Alagić Aliju izbavlja ljuba iz sužanjstva zadarskog bana
0001 Procmiljelo dvanaest sužanja
0002 mrkoj noćci u sedam sahata,
0003 sve dvanaest u jednom sindžiru,
0004 a pred njima Alagić Alija,
0005 do njeg sestrić Nukić-bajraktare,
0006 jer je punih dvanaest godina
0007 kako leže u zindanu Turci.
0008 Ne znadoše kad im ljeto dođe,
0009 ni kad dođe ni kada im prođe.
0010 Tamnica im kuća dodijala,
0011 a junačko otruhnulo meso.
0012 Ljuto cvili trideset Turaka,
0013 a sve tridest grlom i avazom.
0014 Tamnica se blizu dogodila,
0015 dogodila pod banovom kulom,
0016 banicu su zabun učinili
0017 i banovi dvoje blizančadi,
0018 na banicu strava napadnula,
0019 iz dušeka mehka se skočila,
0020 pa doziva mladu Anđeliju,
0021 Anđeliju, svoju posluškinju,
0022 da prinoći crnu noćcu s njome.
0023 Kad ujutro jutro osvanulo,
0024 podranio od Zadarja bane,
0025 podranio sa bijele kule,
0026 pa on ide ljubi u odaju.
0027 A srete ga ostarjela majka,
0028 pa govori od Zadarja banu:
0029 „O moj sine, od Zadarja bane,
0030 u zo čas se oženio ljubom,
0031 milom šćeri Jug-Bogdana bana!
0032 Mahnita je, očinjeg mi vida!
0033 Što si ludu u dvor dovodio?
0034 Rugaju se momci i sluškinje,
0035 svu noć nije nikom mira dala.”
0036 Kad ban ljubi u odaju dođe,
0037 pa ugleda Jefimiju ljubu,
0038 bjelo lišce bješe pokvasila,
0039 crne oči svoje zamutila.
0040 Pa je pita od Zadarja bane:
0041 „Što si svoje oči pomutila,
0042 što si bjelo lišce pokvasila,
0043 što je tebi, prikladna gospojo?”
0044 Njemu veli Jefimija ljuba:
0045 „Šuti, bane, sve t’ u zo čas bilo,
0046 u zo čas ga kulu napravio,
0047 a pod kulom zindan i tamnicu.
0048 U tamnicu trideset Turaka,
0049 niti vide sunca ni mjeseca.
0050 Tamnica im kuća dodijala.
0051 Evo punih dvanaest godina
0052 ni pjevaše niti zakukaše,
0053 a noćas im muke dodijale,
0054 pa sve tridest pisnu u zindanu,
0055 a sve tridest grlom i avazom.
0056 Ja ču li me, od Zadarja bane,
0057 ja ti pušćaj od Udbine Turke,
0058 ja ih puštaj, ja ih isijeci,
0059 ja ih, bane, puštaj na otkupe,
0060 ja ću u rod pobjegnuti babi,
0061 babi ću te svome napanjkati,
0062 s tvojom ću te glavom rastaviti!”
0063 To mu reče pa na noge skoči,
0064 pa preleti sadefli bešiki,
0065 pa prefati dvoje blizančadi,
0066 prinese ih džamu i pendžeru,
0067 htješe djecu kroz pendžer turiti,
0068 nek od bana ne ostaje traga.
0069 Kad ugleda od Zadarja bane,
0070 gospoju je za ruku uzeo,
0071 jer žao mu dva blizanca sina,
0072 pa gospoji bane besjedio:
0073 „Prođi mi se dva blizanca sina,
0074 kunem ti se, prikladna gospojo,
0075 izvadiću Alagić Aliju
0076 i Nukića sestrić bajraktara,
0077 ja Aliju pustit na otkupe,
0078 jal’ Aliju glavom rastaviti.”
0079 Pa zavika tavničara Đuru:
0080 „Izvedi mi Alagića mlada
0081 i sestrića Nukić-bajraktara!”
0082 A kad Đuro u tamnicu pođe,
0083 on povede sedam Nijemaca,
0084 a dade im sedam konopaca.
0085 Dok Aliju gvožđa oprostio,
0086 na Aliji sindžir gvožđe teško,
0087 sedam halka sedamdeset oka,
0088 sam katanac od oke četiri,
0089 zalio ga tučom i olovom.
0090 Kad Aliju gvožđem oprostio,
0091 tu ga sveza sedam Nijemaca,
0092 na nj udrio sedam konopaca,
0093 povede ga sedam Nijemaca,
0094 pa ga vode u odaju banu,
0095 u odaju na visoku kulu,
0096 i sestrića Nukić-bajraktara.
0097 Kako banu u odaju dođe,
0098 Turčin njemu dobro jutro viknu,
0099 a ban njemu zdravlje prifatio.
0100 A veli mu od Zadarja bane:
0101 „O Turčine, Alagić Alija,
0102 kakva ti je muka i nevolja,
0103 te ti pištiš u zindanu mome?
0104 Zadar si mi zabun učinio.
0105 O Alija, careva gazijo,
0106 njesi junak koliko te fale.”
