Džandrljiv muž/19
1.
MAKSIM
MAKSIM (sam): Svi me zovu džandrljivim, a ne znaju zašto. Istina, katkad i zabadava propsujem, ali zato se ne može kazati da ženu kinjim, kad ona ima uvek ponešto staroga duga. Eno, tek što je omirisala bal, pa već oće i ona da pravi. Ajd, ajd! Ali otkuda je to, te mi se sad odpire? Najpre bijaše mirna, tiha, kad vičem, ona ćuti i snebiva se, a sad mi trči u oči, i oće stolicom. Da joj nije Jevrem kako učitelj? Po svoj će prilici on biti, zašto ona te naravi nije.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|