Ajka šarengaća
Pošetala Ajka Atlagića,
Na Ajki je čudno odijelo,
Sva u svili i u suvu zlatu.
Sve je šala, malo valja para,
No joj gaće vrede Carigrada. 5
Kako su joj puste iskićene!
Do koljena vuci i bauci,
Od koljena kune i lisice,
Na učkuruk dvije kujundžije,
Jedan kuje, drugi pozlađuje, 10
Na usprku carev kapidžija,
Oko njega tri sta tintirika,
U ruci mu paklena kandžija:
„Ko pomrsi tri sta tintirika,
„Ogristi će tri sta degeneka.“ 15
Na pomoljku od gaća gatnjiku
Stoji ljuta zmija prisojkinja,
Zmija puva, teno gatnjik čuva.
Pa došeta Atlagića Ajka
Do dućana terzi baše Jova, 20
Pa Jovanu cura progovara:
„Božja pomoć, terzi baša Jovo!
„Zdravo bila, Atlagića Ajko!
„Zdravo bila i gaće derala,
„A i mene alvaluka dala!“ 25
„Šta bih Jovo, alvaluka dala?
„Da bih dala vezena jagluka,
„Tu ne ima za te alvaluka;
„Da bih dala tanka boščaluka,
„Ni tu nema tebe alvaluka; 30
„Da bih tebe u ložnicu zvala,
„Strah me Jovo, mirovati nećeš.“
Terzi baša momče odgovara:
„Odi Ajko, da se okladimo,
„U mog' dora, u tvoje đerdane; 35
„Đe rečemo, da se sastanemo,
„Al' u mome, al' u tvome dvoru,
„Al' u bašči bega Atlagića?
„Pa ko prvi počne vragovati,
„Neka vodi konja i đerdana.“ 40
Tome Ajka vrlo kail bila,
Pa govori terzi baši Jovu:
„Dođ' doveče, terzi baša Jovo!
„Baš u bašču bega Atlagića,
„Čekaću te pod žutu naranču.“ 45
Kad doveče noćca omrknula,
Jedva Jovo večer dočekao;
Ode Jovo u zelenu bašču,
A’ eto ti Atlagića Ajke!
Stoji škripa žutijeh kavada, 50
Stoji klopot mestva i papuča,
Stoji zveka drobnijeh đerdana:
Prepade se bećare Jovane,
Misli, Ajka navela je Turke,
Pleći dade, a bježati stade, 55
Za njim trči Atlagića Ajka:
„Što je Jovo, grđi od đevojke!“
Ufati ga za bijelu ruku,
Izvede ga na bijelu kulu,
Dade njemu gospocku večeru, 60
Večeraše, u dušek odoše,
Divno Ajka dušeke prostrla,
Vrh dušeka mekane jastuke,
Po jastucim kumašli jorgane,
A pod glavu brusali jastuke, 65
Na jastuku svoju bjelu ruku,
Te legoše, pa se zagrliše.
Zaspa Jovo kao jagnje malo,
Al' ne može Turkinja đevojka,
Okreće se tamo i ovamo, 70
Budi Jova kitom bosioka,
A kad viđe, da ga ne probudi,
Udari ga rukom uz obraze,
Srdito mu Ajka progovara:
„Probudi se, ti se ne naspao! 75
„Ali žališ pretila dorina?
„Da bogda ga zaklali kurjaci,
„A moj đerdan popili hajduci!
„Probudi se, na dar ti đerdani."
Okrenu se bećaru Jovane, 80
Stade ljubit' Ajkunu đevojku,
Poljubi je dvadest trides't puta,
Da ko broji, više bi ih bilo,
Pa zaspaše jedno uz drugoga.
Kad svanulo i granulo sunce, 85
Prepade se terzi baša Jovo:
„Ao mene, do Boga miloga!
„Ludo li sam izgubio glavu!“
Veli njemu Turkinja đevojka:
„Ne boj mi se, bećare Jovane! 90
„Krila bih te tri godine dana,
„A kamo li sjutra do 'vog' sata.“
Pa ga zavi u meke dušeke.
Kad je večer o večeri bilo,
Pripravi mu gospocke večere, 95
Pa se Ajka svija i previja,
Jadikuje a dozivlje majku:
„Jao majko! umr'jeću ti brzo!
„Po srcu me muke dopadoše.“
Majka stara srca milostiva, 100
Stade svoju ćercu njegovati.
Ćer se majci po krilu privija,
Ukradejoj ključe od riznice.
Pa kad bilo noći u ponoći,
Otvorila sapete sepete, 105
Pune elbe napunila blaga,
I izvadi konja iz podruma,
Natovari i srebra i zlata
I sve ruho, što je za đevojku,
Pa probudi Jovana bećara: 110
„Ustaj Jovo, ajde da bježimo!“
Pobjegoše, blago poniješe.
Kad u jutro kada uranila,
Da obiđe bolesnu Ajkunu,
Kad li Ajke u odaju nema, 115
Iz riznice pokupljeno blago,
Odma se je jadu dosjetila,
Pa Ajkuni sitnu knjigu piše:
„O Ajkuno, da od Boga nađeš,
„Što si majci obraz ocrnila, 120
„Staru babu zapalila bradu!“
A Ajkuna otpisuje majci:
„Luda li si, moja stara majko!
„Da ti znadeš, kako vlašče ljubi,
„Umiljato, ama plahovito, 125
„Ti bi moga baba ostavila,
„Preudala stara za kaura.“
[Upor. III4, br. 19]
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
