Ljubistan

Ljubistan  (1865)  Pisac: Milan Đorđević

Lepa sliko, zasađena,
Opletena, iskićena
Sanovima veka mlada
Mirisima negovana
Ružičnoga moga nada
I proletnog, zorskog sana,
Ljubistanče mili moj!
Kad mi mine život mladi,
Uspomene drage radi
Kome ću te dati — oj?..

Još u mome dobu mladom
Željnim okom dušom radom
I pozdravom budućnosti,
Poče stanak od milosti,
Poče gradit’ i kititi,
Sa zeleni venci viti
Na livadi duše mlade
I sa glasom od pesama
Veseliti slatke jade,
Uspomene mili dana.

Da lep beše moj ljubistan,
Stanak dragi od miline,
Sa zracima osjajkivan
Mirisave mesečine.
Al’ sloboda moga roda
Na vrati je ljubistana
Sa kalpakom od junaka
I s uzdahom sa usana
Zakucala smerna, laka;
Pa se gorko rastužila,
Pa je gorko zasuzila...
A boli su razapeli
Po duši mi od gorčine
Bledi šator ladovine,
Da pod njime duh moj smeli
Snove tužne budan sanja
Od kuneći naricanja...
Pa kada bi kasti znao
Sve te tužne, teške snove,
Sve te tužne, teške bole
Bilo bi ti, svete, žao
I ti bi se zaplakao;
Pa ako ti oko nikad
Suza nije poznavalo —,
Srce bi ti zaplakalo...

Lepa sliko, negovana
Poljupcima teška sana
Iz bolani tužni dana,
Što te ljubim tako — oj!
Kad mi mine život mladi,
Kad poginem s moji jadi,
Tvoje lepe sreće radi
Čuvaj, rode, darak moj!

Izvor

1865. Matica. List za književnost i zabavu. Godina prva. str. 11-12.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Đorđević, umro 1884, pre 140 godina.