Ajka i Mujo Serajlija

* * *


Ajka i Mujo Serajlija

Pofali se Neder begovica
U mahali među drugaricam”:
„Kakvu imam ja na domu Fatu!
„Ne bih Fatu ni za pašu dala,
„A kamo li Serajliji Muju!“ 5
To začula Serajlijna seka,
Od jada je zaboljela glava,
Ona ode dvoru bijelome,
Pa mi kaže milu bratu svome:
„O moj brate, Sarajlija Mujo! 10
„Pofali se Neder begovica
„U mahali među drugaricam”:
„„Kakvu imam ja na domu Fatu,
„„Ne bih Fatu ni za pašu dala,
„„A kamo li Serajliji Muju!““ 15
„Pa od jada zabolje me glava.“
Mujo seji tiho progovara:
„Muč', ne viči, moja sejo draga!
„Činiću se sirotica Ajka,
„Ja ću ići Neder begovici 20
„I njezinoj Fati jedinici,
„Da me uči sitan vezak vesti.“
Kad je sjutra jutro osvanulo,
Onda veli Serajlija Mujo:
„Đulze, moja sestro od matere! 25
„Obuci mi tvoje odijelo,
„Od perčina postrizi solufe,
„Udri na me bakam i bjelilo,
„Navuci mi surmu na obrve,
„Kara boju na sija solufe.“ 30
Obuče ga ljepotica Ajka,
Pa otide Neder begovici,
I zakuca alkom na vratima,
Progovori Neder begovica:
„Ko to kuca alkom na vratima?“ 35
Progovara Serajlija Mujo:
„Ja sam mlada, Neder begovice!
„Ja sam mlada sirotica Ajka,
„Da me uči tvoja ćerca Fata,
„Da me uči sitan vezak vesti.“ 40
Pa iziđe na bijelu kulu.
Kad je bilo noći o večeri,
Večeraše i sofru digoše,
Onda veli sirotica Ajka:
„Daj mi kado! tvoju milu Fatu, 45
„Da ne ležim u dušeku sama.“
Dade njojzi ljepoticu Fatu.
Ne hće Mujo mirovati s mirom,
Nego ljubi ljepoticu Fatu,
Pod grlo je zakinuo zubom, 50
Dade njojzi žećer prsten s ruke,
Pa pobježe dvoru bijelome.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Podranila ljepotica Fata,
Ona ide u odaju majci, 55
Pa je staroj bila besjedila:
„Bog t' ubio, mila moja majko!
„Ono nije sirotica Ajka.
„No nje bratac, Serajlija Mujo;
„Ako mene to me ne vjeruješ, 60
„Ti uljezi u šikli odaju,
„Ti ćeš naći žećer prsten s ruke,
„I viđi mi rane pod grljoce.“
Kad kaduna jade sagledala,
Brže kada knjigu nakitila, 65
Te je šalje Serajliji Muju,
Ovako mu u njoj kada piše:
„O moj zete, Serajlija Mujo!
„Obrečeni kao i suđeni,
„Kupi svate, hajde po đevojku. 70
„Ja sam tebe poklonila Fatu.“


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 31-33.

Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga peta, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1896, str. 369-372.