Andrija Humski/21
| ◄ POJAVA DRUGA | POJAVA TREĆA | POJAVA ČETVRTA ► |
POJAVA TREćA
ANDRIJA, RADAN, VLASTOLjUB i STANISLAV dođu u razgovoru.
ANDRIJA:
Do kralja jošte nisam došao,
Ja ne znam, da l’ je čuo za mene?
RADAN:
Mogu ti reći, budi uveren,
Ne samo nije čuo za tebe,
Već i ne sanja, šta se pripravlja.
Budnija j' od njeg mnogo kraljica,
Pa opet ne zna ništa o tome,
Kakav će sutra dan joj svanuti.
ANDRIJA:
A je li dalje sve još gotovo,
U gradu vrata da se otvore,
Kapije tvrde, smetnja velika.
Za trenut sve to kada zatreba?
RADAN:
Ne brini ništa, sve je gotovo.
ANDRIJA:
Vojska je moja sa svim spremljena,
Strpljenja nema skoro ni kod kog.
Još noć’ca samo da se prebrodi,
A kada grane dan nam sjajani,
Doneće sobom slavu prooalu,
I odletele nade, sanove.
VLASTOLjUB:
I druga vojska stoji spremljena,
Vojvode prve, prvi vitezi,
Na tvoju samo gledeć' zapovest.
ANDRIJA:
Na mig će samo od men' čekati,
A dužnost će nam dati zapovest,
Dužnost spram zemlje, prema prošlosti.
RADAN:
Trenutak zgodan da se započne,
I milo mi je, što je ostalo,
Da prvi počnem divsku osvetu.
ANDRIJA:
Sutra se, čujte, više ne ćemo,
Do toga časa nigde videti,
Da bi se svaka sumnja izbegla.
Uz kralja ti ćeš biti, kraljicu,
K’o što ti dužnost beše do sada.
RADAN:
O svemu tačno brige vodiću.
A sad se moram brzo žuriti,
Da ne bi kakva senka sumnjanja
Na sjajnosg slave napred dopala.
ANDRIJA:
A ja ću ići vojsci u polje,
Da vođe budu vazda gotove.
Bogdan je tamo, ali ne škodi:
Opreznost veća, veća pobeda!
(Andrija i Radan odu.)
|