* * *
[Ljeljan pase po zagori travu]
Ljeljan pase po zagori[1] travu,
Za dan pase, za drugi boluje,
A za treći jade jadikuje.
Pitala ga iz gorice vila:
"Oj ljeljenče, šumsko gorsko zvjere, 5
Koja ti je golema nevolja?
Što ti paseš po zagori travu,
Za dan paseš, za drugi boluješ,
A za treći jade jadikuješ?”
"Ne pitaj me, vilo iz gorice; 10
Imao sam jednu košuticu,
Otišla je za goru na vodu,
Otišla je, pa mi ne dolazi!
Ili mi je s puta zabludila,
Ili su je lovci uvatili, 15
Ili me je sasvim ostavila,
I košuta drugog prevolila?
Ako mi je s puta zabludila,
Da Bog dade, da me brzo nađe!
Ako su je lovci uvatili, 20
Da Bog dade, meni se vratila!
Ako me je sasvim ostavila,
I ljeljana drugog prevolila,
Da Bog da ju lovci uvatili!"
|
|
Reference
- ↑ sakupljač je napisao - zagoru (ćirilica) - verovatio je reč o omašci, umesto zagorju (vidi: Vuk 1/370), mada može biti i ovde predloženo - zagori
Napomene
Uz zbirku Mileusnića:
Signatura etnološke zbirke: Etn. zb. 94-1-45
37. LjELjAN PASE PO ZAGORI TRAVU - najstariji zapis poznat još iz Erlangenskog rukopisa (1720); Garonja br.4 (Jelen pase po gorici travu; ostali izvori o pesmi u istoj knjizi str.108)
Izvor
- Srpske narodne pjesme iz okoline Pakraca i Požege: u zapisima Sime D. Mileusnića, Zagreb: Srpsko kulturno društvo Prosvjeta, 1998., str. 96.
