Asan-aga i njegova ljuba
(Iz Sinja).
Asan-aga s ljubom besidio
U po noći na meku dušeku:
„Mal-kaduna, virna ljubo moja!
„Ali rodi, ali u rod odi;
„Ali ću se ja oženit' drugom." 5
A ona mu mlada odgovara:
„Gdi ću rodit', kad mi Bog ne dade?"
A kad ago riči razumio,
Ode junak, isprosi divojku,
I odoše svati po divojku. 10
Zdravo svati došli do divojke,
I zdravo se natrag povratili;
Kad su došli dvoru na poglede,
Asan-aga brata dozivao:
„KaranFile, moj mili brajene! 15
„Ajde naprid prid svima svatovim',
„Pak pogubi virnu ljubu moju,
„Ljubu moju, a nevistu tvoju;
„Ako li je ti pogubit' ne ćeš,
„Ja ću, brate, pogubiti tebe." 20
Na ino se njemu ne mogaše,
Već on ide da pogubi neku.
Daleko ga neka ugledala,
Još je dalje[1] pridanj išetala,
Za zdravlje se šnjime upitala: 25
„Dobro doša', moj dragi divere!"
Srdito joj diver odgovara:
„Ukloni se, neko moja, s puta.
„Žestok konjic da te ne satare,
„Britka đorda da te ne obriže, 30
„Zao dever da te ne okara."
Al' se mlada jadu ositila,
Pak diveru svome govorila:
„Nut', divere, moj zlatni prstene!
„Ne sici me po svilenu pasu, 35
„Već me sici po bilome vratu;
„Jera mi je čedo pod pojasom."
Tako ona tijo govoreći,
Čedo malo pade na zemljicu,
Malo čedo, jedna muška glava. 40
A kad vidi mlađani divere,
Odma bratu na muštuluk trči:
„Men' muštuluk, moj mili brajene!
„Men' muštuluk, tebi čedo malo,
„Čedo malo, jedna muška glava!" 45
A kad bratac riči razumio,
Lipo bratac brata darivao:
Darova mu konja ispod sebe,
I divojku, koju vodi za se;
Uze lju6u pod desno pazuo, 50
Dite malo u skut od dolame,
Paka joj je junak govorio:
„Leži tune, draga dušo moja.
„Jer si mi se vrlo umorila
„Svom diveru pirak spravljajući, 55
„Meni malo čedo rađajući."
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
