Amanet od đeda

Amanet od đeda Pisac: Jovan Jovanović Zmaj

Autor se potpisuje kao Aliverić Tuzlak, što je pseudonim Jovana Jovanovića Zmaja.

U dolafu moga đeda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d’jete
viđah malu ikonicu.
 
Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optočena
Slika Đurđa mučenika.
 
Ja to onda nisam znao.
Zazir’o sam od aždaje,
Al’ s aždajom ko se bori,
Osjeć’o sam, junak da je.
 
Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog čovjeka.
Đed uniđe – ja sezbunih –
A on reče: ’Neka, neka!
 
Istog Đurđa, ljubili su
Naši preci ko svečari,
Pa zar da jađunah ljubnut’
Što ljubljahu naši stari.
 
Al’ ti n’jesi poljubio
Samo hader – ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca’.
 
Tako đedo, al’ on ode
Već odavno s ovog sv’jeta,
A ja čuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.
 
Al’ ja zato, Alah-ikber,
Čvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ’ ne smeta
Da srbujem kako treba.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 120 godina.