0107 A veli mu Alagić Alija:
0108 „Šuti, bane, zamuknuo mukom,
0109 nije šala ni dvanaest dana,
0110 a kamoli dvanaest godina,
0111 ja ne vidjeh danka ni junaka,
0112 već što truhnem u zindanu tvome.”
0113 „Ja Alijo, careva gazijo,
0114 bi l’ ti milo na Krajinu doći?
0115 Ja, Alija, žalosna ti majka,
0116 to je tebi pala na um bula.
0117 O Alijo, careva gazijo,
0118 ako želiš na Krajinu sići,
0119 hajd’, Alija, da se pogodimo.”
0120 „Hoću, bane, za nevolju ljutu.”
0121 „Ja, Alijo, careva gazijo,
0122 moreš dati hiljadu dukata,
0123 da te živa puštim na Krajinu?
0124 Dosta si mi jada učinio.
0125 Ja sam čuo a kažu mi ljudi,
0126 koliki je bedem u Otoci,
0127 vas si bedem glavam nakitio,
0128 sve serdara, mojijeh glavara.
0129 Avliju si bio započeo,
0130 već ti ne bi od boga suđeno,
0131 već da ležiš u zindanu mome.”
0132 Progovara Alagić Alija:
0133 „Jesam, bane, sveg mi na svijetu,
0134 dosta sam ti jada učinio,
0135 udovica u dom povrnuo,
0136 a sestara u crno zavio.”
0137 „Moreš dati hiljadu dukata?”
0138 „Mogu, bane, za nevolju ljutu.”
0139 „Moreš dati krila i čelenke,
0140 oko glave dvanaest čelenaka?”
0141 „Mogu, bane, za nevolju ljutu.”
0142 „Moreš dati toke kavajlije,
0143 same toke od tri oke zlata,
0144 u njima ti dva kamena draga,
0145 valjaju ti dva careva grada?”
0146 „Mogu, bane, za nevolju ljutu.”
0147 „Moreš l’ dati od zlata pojase,
0148 a po njima srebrenog silaha?"
0149 „Mogu, bane, za nevolju ljutu.”
0150 „Moreš dati crvenu dolamu,
0151 ne b’ od igle vrhom prefatio
0152 što ti nije zlato natopilo?
0153 Moreš dati kovče i čakšire,
0154 uz njih su ti ispletene guje,
0155 one guje od suhoga zlata,
0156 pod koljeno sastavile glave?
0157 Kad koračiš, sastavljaju glave,
0158 bi ti reko da su obje žive.”
0159 „Mogu, bane, za nevolju ljutu.”
0160 „Moreš dati debela dorata,
0161 o doratu dvije kuburlije,
0162 što ti harče litru tučenika,
0163 a olova trideset četiri?
0164 Kad ti pukne puška sa dorata,
0165 ode jeka na četiri strane,
0166 s bukovine polijeće lišće.
0167 Moreš dati oštru dimiskiju,
0168 što siječe bijesna Madžara
0169 i na njojzi šipke demiskije?
0170 Ja, Alija, žalosna ti majka,
0171 jesam čuo i kažu mi ljudi,
0172 na doratu sedlo od merdžana.
0173 Kad u petak u džamiju pođeš,
0174 kad je baciš na dorata svoga,
0175 abahija pala do kopita,
0176 trista kita bije po doratu,
0177 a sve trista od suhoga zlata,
0178 taka ti je zlatna abahija.
0179 Sad, Alija, careva gazijo,
0180 hodi sada da se cijenimo,
0181 da te živa pustim na Krajinu.”
0182 „Davor, bane, lude ti si glave,
0183 ne bi mala sva Otoka dala,
0184 a kamoli kuća Alijina.”
0185 „Ja, Alija, žalosna ti majka,
0186 jesam čuo a kažu mi ljudi,
0187 ostala ti lijepa kaduna,
0188 mila šćerca Babahmeda Dede,
0189 da mi Fatmu dadeš za ljubovcu,
0190 da budemo glavni prijatelji,
0191 da idemo jedan u drugoga.”
0192 Progovara Alagić Alija:
0193 „Šuti, bane, kurva te rodila,
0194 ne spominji Turkinje kadune,
0195 jer mi dinu podnijet ne može.
0196 Već čuješ li, od Zadarja bane,
0197 ako maknem rukom i ramenim,
0198 prekinuću sedam konopaca,
0199 zubim ću ti grkljan izvaditi,
0200 što pomenu lijepu kadunu.
0201 Ne dam Fatme za života svoga,
0202 ni dorata, konja od mejdana,
0203 ne dam tebi oštru demiskiju,
0204 ćorda mi je na ćabu hodila,
0205 ćabu mi je tevab učinila,
0206 na njoj su mi dva ajeta carska,
0207 da će meni pusti ostanuti
0208 u zindanu, u Zadarju gradu.”
0209 Najedi se od Zadarja bane:
0210 „Nikad kule svoje vidjet nećeš,
0211 već će t’ ovdje kosti ostanuti.”
