[Aj, divojko, moja dušo draga]
„Aj, divojko, moja dušo draga,
Čul sam junak da te kara majka
Za nijedno hudo delo tvoje,
Već za moje često dohađenje.
Prosit ću te, moja dušo draga, 5
Prosit ću te, ako mi te dade.
Ako mi te ne dade junaku,
Ja ću pojti za tu žalost z grada,
Iskat konju orihova hlada."
Divojka je mlada govorila: 10
„Aj, junače, nebore luđače,
Ne hodi ti za tu žalost z grada,
Neka majka i bije i kara,
A ti k meni i češće dohajaj;
Već ne hodi večer pri misecu, 15
Ne vod' sobom hrta ni sokola —
Hrt zalaje, a sokol obliće!"
Za to junak haje i ne haje,
Već on ide vcčer pri misecu,
Vodi sobom hrta i sokola; 20
Hrt zalaje, a sokol obliče.
Čula u snu divojkina majka,
Čula u snu, ter je govorila:
„Ne lov' lova, neznana delijo,
Ne lov' lova oko dvora moga! 25
Još je moja nejaka divojka,
Još joj nisu kose donarasle,
Niti su nje lica za ljubljenje!"
Al govori mlajahan delija:
„Muč', ne laži, divojkina majko, 30
Svu noć mi je na ruki prespala,
Nje mi j' kosa ruku natišćala,
Da nis' mogal konja osedlati,
Ni brijetke sablje pripasati;
Ona mi ga j' osedlala mlada 35
I brijetku sablju pripasala!"
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
