Ćer karlovačkog bana
0001 Ašikuje momče i devojče,
0002 Mlado momče od Krajine ravne,
0003 A djevojče od Karlovca grada,
0004 Ćer lijepa karlovačkog bana.
0005 Al’ se ona lipo nakitila:
0006 U nje jesu tri zlatna đerdana ─
0007 Jedan gendar od inđija bili,
0008 A drugi je od suva bisera,
0009 A treći je od žuta cekina, ─
0010 Baš i mlada poniže spuštila,
0011 Sve se njojzi po kolinim’ tuče;
0012 U nje jesu gaće od veluda,
0013 Ma i kurva lipo izvezala ─
0014 Do po nogu vuci i ajduci,
0015 Od po nogu sve junački brci,
0016 Na dva krila dva pašina sina,
0017 U krilu je paša gospodin!
0018 Ma je kurva prosce namamila:
0019 Triest bana od triest zemalja,
0020 I trideset konjički vojvoda,
0021 Četrdeset od boja junaka,
0022 U vr sviju do tri dodoješe ─
0023 Od Kotara Smiljanić Ilija,
0024 Od Primorja Primorac Nikola,
0025 A od Senja Senjanin Ivane.
0026 Al’ je njojzi babo besjedio:
0027 „Da ti Bogom, draga ćeri moja,
0028 Jal’ se udaj jal’ dževap daj
0029 Da se, ćeri, nećeš udavati!
0030 Što bijaše šenice bjelice,
0031 Izidoše mamioci tvoji;
0032 Što bijaše ječma u ambaru,
0033 Pozobaše sve konji junački;
0034 Što l’ bijaše vina u podrumu,
0035 Sve popiše prosioci tvoji ─
0036 Osta tebi ni o čemu babo!
0037 Eno tebi, draga ćeri moja,
0038 Triest bana od triest zemalja,
0039 I trideset konjički vojvoda,
0040 Četrdeset od boja junaka!“ ─
0041 „Neću, babo, toga nijednoga!“ ─
0042 „A ti Bogom, draga ćeri moja,
0043 Eno tebi Smiljanić Ilija,
0044 Momče kršno i prikladno je mi,
0045 Zinđelo je, ćeri, i bogato momče!“ ─
0046 „A moj babo, da od Boga nađeš,
0047 Kršno momče i prikladno jes ga,
0048 Zinđelo je i bogato, babo, ─
0049 Što ćeš meni, moj babajko stari,
0050 Što će meni vlaški govedare
0051 Kad kod dvora nigdi ništa nema,
0052 Što ukrade s onijem se rani,
0053 Tuđa muka nije probitačna!“ ─
0054 „Eno tebi, draga ćeri moja,
0055 Eno tebi Senjanin-Ivana,
0056 Momče kršno i prikladno jeste!“─
0057 „Bogom tebi, moj babajko stari,
0058 Što će meni Senjanin Ivane
0059 Kad kod dvora nigdi ništa nema,
0060 Kula mu se nadvoje razorila;
0061 U poli mu ostarila majka,
0062 Torbu nosi, pa po svitu prosi,
0063 Rani sebe i Ivana svoga
0064 I Ivanu pomamna konjica,
0065 Jer Ivane, teški megdandžija,
0066 Naskoro će izgubiti glavu ─
0067 Što ću jadna kad ostanem udova!“ ─
0068 „Ja ti Bogom, draga ćeri moja,
0069 Eno tebi Primorac Nikola,
0070 Kršno momče Primorče Nikola,
0071 Kršno momče i prikladno jes’ ga,
0072 Zinđelo je i bogato momče,
0073 Bogatij’ je, ćeri, i od mene,
0074 Bogatij’ je i dva i tri puta!“ ─
0075 „Al’ je junak tanušan u pasu,
0076 A okošt je u obrazu, babo,
0077 Ne bi ga se vrana naglodala,
0078 Ja kamoli da mu ljubim lišce!“
0079 Al’ je njojzi babo besjedio:
0080 „Aj Bogom ti, ćeri moja draga,
0081 U ov’liko baš tvoga zemana
0082 Imaš li iđe u sebe jarana?“ ─
0083 „A moj babo, da od Boga nađeš,
0084 Al’ ne znaš al’ nećeš da kažeš ─
0085 Ja imadem u mene jarana
0086 Pod Omerom, pod planinom krivom,
0087 Pod Omerom, pod bakonjom silnom,
0088 Po imenu Veligić-Sejmana,
0089 Koji ima do trideset druga,
0090 Koj’ se ne boje Boga jedinoga,
0091 Bog im ništa učiniti ne more,
0092 A kamoli kaurske delije ─
0093 Da bi se vedro nebo podlomilo,
0094 Baš bi njega na koplje dočekali.
0095 Ovo ima devet godin’ dana,
0096 Turski sam se krstom pokrstila,