0212 Progovara Alagić Alija:
0213 „Davor, bane od Zadarja grada,
0214 ne bilo ti za babinu dušu,
0215 ja ne žalim junak umrijeti.
0216 Dobra sam se konja najahao,
0217 nanosio lijepa odjela,
0218 a napio crvenike vina,
0219 našjeko se kaurskije glava,
0220 naljubio Latinki djevojki.”
0221 Najedi se od Zadarja bane,
0222 pa zavika tavničara Đuru:
0223 „Vodi vraga Alagića mlada,
0224 razdvoj njega sama od Turaka,
0225 preturi ga u drugu tavnicu,
0226 gdjeno voda ima do koljena,
0227 a po vodi poniknula šaša,
0228 po njoj plove zmije i akrepi,
0229 zmije piju a akrepi ližu.”
0230 A Nukiću bajraktaru kaže:
0231 „A Nukiću, mio bajraktare,
0232 nijesi mi ništa učinio,
0233 volj ti sidjet ovdje u Zadarju,
0234 volj ti ići na tursku Krajinu,
0235 obradovat majku na čardaku?”
0236 Progovara Nukić-bajraktare:
0237 „Volim ići na tursku Krajinu,
0238 obradovat majku na čardaku.”
0239 Pa mu dade madžariju žutu:
0240 „Kupi kapu i uzmi opanke,
0241 pa ti hajde na vašu Krajinu
0242 a bez daj’dže, Alagić Alije.”
0243 (Progovara Alagić Alija)
0244 „O sestriću, Nukić-bajraktare,
0245 zar ostavi ojađena daju
0246 u zindanu, kaurskome gradu?”
0247 Tu rekoše pa se poljubiše,
0248 a Aliju u zindan baciše.
0249 Već mu reče Alagić Alija:
0250 „Moj sestriću, Nukiću Alija,
0251 kad ti pođeš na našu Krajinu,
0252 a svrni se daji na mazgalu.”
0253 Ode Nukić u begluk-mejhanu,
0254 tri dni Nukić leža u mejhani,
0255 sve po danu hoda po sokaku,
0256 a po noći leži u mejhani.
0257 Pa kad pođe Nukić na Krajinu,
0258 pa se svrnu daji na mazgalu:
0259 „Ejdovale, Alagić Alija,
0260 ode Nukić na tursku Krajinu!”
0261 Pa mu dade knjigu šarovitu,
0262 dade mu je Alagić Alija.
0263 Alija mu iz zindana kaže:
0264 „Selam ćeš mi ostarjeloj majci,
0265 nek se suncu i mjesecu nada,
0266 a Aliji nikad dovijeka,
0267 već Aliju nikad vidjet neće.
0268 Nek prodaje luke i čitluke,
0269 nek se hrani i oda zla brani.”
0270 Pa mu dade knjigu šarovitu.
0271 To rekoše pak se rastodoše.
0272 Ode Nukić u tursku Krajinu.
0273 A kad dođe u tursku Krajinu,
0274 sve mislio, na jednu smislio:
0275 „Već ja odoh dajidžinoj kuli,
0276 da ja vidim dajinicu svoju,
0277 da joj haber od Alije kažem.”
0278 Kad on dođe dajidžinoj kuli,
0279 kad avlijska vrata zatvorena.
0280 A posluša Nukić-bajraktare,
0281 neko cvili ljuto u avliji.
0282 On zakuca halkom na vratima,
0283 a kad skoči Alijina majka,
0284 s dobrijem se razgovara dorom:
0285 „Moj dorate, kućni starješino,
0286 ja na kuli muške glave nejmam,
0287 osljem tebe, sinova dorata.”
0288 Skoči stara, otvori mu vrata,
0289 a kad vidje Nukić-bajraktara,
0290 o njemu se objesila stara:
0291 „Moj Nukiću, moj po bogu sine,
0292 đe si svoga ostavio daju,
0293 je l’ ti, sine, dajo u životu?”
0294 „Alija je, stara, u životu
0295 i evo ti knjige od Alije.”
0296 A kad uze knjigu od Alije,
0297 stara ciknu kao ljuta guja,
0298 pa poleće placom i čaršijom,
0299 a da traži da knjigu prouči
0300 a da vidi šta joj knjiga kaže.
0301 Kad vidje je Alagića ljuba,
0302 pa poleće niz bijelu kulu,
0303 pa svekrvu stiže u sokaku:
0304 „Šta je, stara, Alagića majko,
0305 da bog dade ti se pomamila?!”
0306 „Snaho moja, dugo jadna bila,
0307 evo nama knjiga od Alije.”
0308 „Bog t’ ubio, Alijina majko,
0309 kad sam bila na vrelu Cetini
0310 u mog (babe), Babahmeda Dede,
0311 njesam mlada bila čobanica,
0312 već učila knjigu u mejtefu.
0313 Da je ferman cara čestitoga,
0314 lasno bih ga mlada proučila,
0315 a nekmoli knjiga poslanica.”
0316 Kad se vrati na bijelu kulu,
0317 stade učit knjigu šarovitu.
