Ljuba Marka Kraljevića

0001 Podiže se od Udbinje Mujo,
0002 A za njim su tridest Udbinjana,
0003 Evo četa planinama pođe.
0004 Kade d’oše u Prilipu gradu,
0005 Na dvorove Kraljevića Marka,
0006 Svečera mu okoliše dvore,
0007 A najutro kuli udariše.
0008 Opazi ih Šarac od megdana,
0009 Viskom vrišti, a kopitom bije,
0010 Preko sebe pjene premašaše.
0011 Ali Marko zove svoju ljubu
0012 I ovako njojzi govoraše:
0013 ”A, Bogu ti, moja ljubi draga,
0014 Nijesi mi konja napojila,
0015 Ni pitala bjelicom šenicom!
0016 Zašto vrišti dolje u ambare?”
0017 Al’ se njemu ljuba kunijaše:
0018 ”Gospodaru, za Boga jednoga,
0019 Nijesam mu zobi sumankala
0020 Niti vinom njega napojiti!”
0021 Al’ Marko verovat’ ne oće,
0022 Iz postelje đipimice skače,
0023 Evo pođe niz tavane donje,
0024 Pak on pođe u konjske hodaje
0025 Da mi vidi Šarca golemoga.
0026 Od kule je otvorio vrata,
0027 Oko sebe pogledao Marko,
0028 Ali su ga okolili Turci.
0029 Kad se Marko na nevolju nađe,
0030 On pobjeni da bi pobjegao,
0031 Al’ mu Turci ugrabiše vrata
0032 I Marka živa uvatiše,
0033 I vežu mu naopako ruke,
0034 Od zemlje ga odvojit’ ne mogu.
0035 Kada viđe od Udbinje Mujo,
0036 Udara ga pletenom kandžijom –
0037 Kako kojom Mujo udaraše,
0038 Kroz košulju krvca propadaše.
0039 Jedva Marka osvojiše Turci,
0040 Pak ga vode zelenom planinom.
0041 Kada dođe u Udbinju gradu,
0042 Pak ga meće u studen-tavnici,
0043 U studenoj vodi do koljena,
0044 Đe se legu zmije i gušteri,
0045 A od mora crne pijavice,
0046 Tu mi stoji tri godine dana.
0047 Kada treća napunano bila
0048 I kad viđe Markova ljubovca
0049 Nit’ je Marka ni od Marka glasa,
0050 Ona misli mlada i razmišlja
0051 Što će činit’ od života svoga
0052 I kako li izbaviti Marka.
0053 Da doziva hitra berberina,
0054 Obrivala kosu na ajdučku,
0055 Ostavila perčin na turačku.
0056 Otolen mi u kamaru pođe,
0057 Obukuje Markovo ođelo,
0058 Na se meće svilene košulje,
0059 Vrh košulje toke i ječerme,
0060 Vrh ječerme zelene dolame,
0061 Vrh dolame toke s obje bande,
0062 Opasa se pasom svilenijem,
0063 A o pasu sablju opasala,
0064 A na tursku saruk obavila,
0065 A u ruke čibuk i sinsiju.
0066 Pak se meća Šarcu u ramena,
0067 Zaigra ga zelenom planinom.
0068 Kada mlada u planinu dođe,
0069 Tu naodi tri đevojke mlade
0070 Đe bijele na vodici platno,
0071 Božju im pomoć nazivala:
0072 ”Božja pomoć, lijepe đevojke!”
0073 One njojzi pomoć privatiše,
0074 Saginju se do zemljice crne,
0075 Te joj ljube ruke i koljena,
0076 Šarca konja dolje u kitice.
0077 Ovako im mlada besjeđaše:
0078 ”Bogu vama, lijepe đevojke,
0079 Čije li ste, čije li je platno?”
0080 One njojzi pravo kazivahu:
0081 ”Mi smo sluge od Udbinje Muja,
0082 I Mujovo prebijelo platno!”
0083 Tada njima ona progovara:
0084 ”O, za Boga, lijepe đevojke,
0085 Đe su dvori od Udbinje Muja?”
