Ljubovića dozivala majka
Ljubavića dozivala majka:
— Ljuboviću, drago dijete moje,
okapa ti pred dvorom pšenica!
— Neka kaplje, mila majko moja,
neka kaplje, da bi okapala! 5
I moje je srce okapalo
za djevojikom Ivkovića Kosom.
Opet njemu majka govorila:
— Ti otiđi Nevesinju ravnu,
kupi mobu i u mobi Kosu, 10
neka žanju bjelicu pšenicu.
Sakupio golemu mobinju
i pred njima Ivkovića Kosu.
Vazdan žela golema mobinja,
vazdan žela, vazdan prepjevala, 15
al’ ne pjeva Ivkovića Kosa.
Progovara beže Ljuboviću:
— Robinjice, po bogu sestrice,
dede reci Ivkovića Kosi,
nek zapjeva tanko, glasovito. 20
Nema doma bega Ljubovića,
otišo je u lov u planinu,
neće doći za tri bijela dana.
Kad zapjeva Ivkovaća Kosa,
kad zapjeva tanko, glasovito, 25
pod njim se je kula zadrmala
i u kuli rafi u dolafu,
u njem živo srce poigralo.
Opet reče beže Ljuboviću:
— Robinjice, po bogu sestrice, 30
izmami je na visoku kulu.
Nema doma bega Ljubovića
otišo je u lov u planinu,
neće doći za tri bijela dana.
Robinja je bega poslušala, 35
izmamila Ivkovića Kosu.
Kad je beže Kosu ugledao,
oko nje je kulu zatvorio,
ljubio je tri bijela dana.
Kad četvrti danak osvanuo 40
vjenčao je sebi za ljubovcu.
