Baba i smrt
Bila nekakva baba odveć srdita, a imala unučad vrlo opaku i nemirnu, te se s njima jedan dan uguste zainati; a oni na nju kamenjem. Dodija se babi, te počne u plaču i u jedu proklinjati sebe, i od jada zaviče: - O smrti, đe si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta! U taj čas prikaže se strašna smrt, pa zaviče: - Evo me, ko me ono zvaše? Baba se prepane i pokaja se što reče, pa progovori: - Eno ono moje najstarije unuče!