[Ljulja majka nejaka Lazara]
Ljulja majka nejaka Lazara,
Čudnu mu je pesmu popevala:
„Rast', porasti moj nejaki Lazo,
„Da otmemo caru carevinu,
„Carevinu, kralju kraljevinu, 5
„Kraljevinu, tvoju dedovinu,
„Dedovinu tvoju očevinu.“
Ona misli niko je ne sluša,
Slušala je dva laka ulaka,
Dva ulaka, careva nećaka. 10
Oni idu caru gospodinu,
Pa govore caru gospodinu:
„Oj Boga ti, care gospodine,
„Ljulja seja nejaka Lazara,
„Čudnu mu je pesmu popevala: 15
„Paji, lulu, moj nejaki Lazo,
„Da otmemo caru carevinu,
„Carevinu, kralju kraljevinu,
„Kraljevinu, tvoju dedovinu,
„Dedovinu, tvoju očevinu!“ 20
Al' besedi care gospodine:
„Oj Boga vam, dva laka ulaka,
„Otidite mojoj miloj seji,
„Nek' donese nejaka Lazara.“
Tu ne stoje dva laka ulaka, 25
Već odoše jedinici seji,
Pa doneše nejakoga Lazu.
Uze care nejakog Lazara,
Pa ga baca u izvir-tavnice,
Gde izvire voda do kolena. 30
Tako bilo za devet godina,
Nije majka vidila Lazara;
Kad nastala godina deseta,
Sanak sniva ostarela majka,
Sanak sniva, pa Lazu umiva. 35
Ali ide ostarela majka,
Ova ide caru gospodinu,
Pa besedi caru gospodinu:
„Oj Boga ti, care gospodine,
„Oj Boga ti, moj brate jedini, 40
„Sanak snivam da Lazu umivam,
„Otvori mi tu izvir-tamnicu,
„Da pokupim kosti Lazareve,
„Da operem u belome vinu,
„Da se znade Lazina grobnica!“ 45
Al' to caru na žao bijaše,
Proli suze niz bele obraze,
Pa otvori tu izvir-tamnicu.
Tamnica se od zlata sijala,
U tamnici od zlata trpeza, 50
Na trpezi od zlata, knjižica,
Kod trpeze nejaki Lazare.
Al' ga pita ostarela majka:
„Čedo moje, nejaki Lazare,
„Ko te svlači, ko te preoblači?“ 55
- „Subota me, majko, preopira,
„A nedelja, majko preoblači!"
Al' besedi ostarela majka:
„Čedo moje, nejaki Lazare,
„Ko ti dade od zlata trpezu?“ 60
Al' besedi nejaki Lazare:
„Oj Boga ti, moja stara majko,
„Sveti Petar i sveti Ilija,
„I sa njima sveti Pantelija!“
„Čedo moje, nejaki Lazare: 65
„Ko ti dade od zlata knjižicu?“
„Oj Boga ti, ostarela majko,
„Knjigu dade ognjena Marija.“
„A ko te je knjizi izučio?
„Sveti Đurađ, sveti Dimitrije, 70
„Oni su me knjizi izučili.
„Do sad bi se, majko voznosio,
„Al' se nisam s tobom oprostio.
„Pa te čekam da ti se oprostim,
„Da s' oprostim i da se voznosim!“75
