◄   4 5. 6   ►

5.


MAGA, I PREĐAŠNjI


MAGA: Eto, zaboravila sam, da te pitam.
NIKOLA: Mani se svega, Mago, danas se razdaje nagrada dobroj ženi. Idi brzo, te se obuci, može pasti na tebe kocka.
MAGA: E, moram, eto, da kupam dete.
NIKOLA: Ostavi sad dete, za po dana neće propasti.
MAGA: Ali sam, eto, zgrejala vodu.
NIKOLA: Pa mani bestraga i vodu, samo da dobijemo sto dukata.
MAGA: Eto, ne stoji mi lepo škurteljka.
NIKOLA: Pa obuci ono što ti lepo stoji.
MAGA: Ne znam, eto, što ću s vodom.
NIKOLA: Opet ona. Ta idi jedanput, crnico! Ej, kuku meni!
MAGA: E, ti se srdiš.
NIKOLA: Ta ne srdim se, nego idi, idi samo; pa zovi i
Leposavu, da ti pomogne. (Odvede je do vrata, ona odlazi.)
Mekana je dozlaboga, ali šta ću, vaše su vredne, pa opet
kažete da ne valjadu.
KUM: Moja je najvrednija, kad razbija po kući i lupa.
MAKSIM: I moja kad kuva i mesi.
NIKOLA: Samo da se oće za vremena obući; jer ona više puta misli u crkvu otići, pa dok se obuče, a ono izišli iz crkve.



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.