Ćirjak i Grčić Manojlo
0001 Ili grmi, il’ se zemlja trese,
0002 Ili bije more o mramorje?
0003 Niti grmi, nit’ se zemlja trese,
0004 Niti bije more o mramorje:
0005 Knez Milutin ženi svoga sina,
0006 Okumio kuma Vladisava,
0007 Starog svata mlada Velisava,
0008 Svoga Ćiru dever’ do devojke;
0009 Na podu svetovao Ćiru:
0010 „Ao Ćiro, moje čedo drago!
0011 „Kad dođete u Drekaloviće
0012 „Kod vojvode nova prijatelja,
0013 „Starijega paz’ ka’ roditelja,
0014 „A mlađega kao braca svoga;
0015 „Ne čin’ krvi bratu na veselju.”
0016 Pa s’ odande svati podignuli,
0017 I odoše u Drekaloviće
0018 Ka vojvodi novu prijatelju.
0019 Igra Ćira s prijateljicama,
0020 Igrali su za tri bela dana;
0021 Kad s’ učini međ’ svatovi kavga,
0022 Ćira ide, te kavgu zamiri;
0023 Opet igra s prijateljicama.
0024 Kad četvrti danak osvanuo,
0025 Onda Ćira poče besediti:
0026 „Baba mi se na konaka nada.”
0027 Izvedoše gospođu devojku,
0028 Predadoše ručnome deveru,
0029 Digoše se svati putovati.
0030 Kad dođoše u klisuru tvrdu,
0031 Svi prođoše pijani svatovi,
0032 A ostade Ćira i devojka;
0033 Kad su bili sred klisure tvrde,
0034 Puče puška na klisure tvrde,
0035 Da udari devera devojki;
0036 Al’ bog dade, rane ne zadade,
0037 Od glave mu skide kićen kalpak,
0038 Pade kalpak na zemljicu crnu;
0039 Skoči Ćira od konja viteza,
0040 Uze kalpak pa metnu na glavu,
0041 Konja dade gospođi devojki:
0042 „Držde, snašo, konja bracionoga,
0043 „Da pogledam, ko to puške baca.”
0044 Kad onamo devere Ćirjače,
0045 Puške baca Grčiću Manojlo
0046 Pa jednu je pušku izbacio,
0047 A drugu je friško napunio,
0048 U itošti šipku prelomio,
0049 Te ne može zrno da satera.
0050 A kad dođe devere Ćirjače,
0051 Udari ga šestoperom zlatnim,
0052 Šestoperom u pleće junačko,
0053 Jadno Grče pade zemlji čarnoj,
0054 Njemu Ćira savezao ruke,
0055 Odvede ga gospođi devojki;
0056 Grli Ćira gospođu devojku;
0057 „Blago bracu, kad si tako verna!
0058 „Kad si bracu konja dodržala!”
0059 Pa usede na konja viteza,
0060 Udari ga oštrim mamuzama,
0061 Pa dostiže kićene svatove;
0062 „Fala kume, fala stari svate!
0063 „Ostaviste m’ u klisuru sama,
0064 „Ća siroma izgubiti glavu,
0065 „U malo me Grče ne izede.”
0066 Onda veli kume i starojko:
0067 „Nemoj, Ćiro, naše čedo drago!
0068 „Ne čin’ krvi bracu na veselju,
0069 „Nego se vi Bogom pobratite,
0070 „A lepo je i biti i reći,
0071 „Dva devera kod jedne devojke.”
0072 To je Ćira svate poslušao,
0073 Te Grčetu odrešio ruke.
0074 Kad dođoše kuli Komnenovoj,
0075 Onde svati konak učinili,
0076 Dva devera u kulu s devojkom,
0077 A svatovi da čuvaju stražu;
0078 Gdi je straža od pijani ljudi?
0079 Gdi ko stao, onde i legao,
0080 Gdi legao, onde i zaspao;
0081 A ustalo grče nevijerno,
0082 Ukralo je od Ćire noževe
0083 Ud’ri Ćiru u srce junačko,
0084 Pogodi ga kroz snašinu ruku,
0085 A zapišta žalosna devojka:
0086 „Jao Ćiro, rođeni devere
0087 „Ja ću moju preboleti ruku,
0088 „Al’ ti tvoju ranu nikad ne ćeš.”
