Ljuba uskoka Rada
0001 Zacmilio uskok Rade mali
0002 U tamnicu Hasanage Kune,
0003 Tu cmili za sedam godinah,
0004 No ga silan Hasanaga pita:
0005 „Da što ti je, uskok Rade mali,
0006 Što jutrom i večerom cmiliš ─
0007 Ali si se, Rade, uželio
0008 Tvoje majke al’ vjerene ljube,
0009 Al’ družine tvojije hajdukah?”
0010 No mu Rade tade besjedio:
0011 „Da ti kažem, silan Hasanaga,
0012 Nijesam se, Ture, uželio
0013 Moje majke ni vjerene ljube
0014 Ni družine mojijeh hajduka,
0015 No sam ti se na jade vidio ─
0016 Po mene si sužanja fatao,
0017 Nekoga si za blaga puštio,
0018 A nekoga, Ture, pogubio,
0019 Što ne vrže mene na otkupu?”
0020 No mu tade hasan besjedio:
0021 „Proj’ se, jadni uskok Rade mali,
0022 Ne mogu te iz tavnice puštit’!”
0023 Znaš li, Rade, nije davno bilo,
0024 Kad udari su trista hajdukah,
0025 Te Ušćupa grada poharaste ─
0026 Kamo, Rade, moje velje blago
0027 I kamo li dva posopca sina
0028 I kamo mi i otac i majka?!”
0029 No mu Rade riječ besjedio:
0030 „Proj’ se, jadan Hasanaga Kuna,
0031 Što me pitaš, pravo ću ti kazat’ ─
0032 Tvoje blago po družini pođe,
0033 Oca sam ti na kolac nabio,
0034 A majku ti u dufan popio,
0035 Oba sam ti sina pokrstio,
0036 Oba su se zakaluđerili,
0037 A bulu sam tvoju pokrstio,
0038 Doskoro je mlada živa bila,
0039 Pa se ona, Ture, prestavila!”
0040 A tade mu Hasan govorio:
0041 „Kamo, Rade, mojega binjiša?”
