* * *
[A more Đurđe, mlad Đurđe]
A more Đurđe, mlad Đurđe!
Da koj ti reče, da koj ti reče, da dojdeš?
— Mene mi reče, mene mi reče
Velikdenj.
Brgo da doješ, brgo da dojaš 5
po mene.
So šuma j’ treva, so šuma j’ treva
pred tebe.
I so Solunci[1], i so Solunci
po tebe.
|
|
Reference
- ↑ Misli se na roditelje i braću (pevačica) koji se nalaze na pečalbi u (Solunu i leti se vraćaju kući.
Izvor
Obыčai i pѣsni tureckihЪ SerbovЪ : (vЪ Prizrѣnѣ, Ipekѣ, Moravѣ i Dibrѣ) : izЪ putevыhЪ zapisokЪ I. S. Яstrebova. S. PeterburgЪ : Tipografія V. S. Balaševa, 1886, XXIV+626., str. 150-151.