0318 Knjigu uči, suze prolijeva:
0319 „Majko moja, obadva ti svjeta,
0320 ljubi podaj nićah od meneka,
0321 podaj njojzi hiljadu dukata,
0322 to joj more doći od nićaha.
0323 Podaj njojzi mojega dorina,
0324 i podaj joj sedlo od merdžana,
0325 a na sedlu abahiju zlatnu,
0326 kad ja pođem džumi i džamiji,
0327 pa mu baci abahiju zlatnu,
0328 trista kita bije do kopita,
0329 a sve trista od suhoga zlata,
0330 neka ide rodu, babi svome,
0331 nek s’ udaje prikladna kaduna,
0332 jazuk joj je ostat bez evlada.
0333 Moja stara sa čardaka majko,
0334 spremi moje dvije puške zlatne
0335 na Đuliju dvama Đulagića,
0336 dva Đulića oba amidžića,
0337 nek ih nose a mene spominju,
0338 a ono su buljubaše mlade,
0339 neće li me kadgod pokajati.
0340 Spremi, majko, krila i čelenke
0341 i spremi mi toke i kanate
0342 na Kladušu Muji i Halilu,
0343 a Mujo je stari buljubaša,
0344 neće li me Mujo osvetiti.”
0345 Kad kaduna knjigu proučila,
0346 onda viknu slugu Husejina,
0347 a dade mu dvije puške male
0348 i uz puške stotinu dukata:
0349 „Nosi puške na Đuliju ravnu.
0350 Ne sćednu li braća prifatiti,
0351 nosi, brate, na tursku Kladušu,
0352 a na ruke Muji i Halilu.”
0353 A kad čuo sluga Husejine,
0354 pa pojaha debela dorina,
0355 pa prifati dvije puške male
0356 i uz puške stotinu dukata,
0357 ode Turčin na Đuliju ravnu.
0358 A kad dođe pred bijelu kulu,
0359 kod Đulića vrata zatvorena,
0360 neko konja po avliji vađa,
0361 konja vađa a uz njega pišći.
0362 On zakuca halkom na vratima.
0363 Kad upade sluga u avliju,
0364 a kad nađe pretila čilaša,
0365 vađa njega sestra Đulićeva.
0366 On joj tuden turski selam viknu,
0367 a ona mu selam prefatila:
0368 „A boga ti, sestro Đulićeva,
0369 što je s’ čilaš krvi obojio?”
0370 A veli mu lijepa djevojka:
0371 „A boga mi, sarhatlijo mlada,
0372 bog ubio Alagić Aliju!
0373 Moja braća četu sakupila
0374 i otišli kaurskome gradu,
0375 oni htjeli izbavit Aliju,
0376 pa ih vlaška straža potpazila,
0377 braća su se obranila ljuto.
0378 Eno oba brata na čardaku,
0379 đe boluju rane nepribone.”
0380 Sluga ne smje odjahat čilaša,
0381 već oćera na staru Kladušu.
0382 Kad doćera Hrnjičinoj kuli,
0383 kad u njojzi vrata zatvorena.
0384 Pa zakuca halkom na vratima,
0385 a kad priđe sestra Hrnjičina,
0386 pa otvori dva kanata vrata,
0387 ona voda Mujina Đogata
0388 i Malina gojena Halila,
0389 oba su se krvi obojila
0390 s obje strane, tamam do kopita.
0391 „Selam aleć, sestro Hrnjičina!”
0392 „Aleć selam, neznana delijo!”
0393 „A boga ti, sestro Hrnjičina,
0394 đe je bio Mujo i Halile,
0395 đe su bili, đe su s’ izranili?”
0396 „Bog ubio Alagić Aliju,
0397 moja braća četu okupili,
0398 pa su sašli u zemlju dušmansku,
0399 ne bi li ga živa izbavili,
0400 u Zadarju kavgu zametnuli
0401 sve s Alije, od boga mu teško.
0402 Oba mi se brata obranila:
0403 na Muji je sedamnaest rana,
0404 od njedara tamam do bedara,
0405 kroz jedne se vide džigarice,
0406 a kroz druge žarko grije sunce.”
0407 A kad čuo sluga Husejine,
0408 pa pobježe iz mermer-avlije.
0409 A kad dođe Alaginoj kuli,
0410 a srete ga Alagina ljuba:
0411 „Bogom brate, slugo Husejine,
0412 je l’ ti iko puške prifatio?”
0413 A sluga joj veli na avliji:
0414 „Šut’, kaduno, zamukla mukom,
0415 kad s Alije ginu Krajišnici,
0416 izginuli Krajišnici mladi.”
0417 Stade piska Alijine ljube:
0418 „Šta ću sada od života svoga?”
0419 Pa zaveza pet stotin dukata,
0420 pa ih dade slugi Husejinu:
0421 „Nosi babi na vrelo Cetinje,
0422 neće l’ babo buljubaše naći,
0423 neće l’ moga izbavit Aliju.”
