AFIS-PAŠA
Pisac: Mita Popović




* * *


        AFIS-PAŠA

Slavu slavi gordi paša
        U Stambolu gradu....
Lulu pije, kavu srče,
        Gustu gladi bradu.

Stoji škripa od sandala,
        Zveka od borija,
Mirisavi povetarac
        Dim po sobi vija.

Hitronoga bajadera
        Pred Osmanom skače,
A ori se laka pesma;
        „Zdrav, da si junače!“

Al besedi gordi paša:
        „Ale i veziri,
Našem caru volja dođe,
        Da državu širi.

„Sultan želi, paša veli:
        Tako biti mora,
Ako se u srpske vojske
        Ne pretvori gora!

I tako mi velikoga
        Muhameda sveca:
Zadrhtaće sva Evropa
        Od polumeseca!

Kad ponesem mnogo kola
        Crvenih kapica,
Opletenih konopaca
        Drvenih britvica.

Mesto đorde britve ću im
        Uklopit' u ruke,
A kanapom povezaću
        Kaurin-ajduke.

Od naroda dodolu ću
        Da napravim pravu,
Kad mu ove šaren-kape
        Natučem na glavu.

Uhvatiću Kara-Đorđa
        Kaurin-ajduka, —
Šibaću ga teškim bičem
        Od trideset struka!

I ako ga ne uhvatim,
        Evo moje brade:
Nek ženama kaurinskim
        Sitno sito grade!“

....Bre Turčine, ne šali se!
        Ma tako ti sveca!
Kad si čuo, da se vuci
        Plašiše od zeca?

I bilo bi valjda nešto
        Od tvoga divana,
Da slučajno u Srbina
        Nema jagagana!

Al ovako, biće znoja,
        Gordi muslomane,
Ta jezikom niko nije
        Održ'o megdane!

....I krenu se Turadija,
        Ko srditi vali,
Da poruši svete crkve,
        Da Srbiju svali!

Dočekaju muslomane
        Nekolko junaka;
Udriše se, boriše se
        Od jutra do mraka.

Zemlja drhće, zemlja tutnji,
        I grmi, i seva:
Grmljavina od topova,
        Sevi od mačeva.

Tri puta su jurišale
        Azijatske čorde,
Tri puta ih progutaše
        U Srbina đorde.

Kad ti vide Afis vojsku
        Kako li mu strada,
Pleći dade, piti stade
        Čak do Niša grada.

Kad spaziše pašu sluge
        Krvava i bleda:
Pitaše ga:
        „Šta nam silan
Afis zapoveda?

„Valjda nije dosta bilo
        Crvenih kapica?
Il je valjda nestanulo
        Drvenih britvica?

„Il je valjda?“.... „Nije tako!
        Ubila vas beda!“
Prodere se gordi paša
        Pa puknu od jeda....


Izvor

  • Odabrane pesme Mite Popovića, 1874., Nakladom knjižare braće Jovanovića u Pančevu, str. 19-23.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.