Ljuba Grujičina oslobađa Gruju iz tamnice

* * *



Ljuba Grujičina oslobađa Gruju iz tamnice

Izašla je ta zvezda Danica,
izašla je iza Carigrada.
Vidila ju j’ ljuba Grujičina,
vidila ju j’ ter joj govorila:
“Aj, ti moja presvitla Danice, 5
gdi si bila tri škure nojčice?”
Govori joj presvitla Danica:
“Bora tebi, ljubi Grujičina,
ja san bila iza Carigrada.”
A govori ljubi Grujičina: 10
“Kaži meni, presvitla Danice,
kad si bila iza Carigrada,
si l’vidila Grujicu mojega?”
Govori joj presvitla Danica:
“Sinoć ti je s carem divanio 15
da ga pusti bilon dvoru svome,
ali mu je care govorio:
Ne pustin te bilon dvoru tvome
dok ne vidim Šarca konja tvoga
i na konju virnu ljubu tvoju. 20
A govori mlajahan Grujica:
Već se j’ moja ljubi preodala
i moga je konjića prodala.”
Kad to čula ljubi Grujičina,
opravi se kano i delija 25
i britku je sablju pripasala,
na Šarca je konja uzjahala,
ide trčeć gradu Carigradu.
Kad je došla ispod Carigrada
na široko polje carigradsko, 30
pak je mlada polje optrčala
i sve se je polje zasvitlilo
kano dag a j’ sunce opsinulo.
Gljedali ju careve delije
ter dozivlju cara gospodina: 35
“Aj čestiti care gospodine,
od pokli je polje carigradsko
nij takova momka na njen bilo
kot je jutros, mili gospodare.”
A govori care gospodine: 40
“Ote doli na široko polje
pa ga živa meni dopeljajte.”
Lipo su ga sluge poslušale,
oni gredu na široko polje,
al’ se ona ne da ufatiti. 45
Ko god momče do nje doskačuje,
strmoglavo na zemljicu pade,
pa njin veli ljubi Grujičina:
“Bora vami, careve delije,
nećete me živa ufatiti, 50
ja ću caru sam na dvore doći,
ništo iman s njime besiditi.”
Ona ide caru na dvorove
i jošće je caru besidila:
“Čuo jesam, moj čestiti care, 55
da j’ kod tebe Grujo u sužanjstvu,
duguje mi devet godin dana,
ne moren se duga ufatiti.
Već te molim, moj čestiti care,
da ga pustiš iz tamnice tamne 60
pak ti gljedaš s pendžera zelena
kako ću ga na sabljah razniti.”
Već se caru s manjin ne mogaše,
pusti Gruju iz tamnice tamne.
Ali uzme neznana delija, 65
uzme Gruju za bijelu ruku
pa ga void ispod Carigrada
pa ga meće sprid na konja svoga,
ide trčeć ispod Carigrada.
Malo jesu puta učinili 70
a govori ljubi Grujičina:
“Bora tebi, mlajahan Grujica,
biš li poznal Šarca konja tvoga
i biš poznal virnu ljubu tvoju?”
A govori mlahajan Grujica: 75
“Ne pitaj me, neznana delijo,
bil san sužanj devet godin dana,
već se j’ moja ljubi preudala
i moga je konjića prodala.”
Ona mu je govorila mlada: 80
“Ala beno, mlahajan Grujica,
što ne poznaš Šarca konja tvoga
i na konju virnu ljubu tvoju.?"


Izvor

Marija Bošković Stulli, "Epske narodne pjesme“, 2, Zagreb, 1964.