0424 U mlađega pogovora nejma,
0425 Huso uze pet stotin dukata,
0426 a pojaha pretila paripa
0427 i odnese na vrelo Cetinje,
0428 pa odjaha konja na avliji,
0429 ode momak Babahmedu Dedi,
0430 poljubi ga u skut i u ruku,
0431 ostavi mu knjigu na koljenu.
0432 Huso dvori Babahmeda Deda
0433 i dade mu pet stotin dukata.
0434 Kad prouči knjigu šarovitu,
0435 a ugleda pet stotin dukata,
0436 od zemlje je na noge skočio,
0437 Husi opsova i oca i majku:
0438 „Husejine, kurvino kopile,
0439 šta ’vo moja nesretnica radi,
0440 zar Alino razasiplje blago?
0441 A selam ćeš mojoj nesretnici
0442 i ja ću joj na Otoku doći,
0443 nek ne čeka mene na čardaku,
0444 neka skoči sa bijele kule.
0445 Ljevše joj je skočiti sa kule,
0446 nego mene čekat na čardaku.”
0447 Otle Huso sađe na avliju,
0448 pa pritišće debela dorina.
0449 A kad dođe na Otoku pustu,
0450 susrete ga Alijina ljuba:
0451 „Bogom brate, slugo Husejine,
0452 je l’ ti babo knjigu prefatio,
0453 je l’ ti uzo pet stotin dukata?”
0454 „Šut’, kaduno, ubila te munja,
0455 selam ti je Ahmo, stari babo,
0456 i on će ti na Otoku doći.
0457 Ljepše ti je na kulu izaći,
0458 pa sa kule strmoglav skočiti,
0459 nego babe čekat na čardaku.”
0460 „Boga mi ga ni čekati neću,
0461 već ti, Huso, moj po bogu brate,
0462 ti poleti u novu čaršiju,
0463 dovedi mi Jusufa berbera,
0464 nek donese britve brijačice,
0465 a podaj mu dvanaest dukata,
0466 što će doći na bijelu kulu.”
0467 Momak sađe pa Jusufa nađe,
0468 pa mu dade dvanaest dukata:
0469 „Selam ti je kaduna mlada,
0470 zarobljenog Alagića ljuba,
0471 da poneseš britve brijačice,
0472 da joj noćas na čardake dođeš.”
0473 A kad akšam na zemlju panuo,
0474 dok eto ti Jusufa berbera,
0475 a srete ga Alagića ljuba,
0476 poljubi ga u bijelu bradu:
0477 „Bogom brate, Jusufe berbere,
0478 obrij meni sitne pletenice.”
0479 Kad kaduna sjede u stolicu,
0480 obrija joj sitne pletenice,
0481 ostavi joj ture od perčina.
0482 Jusuf ode natrag u čaršiju.
0483 Jedva čeka Alagina ljuba,
0484 jedva čeka kad će sabah doći.
0485 A kad zora i sabah udrila,
0486 i Danica pomolila lišce,
0487 onda viknu slugu Husejina:
0488 „Nu ti spani dori u podrume,
0489 spremaj meni Alina dorina,
0490 pa ga nemoj, slugo, opremati,
0491 ko što si ga agi opremao,
0492 kada pođe aga u džamiju,
0493 već kad pođe u zemlju dušmansku.”
0494 Huso ode u tople podrume,
0495 a kaduna dođe do sanduka,
0496 do sanduka Alagića mlada,
0497 od sanduka vrata otvorila,
0498 pa izvadi kaurske haljine,
0499 pa obuče kavurske haljine,
0500 a pripasa sablju Alijinu,
0501 a rasplete ture od perčina,
0502 a uplete trista marijaša
0503 i tri krsta od suhoga zlata,
0504 a na glavu škrljak pozlaćeni,
0505 pa prilazi vedru ogledalu,
0506 ona mlada suze oborila:
0507 „Dragi bože, ne piši grehove,
0508 jer ako je kapa šavka crna,
0509 na srcu je turska vjera tvrda.
0510 Ovaka je krvava Krajina.”
0511 Pa prifati hegbe sa dorata
0512 i u ruku bugar-kabanicu.
0513 A kad sađe na mermer-avliju,
0514 uteže mu bugar-kabanicu.
0515 Za njom ide Alijina majka.
0516 Stoji piska Alijine majke,
0517 zagrli je Alagića ljuba,
0518 poljubi je s obadvije strane:
0519 „Ejdovale, Alagića majko,
0520 ja se kada vidjet, ja ne vidjet!”
0521 Pa pojaha debela dorina,
0522 pa naćera ispod tanke kule.
0523 Pa s’ okrenu na Alinu kulu,
0524 krvave je suze obališe,
0525 pa besjedi mlada na doratu:
0526 „Hejdovale, Alagića kulo,
0527 kome li ćeš pusta dopadnuti?”
0528 Pa oćera na vrelo Cetinje.
0529 Kad doćera pod bijelu kulu
0530 svoga babe, Babahmeda Dede,
0531 opazi je Dedo sa pendžera,
0532 pa besjedi Dedo sa pendžera,
0533 besjedio svojijem momcima:
0534 „Eto otud nekakva Madžara,
0535 prifat’te mu debela dorata.”