0042 A Rade mu tade govorio:
0043 „Što me, Ture, za binjišu pita,
0044 Njega sam doskoro nosio,
0045 Pa sam ga dao umoje terzije,
0046 Trista mi je ćesa prebučio,
0047 Te darova trista jaranika,
0048 No me vrzi, Ture, na otkupu!”
0049 Hasan mu je riječ govorio:
0050 „Čuješ li me, uskok Rade mali,
0051 Dajem ti božu vjeru tvrdu
0052 Da te nikad, Rade, puštit’ neću
0053 Dok t’ opanu noge do članova!”
0054 Ma mu opet Hasan besjedio:
0055 „Imaš, Rade, dvije mome mlade ─
0056 Napiši list knjige bijele,
0057 Te ga pošlji na tvoje dvorove
0058 Da ti dođe seka ali ljuba,
0059 Tade ću te iz tavnice puštit’!”
0060 No Hasana Rade zakumio:
0061 „More, ču li, Hasanaga Kuna,
0062 Poda’ mene divit i artiju
0063 Da napišem list knjige bijele,
0064 Da je pošljem na moje dvorove
0065 Vjernoj ljubi nek’ se preudaje,
0066 Seki mojoj da mi se ne nada!”
0067 To Ture na Boga gledalo,
0068 Pa mu dade divit i artiju,
0069 Te napisa list knjige bijele.
0070 Sve gleda Rade na pednžeru,
0071 Al’ ugleda tanano Latinče,
0072 Te mu dade list knjige bijele.
0073 Latinče je na Boga gledalo,
0074 Ponese list knjige bijele,
0075 Te Latinče po Kraji[ni] dura,
0076 Sve pita đe je Radu kula,
0077 Po pitanju nađe mu dvorove,
0078 Tu mu nađe i seku i ljubu,
0079 Dade knjigu Radovoj ljubovci.
0080 Kad je mlada knjigu pogledala,
0081 Ali viđe što jo’ knjiga piše,
0082 Tople su je suze propanule.
0083 No ju pita Ružica đevojka:
0084 „Okle je, snašo, knjiga dopanula ─
0085 Je li knjiga od grada Lončara,
0086 Od našega jadna tavničara?”
0087 Sve jo’ što je i kako je kaže,
0088 Pa je svojoj zavi govorila:
0089 „Pođi, zavo, Petru na na dvorove,
0090 Te dovedi Petra benberina,
0091 E ćemo kose obritviti!”
0092 Skoči mlada i za Petra otide,
0093 Dovede Petra na dvorove,
0094 Te im ruse kose obritvio,
0095 Na delijnsku im perčin ostavio.
0096 Pa se dimno mlade ođednuše,
0097 Obukoše tanane košulje,
0098 Po košuljah crvene dolame,
0099 A opasaše svilene pojase,
0100 Za pojas puške zatakoše,
0101 Zasukaše poše janičarske,
0102 O ramena sablje objesiše,
0103 Prigrnuše do zemlje binjice,
0104 A u ruke duge ćilibare,
0105 Oblje vrane konje uzjahaše,
0106 Činjahu se careve delije,
0107 Otidoše mlade gradovima.
0108 Dok dođoše u Lončaru gradu,
0109 Nagnale su konje na sokakah.
0110 Ono bješe petak turski svetac,
0111 Na skupu su Turci u džamiju.
0112 Iz džamije kad su izlazili,
0113 Pa im turski selam nazivahu,
0114 Turci im pomoć prifatahu.
0115 No govori Radeva ljubovca:
0116 „A kamo ve od Ušćupa Turci,
0117 Kažite mi Hasanagu Kunu,
0118 Do njega ne care opravio
0119 Car mu se tvrdo pozdravio ─
0120 Jesmo čuli đe kažuju ljudi
0121 Ima sam dobra jaramaza,
0122 Da ga pošlje caru na peškešu,
0123 Da mu na drum karavulu čuva!?”
0124 U to doba Hasanaga dođe
0125 I Turci mu sve pravo kažuju,
0126 A tome se Hasan podruguje:
0127 „Hajte odole, dvije skitačine!
0128 A tako mu Boga velikoga,
0129 Da je care doša u Ušćupu,
0130 Ja ga ne bih caru poklonio,
0131 A nekmoli vama skitačima,
0132 Ni ću cara ni njegova suda!”
0133 Ka’ to viđe Radova ljubovca
0134 S obluka je topuz izvadila,
0135 Te udari Kunu Hasanagu ─
0136 Savi glavom do zelene trave.
0137 Jošt mlada priudrit’ hoćaše,
0138 Ne dadu ga Turci seratlije:
0139 „Ne, za Boga, careva delijo,
0140 Ne ubi ni Kunu Hasanagu,
0141 Nema ne ko od kavura branit’!”
0142 Pa skočiše, Rada izvadiše
0143 I njima ga Turci pokloniše.
0144 Ali Rade svijet naruži:
0145 Jes’ mu kosa, šnjom se opašuje,
0146 Sve haljine šnjega opanule.
0147 No ga vika Radeva ljubovca:
0148 „Ti, Hasane, carevi haine,
0149 Brže obritvi od Krajine Rada!”
0150 Dovedoše dva laka berbera,
0151 Kosu briju, nokte zakidaju.
0152 Tade mlada besjedila:
0153 „Dajte njemu od čoje haljine!”
0154 Dadoše i, riječ ne činiše.
0155 Ondolen se bjehu podignule,
0156 Do dalek’ ih prati Hasanaga.
0157 Kad od doma bješe zadalio,
0158 Vjerna ljuba Radu namignula
0159 I dade mu sablju od ramena,
0160 Te posječe Ture Hasanagu,
0161 I odoše zelenom planinom.
0162 Tade reče uskok Rade mali:
0163 „A, za Boga, careve delije,
0164 Nemo’te me caru prokazati,
0165 E posjekoh danas Hasanagu!”
0166 No mu mlade mome besjedile:
0167 „A da li ne, Rade, ne poznaješ?”
0168 Tade Rade supoznade ljubu,
0169 S Ružicom se zagrlio Rade,
0170 A s ljubom se gospocki upita
0171 I ojdoše zdravo na dvorove.
0172 To je bilo, ne znam je li bilo.