0086 One njojzi mlade besjeđahu:
0087 ”Kada dođeš pred Udbinjom gradom,
0088 Obrni se po desnojzi bandi –
0089 Što je kula na sedam tavana,
0090 To je kula od Udbinje Muja,
0091 A pred kulom ta žuta narandža,
0092 Na narandžu sokolić od zlata!”
0093 Ona mlada naprijeda pođe;
0094 Kada dođe pred Udbinjem gradom,
0095 Al’ joj Šarac naprijed ne oće,
0096 No naigra na tamnicu Marku,
0097 Viskom vrišti, a kopitom tuče,
0098 Preko sebe pjene prebacaše.
0099 Al’ govori iz tavnice Marko:
0100 ”Dura, Šaro, pust mu ostanuo –
0101 Ko te seče, ko li te rasteče!”
0102 Ona muči, ništa ne govori,
0103 Navrlje ga mlada poglediva,
0104 Pak je svoga Šara ogrnula,
0105 Pak otide Muju na dvorove,
0106 Pred dvore je kočje zabusala,
0107 A pri koplju privezela Šarca,
0108 Te ulazi u bijelu kulu.
0109 Kade dođe na tavane gornje,
0110 Tu naodi od Udbinje Muja
0111 I njemu se poklonila divno,
0112 Celiva mu ruke i koljena,
0113 Muju stade ’vako besjediti:
0114 ”Gospodaru, od Udbinje Mujo,
0115 Evo me je care odaslao
0116 Da mi dadeš Kraljevića Marka
0117 Da ga vodim u Stambolu gradu,
0118 Vezanije rukah naopako,
0119 E sam čuo đe govore ljudi
0120 Da ga oće care objesiti,
0121 Dosta mu je kvara učinio,
0122 Isjekao premnogo Turaka!”
0123 Kad je začu od Udbinja Mujo,
0124 Od tamnice uzimao ključe
0125 I izvodi Kraljevića Marka,
0126 Izvodi ga iz studen-tavnice.
0127 Kad je mlada ugledala Marka,
0128 Ovako je Muju besjedila:
0129 ”O, za Boga, od Udbinje Mujo,
0130 Kad mi dade Kraljevića Marka,
0131 Ti mi podaj tridest janičara –
0132 Znaš li, Mujo, jesi l’ zapazio,
0133 Marko ima dosta pobratima,
0134 U planini vila posestrima,
0135 Ja se bojim kakove nevolje!”
0136 Kada viđe od Udbinje Mujo,
0137 Dade njojzi tridest janičara,
0138 A pod njima tridest konjica.
0139 Kada gorje u planinu do’še,
0140 Kad na ladnu vodu dolaziše,
0141 Neko pije, neko mije lica,
0142 Tu pospaše ka’ da ih poklaše,
0143 Tu mi Turci trudno počinuše.
0144 Kad mi viđe Markova ljubovca,
0145 Reče riječ Kraljevome Marku:
0146 ”Slugo moja, Kraljeviću Marko,
0147 Provedi mi Šarca golemoga!”
0148 Marko roni suze niz obraze,
0149 Inako mu biti ne nogaše,
0150 U zube joj konja provodiva,
0151 Jer mu behu savezane ruke.
0152 Pako ovako mlada besjeđaše:
0153 ”Zlo ti jutro, Kraljevića Marko,
0154 Bud li tvoju ljubu ne poznaješ,
0155 Ali tvoje svijetlo oružje, -
0156 Da li tvoju sablju ne poznaješ,
0157 U koju je sunce upisano,
0158 I tvojega Šarca od megdana?”
0159 Pogleda je Kraljeviću Marko,
0160 On zavika iza svega glasa:
0161 ”Blago meni jutros i dovijek!”
0162 Pak celiva svoju ljubu dragu.
0163 Kad to viđe Markova ljubovca,
0164 Pak je britku sablju izvadila,
0165 Okide mu sa ruke gajtene,
0166 Te mi Marku oslobođaše ruke.
0167 Kad se Marko sablje dovatio,
0168 Ljubi sablju gorje u balčake,
0169 Pak u Turke juriš učinio,
0170 Te izgubi tridest janičara.
0171 Kada ih je pogubio Marko,
0172 Tader skače Šarcu u ramena,
0173 A za sobom svoju ljubu dragu,
0174 Tri puta je opasao pasom,
0175 A četvrtom kaišom od sablje,
0176 Kada udri Šara golemoga,
0177 Da mu ne bi niz konja panula.
0178 Zdravo pođe na dvore bijele,
0179 Zdravo pođe, vesela mu majka,
0180 Njemu majka, a meni družina!