0536 Poznade joj debela dorata
0537 i na njojzi svoju nesretnicu,
0538 nesretnicu, svoju milu kćerku.
0539 Ona sjaha konja na avliji,
0540 a mlađi joj konja prifatiše.
0541 Kad izađe babi na čardake,
0542 ona njemu božju pomoć viknu.
0543 A veli joj babo na čardaku:
0544 „Da si zdravo, kraljev Madžarine!”
0545 Alijina konja namiriše,
0546 ona noći s babom na čardaku,
0547 pa ujutro rano podranila,
0548 a dobra joj konja opremiše,
0549 sve darova momke i sluškinje.
0550 Tuj ostavi trideset dukata,
0551 dok darova mlađe po avliji.
0552 Pa uzjaha konja na avliji
0553 i otišće ispod tanke kule.
0554 Pošto zađe poljem širokijem,
0555 onda Dedo momke okupio,
0556 pa on pita dvanest hizmećara:
0557 „Moja djeco, moji hizmećari,
0558 poznadoste l’ onoga Madžara?”
0559 A besjedi dvanest hizmećara:
0560 „Ne znamo ti kraljeva Madžara.”
0561 „Djeco moja, moje vjerne sluge,
0562 ono nije kraljev Madžarine,
0563 već je ono moja nesretnica,
0564 vjerna ljuba Alagića mlada,
0565 ludo ti će izgubiti glavu,
0566 pa osužnjit Alina dorata,
0567 svoj Krajini oblomiti krila,
0568 jal’ osužnjit jal’ će poginuti.”
0569 Pratio je poljem širokijem,
0570 pratio je suznima očima,
0571 sve je prati a suze proliva.
0572 Dok kaduna polje pregazila,
0573 pa se fati u Golub-planinu.
0574 Kad zagazi u Golub-planinu,
0575 pa naćera svojega dorina,
0576 naćera ga uz bogaze tvrde
0577 obzdire se tamo i ovamo.
0578 Oko puta metnuto kamenje,
0579 oko njega jele izniknule,
0580 otišle su nebu pod oblake,
0581 dale grane s obadvije strane.
0582 Stoji dreka srna i košuta,
0583 a krive se mojmu vjeverice,
0584 preko druma preskakuju vuci.
0585 Dobrijem se konjem razgovara:
0586 „Moj dorate, i brate i druže,
0587 oba ćemo kosti ostaviti,
0588 raznijet nas vuci i bauci,
0589 oglodat nas crni gavranovi,
0590 nit nam ko znati groba ni mramora.”
0591 Mal’-pomalo a danak po danak,
0592 ona sađe do Zadarja grada,
0593 mrkoj noći na kapiju dođe,
0594 a srete je kapidžija Đuro,
0595 pod kadunom ufati dorina:
0596 „Madžarine, odjaši dorina,
0597 ne smijem te pušćat na kapiju,
0598 bojimo se hile od Turaka,
0599 od Turaka, starije krvnika,
0600 jer će saći trbušati Mujo,
0601 otr’ će se od gradsku kapiju
0602 ko šugavo jare o homorje.”
0603 Dobro laže prikladna kaduna,
0604 dobro laže a kune se krivo:
0605 „Ja sam, Jure, od kršna Kotara,
0606 ja sam sestrić Cmiljanića mlada,
0607 pa sam čuo u našem Kotaru,
0608 đe je Mujo četu pokupio,
0609 pa sam jemin bogu učinio,
0610 da ću moga pojahat dorata.
0611 Ako nađem Muju i Halila
0612 i njegovo tridest Krajišnika,
0613 rašćerat mu tridest Kraišnika,
0614 a Muji ću pogubiti glavu,
0615 a Halila ufatiti živa.
0616 Evo puna nedjeljica dana,
0617 kako Muju po planini tražim,
0618 niđe Muje ni od njega glasa.
0619 Pa sam evo poželio piva,
0620 pa sam noćas pošo do Zadarja
0621 ne bi li se napojio piva,
0622 odmorio debela dorina.”
0623 A kad čuo kapidžija Đuro
0624 šta kaduna sa dorata priča,
0625 pa prileće kraljev Madžarine,
0626 pa ga plesnu rukom po plećima:
0627 „Hej aferim, brate bajraktare,
0628 blago nami odsad dovijeka,
0629 kad imamo takije junaka,
0630 koj’ će Muju osijeći glavu,
0631 a Halila ufatiti živa.
0632 Noćas ću ti otvoriti vrata,
0633 da će mene razminuti glava.”
0634 Pa preleće Đuro kapidžija,
0635 otvori joj na kapiji vrata.
0636 Pa naćera dora na kapiju,
0637 a u svake udarila misli:
0638 „Fala bogu, čuda velikoga,
0639 đe ću noćit u kavurskom gradu.”
0640 Vid’ dorata Alagića mlada,
0641 on je često tudem dolazio,
0642 dolazio na gradsku kapiju,
0643 progonio debela dorata.