0089 Usta Ćira na noge junačke
0090 Pa izbaci pušku kuburliju:
0091 „A na noge, kićeni svatovi!
0092 „Vreme nam je da mi putujemo.”
0093 Pođipaše kićeni svatovi:
0094 „A što si se pomamio, Ćiro?
0095 „Jošte nije putovati vreme.”
0096 A pristupa žalosna devojka,
0097 Raspinje mu puca na dolami,
0098 Pa mu crpe krvcu iz nedara:
0099 „Jao Ćiro, rođeni devere!
0100 „J aću moju preboleti ruku,
0101 „Al’ ti tvoju ranu nikad ne ćeš.”
0102 Junaku je nevolja golema;
0103 Sest’ ne može, a leći ne može;
0104 Opet baci pušku kuburliju:
0105 „A na noge, kićeni svatovi,
0106 „Vreme nam je već da putujemo.”
0107 Pođipaše kićeni svatovi,
0108 Svaki svoga konja opremio,
0109 Ćira sprema svoga i snašina;
0110 Digoše se s Bogom putovati,
0111 Prijeđoše goru Čičavicu,
0112 Prijeđoše goru Stupčanicu,
0113 Pa siđoše na vodu Cetinju:
0114 Koji pije, koji se umiva,
0115 Koji poji konja na Cetinji;
0116 Dever Ćira poče besediti:
0117 „Čuješ li me, da moj mili kume!
0118 „I čuješ li Velisave striče!
0119 „Privatite gospođu devojku,
0120 „To je snaša i moja i tvoja,
0121 „To je dobro i moje i tvoje,
0122 „Ja ću ići na muštuluk babi.”
0123 Pa se diže ode dvoru svome;
0124 Pod Nikšićem divno kolo igra,
0125 U tom kolu sestra Ćirjakova,
0126 Sve je kolo glavom nadmašila,
0127 Daleko je Ćiru ugledala,
0128 Pa otrča na muštuluk babi:
0129 „Krasni babo, Milutine kneže!
0130 „Eto Ćire, a nema svatova!”
0131 A kad Ćira dođe domu svome,
0132 Svome babi poče besediti:
0133 „Krasni babo, Milutine kneže!
0134 „Nisam li ti besedio, babo,
0135 „Da ne prosiš prošene devojke?
0136 „Privati me sa konja viteza,
0137 „Spusti mene na zelenu travu,
0138 „Pak ti sedi pored mene, babo,
0139 „Da ti metnem na krioce glavu,
0140 „Ti mi metni na srdašce ruku.”
0141 Privati ga Milutine kneže,
0142 Privati ga sa konja viteza,
0143 Spusti njega na zelenu travu,
0144 Pa mu uze na krioce glavu,
0145 I metnu mu na srdašce ruku.
0146 Dever Ćira poče besediti:
0147 „Čuješ li me, moj rođeni babo!
0148 „Devojka je isprošena bila,
0149 „Isprosio Grčiću Manojlo,
0150 „A ti si je preprosio, babo!”
0151 To izreče devere Ćirjače,
0152 To izreče, s dušom se rastade,
0153 Pa ga sakri kneže Milutine,
0154 Sakrio ga dole u podrume;
0155 Sve zamiri Milutine kneže.
0156 Kad dođoše kićeni svatovi,
0157 A zapita žalosna devojka:
0158 „Jao Ćiro, rođeni devere!
0159 „Nisam li ja tebe besedila,
0160 „Ja ću moju preboleti ruku.
0161 „Ranu tvoju ti prebolet’ ne ćeš?”
0162 Stade piska po gospodsku dvoru;
0163 Sve zamiri Milutine kneže,
0164 Te igraše svati i pevaše,
0165 Za ubava za tri bela dana;
0166 Kad četvrti danak osvanuo,
0167 Onda kneže saranio Ćiru.
0168 Pa besedi Milutine kneže:
0169 „Jed’ te, pijte, moja braćo draga!
0170 „Knez Milutin čini dva veselja:
0171 „Jednog ženi, drugog saranjuje.”
0172 Po tome je malo postajalo,
0173 Pa je kneže četu sakupio,
0174 Te otide u klisuru tvrdu,
0175 Te uhvati Grčića Manojla,
0176 Raseče ga na četir’ čeraka
0177 Obesi ga na četiri druma,
0178 E osveti svojega Ćirjaka,
0179 Osveti ga, al’ ga ne povrati.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 358-362.