0097 I u tursku viru virovala
0098 I ja postim turskom ramazanu
0099 Sve za zdravlje Veligić-Sejmana ─
0100 Udara’ me, babo, ljaskom uz obraze!“─
0101 „Davor, ćerce, da te Bog ubio,
0102 Što si lipa, mada jesi slipa ─
0103 To bi od boga čudna srića bila
0104 Kad se jesi tuda uputila!“
0105 Ode bane gradu na bedenu,
0106 Pa postavi mlađana telara;
0107 Viče telar po bijelu gradu:
0108 „Je li majka rodila junaka,
0109 Oli seka brata ugojila
0110 Jol’ kobila konja oždrebila,
0111 Koji ode pod Omeru ravnu,
0112 Pod Omeru, pod planinu krivu,
0113 Pod Omeru, pod bakonju silnu,
0114 Baš uvati Veligić-Sejmana
0115 Jol’ dovede jol’ donese glavu,
0116 Dava bane ćerku za ljubovku!“
0117 Svi junaci nikom ponikoše
0118 I po crnoj zemlji pogledaše
0119 Kako reste ditelina trava;
0120 Ne poniče Senjanin Ivane,
0121 Na stojeći zdravicu popio:
0122 „Je l’ istina, od Karlovca bane,
0123 Je l’ istina ma što telar viče?“ ─
0124 „Istina je, tvrda vira moja!“
0125 Dragomu vino Senjanin-Ivanu
0126 Drago mu vino, još draža rakija,
0127 Poji sebe bistrice raki’ce,
0128 A konjica vina rujenoga,
0129 Pa odside dobra konja svoga;
0130 Brci njemu po puškami pali,
0131 Konjic njemu bilu pjenu valja,
0132 Ispod nogu odlijeću st’jene,
0133 Udaraju ćoše i kantune.
0134 Gledale ga s balkona divojke,
0135 Pa je jedna drugoj besjedila:
0136 „Mili Bože, na svemu ti vala,
0137 Čudna konja, a čudna junaka,
0138 Čudna njega porodila majka,
0139 Blago majci koja ga je rodila
0140 I sestrici koja ga ugojila ─
0141 Da kod kuće devet ljuba ima,
0142 I ja bi mu za desetu bila,
0143 Da bi mene nikad ne obljubio!“
0144 To Ivane ništa ne slušaše,
0145 Već odlazi Senju na bedenu,
0146 Odapinje šarku nalimatu,
0147 Pa pokupi po Senju junake,
0148 Sve junake momke neženjene,
0149 Koj’ nemaju žene ni dičice,
0150 Niti imadu brata ni sestrice,
0151 Niti imadu kuće ni kućišta,
0152 Niti imadu ni oca ni majke ─
0153 Puška šarka, moja braćo draga,
0154 Puška šarka i otac i majka,
0155 Dvi kubure braća i sestrice,
0156 A nož mu žena i dičica,
0157 Kabanica, kuća vovičnica,
0158 Di omrče, ne osviće ondi,
0159 Koj’ ne žali izgubiti glave,
0160 Te i vodi pod Omeru ravnu,
0161 Pod Omeru, pod planinu krivu,
0162 Pod Omeru, pod bakonju silnu.
0163 Tri busije postavio Ive,
0164 Čeka Ivo tri bijela dana.
0165 Pomoli se Veligić Sejmane;
0166 Sagleda ga Senjanin Ivane,
0167 Pa govori Senjanin Ivane:
0168 „Stani, kurvo, Velagić Sejmane,
0169 Da si, kurvo, lani potekao,
0170 Danas meni ne bi utekao!“
0171 Tišti njega po svilenu pasu;
0172 Triest druga, tries’ družbenice,
0173 Svaki jednu osiječe glavu,
0174 Pa je nosi od Karlovca banu.
0175 To je banu vrlo drago bilo,
0176 Svije i je darom darovao,
0177 Ali neće Senjanin-Ivana,
0178 Što je njemu ćeri obećao.
0179 Otud dođe Nejaica Marko:
0180 „Božja pomoć, od Karlovca bane!“
0181 A on njemu gorski odgovara:
0182 „Da si zdravo, ma skitnico jedna!“
0183 A on njemu tio odgovara:
0184 „Šuti, bane, ne jedi govana,
0185 Baš ti kurve kod dvora raniš,
0186 A ja gledam, žalosna mi majka,
0187 Di ću junak izgubiti glavu!“
0188 Zubi škripu, a sablja mu sinu,
0189 I posječe od Karlovca bana,
0190 Pa zapiva tanko glasovito:
0191 „Neka, neka, milom Bogu vala,
0192 Kad pogubi od Karlovca bana
0193 I oženi pobratim’ Senjanin-Ivana!“
0194 Nit’ je više nit’ je pero piše!