0644 Hvata dorat obadva dizgina
0645 pred mejhanu Alagića seke,
0646 Alagića bogom posestrime,
0647 đe je njega Turčin naučio.
0648 Krčmarica sjedi za večerom,
0649 a ona je po imenu viknu:
0650 „Krčmarice, otvori mi vrata!”
0651 Krčmarica sa stolice skoči,
0652 a ponese fenjer u rukama.
0653 A kad sađe na avlinska vrata,
0654 mandal diže, polećeše vrata,
0655 a upade prikladna kaduna
0656 na doratu, konju od mejdana,
0657 pa joj ona „dobar večer” viknu,
0658 krčmarica zdravlje prifatila,
0659 krčmarica poznade dorina,
0660 a dorina pobratima svoga.
0661 Sveza dora u podrume mračne,
0662 a kadunu na gornju odaju.
0663 A kad sjede mlada na šilteta,
0664 krčmarica stoji za vratima,
0665 pa je njojzi tiho besjedila:
0666 „Što si oči u me zavratila?
0667 Donesi mi vina i rakije,
0668 došla mi je u kotalac duša,
0669 jer sam voma ožednio ljuto.
0670 Evo ima nedjeljica dana,
0671 kako Muju po planini tražim
0672 i njegova gojena Halila,
0673 psi im j . . . . i oca i majku,
0674 jer su nama dodijali Turci,
0675 a taka je sreća u Hrnjice,
0676 ne desih se s njime u planini.”
0677 Krčmarica oči izvalila,
0678 pa besjedi prikladnom Madžaru:
0679 „A boga mi, kraljev Madžarine,
0680 ja si Turčin, ja te je rodio,
0681 jali blizu stojiš kod Turaka?”
0682 Dobro laže a kune se krivo:
0683 »Nit sam Turčin, nit me je rodio,
0684 ama blizu stojim kod Turaka.
0685 Mati mi je krčmarica bila,
0686 dolazili Krajišnici mladi,
0687 more biti da me napraviše.”
0688 Pošto čula krčmarica mlada,
0689 pa izvadi libru iz njedara,
0690 pred kadunu na odaju baci.
0691 Kad pogleda prikladna kaduna,
0692 kad se lišce s librom udarilo.
0693 Onda veli prikladna kaduna:
0694 „Krčmarice, po bogu sestrice,
0695 ja sam glavom iz turske Udbine,
0696 ja sam glavom Alagića ljuba.”
0697 A kad čula krčmarica mlada,
0698 ona vrisnu a ruke raširi,
0699 ruke širi, s kadunom se ljubi:
0700 „Ja kaduna, Alagića ljubo,
0701 kud si pošla, povela dorata?
0702 Dobra ti ćeš dora osužnjiti,
0703 a i ti ćeš izgubiti glavu.”
0704 Tu sjedila nedjeljicu dana,
0705 pa besjedi prikladna kaduna:
0706 „Krčmarice, posestrimo draga,
0707 ja sam bila na banovoj kuli,
0708 ban će sutra Ružorića crkvi
0709 i povest će hiljadu soldata
0710 i povešće tridest Madžarkinja,
0711 sve sestara našije serdara,
0712 a povešće trideset Turaka,
0713 sve će Turke ondje ismicati,
0714 Aliju će na kolac nabiti.”
0715 „Posestrimo, Alagića ljubo,
0716 Alagića, moga pobratima,
0717 noćas goni dora pod planinu,
0718 sakrij dora u zelena luga.
0719 Kad navedu Alagića mlada,
0720 jaš’ dorata, žalosna ti majka,
0721 a naćeraj dora u soldate,
0722 ako si ti soja junačkoga.”
0723 Kad to čula Alagića ljuba,
0724 pojahala debela dorina,
0725 a i britku sablju pripasala,
0726 halali se s krčmaricom mladom
0727 i odjaha Ružorića crkvi
0728 kod bijela onog namastira.
0729 Pa zakuca halkom na vratima,
0730 al’ iznutra neko progovara:
0731 „Ko kuca halkom na vratima?
0732 Namastira ne smim otvoriti
0733 od Turaka, silnije krvnika.”
0734 A veli mu Alagića ljuba:
0735 „Poslo me je od Zadarja bane,
0736 da vam kažem šta imate radit,
0737 jer će sutra glavom bane doći
0738 i sa njime hiljadu soldata,
0739 i trideset Madžarki djevojki
0740 i trideset Turak zarobljeni.
0741 Svi su Turci u jednom sindžiru,
0742 sviju će ih ovdje pogubiti,
0743 a pred njima Alagić Alija,
0744 Aliju će na kolac nabiti.”
0745 Dok se vrata tuden rastvoriše,
0746 a upade Alagića ljuba
0747 na doratu konju od mejdana,
0748 a za sobom zatvorila vrata.
0749 Al’ tu sjedi devet kaluđera.
0750 Bir upade, prifatila ćordu,
0751 ne bi majka podojila sina,
0752 ona smače devet kaluđera,
0753 vas namastir krvi poštrapala,
0754 pa izvede debela dorata,
0755 a pritvori crkvu namastira,
0756 pa uvuče dora u lužinu
0757 pokraj puta, druma širokoga.
