Ćuprija na Drini
0001 Knjigu piše paša Sokolović,
0002 Pa je sprema Mitru neimaru.
0003 „Ču li mene, Mitre neimare!
0004 Hoćeš gradit na Drini ćupriju?“
0005 A Mitre mu knjigu otkitio:
0006 „Gospodaru paša Sokolović,
0007 Od tog nema vakta ni zemana,
0008 Dok ne dođe bjeo Đurđev danak.“
0009 Dan po danak dođe Đurđev danak,
0010 A da vidiš Mitra neimara,
0011 On mi ide u tople podrume,
0012 Pa izvodi debela vrančića,
0013 Izvodi ga na mermer avliju,
0014 A vranina od sedam godina,
0015 Ni kovana, ni prije jahana,
0016 Stade Mitre njega potkivati;
0017 Nijednoga ne zavraća čavla.
0018 Na nj udari đuzel đeisiju,
0019 Pa mi Mitre preklopi vranina.
0020 Ode Mitre uhoditi Drinu.
0021 Kad je došo nasred vode Drine,
0022 Stade vranac, ni maknut ne more.
0023 A da vidiš Mitra neimara,
0024 On ga bije čizmom i mamuzom,
0025 Oko uš’ju trostrukom kandžijom:
0026 „Šta, vraninu, crn ti obraz bio!
0027 Zar ćeš meni izgubiti glavu?
0028 Zašto sam ja tebe preranio,
0029 Preranio sedam godinica?
0030 Ranio te zobim i sijenom.
0031 U sunđer ti ja vodu kupio?“
0032 A vranac je životu kidiso,
0033 Iznese ga na kraj vode Drine.
0034 A kad vrancu oko prv’jeh noga
0035 Zavila se vila vodenica,
0036 A Mitar je potegnuo ćordu,
0037 A da vili osiječe glavu.
0038 Zavikala prembijela vila:
0039 „Ne udaraj, Mitre neimare,
0040 Ne udaraj, moj po Bogu brate!
0041 Ako, Mitre, ti mene pogubiš,
0042 Ne ćeš nikad sagradit ćupriju,
0043 Jer ja imam mojih drugarica.
0044 Vet ču li me, Mitre neimare!
0045 Ti uzjaši na tvog dobra vranca,
0046 Te se hiti glavom po svijetu,
0047 Pa ti traži dvoje djece malo,
0048 Jedno Stoju, a drugo Stojana,
0049 Pa ih Mitre gradi u ćupriju.
0050 Ako, Mitre, ti djece ne metneš,
0051 Ti je nikad načiniti ne ćeš.“
0052 Pa se Mitre hiti na vranina,
0053 Pa se hiti glavom po svijetu.
0054 A tako mu dobra sreća bila,
0055 Brzo nađe dvoje djece malo
0056 Igraju se u zelenoj bašči.
0057 A veli im Mitre neimare:
0058 „Aj bora vam, dvoje djece malo!
0059 Kako vami bješe ime, djeco?“
0060 A nejaka djeca povidješe:
0061 „Jedno Stoja, a drugo Stojane.“
0062 Skoči Mitar u bašču zelenu,
0063 Pa on jami dvoje djece malo,
0064 Pa ih sveza za se na konjica,
0065 Pa stanuo graditi ćupriju.
0066 Oboje ih Mitar ugradio.
0067 Ostala mu na Drini ćuprija.
