Anđeo smrti
| Anđeo smrti Pisac: Mileta Jakšić |
ANĐEO SMRTI
Šestoga dana stvarana, rano u zoru, sedeo je na prestolu Gospod Bog, okružen velikim mnoštvom anđela i slušao pesmu njihovu kojom su veličali dela njegova,
„Svet, svet, svet je Gospod Savaot; puno je nebo i zemlja slave njegove!“
Pesma se njihova orila i ispunjavala svu vasionu: nju su slušali sunce, mesec i zvezde; slušala je zemlja i bila očarana.
A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod.
Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i miline: beše i veselo i strašno.
Gospod progovori:
— Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno...
Hoću, danas, da stvorim čoveka — biće razumno, biće koje će slaviti moje ime na zemlji, kao što ga vi na nebu slavite...
I on posla velikog anđela svoga Gavrila da Mu donese jednu grudvu zemlje. Zemlja se plačući molila anđelu da je ne dira.
Anđeo se sažali i vrati se.
Bog onda pošalje Mihaila arhanđela, ali se i on, ganut molbom zemljinom, vrati na nebo bez zemlje.
Pa i treći anđeo, kog je Bog poslao na zemlju, vrati se na nebo i dođe pred Gospoda praznih ruku.
Tada Bog zapovedi Anđelu smrti da siđe na zemlju.
I njemu se zemlja u suzama molila da je ne dira.
— Ne plači, zemljo, i ne žalosti se! Ja ću ti ovaj prah vratiti!...
I Anđeo smrti zahvati od zemlje pregršt praha i odnese Bogu.
Od te šake zemljinoga praha stvori Bog čoveka i dunu u njega dušu živu.
Ali je već onda, u telu prvoga čoveka, bila žaoka smrti, jer je prah od kog je čovek stvoren bio u rukama Anđela smrti.
Telo je čovekovo bilo smrtno.
Prvi je čovek živeo i umro. Posle njega ljudi su se množili, rađali i umirali, a Anđeo smrti primao im duše i odnosio Bogu a mrtva tela njihova ostavljao zemlji, vraćajući joj tako, po obećanju, prah njen.
Izvor
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.
|