doveo Tanković Osmana,
0032 S Osmanom trides’ Udbinjana.
0033 Kad sagleda i uljeze u njem’,
0034 Odma Janku milo ne bijaše,
0035 Al’ mu druga biti ne mogaše,
0036 Pa sedoše po zelenoj travi,
0037 Daruju se šta je za kojega
0038 I rujna se vina napojiše.
0039 A da vidiš Tanković Osmana,
0040 Usta Osman, uze topuzinu,
0041 Pa udara od Sibina Janka,
0042 Veže Janku ruke naopako,
0043 Oko Janka kulu napraviše.
0044 Ne biju ga čim biju junake,
0045 No uzeše pletenu kamdžiju,
0046 Pa šibaju od Sibinja Janka,
0047 Kud ga kuca, sve mu koža puca,
0048 Ispod kože crna krvca pišti.
0049 Pa u zemlju rozgu udariše,
0050 Od zemlje ga c’jela podigoše,
0051 Pa ga muče kako oni znadu.
0052 Lov lovio Banović Sekula,
0053 Lov lovio, doma se vratio,
0054 Ode Sekul na bijelu kulu,
0055 Leže junak sanak boraviti,
0056 Pa u strahu na noge skočio,
0057 A doziva svoju milu ujnu:
0058 ”O, Boga ti, moja mila ujno,
0059 Kud je dajko, od Sibinja Janko?
0060 Ja kakav sam čudan san usnio,
0061 Da je kudgođ dajo otišao,
0062 Bila bi mu velika nevolja –
0063 Ja sam junak čudan san usnio
0064 Đe Sitnica došla u bregove,
0065 Nešto mi se dade pogledati,
0066 Nosi voda mojega ujaka,
0067 Odista ga odnijeti ćaše,
0068 Ja se desig namome kulašu,
0069 U sitnicu utera kulaša,
0070 Ufati ga za bijele ruke,
0071 Pa izbavi mog ujaka Janka!”
0072 Kad to čula Jankova ljubovca,
0073 Mudra beše, pa se dosetila
0074 Da će Turci Janka pogubiti,
0075 Pa Sekulu po istini kaže
0076 Đe otiš’o u Zečevo Muju.
0077 Tad se Sekul jadu dosetio,
0078 Udari se rukom po kolenu,
0079 A u sebi riječ besedio:
0080 ”Avaj meni do Boga miloga,
0081 Đe mi daja sagubiše Turci!”
0082 Pa gotova zasede kulaša
0083 I povede hrte i zagare,
0084 Pravo ide polju Zečevome.
0085 Prijehrti došli u Zečevo,
0086 Jer su hrti traga naodili;
0087 Kad dođoše hrti i zagari,
0088 Pa se Janku viju pod nogama.
0089 Besede mu Turci janičari:
0090 ”Đaurine od Sibinja Janko,
0091 Jesu l’hrti tvojega Sekule,
0092 A kud ti je dijete Sekula?”
0093 Onda Janko stade besediti:
0094 ”Jesu hrti mojega Sekule,
0095 Otiš’o je Sekul u planinu,
0096 Lov loviti, po gori oditi,
0097 Pa su hrti meni našli traga
0098 I za mlom su došli u Zečevo!”
0099 Taman oni u riječi bjagu,
0100 Dok se pramen magle zapodio
0101 Uz dužinu polju Zečevome.
0102 Pitaju ga Turci janičari:
0103 ”More, vlau od Sibinja Janko,
0104 Je si l’ ovo polje uvikao –
0105 Kakv ono pramen magle ide?”
0106 A besedi od Sibinja Janko:
0107 ”Ja sam ovo polje uvikao –
0108 Kad je suša, diže se prašina,
0109 Kad je kiša, diže se maglina.”
0110 Dok se magla bliže primicaše,
0111 Dok iz magle junak izletio
0112 Na kulašu na belogrivašu –
0113 A kakav je Banović Sekula,
0114 Golu sablju u visinu tura,
0115 U bijele dočekuje ruke!
0116 Kada Turci to čudo vidoše,
0117 Svi od staka zemlji prilegoše.
0118 Sekul viče grlom bijelijem:
0119 ”Neka veže svaki svoga druga,
0120 Jer tako mi moje vere trvde,
0121 Oću svima sagubiti glave,
0122 Neće viđet’ nijedan Udbine!”
0123 Tadi Turci na noge skočiše,
0124 Nama svoje ruke povezaše,
0125 Povezaše ruke naopako,
0126 Sam ostade od Udbine Mujo –
0127 Sekul odja svojega kulaša,
0128 Muju sveza ruke naopako.
0129 Pa da vidiš Banova Sekula,
0130 Pušti daja, od Sibinja Janka,
0131 Turke veže konjam za repove,
0132 Pa ig tera u Sibina grada,
0133 Pa zatvori u lednu tavnicu!
