Ljubavna guja
| Ljubavna guja Pisac: Laza Kostić |
Ljubavna guja
Neiskazan još osta
neiskazani jad,
neiskazano dosta,
što boli teke sad.
I htedoh ti ga reći,
al' reč mi zastade,
s poljupcima se tvojim
na usti' sastade.
A poljubac se svija
sve jedan do drugog,
rumena, zračna zmija
života rumenog.
Na usti' mojih leži,
na svojoj pećini,
sunča se na sunašcu,
tvog oka vrućini.
Oj, sunce moje jarko,
moj sjajni zlotvore!
Oj, gujo sunčanarko,
moj slatki otrove!
Al' nesta sreće lepe,
sunačac ode moj,
sad guja moja zebe
u noći studenoj.
Pa mora guja pusta
da traži vrućinu,
zavukla se u usta,
u svoju pećinu.
duboko guja panu,
baš usred srca mog,
tu grize grdnu ranu
života grehotnog.
Vije se u okrugu,
seća mi slabu moć
na ljubav i na tugu,
na sunce i na noć.
Al' neiskazan osta
neiskazani jad,
neiskazano dosta,
što boli teke sad.
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Laza Kostić, umro 1910, pre 114 godina.
|