◄   POJAVA SEDMA POJAVA OSMA POJAVA DEVETA   ►

PROMENA

Pred bedemima zamka kneza Andrije u Humu. — Noć.

POJAVA OSMA

Pred velikim vratima šeta stražar. Dolazi ZAVIŠA

ZAVIŠA:

Nisi opazio nikakva znaka?

STRAŽAR:

Ništa. A i šta bih imao da opazim? Noć već duboka, a bogme i hladna. Ali i vreme mu je, jer je jesen u veliko zavladala.

ZAVIŠA:

Leto je došlo i prošlo, jesen izdiše a kod nas nikakve promene. Sve je, što nam kazuje razliku, samo to, što oko zimi gleda beo poarivač a leti suro stenje s jedne i skoro pusto. zelenilo s druge strane.

STRAŽAR:

A kad sdušam, da pričaju, kako je nekada ovde bilo, zaplakao bih se kao malo dete.

ZAVIŠA:

Nekada je i knez Andrija bio drukčiji. Voleo je veselje, buran život, vesele noći. A lov je bio — kažu — tako sjajan, da danas ni kod kralja nema takve svetkovine. Kad se krene zbog vitezova u sjajnoj opremi na besnim ždralima, pa kad zaječi lovački rog — eh, to beše život!

STRAŽAR:

Voleo bih videti takav trenutak, ma se nikad i ne krenuo sa tom gospodom. A danas ti se skoro sve već i za6oravilo. Koliko ima, kako se ovim krajem nije razlegao rog lovački! A zverad će mi jednoga dana i uši odgristi. E, al’ tako hoće naš gospodar, a onda mora biti i nama pravo.

ZAVIŠA:

Pa opet gospodara vole svi u Humu.

STRAŽAR:

A ko bi mogao njega i mrziti? On je istina strog ali i pravičan. Slaboga pomaže. Kad pre ono dolažahu vojvode i župani, da ga pitaju, hoće li primiti neke ljude, što propovedaju novu veru, on im je — a to su baš čuli mnogi — rekao: „kad ih gone iz drugih krajeva srpske zemlje, pustite ih, neka nađu utočišta u mom zakrilju.

ZAVIŠA:

To behu Bogomili. On im ne traži ni para niti kakvih radova, jer što mu ovako odeljenom treba, to uzimlje od obližnjih župa. — Mir, neko dodazi.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Andra Gavrilović, umro 1929, pre 95 godina.