Džandrljiv muž/6
6.
MAGA, PREĐAŠNjI
MAGA (nebrižljivo obučena i neočešljana, u papučama; kad ide, vuče noge i reči razvlači): Pomozi bog, braco!
MAKSIM: Evo pametne i valjane gazdarice. Šta si ti danas kuvala, Mago?
MAGA: Bogami, nisam ništa. Eto, mrzilo me ići na pijacu.
MAKSIM: To je žena; a ne da rasturi kuću.
SOFIJA: Pa šta ste ručali?
MAGA: Uzela sam, eto, malo sira, a od juče ostalo je i malo kupusa.
SOFIJA: Ne psuje l’ te brada Nika?
MAGA: Eto psuje, ali ja ćutim, pa ga tako i prođe, eto, ljutina.
SOFIJA: To je dobro.
MAKSIM: Nije nego da razglavi vilice kao ti.
SOFIJA (Magi): Šta ti radi dete?
MAGA: Bogami, jošt jednako strada; pišti, pišti po celu noć. Noćas sam dvaput morala ustajati; — tako sam, eto, lomna.
SOFIJA: Kako bi bilo da ga svaki dan po dvaput kupaš?
MAGA: E, ko će toliku vodu grejati!
SOFIJA: Opet je bolje nego slušati pisku.
MAGA: dao bog te dobro spavam, pa slabo i čujem. Moj se često ljuti, ali šta ću, kad ne mogu, eto, da se razbudim.
SOFIJA: A dete plače?
MAGA: Ljulja ga, eto, Nikola.
SOFIJA (Maksimu): A da l bi ti zaljuljao dete?
MAKSIM: Nije nego da te metnem u kavez, pa da ti samo lepa jela donosim!
MAGA: E bože, braco, pa zašto ne bi kojiput i dete poljuljali? Mi sirote po vas dan klancamo, čas ovamo, čas onamo, eto, spado s nogu.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|