Ljubomora/21

XXI POJAVA

►

XXI POJAVA

Branko i Lena, kašnje Arsa. (Branko i Lena dolaze ispod ruke, Lenka ima crnu gustu koprenu, da se lice ne može viđeti.)

Branko (opazio Milku, ali se čini nevješt): Milka zacijelo nije kod kuće, — dakle, mi se možemo slobodnije razgovarati.
Milka (za sebe): Hu, trista mu muka. (Iziđe.) Ali ako jest? (Branko i Lenka kao da se trgoše.) Trzaš se je li? Stoga dakle kriješ od mene pismo... Stoga dakle dolaziš kasno kući, a ideš onoj zmiji, koja mi sreću ruši... Tako li se žena poštuje? ...
Lenka: Ah... (Branko joj začepi usta.)
Branko: Šta imaš sad sa mnom??
Milka: I još imaš obraza da pitaš, je li? (Klone na stolicu.) Ah, kako sam nesrećna... Sve ću ovo ocu pisati, tirjanine... (Pokrije lice rukama.)
Lenka: Ali Milka... (Branko joj opet zapuši usta.)
Branko: Milo će mi biti...
Milka (u isti mah kad i Branko, za se): Ovaj glas... Bože. (Gleda u Lenku.)
Lenka (za sebe): Ne? ja je ne mogu više mučiti. (Otkri lice i raširi ruke.) Milka!
Milka (trgne se i padne joj u zagrljaj): Lenka! — Ah, ti si zar? Oprosti, što sam te uvrijedila. (Ljubi je.)
Lenka: Od srca prosto. (Grle se.)
Branko (veseo, stane pred Milku i raširi ruke): Ali?
Milka (poleti mu u naručje): Ah, oprosti...
Branko: Vrlo rado... Ali se nadam da ne ćeš biti više ljubomorna.
Milka: Nikada.
Arsa (koji je međutim donio vino, natočio i ostavio na sto): Znao sam ja da tu nešto ima.
Branko: A sad da pijemo. (Svi uzimaju čaše, on pjeva.)

                                  Pijma vino rujno,
                                  Pijmo sada svi,
                                  Dok smo jošte mladi
                                  Dok smo veseli.

                                        Svi:

                                  Pijmo sada rujno vino
                                  Dok smo veseli.

                                         Branko:

                                  Neka sloga sveta
                                  Uvjek prati nas,
                                  U slozi je sreća
                                  U slozi je spas.

                                         Svi:

                                  Nek' nas sveta sloga prati
                                  Jer je u njoj spas. (Kucaju se.)

                                    — Zavjesa pada —

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.