Ćero le, ćero, Kalino
Ćero le, ćero Kalino,
Što si mi žlta i bleda?
El ti je voda daleko,
El ti je vedro golemo,
El ti je ljuta svekrva, 5
El ti je vojno nezgodno?
Ni mi je voda daleko,
Ni mi je vedro golemo,
Ni mi je ljuta svekrva,
Ni mi je vojno nezgodno. 10
Teška je kuća kalvenska,
Zatoj sam žlta i bleda.
Dok bela zora zazori,
Ja devet dvora pometem,
Devet put vodu donesem, 15
Pa devet leba omesim,
Na devet strane rasturim
I muško čedo okupam.
Pa ostra srpa uzimam,
Rukave beli zasučem, 20
Idem u njivu golemu.
U njivu drvo visoko.
Pod njeg si čedo ostavim.
Što devet rala orala
I devet ruće sejale, 25
I devet brane vlačile
Sve sam do pladne požela
I u krstine zdenula.
Pa pojdo doma da idem.
A kad si do dom pristigo, 30
Srete me krava murgana,
Pa tužno, žalno zarova.
— Kravo le, kravo murgano,
Što mi se žalno zarova?
El si mi željna solčice, 35
El si mi gladna travice?
El si mi žedna vodice?
— Nit sam ti željna solčice,
Nit sam ti gladna travice,
Nit sam ti žedna vodice. 40
Gde ti je muško čedoto?
Ja sam se jadna setila,
Odma se nazad vrnula:
U njivu drvo visoko,
Ali mi nema čedoto. 45
Studen sam kamen uzela,
Uzela kamen belutak,
U povoj sam ga uvila,
Devet godine nosila,
Al on si kamen pa kamen.[1]50
