Aca Groznica/IV
- Mladi Gaja Provlak samo ga je gledao i divio mu se. I, oduševljen podvizima iskusnoga Ace Groznice, pade u ushićenje.
- - Ta ja ću da zapevam! - kliknu Gaja i nakrivi svoj bećarski šeširić.
- - Ps! - viknuše na nj obojica.
- - Kakvo te pevanje napalo! - šapnu uplašeni Veresija.
- - 'Di bi ti pevao sad? - veli Groznica.
- - A 'di bi, opet, bilo veselje bez pesme i gajdaša? - veli l'aja i iskašljuje se i čisti glas.
- - Ta nisi valjda lud! - graknuše opet ona dvojica.
- - Ta pevaću ja makar polako; onako ko komarac kad zuji u ritu... Ta, vi'te da nam i sam ovaj bog pomaže.
- - Ta, nemoj se ludirati!... - odvraćaju ga oni.
- - A, to je svršeno! - veli Gaja i, setivši se svoje dragane, zapeva tiho:
- Duni, vetre, od banatskih strana,
- da porobim tri nova dućana!
- Da ja Milu odenem u svilu:
- da mi Mila šorom paradira!...
- - 'Ajd da se ide! - opominje ih i žuri uplašeni Groznica.
- - Još malo! - zadržavaju ga ona dvojica. - Vi'š kako je lepo ovde. Ta, šta se bojiš? Ta, ovi u kući probudiće se tek kad prosjak bude
u devetom selu...