0758 Jedva čeka dok ogrije sunce.
0759 Dok na gradu drmnuše topovi,
0760 dok evo ti bana od Zadarja,
0761 s njime ide hiljadu soldata,
0762 a ban vodi tridest djevojaka,
0763 a pred banom trideset Turaka,
0764 sve trideset u jednom sindžiru,
0765 a pred njima Alagić Alija.
0766 Aliju su sama odvojili,
0767 na Aliji sedam konopaca,
0768 a vodi ga sedam Nijemaca,
0769 na ramenu trnov kolac nosi,
0770 na što će ga natuknuti mlada.
0771 A kad bio kraj zelena luga,
0772 pa zapjeva Alagić Alija,
0773 a zapjeva tanko, glasovito:
0774 „Žarko sunce, navisoko ti si,
0775 jadan Mujo, nadaleko ti si.
0776 Žarko sunce, podigni se više,
0777 jadan Mujo, primakni se bliže.
0778 Da ti vidiš Alagića tvoga,
0779 kakvom će ti smrti umrijeti.”
0780 To Madžarim vrlo mrsko bilo,
0781 pa mu žensku silu udarili:
0782 „Što to pjevaš, Alagić Alija?”
0783 A sve gleda Babahmeda Hanka,
0784 od obraza suze prolijeva.
0785 A da vidiš Babahmeda Dede,
0786 milog babe Alagića ljube,
0787 okupio po Krajini Turke,
0788 dovede ih u Golub-planinu
0789 više bijele Ružorića crkve.
0790 Kad vidješe blijede Mađžare,
0791 a đe vode Krajišnike Turke,
0792 halaknuše iz planine Turci
0793 kano ljuti iz planine vuci.
0794 A kad vidje Babahmede Hanka,
0795 pa pritište Alina dorina,
0796 na Aliju naćera dorata,
0797 a sinu joj od bedrice ćorda,
0798 na Aliji sveze presijekla.
0799 Kad s’ Alija ruku oprostio,
0800 drenov kolac u ruke uzeo:
0801 đe god koga s kocem prifaćaše,
0802 sa crnom ga zemljom sastavljaše.
0803 Dok se dvije sile ufatiše
0804 pod bijelom Ružorića crkvom.
0805 Pade tama od neba do tala
0806 sve od brza praha i olova.
0807 A kad vidje od Zadarja bane
0808 šta s’ uradi pod bijelom crkvom,
0809 on okrenu vitku bedeviju
0810 a da bježi gradu zadarskome.
0811 Uoči ga Alagića ljuba,
0812 pa za njime naćera dorata.
0813 U šestom ga skoku dostignula.
0814 Kako stiže od Zadarja bana,
0815 a sinu joj od bedrice ćorda,
0816 pa prifati zadarskoga bana
0817 brcimice preko lopatice
0818 na dvije ga pole rastavila,
0819 ufati mu vitku bedeviju,
0820 te se vrati pod bijelu crkvu,
0821 nađe svoga Alagića mlada
0822 i dade mu banovu kobilu,
0823 pa naćera doru u soldate.
0824 Rabum dragi, šta joj dorat radi,
0825 sijeva joj od bedrice ćorda,
0826 a zjevaju od Madžara glave.
0827 Dok se rani Alagića ljuba,
0828 na kaduni jedanaest rana,
0829 oko srca i života svoga.
0830 Pošto mladoj rane dodijaše,
0831 utjerala doru u lužinu
0832 pa odjaha debela dorata,
0833 a sveza ga za jelovu granu,
0834 leže mlada pod zelenu jelu,
0835 leže mlada rane bolovati.
0836 Kada banu vojsku rasćeraše,
0837 pohvataše tridest Madžarkinja,
0838 ranjenike Turke iskupiše,
0839 a šehite ondje pokopaše.
0840 A da vidiš Hankinoga babe,
0841 sve prebire leše niz obraze,
0842 neće l’ vidjet svoju nesretnicu,
0843 a ne kaže ništa Krajišnicim.
0844 Roni Dedo suze od obraza.
0845 Kad pogleda do zelena luga,
0846 birdem skoči od zemlje na noge,
0847 a zavika slugu Husejina.
0848 Kada babo u lužinu sađe,
0849 kad kaduna oči zatvorila.
0850 „Trči, Huso, nađi buljubašu!”
0851 Pa nađoše buljubašu Muja.
0852 Kada Mujo u lužinu dođe,
0853 u rane joj natiska fitilje,
0854 uteže je pasom mukademom.
0855 Tad kaduna gajret učinila,
0856 svoje crne oči otvorila.
0857 Uđahaše prikladnu kadunu
0858 na dorata Alagića mlada,
0859 povedoše Alagića ljubu,
0860 dovedoše na tursku Krajinu.
0861 Vidala se po godine dana,
0862 dok je grdne rane preboljela.
0863 Tad Alija svadbu pokupio,
0864 a i sebi đerdek učinio.
